Јанко Радовановић


Цвети из манастира Високи Дечани


Фреска Цвети из манастира Дечани (око 1348. године) налази се
у беспрекорном стању. Сликана је у поткуполном простору, у циклусу
Велики празници. На левом делу сцене представљена су
двојица апостола које је Христос послао да доведу магарицу са
магаретом. Први је голобрад а други има кестењасту браду. Они
стоје иза Јелеонске горе. Испред њих је Јелеонска гора са стенама,
на чијем узвишењу се налазе зидине града и у њему две цркве,
једна са три крста је једнобродна, а друга је са куполом. Из
улазне капије града излази магаре, а испред њега стоји магарица.
У десном делу, испред Јелеонске горе, налазе се апостоли који
иду за Христом који јаше на платном прекривеном магарету. Он
у левој руци држи савијен свитак, а десном руком благосиља. На
путу два детета простиру своје хаљинице да Христос иде преко
њих. Испред Христа се налази дрво у чијој крошњи стоје два детета
који кидају гранчице и бацају их на пут. С леве стране дрвета
једно дете стоји на стени и кида гранчице, а с десне стране човек
је подигао дете увис и оно такође кида гранчице. У десном делу
сцене приказане су зидине града Јерусалима с великом капијом
испред које стоји доста људи и жена који поздрављају Христов
царски улазак у град. Једна жена држи дете поред себе, а друга,
крајња, дете је подигла на раме да би боље видело Христа. Натпис
је ЦВЈЕТОНОСИЈЕ, а изнад Христовог ореола ИС XС.
Представа Цвети на фресци у манастиру Дечани има доста
символике. Њеним тумачењем }е се потпуније схватити осмишљеност
сцене и идеје које је сликар представио. Да би се боље разумела
ова фреска, донеће се неки књижевни извори који су били
познати зографима.
„Зашто је Христос све до сад ишао пешице, а само сада, и
једино сада, јаше животињу? Да би показао како ће се узнети на
крст и на њему ће се прославити. Два апостола која су послата у
село да доведу магарицу и магаре су два завета – Стари и Нови.
Кога означава магарица? Без двоумљења синагогу која је живела
под тешким бременом, и на чију ће кичму Христос ускоро сести.
Шта означава магаре? Сав остали дивљи и необуздани народ
многобожачки, на кога нико није узјахао, тј. нико га није могао обуздати:
ни закон, ни страх, ни анђео, ни пророк, ни Писмо, него
једини Бог Логос (Реч) који је у Витлејему рођен у јаслама, заједно
са бесловесним животињама, да би нас ослободио неразумља и
учинио нас Богомразумним. Шта представља одвезивање магарета?
Наше ослобађање служења идолима и окончање идолског
крвавог жртвоприношења. Кога су означавали они што нису дозвољавали
да се магаре одвеже? То су Јудејци и демони. Шта значи скидање
одеђе са деце и простирање по путу?
Да би означили скидање старог човека, обнаживање
и запуштеност синагоге.
Кога представqају деца која кличу Богу? Без сумње верни народ
цркве – Христово покољење. Кога њихове мајке? Купку крштења
у којој се верујући препорађају. Шта значи Христов силазак с горе
Јелеонске? Ништа друго до силазак с неба на земљу Бога Логоса
(Речи). Шта означавају маслинове гранчице? Чисте душе
правденика које цветају као финик и кедри на Ливану, насађени
(настањени) у дому Господњем; такође и победу над Адом. Кога
означавају они што иду испред? Праведне пророке. А они који
иду иза? Апостоле и све оне који после њих повероваше. Сам град
представља небески Јерусалим. Храм је царство небеско из кога је
Христос изгнао недостојне Јудејце. Ето на који начин морамо схватити
овај празник и тајну коју је извршио Господ”.
На дечанској фресци Цвети деца су насликана како простиру
хаљинице по путу којим Христос долази јашући на магарету
или кидају гране са дрвећа. О деци говори пророштво цара Давида
(Пс. 8,2) као и песма на празник Цвети, да су деца махала са
гранама и да су оне символ победе Христове над смрћу и
Његово васкрсење. „Улазећи Господе, у свети град на магарету седећи...
