Крунски доказ

Udovički: Obnova kreće do kraja avgusta

Obnova poplavama pogođenih područja u Srbiji trebalo bi da počne do kraja avgusta i sprovodiće se u zavisnosti od tipa programa i po prioritetima, izjavila je večeras potpredsednica vlade Kori Udovički.

Ona je za RTS rekla da će stići da se obnove kuće i infrastruktura pre zime, odnosno, "do sredine jeseni".

Komentarišući vest iz Brisela da bi na Donatorskoj konferenciji u Briselu moglo da bude prikupljeno oko 1,8 milijardi evra za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, Udovički je za RTS rekla da ta suma prevazilazi njena očekivanja.

Govoreći o podacima sa terena, o stepenu oštećenja objekata i infrastrukture, Udovički je rekla da se sa tim podacima "kuburi" od početka, jer su vrlo često oni bili nerealni.

Osim finansijskih sredstava i prikupljanja podataka o oštećenim objektima na terenu, potrebno je obezbediti i sistemsko rešenje i vlada je već u skupštinsku proceduru uputila predlog zakona o otklanjanju posledica poplava, koji treba da odredi institucionalne mehanizme za ubrzanje procesa obnove područja pogođenih poplavama, rekla je Udovički.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić poručio je da je privreda Srbije spremna da učestvuje u obnovi područja pogođenih poplavama i ukazao da prvo treba sačekati da se vidi tačan iznos pomoći sa Donatorske konferencije, odnosno šta su donacije, a šta kreditne linije, jer će to uticati na planove da se ta sredstva upotrebe na terenu.

Sertić je apelovao na nadležne da se u obnovi objekata oštećenih u poplavama prednost da domaćoj građevinskoj industriji, napominjući da građevinska industrija danas ima oko 6.500 kompanija i oko 70.000 zaposlenih.

Predsednik PKS je podsetio da uz sredstva sa Donatorske konfeerncije, treba imati u vidu da je na računu vlade oko 30 miliona evra, a računa se i na dodatna sredstva iz rebalansa budžeta i ukazao da treba definisati prioritete u obnovi, od energetske, železničke i putne infrasrukture, zaštite poljoprivrednog roda do obnove stambenih objekata.

Snežana Divac: Dobre vesti

Direktorka Fonda "Ana i Vlade Divac" Snežana Divac ocenila je da su vesti sa Donatorske konferencije veoma dobre, jer će onda vrlo brzo da se vide rezultati i podsetila na stav Vlade Srbije da prioritet u obnovi budu kuće stanovništva.
Fond "Ana i Vlade Divac" je već prikupio milion dolara za pomoć pogođenim područjima od poplava, rekla je ona i navela da će ta Fondacija u prvoj fazi obnove graditi četiri obdaništa, dve osnovne škole, obnoviti kuće za 40 porodica i dodeliti 100 grantova ekonomske pomoći za pokretanje malih biznisa na ugroženim područjima.

Preuzeto sa ...

Srbiji 995,2 miliona, Bosni 809,2 miliona evra

Međunarodna donatorska konferencija za postradale u poplavama. Nepovratno 115,8 miliona za Srbiju i 138,5 miliona za BiH, ostalo krediti


DRŽAVE, međunarodne organizacije i finansijske institucije iz celog sveta obećale su Srbiji 995,2 miliona evra pomoći, a Bosni i Hercegovini 809,2 miliona, uz 41,4 miliona za regionalne potrebe. Ove sume podrazumevaju, zajedno, bespovratnu pomoć i pozajmice po povoljnim uslovima. Srbija je dobila 115,8 miliona donacije i 879,4 miliona pozjamice, a Bosna 138,5 miliona bespovratno i 670,7 miliona kredita. To je rezultat u sredu održane Donatorske konferencije „Obnovimo zajedno“ za postradale u poplavama, kojoj su u Briselu predsedavali Evropska komisija, Francuska i Slovenija.

- Danas me čini posebno ponosnim što sam predsednik Srbije čija je sadašnja iskrena, ispravna i čvrsta pozicija ovde u Briselu okupila njene prijatelje, čak i one koji između sebe imaju besmislene i nepotrebne, a veoma opasne sporove. Ponosan sam na građane Srbije, posebno mlade, koji su bez mašina, svojim telima, zaustavljali poplavu kojoj nije bilo kraja, danima i noćima - poručio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, obraćajući se skupu.

