Izvinite gospodine, zaboravila sam kome se obracam. 

Nego da li ste vi svesni koliko je droge zavrsilo u reci... I priroda sprovela Grom po Obrenovcu...

Nema problema, ne zameram, u ovom opstem ludilu koje nas je zadesilo to je potpuno razumljivo. 

Naravno... ja uvek tako  zaboravim da je politicar 24/7 na gotovsu... ni tornado ga ne moze spreciti... ni poplave... to su samo mali bezvredni ljudi 

Ne bih znao, ne opterecujem se politicarima. 

"Jer je ispasti dusebriznik pred drugima vaznije od zdravog razuma."

 

Kod Sremske Mitrovice i Šapca vodostaji iznad vanredne odbrane

Tanjug

Na Savi kod Jamene, Sremske Mitrovice i Šapca vodostaji su iznad granica vanredne odbrane od poplava sa tendencijom manjeg opadanja, objavljeno je danas na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

"Na Savi kod Jamene, Sremske Mitrovice i Šapca vodostaji se nalaze iznad granica vanredne odbrane od poplava sa tendencijom manjeg opadanja", navodi se u današnjem hidrološkom upozorenju koje važi do sutra, subote 24. maja u devet časova.

Kod Zemuna, Pančeva i Smedereva vodostaji se kreću neznatno ispod granice vanredne odbrane od poplava sa tendencijom stagnacije i manjeg opadanja.

Kod Beograda, vodostaj će biti u stagnaciji i manjem opadanju i kretaće se neznatno ispod granice vanredne odbrane od poplava, a na donjem toku Kolubare kod Obrenovca vodostaji će imati tendenciju sporijeg opadanja.

Na Dunavu kod Novog Sada, Slankamena i Banatke Palanke, kao i na Tisi
kod Titela, vodostaji su iznad granice redovne odbrane od poplava.


 Mihajlović: Štete na saobraćajnoj infrastrukturi prelaze 0,64 BDP-a!

Prema prvim procenama u poplavama je oštećeno više od 3.500 kilometara putne infrastrukture, dok se u železničkom saobraćaju ne može prići oko 30 odsto koloseka
Ukupno komentara 0

Prema prvim procenama u poplavama je oštećeno više od 3.500 kilometara putne infrastrukture, dok se u železničkom saobraćaju ne može prići oko 30 odsto koloseka, kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajović za Novi magazin.

Kritična šteta pričinjena saobraćajnoj infrastrukturi već sada prelazi 0,64 odsto BDP-a, kaže ona i dodaje:

- Vladina Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda, kojom predsedavam, uputila je pismo svim lokalnim samoupravama da dostave preliminarne izveštaje o procenjenoj šteti na stambenim objektima, privrednim i poljoprivrednim dobrima i lokalnoj infrastrukturi. Tek kada te podatke dobijemo i kad ih Komisija analizira moći ćemo da izađemo sa procenama o ukupnoj šteti, sredstvima potrebnim za obnovu i prioritetima.

Mihajlovićeva je rekla i da su poplave najviše problema stvorile na trasi Koridora 11, ali da se gradnja novih deonica mora nastaviti paralelno sa obnavljanjem postojećih.

- Na trasi Koridora 11 izlivanje reka bilo je izraženije nego u nekim drugim krajevima, na primer na jugu Srbije, i samim tim stvorilo više problema. Obnavljanje oštećenih puteva i mostova mora teći paralelno sa izgradnjom novih deonica. Kao zemlja pretrpeli smo ogromne ljudske i materijalne gubitke, ali život ne sme da stane i moraćemo da radimo još više kako bismo obnovili urušene objekte i nastavili da gradimo kao što smo to činili pre ove prirodne katastrofe – rekla je Mihajlovićeva

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je za Novi magazin rekla i da višedecenijski problem predstavlja izgradnja objekata na lokacijama koje za to nisu predviđene i da se taj problem mora rešavati sistemski.