деца јеврејска сретаху Те с палмовим гранчицама васкрсења победу
предсказаху”. У песмама Службе Цвети се говори да су
деца клицала и даје се символика Христовог уласка у Јерусалим:
Христос се слави као Бог, цар и победитељ и Спаситељ „који седи
на херувимима и опева се од серафима; сео си на магаре давидски
блаже, деца ти певаху песму достојну Бога, а Јудејци хуљаху
грешно...” Христос улази у Јерусалим на добровољно страдање, а
људи који седе у тами и сенци смрти, примили су знак васкрсења, а
палмове гранчице значе васкрсење. Зелене гранчице значе победу
над смрћу и васкрсење Христово, јер је палма победни знак и по
античком и хришћанском схватању. Магаре изображава нови
народ-хришћане из многобоштва, а простирање хаљина значи
разрешење од грехова.
Обичај бацања палмових гранчица стари је обичај. Дрво
је символ плода, а палма је код Јевреја била символ весеља
и свечаности и употребљавана је на свечане празнике
и сретање најзначајнијих људи. Палмове гранчице
даване су као награда победитељима
на разним такмичењима. Зелене гране са свећама на
Цвети јесу „знаци победе над смрћу и васкрсење” (види молитву
за освећење гранчица). Христу се пева „да је победитељ
над смрћу” (тропар). Зелене гранчице значе победу над смрћу
и васкрсење Христово и заједно са Њим и васкрс оних који
у Њега верују.
Обичај простирања одеће на пут којим пролази значајна
личност добро је познат из Старог завета. О улози деце и уопште
о Христовом свечаном уласку у Јерусалим говори се у беседи на
празник Цвети: „Народ је певао песме. Свуда су били хорови отаца,
скуп духова светих пророка, деца Јевреја и мајчини младенци и
мноштво анђела. Једни су пружали своје руке, други су држали
палмове гранчице. Једни су ишли а други су секли гранчице и
плели маслинове младице. Једни су дрешили магаре, а други су
простирали по путу хаљине. Једни су отварали капије, други су
чистили пут. Деца су певала „Осана, сину Давидову! Благословен
који иде у име Господње. Осана на висини!” (Пс.117(118)26; Мт.
21,9). И гле чуда. Деца исповедају Христа за Бога а јеврејски
свештеници га руже. Деца која сисају клањају Му се, а учитељи
врше безбожништво. Деца су клицала Осана, а њихови очеви вичу
да се разапне. Деца иду у сусрет Христу са палмовим гранчицама,
а њихови оци иду против Њега са злобом. Она секу гране, а они
припремају дрвени крст. Деца простиру своје хаљинице Христу по
путу, а војници деле Његове хаљине. Деца узносе Христа на магаре,
а јеврејски старци на крст. Деца прилазе ногама Христовим, а они
му прикивају ноге на крст. Деца приносе славу Христу, а други
му подносе сирће. Први му дају част, а други жуч. Деца машу
палмовим гранчицама, а очеви га пробијају копљем”.
Приликом Христовог уласка у Јерусалим био је једини дан
у Његовом животу на земљи у који је од народа дочекан као цар.
„Радуј се много, кћери Сионска, подвикуј кћери Јерусалимска; ево,
цар твој иде к теби, праведан је и спасава” (Зах. 9,9). Пророци су
прорекли да ће Месија бити цар (Пс. 89,27). Приликом свечаног
уласка у Јерусалим Христос је поздрављен као цар, као потомак
и наследник најславнијег јудејског цара Давида. Зато су људи
поздрављали: „Осана сину Давидову. Благословен који долази у
име Господње!” (Пс. 117 (118), 26; Мт. 29,9).
На фресци у манастиру Дечани, у левом делу, приказана
је окружена зидовима базилика са три крста и црква са куполом.
То је стилизација цркава у Витанији или Јелеонској гори. То је
приказано у вези са обредом на Цвети. Из Јерусалима патријарх
је са свештенством и народом одлазио на Јелеонску гору све до
Витаније где је вршено освећење маслинових гранчица. Патријарх
је затим народу делио гранчице и свеће. Из Витаније се иде на
место Христовог вазнесења на Јелеонској гори. Потом се гранчице
остављају на место Христовог распећа на Голготи. Затим се
 свечано улазило у цркву Васкрсења Христовог.





