Beograd -- U blatu i mulju, posle katastrofalnih poplava i klizišta koja su aktivirana širom Srbije, ostali su i fabrički pogoni, mašine, kamioni, mehanizacija...

U Ministarstvu privrede kažu da je rano za procene, ali da Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda pravi plan po kojem će obilaziti ugrožena područja čim se voda povuče.

Samo u Obrenovcu, pre nedelju dana, stanovnici su odlazili na posao u 613 preduzeća, a vlasnici su otvarali svojih skoro 2.000 dućana, trgovinskih i zanatskih radnji i agencija. Gotovo sve njih je, prethodnih dana, zbrisala vodena stihija.

Jasno je da bez razumevanja i konkretne pomoći nadležnih državnih organa, koji bi nam omogućili reprogram obaveza koje dospevaju, kao i organa lokalne samouprave, koji bi nas oslobodili od obaveze plaćanja opštinskih javnih prihoda pokušaji preduzeća da opstane ne mogu dati rezultate. Očekujemo razumevanje i poverilaca i nadamo se da će nam produžiti rokove za plaćanje, kao i dobavljača, da nastave isporuku uz produženi rok plaćanja. Nadamo se i da će se kupci odazvati da hitno plate isporučenu robu i produže rok za nove isporuke, smatra Zoran Urošević.

U ovoj opštini registrovano je čak 3.000 poljoprivrednih domaćinstava, koja su iz obrenovačkog atara snabdevala beogradske pijace. Više nemaju šta da im ponude. Zasade je odnela vodena bujica, a bespomoćna stoka je ostala zarobljena u štalama.

Miodrag Antić, vlasnik projektnog biroa u centru Obrenovca, kaže da je voda potopila njegovu firmu u kojoj je radio zajedno sa suprugom i još dvoje radnika. Sada su svi ostali bez posla.

"Srećni smo što nam je glava ostala na ramenu, ali ne znamo kako ćemo dalje. Obrenovac je mrtav grad, verujem da je 95 objekata potopljeno. Talas koji je nadošao za nekoliko minuta nosio je sve pred sobom. Jezivo je bilo lomljenje izloga i probijanje zidova. Potopljeno je stovarište „Kolos“ na ulasku u industrijsku zonu, kompletna mehanizacija građevinske firme „Ineskop“...Bio sam u pogonima tih fabrika i video da su i kamioni skoro potpuno pod vodom. Kompletno su potopljene i neke pumpe, megamarketi i sve male radnje", priča Antić.

Za sada nemerljiva šteta zadesila je i ostale krajeve naše zemlje. Na stotine je fabričkih hala u koje radnici još dugo, a možda i nikad neće moći da se vrate, jer su ih odnele bujice ili klizište. Prošlog četvrtka, rečica koja je tekla iznad fabrike „Krušik plastika“ u Osečini sručila se na ovo preduzeće i u roku od 15 minuta poplavila objekte od 10.000 kvadratnih metara.

"Sve gotove proizvode cevi, rezervoare, ambalažu koji su skladišteni na otvorenim i poluotvorenim skladišnim prostorima vodena stihija je odnela", priča Zoran Urošević, direktor ovog preduzeća, koje je i bez ove katastrofe bilo na kolenima, jer se nalazi u restrukturiranju.

"Nestalo je oko 100.000 gajbi, stotine cevi, rezervoara, kaca i drugih proizvoda. Iz bezbednosnih razloga električna energija je isključena, jer je trafostanica poplavljena. Ne postoji mogućnost da se u skorije vreme bilo koja mašina stavi u pogon i da se bilo šta radi, niti da se poslovnim partnerima isporuče pozicije koje su pre poplave urađene. Nemogućnost da se proizvodi i izmiruju ugovorne obaveze za posledicu neminovno ima prekid novčanih priliva i nemogućnost izmirenja obaveza.Voda je ostavila samo brige - kako isporučiti robu koju su kupci ranije naručili, gde smestiti proizvode koji su bili u magacinu koji se trenutno ne može koristiti, da li će biti vajde od osiguranja koje su plaćali", kaže on.

Izvor: B92

Novi Sad -- Kompanija Lafarž iz Beočina poslala je do sada više od 200 šlepera džakova sa peskom na područja ugrožena poplavama.

U proteklim kritičnim danima zaposleni su dobrovoljno radili i po 36 sati da bi kamioni stigli na veme do nasipa u Sremu, saopštio je Pokrajinski štab za vanredne situacije.

U tome su im nesebičnu pomoć pružili mnogobrojni volonteri iz Beočina i Novog Sada, tako da je u toku samo jedne noći na područje odbrane od poplava stigao konvoj od 70 kamiona iz La Farža.

Zahvaljujući toj pomoći je, u vrlo kratkom vremenu, učvršćena prva linija odbrane od poplava i izgrađeno više od 30 kilometara privremenih nasipa u odbrambenoj zoni naseljenih mesta ugroženih vodom koja dolazi iz Hrvatske.