- Za razliku od prethodnog perioda, trudićemo se da glavnu reč ima struka, koja najbolje može da kaže gde je bezbedno graditi, a gde ne, i koje sve mere predostrožnosti treba da preduzmemo kako bismo se, u okviru onoga što je moguće učiniti, što bolje zaštitili od posledica izlivanja reka – rekla je Mihajlovićeva i dodala da je činjenica da “priča oko legalizacija bespravno podignutih objekata traje neprihvatljivo dugo, da propisi koji su donošeni nisu dali očekivane rezultate” i da je u interesu i države i građana da se na taj problem stavi tačka.

Ministarka građevinarstva ipak napominje da je prioritet “na koji način ćemo pomoći da se saniraju posledice poplava koje su, osim izgubljenih života, veliki broj ljudi ostavili bez doma”.

- Na obnovi stambenih objekata i izgradnji novih trudićemo se da što više uposlimo domaću građevinsku industriju – zaključila je Mihajlovićeva

(Telegraf.rs)


Ljajić: Danas moguće ukidanje vanredne situacije

BEOGRAD - Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić najavio je da će danas biti održana sednica Kriznog štaba za vanredne situacije, a nakon toga i sednica vlade na kojoj će se raspravljati o stanju u zemlji i mogućnosti ukidanja vanredne situacije.

"Ukoliko krizni štab to preporuči, vanredna situacija u celoj zemlji će biti ukinuta, a ostaće na snazi samo u nekim mestima u kojima je stanje još teško", rekao je Ljajić na Televiziji B92.

On je rekao da je sednica Kriznog štaba za vanredne situacije zakazana za 11.00 sati, a sednica vlade sat kasnije.

Kazne za zloupotrebu humanitarne pomoći

Ljajić je izjavio da je tržišna inspekcija dobila dojave da se humanitarna pomoć zloupotrebljava i prodaje, te da će pokrenuti akciju da to proveri i kazni eventualne počinioce.

Ljajić je, gostujući na Televiziji B92, rekao da su to još neproverene informacije i zamolio građane da ne šalju lažne dojave jer inspekcijske službe imaju ograničen kapacitet.

Ministar je najavio da će inspekcija proveriti sve dojave da će nadležni učiniti sve da spreče bruku da se namirnice koje su potrebne najugroženijima prepordaju na pijacama ili u radnjama, kao i da se sankcionišu oni koji to rade.
"Ja ne mogu da poverujem da to neko može da radi, ali ako uhvatimo nekog javno ćemo da saopštimo o kome se radi", rekao je Ljajić.

On je podsetio da je tržišna inspekcija do sada zatvorila devet maloprodajnih objekata zbog neopravdanog povećanja cena i tražila njihovo zatvaranje na period od šest meseci do dve godine.

Prema njegovim rečima juče je zabeleženo 14 prijava da trgovci neopravdano podižu cene, ali je napomenuo da je broj takvih slučajeva znatno manji nego prethodnih dana. Ministar je ponovio da je snabdevanje tržišta stabilno i da nema nestašica.

Tanjug

Život se polako vraća u Bosanski Šamac

Oslobodjenje/Anadolija

Poplave u Bosanskom Šamcu ostavile su pustoš, dok se stanovnici sporo oporavljaju od vodene katastrofe za koju kažu da je bila najveća u posljednjih 300 godina.

Ekipa Anadolije obišla je ovaj posavski grad na sjeveru Bosne, u kojem kao da je vrijeme stalo. Na svakom koraku tragovi su poplava koje su vladale proteklih dana.

Na ulazu u grad dočekali su nas stanovnici koji se u svojim dvorištima bore sa naslagama blata i hrpama smeća. Vlažni zidovi svjedoče o visini plavnog vala, koji je u pojedinim kućama dostigao visinu i preko dva metra.

Ne pamti se slična katastrofa

Gradsko pravoslavno groblje još je pod vodom. Iz vode se mogu vidjeti tek vrhovi nadgrobnih spomenika. 

Stana Mitrović, koja živi u Šamcu više od pola vijeka, kaže kako ni ona niti iko od njenih komšija ne pamti sličnu katastrofu.

"Ovakve poplave niko od živih stanovnika nije zapamtio. Bude tu poplava, ali ne ovakvih. Ja ovdje živim 54 godine. Moj komšija ima 92 godine i ne pamti da je bilo ovako. Ljudi kažu da je bilo možda bilo prije 300 godina, kada nije bilo nasipa oko Šamca", priča Mitrović.