преузето са: http://209.85.129.132/search?q=cache:NdsbsKszFsIJ:www.nbs.bg.ac.yu/view_file.php%3Ffile_id%3D1075+beseda+na+Cveti&cd=2&hl=sr&ct=clnk

Koji je znacaj Pravoslavlja i sta je vrednost Pravoslavlja u odnosu na druge religije, vere, veroispovesti ?

Jewpiter

Највећа вредност Православља је у Ономе који је њен центар, у Ономе који му даје смисао, постојање и важност, а то је Господ Исус Христос. Богочовек Исус Христос је мера свега у православној вери, све се ка Њему управља, све ка Њему тежи. Сва вредност и слава православља је у Њему, из Њега извире и Њему се враћа. Господ Исус Христос нам је показао којим путем треба човек да иде да би дошао до испуњења свог призвања, до сједињења са Богом – да крене путем покајања, путем крсним, да крене путем врлинског живота, да крене да се сједињује са Њим кроз крштење, миропомазање, причешће...
Вредност православља је и у дару Духа Светога, који је Господ послао од свога Оца и који и дан данас надахњује Цркву и којим се обожују верни.
Господ Исус Христос је основао своју Цркву, Он јој је послао Духа Светог и Он у њој пребива у све дане до краја света. Бити православан, то значи бити одан учењу Цркве Христове и њеном предању, а то значи, имати један саборни Ум Христов, дакле, не неко насумично и самовољно схватање вере, већ управо даром Духа Светог задобити тај саборни доживљај јединства и са Христом Богочовеком и са апостолима и са мученицима, исповедницима, пророцима, јуродивима, преподобнима...Треба бити свестан, да ма колико имали дарова Божијих, они су ипак само део једног Тела Христовог и ван ове заједнице, ван овог саборног тела – Цркве Христове, они немају пуноћу своје силе и вредности, већ су само сенка онога што могу да буду.
Господ нам је открио Истину, а на нама је да се Њој прилагодимо, Њом да се преобразимо и испунимо.
Значај православља је и у чувању вере која нам је предата преко Господа, апостола, њихових ученика, Светих Отаца. Православље је, за разлику од других хришћанских конфесија, сачувало пуноћу вере древне Цркве, сачувало је оно јединствено сабрање кроз Литургијски живот и непрекинуту везу са Светима кроз све векове.
Православље од самог настанка представља непоколебљиву оданост Господу Богу, учењу које је Он пренео апостолима и преко њих другим људима – Светима Цркве Његове, а који су надахнути Духом Светим, даље ширили Јеванђеоску Истину светом.
Како је то рекао цар Давид Псалмопевац: Диван је Бог у светињи својој! (Псалам 67,35)
Бог нам је поручио да будемо Свети као што је Он Свет, а онај који чини вољу Божију, који се сједињује са Богом кроз Свете тајне, задобијањем дарова Духа Светог, тај се освећује и обожује. А светост се код таквих показује већ за живота (мада ћемо пуноћу свих Светих видети тек у Царству Божијем), они заиста сведоче истину вере православне, сведоче Бога Човекољупца. Битно је да нас Бог позна као своје, као своју децу, а онда се отварају врата Царства Божијег.
А бити Свети, то значи живети Христом, живети надахнут Духом Светим, бити дакле и Христоносац и Духоносац. А управо су такви били Свети људи Божији: мајка Божија и пресвета Дева Марија, Василије Велики, Атанасије Велики, преподобна мати Параскева, Серафим Саровски, Максим Исповедник, Варвара, Јован Златоусти, Игњатије Антиохијски, Марија Египћанка, Никола Мирликијски, Георгије Победоносац...