Kompanija La Farž je donirala znatnu sumu novca i neophodnih sredstava ugroženima od poplava a njeni zaposleni su se odrekli jednodnevne zarade, kao pomoć ugroženim područjima.

Izvor: B92

Beograd -- Srbija mora postati "daleko sposobnija da apsorbuje sredstva međunarodnih finansijskih organizacija", ocenjeno posle sastanka Kori Udovički i Sume Čakrabartija.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Kori Udovički i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti istakli su na sastanku u četvrtak da postoje sredstva koja je EBRD dodelio Srbiji, ali koja nisu potrošena i teško da mogu biti realizovana pre jeseni, saopšteno je iz kabineta ministarke.

Predsednik EBRD, koji je u poseti Srbiji do 23. maja, izjavio je da je utvrđivanje potreba i urgentnih sanacija štete od poplava u Srbiji prioritet, i naglasio je da će već sutra predstavnici banke imati sastanak na tu temu.

Napomenuo je da će njihova uloga na duže staze takođe biti uključivanje u izgradnju boljeg odbrambrenog sistema protiv poplava, kao i privlačenje što većeg broja investitora, kao korak brže približavanju Srbije Evropskoj uniji.

Udovički je naglasila da su mala i srednja preduzeća značajno pogođena i oštećena, pa je na sastanku bilo reči o jačanju kreditnih linija za pristup finansiranju takvih firmi.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastojaće da pronadje mehanizme kojima bi pomogli jedinicama lokalne samouprave da na najbolji, najefikasniji i, pre svega, potpuno transparentan način usmeri ta sredstva, dodaje se u saopštenju.

Izvor: B92

Pravo pitanje.

Vaznije i od cenzure i ostalog preseravanja.

Haj i Lili Hong su došli u Sremsku Mitrovicu pre godinu i po dana. Kad je počelo vanredno stanje bili su svesni situacije i nisu želeli da napuste Sremsku Mitrovicu ni da se evakuišu. Kada su videli koliko se naš narod bori, odlučili su da pomognu.

Shao Pin je pomagao sugrađanima noseći džakove, a Lili i Haj su pomogli finansijski tako što su kupili vodu i sokove za 40.000 dinara.
 
Nakon toga su delili robu iz svoje prodavnice ljudima koji su bili na keju i radili.

I dok su pojedinci iskoristili priliku da podignu cene namirnica i opreme potrebne za spasavanje ugroženih i sanaciju, Haj je išao po Keju, delio sokove, vodu i čizme i vikao "Nula dinala!".
 
Ovo je samo jedna od mnogih divnih priča o ljudima velikog srca, o "malim "ljudima koji se nigde ne reklamiraju, a koji su mnogo učinili za one kojima je pomoć najpotrebnija.


Izvor: Blic

Pomislio sam da ce prvo da zavrse sve u vezi sa posledicama zemljotresa iz 2010, ipak je to proces i treba vremena.  


Naravno... ni slucajno nije pitanje gde su i do sada radili na ovu preveliku potraznju radne snage... mada, ako se cenzurise broj nezaposlenih, nece biti problema, ostace nam samo preseravanje 

Cenzura vam je u glavi i uvek ce biti.
Najveca je ona da ste vi, a ne neko drugi u ovom momentu bitni.

Obrenovac je jedan od retkih bogatih gradova, 70% stanovnistva radi po elektranama i kopovima. Samo TENT A ima preko 300 zaposlenih.
Nije to Vranje pa da se sada moze takva prica plasirati...

Samorefleksija... pa ti se tako ponasas od kada postoji ovaj forum. 

Nije moj problem kratkovidost ljudi i ogranicenost da vise stvari istovremeno budu bitne.

---

Dok su drugi dizali cenu robe, Haj Hong je prodavao čizme za "nula dinala"

Haj i Lili Hong su došli u Sremsku Mitrovicu pre godinu i po dana. Kad je počelo vanredno stanje bili su svesni situacije i nisu želeli da napuste Sremsku Mitrovicu ni da se evakuišu. Kada su videli koliko se naš narod bori, odlučili su da pomognu.



Shao Pin je pomagao sugrađanima noseći džakove, a Lili i Haj su pomogli finansijski tako što su kupili vodu i sokove za 40.000 dinara.
 
Nakon toga su delili robu iz svoje prodavnice ljudima koji su bili na keju i radili.



I dok su pojedinci iskoristili priliku da podignu cene namirnica i opreme potrebne za spasavanje ugroženih i sanaciju, Haj je išao po Keju, delio sokove, vodu i čizme i vikao "Nula dinala!".
 
Ovo je samo jedna od mnogih divnih priča o ljudima velikog srca, o "malim "ljudima koji se nigde ne reklamiraju, a koji su mnogo učinili za one kojima je pomoć najpotrebnija.

Izvor: Blic