Ава Јустин (Поповић)


- Беседа уочи Великог Петка -
1965. године





Велики Четвртак, Велики Петак, Велика Субота. Све велико и све страшно. Шта се то збива на земљи? Људи неће Бога, људи хоће да истерају из тела Сина Божијег, Господа Христа. А гле, Он је дошао у овај свет, родио се као човек, био мало детенце, па дечак, па зрео човек, 33 и по године живео као човек у овоме свету. Узео на себе све муке човекове, све муке рода људскога, узео на себе највећу муку – грех људски. Јагње Божије, гле, узима грех света на себе. Грех света, то је највећи терет. Нема тежег терета у роду људском од греха. И сав грех људски Господ Христос узео на себе родивши се на овај свет.
Ни један дан, ни једна ноћ Његова није била радост. Све мука до муке, жалост до жалости, гледајући људе. А сваки човек у овоме свету, пред очима Господа Христа, шта је него један бујни извор, водоског из кога бију греси и греси и греси, значи муке човекове. Нико тако није сагледао и није знао и није осетио каква је мука грех као Господ безгрешни, шта правда, шта неправда, шта живот а шта смрт, шта рај а шта пакао, шта Бог а шта ђаво.
И људи са свих страна хрлили су к Њему, гомиле и гомиле људи хитало је к Њему са свих страна, и Он је, по великом човекољубљу Свом, исцељивао људе од свих болести, од свих напасти, изгонио духове нечисте, проповедао Царство Небеско и Царство Божије у овоме царству греха и смрти. Колика је чудеса чинио Господ, колико добра, да кад су се људи трудили да пронађу у Њему ма какав, најмањи грех, нису успели. Најопаснији вребачи, најопаснији шпијуни срца људских нису могли у Њему пронаћи ни трунку греха. Зато их је Он смело питао: „Који ме од вас гони за грех?“ Нико га од људи није могао прекорити ни за какав грех. Он, чули сте данас из Светог, првог Јеванђеља, када су наишли војници и слуге, старешине јеврејских првосвештеника да га ухвате, погледао их је и сви су падали пред Њим....само у том тренутку, Он је допустио да Његов Божански вид пусти из себе да Божански страх и сви су попадали на земљу. И допустио је Спаситељ силна исмевања. Чули сте данас из Светих Јеванђеља, Јеванђеља Страдања Господњих, какве је све муке, каква понижења, какве увреде Он поднео. И шибања и пљувања и шамаре! А Црква на то припева људима СЛАВА ДУГОТРПЉЕЊУ ТВОМЕ ГОСПОДЕ.
Та, Он је речју васкрсавао мртве. Та, Он је Лазара који је почео да смрди у гробу васкрсао једном речју Својом. Он је васкрсао из мртвих сина Наинске удовице. Он је губавце исцељивао речју, погледом, сенком! А шта се сад збива? Он ћутке подноси све, све муке, све увреде. За сва добра људи му одвраћају и  узвраћају разноврсним заверама.
Прошао је Он кроз сав људски живот, показао какав треба да је човек, како треба да живи у овоме свету, да живи Божанском истином, Божанском правдом. Зато Свето Јеванђеље тражи од нас Хришћана да ми живимо као што се пристоји Богу у телу, као што приличи Богу у телу. А Бог у телу то је Господ Христос. Ето, Он човек показује како треба ми да живимо у овоме свету. Да живимо без греха, да живимо у Вечној Истини Његовој, у Вечној Правди, у Вечној Љубави, у Вечној Доброти. Ради тога је створен човек. А гле, ми пригрливши грех, пригрлисмо нас,  пригрлили смо неправду, пригрлили завист, пакост, пригрлили смрт. А кроз све грехе пригрлили и загрлили ђавола.
И Он дошао у овај свет, Господ Благи, да све то узме на себе, све те страшне муке наше, да узме и грех и смрт и да нас од њих ослободи. И кад су Његови непријатељи, фарисеји и садукеји ликовали, пролазили поред Његовог крста и ругали му се: „Ако си Син Божији, сиђи с крста па ћемо ти веровати“, када су они то радили Он је ћутао и мирно говорио: „Опрости им Боже“. Та они су видели безброј Његових чудеса. Сами су говорили „Та овај човек учини толико чудеса, шта ћемо радити с Њим? Сам народ оде за Њим. Сви људи одоше за Њим!“ И сад допушта сва ругања, сва понижења. Ради чега? Ради тога, браћо моја и сестре, да би ушао у нашу смрт, да би и њу узео на Себе, да би и њу сломио као Бог. Зато је дошао у овај свет, зато је примио крст да би силом Божанства Свог као Богочовек разрушио смрт. И вели се у једној нашој дивној црквеној песми: Господ је примио све поруге, и шамаре, и пљувања и сва страдања да свима нама дарује васкрсење из мртвих. Ето, ради тога је Господ ушао у смрт нашу, спустио се у смрт људску да ту најтежу и најстрашнију муку узме на Себе, да је разори и да нама људима подари васкрсење из смрти, да људима подари бесмртност и Живот Вечни, да тело људско учини бесмртним а душа је већ створена бесмртном.
Сатана је ликовао када је ушао у Јуду, када му је Јуда отворио врата срца свога. Ликовао је што ће и Исуса предати на смрт преко Јуде. И мислио је: То је тај Исус из Назарета који ми је толике муке задао, ено човек је, тело људско носи. Смрт! Смрт ће га сатрти, као што је све оне људе сатрла од почетка света до данас, до самог Господа Христа.
Уствари, ових Светих великих дана води се борба за човека, борба између Бога и сатане, између Господа Христа и сатане који улази у Јуду и из њега дела кроз слободну вољу Јудину. Страшно је, браћо, што је Јуда допустио да буде оруђе сатане. Вели се у једној црквеној песми данашњој да Јуда по делима својим показа се други ђаво. По делима својим показа се други ђаво! Причестио се Јуда на Тајној Вечери, Господ га причестио, и он изашао, отишао непријатељима и продао свога учитеља Божанског. У једној тужној црквеној песми данашњој вели се: „Јуда са Светим Причешћем у устима издаде Господа!“
Каква страшна слобода, какав страшан пад. Већи је ово грех, браћо, него Адамов у рају! Јудин грех је већи од свих грехова људских! Он Бога издаје! Бога чијом је силом васкрсавао и сам мртве и чинио безбројна чудеса са осталим Светим Апостолима. Колико зла у њему! Колико злобе! Колико злоће! Свесно иде и продаје Бога! Господ Христос ћутке прима све. Јер Он, Он ратује и бори се за човекову душу, да човека ослободи од смрти. И кад је распет на крсту и издахнуо, Он је онда сишао Душом Својом Божанском у царство смрти, у ад, и силом Божанства Свог разорио ад. Разорио царство смрти и извео душе свих праведника и свих људи из ада у Царство Небеско. Зато је Господ поднео смрт. Зато је Господ поднео и крст. Да нам свима да васкрсење из смрти, да нам свима да победу над смрћу. А ђаво то знао није. Мислио је ђаво: „Ја ћу њега сатерати у смрт и онда у царство моје, у царство смрти.“ Али кад је Господ сишао у царство смрти, сишао је са душом Својом Царском која је била сав Бог. И Он је, како се вели у једном дивном црквеном тропару, Он је сишао у ад и Божанском силом Својом разорио ад, и изнео из ада душе људске.
Тако је Господ узео на Себе смрт људску, победио и разорио и тиме обезоружао, кога? Ђавола! Сатану! Онога сатану који је кроз Јуду мислио да уништи Господа Христа. Јер, сатана држи род људски у власти својој грехом! Држи га смрћу! А и грех и смрт јесу сила његова, две руке његове, две руке сатанине. Те му је руке Господ одсекао и ослободио човека од смрти, од робовања смрти, од робовања греху. И дао нам силе, васкрсне силе, да и ми побеђујемо смрт, и ми побеђујемо грех, а побеђујући њих да победимо и ђавола.
Зато је после крста Христовог и васкрсења Његовог ђаво немоћан и беспомоћан пред Христовим људима. Сваки Хришћанин са вером у Господа Христа и Крстом Његовим Светим побеђује вражију силу, сваку вражију силу. Испуњују се Спаситељеве речи речене Светим Апостолима: Ево дајем вам власт да стајете на змију, да стајете на сваку сили вражију и ништа вам неће наудити! Ништа! Ни ђаво, ни грех, ни смрт.
Ето победе! Ето све победе! Ми Хришћани ту победу славимо данас, сутра, прекосутра а посебну победу на дан Васкрсења Христова! Ми Хришћани смо Хришћани тиме што живимо Господом Христом, што доживљујемо непрекидно Њега. Велики Четвртак, Велики Петак, ми доживљујемо сва страдања Господа Христа, којом пострада за нас, доживљујемо као своја. Плачемо за Њим и са Њим, кајемо се и молимо се Њему. Али, исто тако ми доживљујемо са Њим и васкрсење Његово. Ми заједно с Њим васкрсавамо, по великој љубави Његовој и човекољубљу Његовом, васкрсавамо из свих смрти и побеђујемо смрт, по даној милости Његовој. „Јуче ја се распех са Њим“, вели Свети Георгије Богослов, „распех се са Господом Христом на Велики Петак, а ево данас на Ускрс васкрсавам са Њим.“ То враћа сваког Хришћанина. Ми тугујемо тугом Христовом, ми тугујемо грехом и због греха нашег људског знамо да је Господ поднео све то ради нас, ради страшних грехова наших, ради ужаса наших, страхота наших. Али, Његово је човекољубље безбројно, неизмерно. Он, Он нас води вољом Божијом у греху нашем и ето дарује васкрсне силе, дарује нам Своју Божанску силу да и ми побеђујемо све што је смртно у нама, наш сваки грех. Побеђујемо и ђавола, творца греха и смрти. Зато пред нама Хришћанима отворена су сва небеса. Смрт, склања се и бежи од нас. Смрт тела, то је спавање тела за нас Хришћане. Привремено заспи тело, да чека дан Страшнога Суда и васкрсне из мртвих, и споји се са својом душом и уђе у Вечно Царство или Љубави Христове, или, демонског зла. Зависи од тога шта је човек радио за живота на земљи. Је ли био Христов или био против Христа. И ми, браћо моја драга, сваке године прослављајући ове велике Свете дане, ми подарујемо себе, ми вером оваплоћујемо себе, ми доживљујемо све што је Христово, Његову Вечну Истину, Вечну Правду, Вечни Живот Његов доживљујемо као свој. И зато, нема страха у нас! Пред нашом вером падају сви непријатељи наше вере, а највећи непријатељ наше вере то је ђаво и све слуге његове! Непријатељ наше вере је грех, сваки грех! Али, ето Господа који узима грех света на себе, узима и грех мој, и грех твој, по великом човекољубљу Свом и даје ти силе и мени и теби кроз Свето Причешће, кроз Свете Тајне да побеђујемо у себи све што је смртно и све што је греховно.
Вера, каква сила! Каква моћ! Какав пораз за сваки грех! За трње греха. Па молитва, па љубав, па милостиња, па пост! Све су велике силе Божанске силе које Господ Христос дарује свакоме од нас да ми побеђујемо непријатеље душе наше и непријатеље спасења наших.
Зато, браћо моја, ове велике и Свете дане да проводимо у Светој тузи, да дочекамо радосно Васкрсење и да нашој радости не буде краја! Васкрсење Христово, радост над радостима. Вечна радост која никад не престаје. Ето, туга па радост, треба свако од нас да има, сваки да је носи у срцу свом и кад на њега наиђу искушења, невоље и муке и тмини и помрчини и ноћи овога света безбројна нападну на њега кроз зле људе или кроз страшна збивања у овоме свету, он, нека ту буктињу Небеске радости држи високо у савести својој, у души својој. Нек се не уплаши ни греха, ни ђавола ни смрти! Никакве смрти, никаквог ђавола, никаквог греха. Него нека смело иде и гази свако искушење, сваку змију, сваку шкорпију! Ништа вам неће наудити! Не бојте се никаквог зла овога света, никаквог гоњења овога света, никакве смрти овога света, никаквог ђавола овога света! Јачи је Господ наш Спаситељ од свих, од свих смрти, од свих ђавола, од свих грехова.
 
Њему слава и хвала сада и у све векове. Амин.


преузето са: spcportal.org

Васкршња реч Светог Јована Златоустога





Ако ли је ко побожан и богољубив, нека са наслађује овим дивним и светлим слављем.
Ако ли је ко благоразумни слуга, нека, радујући се, уђе у радост Господа свога.
Ако ли се ко измучио постећи, нека сада прими плату.
Ако ли је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако ли је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако ли је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако ли је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако ли је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења; јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру поздравља, и делање цени, и принос хвали. Стога, дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, један с другим ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте, ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас!
Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изађе гладан, сви се наслађујте гозбом вере; сви уживајте у богатству доброте!
Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство.
Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба.
Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта:
Ад се угорча сусревши Те доле (Исаија 14,9); угорча се, јер опусти; угорча се, јер биисмејан, угорча се јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно шти виде, а паде у оно што не виде.
Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа! (1 Коринћанима 15,55) Васкрсе Христос, и ти се стропошта.
Васкрсе Христос, и падоше демони.
Васкрсе Христос и радују се анђели.
Васкрсе Христос, и живот живује.
Васкрсе Христос, и ни једног мртвог у гробу.
Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првенац преминулих (1 Коринћанима 15,20).
Њему слава и власт кроза све векове. Амин.

Христос васкрсе !


Извор: Православни мисионар, свеска 246, број 2/1999., стр. 16-18

Васкршњи тропар

Христос воскресе из мертвих
Смертију смерт поправ
И сушчим во гробјех
Живот даровав


Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт разруши,
а онима који су у гробовима,
Живот дарова.






Χριστος ανεστη εκ νεκρων,
ϑανατω ϑανατον πατησας,
και τοις εν τοις μνημασι,
ζωην χαρισαμενος!





И у верзији Вангелиса...

Шта значи слоган "православље или смрт" ?

Ово је слоган који су истакли монаси манастира Есфигмен, на Светој Гори. Постављен је када су васељенски патријарх и римски епископ узајамно скинули, повукли анатеме које су изречене још 1054. године.
Нисам био на Светој гори, па не могу да тврдим какав дух, мисао води ову заједницу, мада, по мом мишљењу, њихово ревновање за православље, за истинску веру, одвело их је до одвајања од осталих хришћана.
Ревновање за веру им је постало важније од љубави (по мом мишљењу, а могуће је да грешим), мада ово је веома блиско, јер на Литургији се истиче јединство вере и љубави (а овде испада да управо у овоме постоји разлаз). тако да практично они немају заједницу вере и љубави са осталим монасима на Светој Гори и великим делом осталих православаца.
Грчка има и 1 унутарњи раскол (на старокалендарце и новокалендарце), а мислим да су монаси овог братства пришли старокалендарцима.
Никако није добро да се хришћани деле...

Управо расколи сведоче да је ослабила љубав у нашим срцима, јер да има више љубави, могли би да превазиђемо расколе и решимо проблеме.

Oвај слоган треба да буде одраз њиховог ревновања за веру.
Дакле или - или, нема средине, а да су они решени да буду бедем православља о који ће да се ломе валови неправославног учења.
Ревновао је и Свети Марко Ефески, али никада се није од других одвајао, треба Истину сведочити, али се не одвајати од осталих, јер како ћемо друге привући и привести Богу, ако се будемо одвајали и изоловали. Да су апостоли овако поступали (мислим на изолацију...), не би много успеха имали у ширењу Речи Божије...
Ревновати, али љубав не губити, смирењем победити свет, као што је и Господ Исус Христос рекао:

Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем“ (Мт. 11, 29)

По свему судећи, изгледа да су хришћани били најиспуњенији љубављу у периоду раног хришћанства, док није било подјела на католике и православце...

едитовано: хвала Силванусе за музичке клипове. Одабраћу поједине композиције и снимити себи на неки медиј. И не мораш у сваком посту да се исцрпљујеш опширним одговорима, дискусије на форуму теку кружно: периодично се понављају и у принципу пишеш сличне ствари. Некима зато религијски форум досади...   

Hvala Silvanusu za odličan izbor tekstova , koje ću ja kao pravoslavni Hrišćanin sebi da odštampam i čitam na miru i sa uživanjem.

Klipovi su isto odličan izbor, poskidaću ih i kao što kaže Magic spojiti u jedan.

Muzika Vangelisa, kakav spot....... genijalno 

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт разруши,
а онима који су у гробовима,
Живот дарова.

Хвала брате Силванусе на труду изображеном у неколико последњих порука!
Бог те благословио!

Hristos voskrese