@Silvanus
Hvala za opsiran odgovor, i odmah bi zeleo da objasnim da ja ne pripadam niti jednoj organizaciji koju je covek organizovao, proucavam Pismo oko 30 godina, a narocito rec Isusa Hrista.
Sve "Hriscanske" crkve se tako i zovu zato sto imaju Hrista za temelj svoje vere, i rade ono sto je Isus rekao svojoj
Crkvi da ne radi. Matej 23:8-12
" A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.
9 I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
10 Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.
11 A najveći između vas da vam bude sluga.
12 Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se. "
U Pravoslavlju postoje ljudi koji sebe nazivaju i drugi ih nazivaju "Otac", a ne "brat", da ne ponavljam ko je jedini
Otac koji je na nebesima (a nije Hrist), za razliku od ljudi koji na zemlji sebe nazivaju "Otac"/"Sveti Otac".
Isus Hrist nije propovedao Pravoslavlje niti bilo koju postojecu "Hriscansku" religiju, tako da se postavlja pitanje
ko su ucitelji Pravoslavlja kada ne propovedaju sta je Hrist govorio. A narocito da sebe proizvede u "Gospoda".
Jedan je Gospod i onaj koji ima svog Gospoda ne moze da bude "Gospod". Jovan 20:17
" Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem. "
Ne vidim najveceg u Pravoslavlju kao slugu, i ne vidim one koji se nisu podizali u Pravoslavlju.

Kao sto rekoh namera mi je bila da razgovaram o Pravoslavlju kao prisutnoj realnosti i ni jednom svojom recju
nisam rekao nista negativno o Pravoslavlju.
Takodje ogromna je razlika izmedju duha Bozijeg - Hrista i Svetog Duha. Da podsetim da je jedini covek koji je rodjen sa Svetim Duhom bio Sveti Jovan Krstitelj, a na Isusa je Sveti Duh dosao kada je imao 30 godina.
Sveti Duh je ispunjenje Bozije Volje cineci ono sto su Boziji proroci prorekli.
U tom kontekstu svi ljudi koje si naveo mogu da se smatraju Svetim ljudima posto je Bozija Volja da
Pravoslavna religija postoji, tako da oni koji su udarali temelje Pravoslavlja moraju biti "Sveti".
Nije naodmet napomenuti da je Sveti Jovan Krstitelj umro bez Svetog Duha, kao manji od najmanjeg u Carstvu
Nebeskom, sto je potvrdjeno od strane Isusa Hrista, Matej 11:11 "  Zaista vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije izišao veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskom veći je od njega. "

pa 'fala Bogu. Pravoslavlje nije ni postojalo tada.

Помаже Бог.

Видим да сте били вредни, па је то и мене подстакло да се мало потрудим.


Ни ја не припадам ораганизацији коју је ораганизовао човек, већ Богочовек Исус Христос, Син Божији. (а којој то организацији, вероисповести, философији, погледу на свет припадате...где ви себе смештате у интелектуалном и духовном погледу? Извињавам се на навалентности, али облик Вашег одговора ме је навео да питам.)
Написали сте да проучавате Свето писмо 30 година. То је баш лепо и за сваку похвалу. 
Надам се да је то проучавање било из побожности и жеље да се више упозна Реч Божија, а још више се надам да Вас је то духовно унапредило и довело до тешње везе са Богом.


Хм, да ли можете да ми кажете како ословљавате особу мушког пола која вам је биолошки родитељ?
Тата, отац, татица...Да ли је и то можда погрешно? По мом мишљењу то није грех.
Мислим да треба обратити пажњу да се у тексту Светог писма мисли на нашег Небеског Бога Оца, а не на биолошког или духовног оца. Ово напомињем, јер хришћани су управо од Господа Исуса Христа научени да Бога зову Оцем. Дакле, не више ,,само'' Творцем, Судијом, Законодавцем, већ веома присно и блиско – Оче ! 
Даље, када сте такав проучавалац Светог писма, да ли сте можда запазили и ове речи:

И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму. (Матеј 3,9)

Родите, дакле, плодове достојне покајања, и не почињите говорити у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да Бог може и од камења подигнути децу Аврааму. (Лука 3,8)
 
Овде се Аврам назива оцем, као и овде:

Шта ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по тијелу? (Римљанима 4,1)

И прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност; И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере оца нашега Авраама коју имаше у необрезању. (Римљанима 4,11-12)

Овде се Авраам (или Аврам) наводи као духовни отац јеврејског народа или како га неки називају оцем вере.

