Гледао сам филм, представља право освежење у односу на море филмова који се штануцују...

Видим покренула се расправа, па ево да ја пружим своје виђење и да се правим паметан.  

Неки овде кажу да је филм нелогичан, али то је управо суштина самог филма, више да нас ухвати у збрку, него да пружи лако разумљиву причу.

Филм је у суштини парадокс, тј. приказује парадокс у којем ток временске радње није линеаран, већ кружан. Тако је и кружан однос узрока и последице. Чак и у самом филму имате безбројне алузије: "Шта је било прво - кокошка или јаје?" или када каже о себи "змија која гризе свој реп".

Другим речима, главни јунак је узрок свог сопственог постојања и његов живот је затворен круг, како у смислу његовог живота, тако и мисије коју има као временски агент. А његов живот је јединствени парадокс и то чак и каже његов надређени у једном тренутку.

Исто тако, тај кружни ток је неопходна нужност ради испуњења сопствене мисије, тј. спречавања могућих злочина. Тако главни лик пролази кроз неколико фаза, од којих је свака посебна личност на одређеном ступњу развоја свести, који су неопходни ступњеви у испуњењу сопствене судбине која је предодређена (стога и назив филма). Овако отприлике иде њен живот, иако не и сама радња филма:

1. Прво почиње живот као девојчица у сиротишту, где је смештен од стране самог себе из будућности.

2. Сазрева у талентовану, али несрећну и усамљену и емотивно рањиву девојку. Та девојка замало добија посао у свемирској агенцији, која је у ствари параван за регрутацију будућих временских агената, који врши шеф временског одсека, који је из будућности. Разочарана, почиње да ради ситне послове и да студира.

3. Та усамљена и несрећна девојка несвесно ступа у љубавни однос са мушком верзијом себе из будућности на факсу, јер у тој мушкој верзији налази сродну душу, а ко нам је најсроднији од самог себе?   Остаје трудна и напуштена од себе и добија дете које назива по себи, тј. рађа саму себе тј. особу из фазе 1. Због операције остаје полно осакађена и открива да је у суштини хемафродит. Такође јој се отима дете, што води ка њеном тоталном емотивном слому и слому личности.

4. Мења пол под присилом, и постаје у суштини разочарани мушкарац, огрезао у мржњи према особи која ју је емотивно упропастила, тј. према самом себи управо из ове ставке 4. Почиње да ради као писац, и у кафићу упознаје бармена, који је у ствари временски агент и који му открива путовање кроз време. Тај бармен је у ствари он, али из будућности. Води је у прошлост да јој да шансу за освету.

5. Он долази у прошлост и ступа у јаку емотивну везу са својом женском верзијом из ставке 3., где коначно схвата да је он тај мушкарац који га је упропастио. Па ипак бива присиљен да напусти своју женску верзију по наговору себе - временског агента који га врбује за временски одсек, због важности борбе против бомбаша-терористе.

6. Временом сазрева у фанатика потпуно посвећеном послу и мисији и схвата нужност таквог развоја догађања свог живота, управо јер коначно добија јасан циљ и сврху у животу - да ухвати бомбаша. Том циљу, кога сматра хуманим посвећује свој живот и баш у тој фази врши кључни утицај на себе у прошлости, од отимања себе као бебе, преко упознавања својих двеју верзија у шездесетим, захваљујући врбовању који је извршио у седемдесетим. Јер схвата да само такав ток догађања је био неопходан да он уопште постоји и да сама патња кроз коју је прошао је неопходна да би постао потпуно посвећени временски агент у служби добра.

7. Као агент, он посвећује већину свог времена јурењу бомбаша, и у томе не успева. Тек када га ослободе дужности и креће да открива свакодневни живот, открива случајно локацију бомбаша, налази га и открива да је бомбаш он сам, само матор. Та матора и разочарана верзија открива му своје мотиве, да је управо највише потенцијалних злочина спречио баш као бомбаш-терориста, и објашњава му да ако га убије цео циклус креће из почетка и да би требао да уместо да убије себе требало себе да заволи и тако разбије круг предодређености. Али, пошто је он у тој фази млади фанатик, потпуно посвећен својој мисији искорењивања злочина убија терористичку верзију себе без размишљања.

8. Иако филм то јасно не показује, назначава се да после тог убиства, пошто је испунио своју мисију убијајући самог себе из касније будућности, он налази обићну жену и креће да води обичан живот. То води каснијим разочаравањима у сам просећан живот и он мења своја уверења и корсти путовања кроз време да би чинио терористичка дела управо из хуманих побуда и из поновног давања сврхе свом животу. А управо као временски терориста, а не као временски агент он испуњава своју праву сврху -спречавање злочина. Али да би постао то што је постао на крају, он мора да прође кроз предходне фазе које су већ предодређене. То му чак имплицира његов шеф када говори о терористи, како тај терориста није баш оно што он мисли да јесте и да је он јако битан за агенцију, тј. терориста испуњава сврху агенције и самог главног јунака.

Дакле, јунак пролази кроз неколико фаза у свом животу који је затворени круг. Тај јунак у предходним фазама није свестан онога што су свесне његове касније фазе, а управо то и утиче на предодређеност, јер веза између тих различитих фаза његове личности утиче на његову судбину. А његова судбина је управо да постане одметник од агенције, постане терориста и кроз тај тероризам најефикасније испуни сврху те агенције, као и самог себе - да спречи могуће злочине. А да би се то догодило, он мора да проживи све што је проживео, и да према самом себи има однос љубави и мржње. Једини који вероватно заиста зна комплетну истину о њему је његов шеф и ментор, који се ненаметљиво појављује у различитим фазама његовог живота, али и он сам из задње фазе свог живота, који опет не може да спречи самог себе из раније фазе да га убије и тиме започне цео циклус испочетка, самим тим остајући вечно заробљен у сопственом кругу узрока и последице.


Или укратко, тотални mindfuck.  

У сваком случају бољи од мора стереотипних и предвидљивих филмова.

Pa da, eto, po vama je nastao iz "velikog praska" pa je mogao da napravi samog sebe.  Al dobro, kao sto rekoh, nisu oni ni radili film zbog logicnosti radnje i nekog objasnjavanja kako je moguce nego zbog "sok efekta".

Узгред, сама чињеница да један филм има оволико страница коментара и расправа, ако ништа друго, показује да се ради о стварно добром, контраверзном и квалитетном филму.