Čitavo prizemlje njene kuće bilo je pod vodom, koja je prelazila dva metra. Stana Mitrović sada, kada se voda povukla, čisti blato i sklanja namještaj koji više ne može koristiti.

Kaže da je voda veoma brzo potopila područje grada smještenog na dvije rijeke, desnoj obali Save i obalama Bosne, koja se ovdje ulijeva u Savu.

"Strašno, da ne može strašnije biti. Ovo je gore od rata hiljadu puta. Ja sam za vrijeme rata bila svugdje i, kada sam se vratila kući, zatekla sam sve na mjestu, a sada ne znam šta da uradim" priča Mitrović.

Ova Šamčanka kaže kako trenutno vode i hrane ima, zahvaljujući humanitarnoj pomoći iz Gradačca i drugih gradova.

"Frižider, televizor, šporet te stvari koje su uništene, ja ću nabaviti. Potrebna mi je fizička pomoć da sve ovo očistim", kaže Stana.

Nivo vode stagnira

Šamčanin Milan Đurić kaže kako je voda izašla iz kuća. Zatekli smo ga kako pomaže komšiji da stvari natopljene vodom iznesu uz kuće.

"Nivo vode trenutno stagnira. Sinoć je opao samo dva centimetra, jer voda trenutno nema kuda. Što se tiče hrane, dobijamo sve, trenutno najveći problem je čišćenje, jer slabo ima ljudstva i ne možemo jedni drugima da pomognemo dovoljno", rekao je Đurić.

Prema njegovim riječima, u Šamac je dosad stigla oprema i alat za čišćenje, a najčešće je to bilo iz općina Gradačac, Mostar, Banja Luka, kao i drugih dijelova BiH.

"Zbog toga smo zahvalni, drago nam je da smo bar u tome složni. Pomoć će stići, a i mi ćemo nešto uraditi. Ne treba samo kukati", kaže Đurić, koji u Šamcu živi sa majkom, suprugom i dvoje djece.

Stanovnici ovog posavskog grada, dosad uglavnom pomažući jedni drugima, pokušavaju zaliječiti rane od teških poplava. Kažu kako je teško vrijeme potaknulo misli o tome kako su jedni drugima najvažniji.

Zbog poplava koje su pogodile Bosanski Šamac, oko deset hiljada stanovnika ovog grada je bilo primorano da napusti svoje domove.

Novi Sad: Popravka i doniranje nameštaja

Nekoliko stolara i tapetara iz Novog Sada se udružilo sa ciljem da prikupe nameštaj koji su ljudi voljni da doniraju za ugrožene u poplavljenim područjima. Postoji mogućnost popravke starog nameštaja, ukoliko je to potrebno.

Crveni Krst im je zbog trenutno prevelikog obima posla preporučio da nameštaj skladište negde, dok im se ne obrate za dalju distribuciju onima kojima je neophodan. Skladište je obezbeđeno, ali nedostaje podrška oko organizacije prevoza, kao i volonteri koji bi pomogli da se nameštaj utovari, preveze i istovari.

Za sve koji žele da doniraju svoj nameštaj, kao i volontere, kontakt je Aleksandar Stefanović 064-8234919

------------------------------------------------------


Reportaža iz Obrenovca: Srbi i Hrvati zajedno rade na spašavanju

Boris Malagurski napravio je reportažu iz Obrenovca u kojem srpska žandarmerija i hrvatska interventna policija rade zajedno na spašavanju

Autor:
Vecernji.hr

Boris Malagurski napravio je kratku reportažu iz Obrenovca u kojem srpska žandarmerija i hrvatska interventna policija rade zajedno na spašavanju.

Reportaža je emitirana na Happy televiziji 22, a objavljena je i na YouTubeu. U njoj je pripadnik hrvatske interventne policije o situaciji na terenu kazao da je situacija dobra kakva je bila. Njegov srpski kolega kazao je da je sve pod kontrolom, da voda polako otiče i da ima malo problema s uginulim životinjama, ali kako je dodao, ništa drastično.