Или можда ове речи Господње:

Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. (Матеј 10,35)

Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. (Матеј 10,37)

Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре. (Матеј 15,4)

И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица. (Марко 5,40)

Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? (Јован 4,12)  (овде се сада и Јаков спомиње као један од духовних отаца Јевреја, а што је и логично, јер Јаков је и Израиљ, а 12 племена су названа по његовим синовима...)

Мислим да је и ово довољно да потврдим своју тезу. Да је Господ Исус Христос овде мислио на Небескога Бога Оца. Почетни део ове 23-ће главе Матејевог јеванђеља је посвећен смирењу и томе нас Господ учи, да се не размећемо титулама и славом овога света. Мислим да није спорно имати биолошког или духовног родитеља. Па и апостоли користе термине отац и деца (дечица) да би означили свој однос са онима које су привели Господу Исусу Христу. ( Дела апостолска 3,22; 5,30; 7,2; 22,1; 1Јованова 2,12-13;  2Петрова3,4...)


Хм, видим да различито видимо овај стих Јовановог јеванђеља...Што ме и не чуди, па ипак смо сви ми људи јединствени и различити и свако од нас има неки свој доживљај Бога (или вере, лепоте, правде, смирења...)...
Мени је прво пало у очи нешто друго.
Доследност Господа Исуса Христа у љубави, Он никога и никада не одбацује, Њега су одбацили, али Он је ту да сакупља, па зато овде апостоле који су се разбежали приликом његовог хватања назива – браћом.
Љубав која се увек изобилно излива из његовог срца и сада је ту присутна, као и доследност, рекао је да ће их звати браћом и Он одлуку не мења, чак и после јавног показивања слабости и одрицања.
Увек ме зачуди како људи прво не примете оно добро, лепо, племенито, мило и благо, већ им чешће, пажњу скене нешто друго.
А оно што Вас буни, мени само говори да не прихватате учење о Светој Тројици, о нераскидивом и нераздељивом јединству Оца, Сина и Светога Духа. У томе и јесте камен спотицања, јер И Отац је Бог и Син је Бог и Свети Дух је Бог и то 1 Бог, а 3 божанске личности. Када се кроз призму појма Свете Тројице сагледају ове речи, онда никакве забуне и дилеме нема. И Отац и Бог.

По првом делу овог цитата, увиђам да имамо опречне ставове, што ову нашу преписку може да доведе у бурне воде.
Касније кажете, да не говорите ништа негативно о Православљу, али негирати Господа Исуса Христа (ово кажем на основу Ваших речи са 1 друге теме на овом подфоруму), говорити да они, који су целом својом душом били посвећени Господу Исусу Христу и од којих су неки мученички за Христа пострадали, да они не следе Христов пут...може да говори да имамо различити перцепцију појма негативно.


Овде већ морам да Вас исправим, јер ово је груб превид за некога ко 30 година проучава Свето писмо. Кажем превид (а ви ме исправите ако сам погрешно оквалификовао ове ваше речи), јер овде неке изнете тврдње су директно у колизији са Светим писмом.
Нећу овде много да улазим у тријадологију (али мало ћу морати  ), јер ово што сте навели, може да буде ваше становиште, али Свето писмо вас негира:

А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. (Матеј 1,18-20)

А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. (Лука 1,34-35)

Дакле, сам текст вас негира, јер је приликом телесног рођења (јер у случају Господа Исуса Христа, Сина Божијег, претходило је вечно рађање од Оца) Дух Свети је активно присутан, а приликом крштења на Јордану, силазак Духа Светог је обзнанио Његову чистоту, незлобивост, благост (а не да Му нешто дода).

