Šest godina živim sa napadom panike i još sam živ.  Kljakav, ali živ!
Treba umeti prepoznati pocetak napada i od tog trenutka raditi stvari za koje znaš provereno da te opuštaju.  I truditi se da NIKAKO ne razmišljate o napadu.
Pomirite se sa činjenicom da će borba dugo trajati i da se neuroze, pod koje spada i napad panike ili panični poremećaj prilično teško leče i da lečenje može jako dugo da potraje.
Ja umeđuvremenu izrodih i decu sa mojom ženom i živim.  Panika mi dođe nekako ko švalerka.  S vremena na vreme švrljnem malo sa njom a žena se ne ljuti (ima svojih prednosti).
Šalu na stranu.  Samo upornost i fajt, fajt fajt  :boxing: (što reče onaj ciga).  
Upoznaj svoga protivnika da bi ga lakše savladao.
Pozdrav!
:wave:

Sad ovako kad se ok osecam..nisam ni svesna koliko je gadan osecaj..
Imas osecaj da ces da poludis i da gubis vezu sa realnoscu ili da ces se onesvestiti.Kazu da je najgori i najtezi napad ako se dogodi u snu.Dolaze niodkuda.Bum!Sta mi je?Sta se desava?Onda polazi lagano iz stomaka, podmuklo gmizi uz vrat, taj osecaj.Uvek srce nenormalno lupa.Dok se ne informises o tome, ne znas sta ti je.Stidis se da kazes drugima jer mislis da si nenormalan i lud.Strah od odlaska psihijatru.Jer kad ih ne dozivljavas, zaboravis na taj grozan osecaj.Mislis da svi ostali imaju veci problem nego sto je tvoj.Onda krecu jedan za drugim sve cesci u nekako dublji.Smetaju ti ljudi, galama, guzva..Plasis se zatvorenog prostora, plasis se otvorenog prostora..Panika se povecava..Strah od straha postaje veci.Strah od straha..Odjednom se nalazis u cekaonici punoj ljudi od kojih bar 70% nisu ni svesni sebe.Pitas se "Sta cu ja ovde?Ovi ljudi su u mnogo gorem stanju..".Saznajes da imas napade panike i da se od toga ne umire i da to sto si doziveo je najgori stadium.Psihijatri se ne zalazu mnogo za ovakve pacijente.Samo zele sto pre da se rese ovakvih slucajeva.Kao sto sam rekla, svi drugi imaju mnogo vece probleme nego sto je ovaj.Jedino da se novcano isprsis (ako si u mogucnosti) i odes privatno na neku terapiju.Panicni poremecaj je uglavnom pracen dubokom depresijom.Mogu se ublaziti i prorediti ali se nikad ne izlece.Uglavnom su posledica stresnih situacija i preosetljivoti licnosti.Najbolji nacin da se bobedi strah je da se sa stahom i suocis..

odlicno si ovo napisala!!! 

Niko ne moze da razume o cemu se govori ako nije doziveo isto.

OD 2001 imam strah od straha tacno je niko ko ne dozivi nezna kako je . Sada kad mi naide kriza 70 posto mogu da se kontrolisem ali svaki put je to jedna vise trzavica.Neki put se desi tako snazno da pomislim da do tad nije bilo grde i svaki put se pitam dokle ce tako ,gde ce da me zadesi cak ne mogu zbog takvog stanja ni posao da trazim  . Bila sam malte ne godinu dana u kuci ,od svega me bilo strah ,porodica je pored mene ispastala ,trpela svakako cak i novcano .Posecivala sam privatnike i kad vise nisam imala novca odlucila sam da se lecim drzavnim putem,u bolnici.Provela sam tamo 40 dana nisam izlazila do wc sama ali polako dolazilo je sve na svoje mesto.Medutim taman bude bolje ono ti se desi i sve lade ti potonu.Osecala sam da svima smetam da sam im dojadila sto sam ja toga svesna a kamo li kad ti otvoreno kazu u lice i onda znas i po licu sta misle .Padalo mi je svasta na pamet i jednom za dlaku da napravim glupost,medutim bilo mi je mnogo krivo sto neki nisu hteli neki nisu znali aneki su namerno provocirali i pravili me na budalu.Najvise zbog dece sebe,i onoga sto sam mukom zaradila a i zivota kao dete siroce nisam htela da neko drugi zauzme moje mesto.Svaki dan se molim,ponekad idem u crkvu izgovaram razne mantre kad god se setim bilo gde da sam nekad glasno vecinom u sebi i preporucujem svakom da nade zanimaciju,da izgovara nesto bilo koje vere da ste,.Jedno vam mogu reci posle godinu ipo kad sam se pojavila na ulici znala sam svaciju reakciju.Mnogi su se cudili izasla je iz bolnice,dal je normalna,dal je bila po babe,ko li joj je pomogo,mnogi su je otpisali,a verujte neki su mislili da me vise i nema ili da cu ostati u bolnici.Verujte znam da je svakom na svoj nacin tesko,ali ima mnogo gore ja sam to videla i bila medu gorima za koje verujem da su jos tamo.Mene su namerno doktori ubacili da bi me trgli to su mi rekli a i poznajemo se ali verujte tamo vam svasta prode kroz glavu i mislite da je tu zadnja stanica i da nema izlaza medutim ima.Srecna sam sto sad mogu bolje ne kao pre ali borim se ponekad i izinata kad su svi protiv mene nedam se i dalje im ne popustam.LJudi drzi te se ,gurajte dalje,svi zasluzujemo svoje snove i imamo razloga da mastamo i nadamo se.Pozdrav svima.

nisam nikad imala napad panike ....

