предрасуде & стереотипи :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Сви смо ми склони да осуђујемо људе без претходног упознавања, а стварање претпоставки је лако и уобичајено. Но, да ли сте се икад запитали колико је лако проценити пријатеље или колико је лако криво просудити странце? Судови донесени без претходног расуђивања, логички неосновани, праћени интензивним емоцијама називају се предрасудама. Предрасуде су врста ставова којима недостаје оправданост, а које се без обзира на то упорно одржавају и отпорне су на промене. То су шеме помоћу којих боље разумевамо стварност. Тамо где стварност не одговара предрасуди нашем уму је лакше изменити право стање ствари, него предрасуду. ("Све жене су курве"). Понекад их несвесно упијамо, али оне су однекуд произашле и имају многе намене. Оне нам такође помажу код непотпуних информација: Јелена је угледала камион са сладоледом, сетила се новца који је добила за рођендан и отрчала је кући. Да ли ће ваша претпоставка остати иста ако реч новац заменимо са пиштољ?
Изношење тврдњи и увереност у њихову тачност иако нису поткрепљене чињеницама нити засноване на аргументима, него су донесене без претходног проверавања њихове тачности и без претходног размишљања о томе нејчешће има негативан однос. Како предрасуде уз то прате и екстремно негативна осећања тако делују и на понашање које појачава осуђивање, потцењивање, непријатељски став и подстиче на активности против припадника према којима постоји предрасуда. Исто тако врло је лако стварање затвореног круга, јер будући да се стварају пре или мимо поседовања објективних података о објекту става, а поткрепљене понашајном компонентом наравно да ће проузроковати своју потврду при чему ће наш став чак бити појачан. На пример, уколико се ви према некоме кога не познајете, а за кога верујете да је овакав или онакав понашате у складу са својим уверењем да таква особа нпр. није уопште вредна да борави у вашем присуству, а камоли да разговара са вама и сл. наравно да ће се та иста особа, вероватно збуњена, понашати хладно, пргаво, одбрамбено, тј. онако како ви очекујете што ће онда само оправдати ваше мишљење о њој, које ће се потом одржати и можда манифестовати у неком горем виду.
Предрасуде су резултат погрешне и генерализоване оцене, а уз све то прилично су круте, нефлексибилне, отпорне према подацима. Стечене социјалним учењем, одржавају доследност, екстремност, усклађеност, снагу. Охрабрују дискриминаторске поступке што опет представља друштвену штетност. Услед одступања од рационалности, предрасуде крше праведност, негирају хуманост, непоштују људско достојанство. Најопасније су расне и етничке предрасуде ("Босанци су глупи. Црногорци су лењи. Црнци су прљави."). Иако су тешко променљиве и готово их је немогуће искоренити, важно је бити свестан да их поседујемо.

Упоредо са предрасудама јављају се и стереотипије. Стереотипије су распрострањена уверења или мисли о одређеној људској заједници којима исто тако поједностављујемо стварност. "Они су такви и тачка!" (нпр. ови су лењи, они опасни, и сл). Употребљавамо их да бисмо оправдали своје грешке. Или, с друге стране, помоћу њих јачамо себе, истичемо супериорност користећи предрасуде о властитој групи. Помажу нам за добар осећај о себи или омаловажавање других у којима видимо опасност и претњу. Стереотипије се темеље на представама усвојеним у школи, кроз масовне медије или код куће, а одржавају се генерализовањем свих оних који би с тим могли бити повезани. У Северној Ирској, нпр, ненаклоности између католика и протестаната су још "с мајчиним млеком посисане". Други су различити и самим тим непријатељи- информације су које дете упија још у раном добу што може зачети ланац мржње, и мишљење да су то бића ниже врсте, нељудскија од њих самих. Стереотипије су ригидни и пристрасни ставови о неким особама и групама: "Сви професори су расејани. Плавуше/полицајци су глупе/и." Стереотипије су веровања повезана с одређеном групом људи за које сматрамо да имају одређени низ карактеристика и особина, с тим да могу бити и позитивна: "Италијани су сјајни умјетници. Црнци су одлични кошаркаши."
Постоји више врста предрасуда: предрасуде као последица усвајања проширеног погрешног схватања због слагања са средином ("Девојке које излазе у одређени клуб су спонзоруше"), предрасуде као последица традиционалних схватања, понашања и реаговања ("Жена треба да рађа, куха и буде домаћица"), као продукт интензивне негативне емоције у личним особинама појединца, њиховој несигурности и нагомиланој агресивности ("Шиптари само праве децу"). Узроци јављања предрасуда су друштвено-економски и културни чиниоци, као и неизбежни психолошки фактори. Најчешћи их изазивају економска експлоатација, компетиција, тешкоће. Потенцијални и актуелни конфликти, одржавање лојалности кроз историју (језик, обичаји, култура), везаност за групу су још неки узроци настајања предрасуда. Склоност генерализацијама и упрошћавањима, као и агресивност као природна реакција на незадовољење различитих потреба и мотива нарочито помажу њиховом одржавању. Последице предрасуда су сродни феномени: дискриминација, ксенофобија, нетолеранција, антисемитизам, расизам, а нарочито их подстиче и одржава етноцентризам.
Дискриминација је предрасуда у деловању која се манифестује у ограничавању права најчешће националним мањинама. Уперена је против сваке групе која је другачија, чији су припадници углавном изоловани, чији се начин живота сматра илегалним, који су принуђени да живе у нездравим условима, лишени политичког изјашњавања, раде најгоре послове или су незапослени, који се непрестано вређају, и сл. Ксенофобија је страх од странаца: бојим се оних који су другачији јер их не знам, а не знам их јер их се бојим. Храни се предрасудама и стереотипима, премда произлази из несигурности и умишљеног страха који прелази у одбацивање, непријатељство или насиље против особа из других земаља или припадника мањине. Нетолеранција (нетрпељивост) је недостатак поштовања за туђе навике и веровања. Манифстује се кроз искључење или обацивање људи због вере, сексуалности, па чак и фризуре или одеће и није им допуштено да делују на другачији начин или да имају другачија мишљења.