А оно, за Светог Јована Крститеља, мислим да Ваше речи не можете да потврдите Светим писмом, а још мање Светим предањем, тако да је то ваше лично становиште, са којим се ја не слажем, а пробаћу да образложим зашто:
1) чиме образлажете тврдњу да је Свети Јован Крститељ једини човек рођен са Светим Духом? (за Господа Исуса Христа сам већ показао, а ево сада и за Јеремију: Прије него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те (Јеремија 1,5); хм, посветити, на шта ли је писац мислио?   )
2) Одакле Вама то да је Свети Јован Крститељ умро без Светог Духа? (мада ово питање може да покрене још нека друга питања, невезано за Светог Јована Претечу)
3) Као што сте навели, стих Матејевог јеванђеља 11,11 гласи овако: Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега.
Господ Исус Христос овим наглашава да је Јован већи од свих људи, али да је у Царству Божијем, Он, Христос Богочовек већи од њега (Јована).
Овде на земљи, по схватању људи онога времена, Јован Крститељ је био славнији и старији од Господа Исуса Христа (а у оно време, оно што је старије је увек имало већи значај од онога што је млађе; хм, да ли и ми Срби овим показујемо да смо дубоко продрли у дух Светог писма или да смо постали стари народ или нешто сасвим треће...јер много волимо историју и позивамо се на њу), па је зато Свети Јован због година и мишљења људи, наизглед већи од Сина Божијег, али другачије је мерило света од мерила Божијег.
Тако да се реч најмањи (а исправно би било превести са мањи, јер је ова реч μικρότερος је компаратив од μικρός која значи мали и млади, па је онда μικρότερος у ствари мањи и млађи) односи на Господа Исуса Христа.