Mislim da u proseku svaka treca osoba ih dozivi..ali ne znam svako sta mu se to desava..

Kod svih je za makar nijansu drugacije mene samo zanima kako bar malo da se kontrolisem kad se iznerviram pa pocne cudan osecaj i dolazi do panike sve dok ne nadem kutak da se smirim bar malo i odem kuci pa se polako smirim

Paaa znas sta...mozes da probas da dises u neku kesu.To sam ja vidjala na filmovima i nikad mi nije bilo jasno o cemu se radi.Tako u toku napada, kad se uspanicis, ne udises veliku kolicinu vazduha..Mozes i bez kese da pokusas da kontrolises disanje, jer kad dises prebrzo i preduboko to samo pogorsava situaciju.Najvaznije je da pokusas da kntolises svoje misli i da se suocavas, ne da pokusas da se sakrijes ili pobegnes.Eto meni na primer pomaze da se ustinem i tako vizicka bol me skrece sa prihicke.

Napad panike


Iznenadili biste se koliko su napadi panike panike postali cesti. U zapadnom svetu procenjuje se da ih dozivljava scaka 10-ta, a prema drugim procenama svaka treca osoba.
Jedan od razloga za porast njihove ucestalosti je to sto danas ljudi spremnije priznaju da su zrtve panike. Drugi razlog je sve brzi tempo zivota, zbog kojeg je sve veca izlozenost stresu.


Napad panike je snazna iznenadna teskoba koju karakterise mesavina telesnih i psihickih simproma. Izaziva ih iznenadna navala hormona adrenalina kad se covek oseti nacim ugrozen. Sledi reakcija po principu "napadni ili bezi" - organizam zeli pobeci ili se suprostaviti onom sto ga ugrozava. Zbog adrenalina, u panici se ubrzava rad srca, osoba ne moze da dodje do daha, slabije vidi, dlanovi joj se znoje, telo drhti, javlja se mucnina i vrtoglavica i navala krvi u lice. Ljudi cesto pomisle da ce se onesvestiti, doziveti srcani udar, "poludeti" ili umreti. Simptomi se stisaju vec za nekoliko minuta, ali se napadi mogu ponoviti nekoliko puta u kratkom roku pa se pogodjenom cini da se radi o jednom dugom napadu.


Uzroci su razliciti od osobe do osobe. Ponekad je dovoljan samo jedan traumatski dozivljaj u detinjstvu, koji onda pokrece napad panike uvek kada se osoba nadje u slicnim okolnostima. To je cest slucaj sa osobama koje je u detinjstvu napao pas.


Sreca u nesreci je sto se napad cesto moze predvideti. Prvi napad moze izazvati prethodna duga izlozenost stresu, npr. zbog selidbe, dugog prekovremenog rada, gubitka voljene osobe. Ljudi su cesto ranjiviji nakon prelezane virusne bolesti ili duzeg razdoblja depresije, a neki podatci govore da bi se moglo raditi i o nasledjenoj sklonosti. Panika se cesto javlja kod najblize rodbine kao sto su naprimer majka i cerka.


Kod nekih su panicni napadi cesti, kod drugih se javljaju samo jednom ili dva puta u zivotu. Ima pacijenata koji sklonost pretvore u hronicno stanje.
Kod takvih osoba svako brze kucanje srca moze pokrenuti niz simptoma teskobe, a zatim i napad panike. Oni brzo steknu naviku da strahuju od sledeceg
napada pa se povlace u sebe i izoluju od svakodnevnih aktivnosti. Zene su dvostruko sklonije takvom ponasanju od muskaraca ali jos nije razjasnjeno zasto.


Lekari naglasavaju da napadi panike nisu opasni po zdravlje. Sastavni su deo telesne odbrane koja uzrokuje pojacano lupanje srca koje pumpa vece kolicine
kiseonika u ruke i noge kako bismo mogli pobeci iz potencionalno opasne situacije ili se suprostaviti. Ljudi se cesto plase da ce se onesvestiti tokom napada
ali medicinski gledano to nije moguce. Da bi se covek onesvestio potreban je znatno snizen krvni pritisak, dok je kod panike situacija obrnuta - krvni
pritisak se povecava.

Preporucuje se preventivan odlazak kod lekara opste prakse, pogotovo ako stitna zlezda pokazuje znake preterane aktivnosti, sto takodje moze dovesti do
pojave uzbudjenosti, panike i teskobe.


Tokom napada panike mozete pomoci sebi:

Vezbe joge i meditacije pomocice da smanjite ukupan ucinak stresa na telo. Korisne su i vizualizacije jer podrazumevaju ovladavanju sposobnosti stvaranja
ugodnih slika u umu, cime odvracata paznju od turobnih misli i ovladavate simptomima.


Preerano ubrzano i duboko disanje jedan je od simptoma panike. Isprobajte ovu vezbu kako bi ste ovladali disanjem: polozote ruke na stomak malo iznad pupka i usredsredite se na disanje posmatrajuci podizanje i spustanje ruku. Disite polako i mirno, brojite do tri pri udahu i cetiri pri izdahu.


Izbegavajte napitke sa kofeinom, kafa, caj i sve vrste kola napitaka deluju uzbudjujuce pa zato potsticu sklonost ka stresu.


Alkohol nece spreciti paniku. Naucnici su otkrili vezu izmedju konzumo=iranja alkohola i panicnih napada.


Reovno jedite, glad moze povecati osecaj napetosti.


Nastojite da se drzite svkodnevne rutine, ne podredjujte svoj zivot nastojanjima da po svku cenu izbegnete situacije za koje mislite da ce izazvati
napade panike.

Topvita