On je kazao da je tokom vodene stihije evakuisano 7.618 građana, da je 20 povređeno, a 24 izgubilo život. Šteta je procenjena na 1,5 milijardi evra, a posebno su pogođeni stambeni sektor, zdravstvo, obrazovanje, poljoprivreda, sistem za odbranu od poplava, rudarstvo i energetika, proizvodnja i trgovina, vodosnabdevanje, otpadne vode i otpad, životna sredina, saobraćaj i komunikacije. Predsednik je rekao i da će se Srbija s neposrednim posledicama poplava nositi godinama, kao i da će one izazvati recesiju: srpska ekonomija će u 2014. zabeležiti pad od 0,4 odsto, umesto ranije predviđeni rast od 0,5.

- Srbija dobročinstvo ne zaboravlja. Podigla je spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć u Prvom svetskom ratu, obeležiće dostojno, spomenikom u nekom od poplavljenih gradova, i ovo do sada nezabeleženo svrstavanje celog sveta uz naš narod - zaključio je Nikolić.

Otvarajući donatorsku konferenciju, evropski komesar za proširenje Štefan File je poručio da je pomoć Srbiji i BiH najveća zajednička akcija EU od formiranja mehanizma civilne zaštite. Zahvalio je svima koji su učestvovali, „bez obzira na to da li je reč o ruskim avionima, američkim helikopterima, turskim timovima ili medicinskim ekipama iz Belorusije“.

- EU treba da pokaže primer u pomoći našim susedima koji su u srcu Evrope i koji žele da postanu deo EU - rekao je File.

On je ukazao na opasnost od klimatskih promena i daljih elementarnih nepogoda, istakavši neophodnost rada na prevenciji.

- Naša predanost biće trajna - rekao je File i najavio novu konferenciju već za šest meseci, da se rezimira šta se sve realizovalo, istakavši nadu da će rekonstrukcija tada biti u završnoj fazi.

Evropski komesar za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva je izrazila divljenje zbog čvrstog odgovora građana i vlasti pogođenih zemalja i evropske solidarnosti.

Alenka Bratušek, predsednica Vlade Slovenije, zemlje koja je uz Francusku inicirala organizaciju ovog skupa, poručila je da treba odmah da se započne s obnovom.

Predsednik predsedništva BiH Bakir Izetbegović je rekao da katastrofa, ali i odgovor vlada i ljudi nisu poštovali granice i ocenio da ovakvi odnosi na zapadnom Balkanu do sada nisu viđeni. Evropska komisija je procenila da je BiH u prvom naletu kao najneophodnija pomoć potrebno 750 miliona, a Srbiji 830 miliona evra.

60 ZEMALjA, 20 ORGANIZACIJA

NA konferenciji je učestvovalo više od 60 zemalja, 20 međunarodnih organizacija i finansijskih institucija i više od 30 predstavnika civilnog društva, s oko 400 učesnika.

Učestvovale su praktično sve zemlje EU, zatim Rusija, SAD, Brazil, Kina, Alžir, Andora, Albanija, Azerbejdžan, Bahrein, Bruneji, Kanada, Egipat, Japan, Kosovo sa zvezdicom, Kuvajt, Malezija, Meksiko, Moldavija, Maroko, Norveška, Pakistan, Filipini, Katar, Saudijska Arabija, Švajcarska, Ujedinjeni Arapski Emirati... Od institucija, tu su bili Svetska banka, UN, OEBS, Organizacija za islamsku saradnju, Crveni krst, Fondacija princeze Katarine Karađorđević...

Preuzeto sa ...

jos jedan veliki uspeh 

Donacije za poplavljene: Pokloni i među kreditima

Kako će se prikupljati i trošiti sredstva prikupljena na briselskoj Donatorskoj konferenciji? Blagojević: Prioritet ulaganje u energetiku, puteve i poljoprivredu

BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA

REZULTATI Donatorske konferencije su poznati i Srbija sada tačno zna čime raspolaže. Manji deo su nepovratne donacije, a daleko veći pozajmice, od kojih nije izvesno da će sve biti i realizovano, iako je reč o povoljnim uslovima kreditiranja.

Konkretno, od blizu milijarde koja nam je obećana, oko 880 miliona se nalazi na dostupnoj kreditnoj liniji. Malo je, međutim, poznato, da i u okviru tih sredstava postoji donatorski i kreditni deo. Prema saznanjima „Novosti“, pozajmica koju nam nudi Svetska banka u određenim elementima sastoji se od čak 70 odsto donacije i 30 odsto kredita.

Neke od država su, takođe, uz donaciju, želele da pomognu i kroz kredite, poput, recimo, Japana, koji je, uz dar od čak 10 miliona evra (po pet za Srbiju i Bosnu), odlučio da nam omogući pozajmicu uz neverovatno blage uslove. Reč je o 40 miliona evra s rokom otplate od 40 godina, uz simboličnu kamatnu stopu od svega 0,1 odsto i s odloženim rokom plaćanja od čak 10 godina. Takvi krediti bi, svakako, trebalo da imaju prioritet.

- Kada budemo tačno znali uslove, uzećemo u obzir sve kredite, a prednost će imati najpovoljniji - ističe za „Novosti“ Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja.

Krediti će doći na red tek kada se najpre saberu sve donacije i kada se proračuna koliko će još biti potrebno novca za sanacije. Važna stavka pritom će biti i kreditna sposobnost, jer će morati da se vodi računa i da ne dođe do prezaduženosti.

Prioriteti će, takođe, morati da se utvrđuju i u vezi sa utroškom doniranih sredstava. Srbija već pravi plan.

- Energetski sektor je na prvom mestu, a slede putna infrastruktura i poljoprivreda - kazao je Blagojević.

SVETSKA BANKA: TROŠENjE UNAPRED Osim kamatne stope i dužine grejs perioda, razmatraće se i drugi parametri. Svetska banka nam je, na primer, dala mogućnost da sredstva, koja će nam tek odobriti, možemo da trošimo unapred, pod uslovom da je procedura sprovedena pod propisanim uslovima. To je veoma važno, jer obnova ne može da čeka.

Preuzeto sa ...

Ne znam sta se kuka, pomoc u hrani i tehnici pri spasavanju je ljudska, humana, al niko nije obavezan da izgradi sto je nepogoda unistila, niti ce Srbija da pokloni neku silnu kintu Japanu za zemljotres i to bezpovratno. 

Vučić: Niko neće ostati bez kuće

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je građanima čije su kuće oštećene u poplavama da će u narednih sedam do deset dana dobiti novac za obnovu i podsetio da za te namene Srbija može da računa na 80 miliona evra iz IPA fondova i donacija i još izmedju 40 i 50 miliona evra iz Fonda solidarnosti EU.

"To će biti oko 120 miliona evra, to je veliki novac, ali nnisu milijarde kao što su neki govorili. Vrlo sam realan, vrlo ozbiljan i ne mogu narodu da govorim ono što nije istina", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara s kojim novcem Srbija može da računa nakon donatorske konferencije.
 
Premijer je zahvalio predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću na angažmanu u vezi s donatorskom konferencijom koja je pre nekoliko dana održana u Briselu.
 
"Niko neće ostati bez kuće i sve će biti obnovljene do sredine jeseni kako je i obećano, a putevi će biti sanirani do prvog oktobra, dok u narednom periodu ostaje još da se reše problemi u elektroenergetskom sistemu", rekao je Vučić novinarima u Ssamcu, gde je odneo pomoć za obnovu nakon poplava.

Vučić: Od Srbije po pola miliona evra za Šamac i Doboj

Srbija je izdvojila milion evra pomoći za Šamac i Doboj za obnovu štete nastale u nedavnim katastrofalnim poplavama, izjavio je danas premijer Aleksandar Vučić tokom boravka u Republici Srpskoj.

Obraćajući se građanima u Šamcu, Vučić je rekao da će taj novac biti uplaćen u ponedeljak, a da će videti i kako može da se pomogne Bijeljini i drugim opštinama u RS koje su stradale u poplavama.
 
Naveo je da je jednako zabrinut bio i kada su dolazile informacije o polavama u Šamcu i Doboju i drugim delovima RS kao što je bio zabrinut zbog nevolja gradjana Srbije.
 
"Pola moje familije je u RS, pola u Srbiji, rodjen sam u Beogradu, ceo život živim u Srbiji, ali srce ne možete da pocepate", rekao je Vučić zahvalivši gradjanima RS na brizi i pomoći i ljubavi koju pokazuju prema Srbiji..
 
"RS može uvek da računa na pomoć Srbije i ja ću biti srećan kada budem video da ljudi u Srbiji vole RS onoliko koliko vi ovde volite Srebiju", naveo je Vučić.
Istakavši da je ovo tek početak pomoći Srbije, Vučić je izrazio nadu da će s ekonomskim jačanjem Srbija biti u mogućnosti da pomogne još više.
 
"Možemo da ostvarimo da se vlast u Srbiji ponaša odgovorno, a što jača Srbija siguran sam da će biti bolje i u BiH i RS i svima u regionu", rekao je Vučić podsetivši da Srbija želi mir i dobre odnose sa svim komšijama i da poštuje teritorijalni integritet BiH.
 
Predsednik RS Milorad Dodik ocenio je da je saradnja izmedju Srbije i RS sve intenzivnija i zahvalio je na svemu što Srbija čini za gradjane Srpske.

Preuzeto sa ...

Za 10 dana stiže novac za obnovu poplavljenih kuća


- Ono što je dodatna usluga je da smo zamolili Ministarstvo unutrašnjih poslova da nam da zbirnu potvrdu prebivališta za svakog građanina - kaže Miroslav Čučković


Građani Obrenovca od danas će početi da dobijaju rešenja koja će biti osnov za preuzimanje sredstava za obnovu kuća, a novac će se na njihovim računima naći u roku od sedam do 10 dana, najavio je predsednik te opštine Miroslav Čučković.

 
Čučković je rekao da će građani imati mogućnost i da se žale ako nisu zadovoljni kategorizacijom objekta koji je u njihovom vlasništvu.

Printskrin: Youtube/Boban BombašPrintskrin: Youtube/Boban Bombaš
- Ono što je dodatna usluga je da smo zamolili Ministarstvo unutrašnjih poslova da nam da zbirnu potvrdu prebivališta za svakog građanina, i od katastra smo tražili da nam da zbirno vlasničke listove, kako građani ne bi išli po ta dva dokumenta – kazao je Čučković.

On je objasnio da će ti dokumenti, koji su dokaz u čijem je vlasništvu domaćinstvo, biti preduslov za dobijanje sredstava.

(Telegraf.rs / Tanjug)

ОБРЕНОВАЦ – Група грађана Обреновца ни након шест сати протеста није одблокирала мост на Колубари, на уласку у град, захтевајући да им се исплати обећана једнократна помоћ од 250.000 динара (око 2.000 евра). Они су поручили да неће одустати од блокаде моста из правца Београда, која траје данас од 12 сати, до испуњења њихових захтева и док им се не обрати премијер Александар Вучић или неко од његових сарадника, а позвали су и градоначелника Синишу Малог.

Протест обезбеђују припадници МУП-а Србије и није било инцидената. На прилазу мосту из правца Обреновца колоне возила стоје већ сатима, иако до самог центра града има око километар, док је из правца Београда колона возила дуга више од шест километара, све до Барича.

01.08.2014. Србија Данас, за ФБР приредила Биљана Диковић



У Обреновац и из тог места према Београду могуће је стићи једино преко новог моста на Сави код Термоелектране Никола Тесла А, који води преко Сурчина.

Велики број грађана иде пешке преко моста, поготово су велике колоне оних који се враћају са посла из правца Београда, јер аутобуси долазе из Београда само до Барича.

Председник Удружења грађана насеља „Браћа Југовић“ из Обреновца Јован Миливојевић рекао је Тањугу да су грађани 25 улица у том граду „у великом проблему“ због штета на кућама и имањима од катастрофалних мајских поплава наглашавајући да је то један- једини разлог њиховог протеста.

„Само се држимо изјаве премијера Вучића који је обећао овом народу по 250.000 динара. Ми само тражимо да испоштује то“, рекао је Миливојевић и напоменуо да тај новац није повезан са донаторском конференцијом, нити категоризацијом штета коју спроводе државне комисије на терену.

Према његовим речима, тих 250.000 динара потребно је сваком оштећеном домаћинству да купи хлеб, „да им деца не једу више паштете, што траје већ други месец“ и да плате смештај код људи где бораве од маја ове године.

Миливојевић је напоменуо да је у насељу „Браћа Југовић“ вода од поплава била у кућама 48 дана, а од тога 22 дана пливале су „фекалије целог Обреновца“, јер се излила канализација.

„Из тог разлога смо ми овде“, нагласио је Миливојевић.

Он је навео да се грађани неће склонити са моста на Колубари све док им се не обрати премијер Вучић, или док он не пошаље „адекватног сарадника“ да са њима разговара и напоменуо да је послао позив премијеру и Влади Србије, као и градоначелнику Београда.



Танјуг

преузето са

SRBIJA, 2 MESECA KASNIJE Sve je isto, samo blata više nema

Dva meseca posle poplava, u vodom poharanim srpskim gradovima i selima sve je isto, osim što se voda povukla. Zidovi su još mokri, nameštaj trune. A pomoći nema!


Krupanj, 25.7.2014.


Krupanj, 21.5.2014.

Krupanj je u vreme poplava četiri dana bio odsečen od sveta. Potresni snimci varošice stradale u bujicama obišli su ceo svet, a predstavnici vlasti iz Beograda obećavali su potpunu obnovu. Danas, Krupanj je u dlaku isti kao što je bio 16. maja, samo što je oprano blato sa ulica.

KRUPANJ



Neomalterisana kuća Dragana Đurđevića, koju je nabujali potok poneo pa ostavio nakrivljenu, u danima poplava postala je svojevrsni simbol stradanja Srbije.
- Bio mi je u gostima premijer Aleksandar Vučić. Rekao mi je: za četiri meseca, ta tvoja mala proizvodnjica počeće opet da radi - kaže danas.

Ali, mrka kapa: komisija je donela odluku da Draganu za tu zgradu ne isplati nikakvo obeštećenje. U njoj su u prizemlju bili smešteni radionica, dnevni boravak, garaža, sušara, a u potkrovlju spavaće sobe, pa se sve tretira kao stambeno-poslovni prostor, za koji nadoknade nema.

- Gde su tu pravda i logika, ne znam. Iz kuća oko mene iseljeni su vlasnici zbog poplava i klizišta, meni je jednu zgradu odnela voda, druga, u kojoj živim sa unučićima, ispucala... a oni kažu: ništa! - pita se dok nam pozira kao pre dva meseca.

SMEDEREVSKA PALANKA


Smederevska Palanka, 24.7.2014.


Smederevska Palanka, 22.5.2014.

Kao da je vreme stalo! Dragicu Radovanović iz Smederevske Palanke i 22. maja i u četvrtak zatekli smo na istom mestu, i u istom poslu - čistila je kuću od poplave.

Onda, blatnjavom vodom koju je zahvatala iz bare u dvorištu spirala je mulj sa stvari, a sada je strugala plesnivi malter.

- Ne mogu ništa drugo da radim, nemam para - objašnjava.

Osim paketa sa hranom i sa sredstvima za čišćenje, nije dobila nikakvu pomoć. Pogotovo ne u novcu. Komisija je procenila treći stepen oštećenja na njihovoj prizemljuši - i kad bude isplaćena obećana pomoć, te pare jedva da će biti dovoljne za krečenje, boji se. Gotovo sav nameštaj morala je da baci.

STANARINE

- Ćerka i ja morale smo da iznajmimo stan u Palanci jer ovde ne može da se živi. Pogotovo ne da se dočeka zima - kaže Dragica Radovanović iz Smederevske Palanke dok nam pokazuje uništen dom.
Jednosoban stan plaća 100 evra. Inače, stanarine su u Smederevskoj Palanci skočile zbog povećane potražnje.

SVILAJNAC

Kuća Nenada Milovanovića u Svilajncu prazna je. U maju, pričao nam je da je voda naišla toliko brzo, da ništa od stvari nije izneo:
- Moram prvo da bacim upropašten nameštaj i da podignem i bacim pod. Zatim da kuću operem i da je osušim, pa da se ponovo skućim...

Prošle nedelje, u letnjoj kuhinji uz garažu, zatekli smo samo njegovu majku Mirjanu.
- Oni su iznajmili stan u Svilajncu, a ja sam kod prijatelja. Dovezu me ujutru ovde kad pođu na posao, i uveče vrate. Ovde sam, ipak, na svome... - priča, i kad pogledom zaokruži to “svoje”, gole zidove, rasplače se.

MALJUREVAC

A Slobodan Stevanović iz Maljurevca u požarevačkoj opštini je ljut.
- Predsednik opštine je na moru u Grčkoj, a nama niko ništa ne govori, a kamoli da pomogne - oštar je.

Vladeta Stevanović, njegov sused, kaže da komisija koja je utvrđivala štetu nije izlazila iz klimatizovanog auta:
- Kroz prozor su gledali i pravili zapisnike... Niko u Maljurevcu nije dobio ni dinar. A leto prođe...

DONJA TREŠNJICA

Tridesetak kilometara od Krupnja je selo Donja Trešnjica. Planinski potok je sa brda oljuštio bukovu šumu i sva stabla u bezumnom naletu navaljao na kuće. Danas, sve je raščišćeno ali na kućama se ne radi, jer vlasnici nemaju novca.

Meštanka Milija Erić znala je samo da nam kaže da niko pomoć nije dobio.
- ‘Oće li biti plaćeno na vreme, ko što kažu na vestima? - pitala je nas.

Klizište se zaustavilo



Klizište u Krupnju se, na sreću, zaustavilo, ali pomerene i srušene zgrade i dalje su tamo gde su se zatekle. Niko ih nije dirao, ni ogradio... Osim pomenutog opranog blata, ništa taknuto nije. Čak ni trava koju je potok naneo na ogradu jednog od nakrivljenih mostova nije sklonjena - kao da je baš za sve potrebna pomoć sa strane!

Preuzeto sa ...