- Nemam zamjerke. Nemam ni jednu riječ protiv ovih ljudi tu. Došli smo u subotu ujutro odradili bila dva dana - rekao je zapovjednik interventne jedinice MUP-a Hrvatske. Prema njegovim riječima, situacija na terenu tada je bila katastrofalna.

Prilog možete pogledati u nastavku.

Neće se ponoviti poplave iz 2006.

Vecernje Novosti

Prestonica spremno dočekuje vrh vodenog talasa na Savi i Dunavu ovog vikenda. Vodostaj Save skoro metar i po ispod rekorda. Duž obale postavljeno više od 350.000 džakova

BEOGRAD spremno dočekuje najavljeni vrh vodenog talasa koji se očekuje krajem nedelje, pa se poplave poput rekordnih iz 2006. godine, kada je potez oko Sajma i Beogradske mehane bio pod vodom, neće ponoviti.

Linija odbrane u prestonici dodatno je ojačana bedemima, u dužini od više od pet kilometara na obe reke.

- Sve ključne tačke odbrane od poplava i postavljene nasipe radnici JVP „Beograd vode“ na dvadesetčetvoročasovnim dežurstvima redovno obilaze - kažu u ovom javnom preduzeću.

- Više od 350.000 džakova napunjeno je i postavljeno duž obala Save i Dunava, na mestima gde se nalaze najniže tačke odbrane.

Sava je u prestonici, juče u prepodnevnim časovima, bila na „koti 576“, danas bi trebalo da „dogura“ do 592 centimetra, a u petak probije granicu vanredne odbrane od poplava (600 cm) i dostigne „kotu 606“. Međutim, prema prognozama Hidrometeorološkog zavoda Srbije, ona će nastaviti da raste i tokom vikenda (za nedelju predviđeno 621 cm). Ove brojke, međutim, daleko su od rekorda iz 16. aprila 2006. godine kada je vodostaj na Savi iznosio čak 738 centimetara!

BUJIČNI POTOCI POČETAK velikih poplava koje su zadesile teritoriju Beograda, pa i cele Srbije, krenuo je od bujičnih potoka i rečica u kojima je tokom većeg dela godine voda „do članka“ ili u najgorem slučaju „do kolena“. U JKP „Beograd vode“ tvrde da za izlivanja bujičnih potoka nema izgleda, a većina ih se po prestanku padavina odmah vratila u svoja korita.

Da je prestonica sigurna, juče su se uverili i gradonačelnik Siniša Mali i gradski menadžer Goran Vesić. Oni su obišli nasipe na Umci i u Ostružnici.

- Spremni smo za odbranu. U Ostružnici je oko pet kilometara nasipa, visine od 80 centimetara do jednog metra, a na Umci bedem dužine jedan kilometar, za šta je iskorišćeno između 20.000 i 30.000 džakova - precizirao je Mali.

Kada je reč o drugim delovima prestonice, gradonačelnik je istakao da su bedemi oko Beograda apsolutno dovoljni za nalet vode koji se očekuje za nekoliko dana. Kako na Savi, tako i na Dunavu gde je juče izmeren vodostaj od 617 centimetara. Gornja granica od poplava (650 cm) biće probijena u petak, dok bi u nedelju trebalo da stigne do „kote 670“. Međutim, kao i u slučaju Save, sve je to daleko od rekorda iz 2006. i vodostaja od čak 783 centimetra.

- Kontrolišu se bedemi na svakih 500 metara i proveravaju da li negde propušta, kako bi se odmah intervenisalo iz rezerve - rekao je gradski menadžer Goran Vesić. - Savski nasip se brani na koti 76 metara nadmorske visine. Poslali smo još 70.000 džakova za Obrenovac, gde se brane strateški objekti. U rezervi imamo i oko 40.000 džakova.

Prema Vesićevim rečima, sve procene govore da će postojeći bedemi izdržati, tako da građani mogu biti spokojni.

PRATI SE KLIZIŠTE NA UMCI

GRAD je formirao radnu grupu koja će se baviti potencijalnim klizištima na Umci, kako bi se na vreme sprečile posledice eventualnog pokretanja zemljišta.

- Svakodnevno se prati pokretanje zemljišta. Kada se voda povuče, ono na problematičnim delovima bi moglo da se pokrene, ali svi ljudi biće evakuisani - istakao je predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić