Itekako se uspešno leče, samo ako se dobro kombinuje kognitivno bihejvioristička sa medikamentoznom terapijom.

У зависности од узрока, понекад је довољна и само психотерапија (когнитивно-бихејвиорална, али и други видови), без лекова... 

hehe sve mi je jasno

Izlečenje napada panike

Prvo i prvo, morate shvatiti da vam se ništa loše od napada panike neće dogoditi. Neka vam to bude stalno u podsvesti i kad god osetite strah ili paniku, podsetite se da niko nikad nije umro od napada panike, niti mu se bilo šta loše desilo. Upamtite to!

Koliko god strašan i težak napad panike bio, budite sigurni da napad panike ne oštećuje vaše telo. Mnogi ljudi misle da kad im srce lupa brzo i jako tokom napada panike, da će to na neki način naškoditi srcu. Budite sigurni da nije tako. Isto je sa svim ostalim simptomima, dakle simptomi napada panike ne oštećuju vaše telo.

Vi verovatno mislite da je potrebno da uspostavite određenu vrstu "kontrole" nad napadom panike, npr. kad vas zadesi panika, da pokušate da "držite stvari pod kontrolom". Upravo tu leži caka! Nije potrebno da držite stvari pod kontrolom, niti je potrebno da se "borite" protiv napada panike. Ne možete pobediti tu bitku, sve što se više borite, sve je gore.

Kako se otarasiti napada panike? Lako. Međutim, prvo morate izmeniti neke svoje misaone obrasce koje ste ukorenili u svoju podsvest i neka svoja pogrešna uverenja o panici i napadima panike.

Kada vas zadesi napad panike, vi zapravo nemate jedan strah, već imate dva zasebna straha.

Vaša panika nadolazi u talasima, i sa svakim talasom panike dva straha su umešana. Nazovimo ih:

    * Prvi strah
    * Drugi strah

Iako vi verovatno nemate kontrolu nad prvim strahom, možete naučiti kako da iskontrolišete ovaj drugi strah, jer je upravo ovaj drugi strah taj koji čini da ovaj prvi strah postoji. Drugi strah održava vaše napade panike u životu, drugi strah vas konstantno čini anksioznim i plašljivim. Znate već - strah se strahom hrani.

Svaka osoba u svom životu s vremena na vreme doživljava ovaj prvi strah. Prvi strah, kako smo ga nazvali, dolazi refleksno, skoro automatski, i povezan je sa nekom stvarnom opašnošću koja nam preti. Možemo reći da je taj strah "normalan", mi ga prihvatamo, razumemo ga. Odreagujemo kako treba i strah prolazi.

Međutim, kada osoba koja je inače anksiozna iskusi taj strah, ta osoba ne reaguje kao ostali ljudi, već je reakcija takve osobe mnogo jačeg intenziteta, baš zato što je njen nervni sistem vremenom postao osetljiviji na spoljašnje stimuluse.

Na ovaj prvi strah anksiozna osoba uvek po pravilu dodaje "primesu" drugog straha, iako to ni ne primećuje, i za anksioznu osobu ova dva straha su zapravo jedan strah.

Kad se ovakvoj osobi dogodi prvi strah, ona automatski pomisli:

"O ne, ne ponovo!"

Anksiozna osoba je dovoljno samo da pomisli da će biti "zarobljena" u nekom zatvorenom prostoru i prvi strah će je obuzeti. Odmah zatim, osoba na ovaj prvi strah dodaje drugi strah na taj način što pomisli sledeće:

"O ne, evo ga ponovo! Samo ne opet da mi se to dogodi! Ne mogu da izdržim više ovo! Sigurno ću napraviti budalu od sebe ispred ljudi, zato je bolje da pobegnem negde gde sam siguran. Daj da brzo izađem i odem odavde. Brzo! Brzo! Brzo!"

Sa svakim ovim "Brzo!", osoba dodaje sve jače i jače primese drugog straha, panika postaje sve jača i jača. Osoba je sada 100% sigurna da ako nešto ubrzo ne preduzme, da će joj se nešto sigurno desiti, da će pasti, da će napraviti budalu od sebe, da će poludeti i neće znati šta radi, ili da će biti odvedena negde....

Da li prepoznajete sami sebe u ovome? Da li vidite kako sami sebi kreirate paniku i strah? Nemojte nikad zaboraviti - strah se strahom hrani!

Idemo dalje... Osoba je sada u punom naletu panike, i uverena je da više ne može da razmišlja jasno i racionalno i da ne može da se ponaša smireno. Zato želi da što pre "izbegne" opasnost, da ode negde na mirno mesto i slično. Ova osoba ne razume da je ona sama stvorila ovu paniku pomoću svih onih misli tipa "Šta ako....?" ili "Brzo da pobegnem odavde...." i slično.

Ova osoba treba da razume da je potrebno samo da se prepusti onom prvu strahu koji je zadesi. Znam da zvuči lakše nego što jeste, ali zaista, verujte mi, treba samo da razumete da vi sami sebi dodajete primese drugog straha na prvi strah, i na taj način dolazi do napada panike.

Dakle, da do napada panike ne bi došlo, potrebno je da kada vas zadesi prvi strah (koji se dešava svim ljudima), date sve od sebe da ne reagujete burno, da ne pomišljate "Šta ako...?", da ne pomišljate "O ne, evo ga opet napad panike!", da vas fizički simptomi ne zanimaju (jer su svi oni bezopasni)... Drugim rečima dajte sve od sebe da ne dodajete drugi strah na prvi strah jer zbog toga i dolazi do napada panike!

Verovatno sada mislite "ok, pokušaću to sledeći put kad me zadesi panika". Molim vas, nemojte da pokušate, već uradite to! Dakle, ovo nije igra pokušaja, ovo nije igra borbe, ovde se samo radi o promeni misaonih obrazaca koji se nalaze urezani duboko u vašoj podsvesti! Verujte mi, kada jednom uspete da "prebrodite
" taj prvi strah, da mu se prepustite, da ne dodajete primese drugog straha, videćete da će taj prvi strah sam od sebe polako ali sigurno nestajati....

Nema lepšeg osećaja nego kada se uverite da do paničnog napada nije došlo baš zato što ste shvatili kako stvari funkcionišu, i da ste vi zaslužni da do napada panike nije došlo!

Ok, za kraj evo još nekoliko saveta kojima se možete rukovoditi kada vas zadesi panika. Bilo bi veoma korisno kada bi ste redovno sami sebe podsećali sledećih izjava:

"Znam šta je to, ne može mi naškoditi. Nestaće. Nema potrebe da paničim, ali ako budem, najgore što mi se može dogoditi je da dobijem panični napad. Nije važno ako dobijem panični napad, jer to mi se već i ranije događalo, bilo je veoma neugodno, ali nije me ubilo, ništa mi se loše nije desilo"

Ovakav misaoni proces je ključ za zaustavljanje razvoja paničnog napada i paničnog poremećaja uopšte. Savladajte ga! To može potrajati, ali nastavite vežbati, isplatiće se!

Takođe, možete pokušati zamenjivati izjave koje vam izazivaju strah, na primer, umesto da kažete: "Tako sam prestravljen, da ću izjuriti iz prodavnice”, recite "Preplašen sam, ali ću danas zaista uživati u kupovini".

Vaši napadi panike će se smanjiti. Shvatićete da su panika i anksioznost samo osećaji i ništa vise!

Izvor: Anksioznost.net

Imam 29 god.. Imam napade panike ili ti anksioznost od 2006 ..Bio sam do pre god dana na gestalt psihoterapiji.Mogu reci prilicno uspesna terapjia...samo sto nisam imao novaca da nastavim..Sad sam dosao do nekog kesha i nastavljam..Nisam uzimao nikakve medikamente  i mislim da nisu potrebni,jer lek je u nama ..Sta da jos da kazem drugari nego Keep it movin.

Napadi panike i panični poremećaj
Sven Molnar, dr. med.

Riječ panika dolazi od grčkog termina to panikon deima, a koji je označavao efekte iznenadne buke koju je proizvodio bog Pan na usamljene putnike. Korijeni današnjeg shvaćanja paničnog poremećaja nalaze se još kod Westphala (1872) i u konceptu iritabilnog srca koji je uveo Da Costa na osnovi zapažanja kod oboljelih u Američkom građanskom ratu. Freud je prvi uočio relaciju između paničnog napadaja i agorafobije.

Prije razmatranja paničnog poremećaja potrebno je razgraničiti panični poremećaj kao zasebnu dijagnostičku kategoriju od paničnih napadaja.

Po važećim psihijatrijskim klasifikacijama (DSM IV i MKB 10) najznačajnije obilježje paničnog poremećaja je prisutnost ponavljanih neočekivanih paničnih napadaja koji se javljaju najmanje jedanput mjesečno, zabrinutost oko mogućih posljedica paničnih napadaja ili značajno promijenjeno ponašanje povezano sa napadima.

Panični napadi nisu posljedica neposrednih fizioloških učinaka uzimanja psihoaktivnih tvariili općeg zdravstvenog stanja, a ne mogu se bolje objasniti u sklopu nekog drugog duševnog poremećaja. Ovisno o tome jesu li zadovoljeni kriteriji za agorafobiju po DSM IV psihijatrijskoj klasifikaciji postavljamo dijagnozu paničnog poremećaja sa ili bez agorafobije. Panični napadi ne pojavljuju se samo u sklopu paničnog poremećaja i javljaju se i u kontekstu nekih drugih psihijatrijskih poremećaja, a kao najvažnije obilježje imaju kratkotrajno razdoblje intenzivnog straha ili nelagode koja je udružena sa najmanje 4 od 13 tjelesnih ili kognitivnih simptoma.

Napad počinje iznenada i razvija se brzo do vrhunca (obično za 10 minuta ili manje), te je često praćen osjećajem bliske ili nastupajuće propasti i osjećajem potrebe za hitnim bijegom.Trinaest tjelesnih i kognitivnih znakova paničnog napada su: lupanje srca, znojenje, drhtanje, osjećaj nedostatka zraka, osjećaj gušenja, bol ili nelagoda u prsima, mučnina ili želučane smetnje, vrtoglavica ili ošamućenost, derealizacija ili depersonalizacija, strah od gubitka kontrole ili strah da će se poludjeti, strah od smrti, trnci i navala osjećaja topline ili hladnoće. U razlikovanju paničnog napada od drugih poremećaja važno je uzeti u obzir kontekst u kome se panični napadi javljaju. Tako postoje 3 karakteristična tipa paničnih napadaja s različitim odnosima između početka napada i prisutnosti ili odsutnosti situacijskih okidača: neočekivani (bez povoda) panični napadi, u kojima početak napada nije praćen situacijskim okidačem, situacijski ograničeni (s povodom) panični napadi, u kojima se panični napad skoro bez varijacija pojavljuje neposredno nakon izlaganja određenoj situaciji ili okidaču (npr.osoba ugleda zmiju i to je uvijek okidač za trenutni panični napad) i situacijski predisponirani panični napadi, koji se češće javljaju nakon izlaganja osobe određenoj situaciji ili okidaču, ali nisu nepromjenjivo vezani za situaciju i ne javljaju se obavezno po izlaganju osobe situaciji.

Da bi se dijagnosticirao panični poremećaj panični napadi se, barem u početku razvoja poremećaja, moraju javljati neočekivano.

U SAD-u većina istraživača vjeruje da se agorafobija gotovo uvijek razvija kao komplikacija kod oboljelih od paničnog poremećaja. Termin agorafobija skovan je 1871. godine, a dolazi od grčke riječi agora koja označava javno mjesto i phobos koja označava strah. Najvažnije obilježje agorafobije je anksioznost koja se javlja na mjestima i u situacijama s kojih bi bijeg mogao biti težak ili u kojima pomoć ne bi mogla biti dostupna u slučaju situacijski predisponiranog paničnog napada. Izbjegavaju se situacije koje su izvan zone sigurnosti koju obično predstavlja bolesnikova kuća.

Psihonet

sta je gestalt psihoterapija?

Xexe neam Pojma al pomaze ..

Gestalt terapija

 Gestalt je oblik, oblicje i osnovni pojam gestalt psihologije.
 Gestalt ima 3 osnovna pojma:
Celina:
 Sve sto se desava u celovitosti ne zavisi od prirode delova i njihovih kombinacija vec je odnos suprotan:
 osnovne osobine pojedinacnh delova zavise od prirode celine.Celina je uvek data pre delova.
Struktura koja daje preovladjajuce svojtvo celini jer je organizuje na neki nacin.
 Lik,konfiguracija takodje odredjuje gestalt jer se i sa neznatnim izmenama moze radikalno izmeniti.
Gestalt terapija predstavlja precrtavanje ili dovrsavanje zapocetih figura i sada daje bolje dijagnoze
 od najsavrsenijih elektronskih  aparata.

Izvor: psihoterapija

Imam 26. God.  patim od agorafobije.  Ne izlazim iz kuce vec dva meseca osim se mamom ili tatom.  Kako da se izborim sa tim?  Moj psihijatar mi je prepisao seroxat, eglonyl (patim od nesanice) i rivotril.  Osecam promene ali ne tako velike.  Dajte mi vase misljenje,molim vas.  marija paracin



[Edit by Livingston: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]