Isus Hrist nije organizovao religiju, Pravoslavlje je religija koja je bazirana na verovanju Svetog Fariseja Pavla koje je prihvatio covek kojeg je Isus nazvao Sotanom (Matej 16:23), koji se odrekao Isusa dok je Isus bio ziv tri puta,
Sveti Petar, i uz pomoc njihovih ucenika Luke i Marka fabrikovali laz o lansiranju tela Hristovog u nematerijalno
Nebesko Carstvo.
Isus je izmedju ostalog bio ovde da bi doneo Istinu, a ne verovanja, Jovan 18:37 " Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu. I svaki koji je od istine sluša glas moj. "
Isus je propovedao Istinu, Pravoslavlje propoveda verovanje u nesto sto se nije desilo.
Nikada nisam proucavao Pismo prizeljkujuci neku korist, zato sto od citanja Pisma niko nema nikakve koristi.
Sve je Bozija Volja, covek nema nikakvu korist, posto sve pripada Gospodu, nemoze covek da ima koristi od neceg sto mu ne pripada.
Ja sam Srpski anarhista, kao sto je Isus bio Jevrejski, ne priznajem niti jednu ljudsku vlast, autoritet ili moc, posto je covek nema. Gledam na svet ocima istine, znaci ono sto postoji je istina ono sto ne postoji je laz.
Naravno da se Hristovo upozorenje ne odnosi na bioloskog oca, i da Hrist nije rekao da covek ne sme da bioloskog oca naziva ocem. Duhovni Otac je jedan jedini koji postoji i kojemu se Isus obracao.
Tako da niti jedan covek koji je na zemlji ne moze biti duhovni Otac, bilo da je Papa ili Patrijarh.
Avram je bioloski Otac Jevrejskih plemena preko njegovih sinova.
Stihovi koji objasnjavaju da covek mora da voli Gospoda vise nego bilo sta u krvi i mesu nemaju nikakve veze sa
Matej 23:8-12
Jovan 20:17 je kristalno jasan stih, jasniji ne moze da bude Hrist Duh Boziji inkarnisan u Isusu ima svog Gospoda,
istog koji imaju svi drugi ljudi. duh Boziji kaze "Idem svom Bogu".
Isus nikoga ne odbacuje ??
Odbacio je svakog ko nema veze sa istinom, a niko od ljudi koji su bili oko njega nije pojma imao sta je istina.
Fariseje (te kojima pripada Farisej Pavle) je nazvao "Deca Djavola" (Jovan 8:42-47) i lepo je rekao da dobro drvo ne moze da da los plod, niti lose drvo ne moze da da dobar plod, (Matej 7:17-19).
Svi koji lazu su odbaceni od Gospoda, jedini greh koji ne moze biti oprosten je laganje o slobodnoj volji, ili
svedocenje protiv Bozije Volje (Matej 12:32)
Isus je ostvarenje i potvrda Starog Zaveta (Matej 5:17-18), u Starom Zavetu ne postoji nikakva rec o nekakvom
"Svetom Trojstvu").
Gospod je odabrao apostole da ih Sveti Duh vodi u objavljivanju reci njegovog jedinog Sina. Bas kao sto je vodio
i samog Isusa kroz njegovu misiju koja je trajala 3 godine, od krstenja u Jordanu do Krsta.
Gde je Isus sebe nazivao Gospodom ?
Da li se Isus molio sebi ili Gospodu ?
Farisej koji je ucestvovao u ubijanju Svetog Stefana i ostalih Hristovih sledbenika, je na putu za Damask doziveo halucinaciju zbog koje je proizveo tu halucinaciju u "Gospoda Isusa" i kreirao nesto sto se zove "Trojstvo".
Samo govorim ono sto jeste, ne govorim nikom sta da radi ili sta da ne radi, nisam rekao apsolutno nista negativno o Pravoslavlju.
Farisej Pavle je do groba ostao Farisej (Dela 23:6) i do groba je propovedao verovanje Fariseja da Gospod ima
vezu sa mrtvima, sto je direktno suprotno od onoga sto je istina i sto je Isus govorio.
Rimljanima 14:9 je potpuno suprotno od Matej 22:32
Pavle je kreirao nihilisticku religiju za koju ovaj zivot (u krvi i mesu, koji je jedan jedini) nema nikakav znacaj, nego
propoveda neku Naucno fantasticnu doktrinu o nekakvom drugom obliku coveka koje ne postoji.
Sveti Duh je bio na Mariji kao onoj koja ce na svet doneti inkarnaciju Duha Bozijeg - Hrista, Sveti Duh predstavlja misiju negoga u izvrsenju Bozije Volje, Sveti Duh je dosao na Mariju, Josifa, Isusa, apostole, samo Marija je zatrudnela.
Isus je bio cist, nezloban i blag i pre krstenja na Jordanu. Isusova misija je pocela kada se krstio na Jordanu, a ne
kada se rodio, misija apostola je pocela kada je na njih sisao Sveti Duh, a ne pre toga.
Luka 1:15 (O Svetom Jovanu Krstitelju) " Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje; "
Namerno u prvom postu nisam hteo da navedem ovaj stih, posto sam znao da je pecanje neminovno.
Zasto nije imao Sveti Duh kada je ubijen, evo zasto, Matej 11:1-3
" I kad svrši Isus zapovesti dvanaestorici učenika svojih, otide odande dalje da uči i da propoveda po gradovima njihovim.
2 A Jovan čuvši u tamnici dela Hristova posla dvojicu učenika svojih,
3 I reče Mu: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugog da čekamo? "
Covek koji je imao Sveti Duh od rodjenja, koji ga je vodio do objavljivanja Mesije, vise pojma nije imao da li
je Isus zaista Mesija.
Matej 11:11 nema apsolutno nikakve veze sa Isusom niti Isus u tom stihu sebe spominje, spominje Jovana i spominje nekoga ko je najmanji u Carstvu  Nebeskom.
Vise nego ocigledno je da ti ne razlikujes Carstvo Nebesko (koje je duhovno) i Carstvo Bozije (koje je materijalno)
Carstvo Nebesko je Carstvo istine, ima ljudi koji su u istini veci ili manji, Isus je rekao za Jovana Krstitelja, koji je
tada izgubio Sveti Duh, posto vise nije prepoznavao Isusa, da je manji od onoga koji ima najmanje istine.
Srbi i Pravoslavlje su dve nespojive dimanzije, Srbi su krv i meso, a Pravoslavlje je verovanje koje potice od jevrejskog Fariseja i koje su samo neki Srbi prihvatili.

Jewpiter

Помаже Бог.


Ево, да се и ја у нечему сложим са вама. 
Није организовао религију, али је основао Цркву и конституисао је Духом Светим, који је послао на апостоле.
А православље је правоверје управо у следовању Господу Исусу Христу и апостолима које је Он послао да проповедају јеванђеље.


А да ли је Господ Исус Христос себе назвао Исусом?
Ово Вас питам да вам укажем на слабост претходног аргумента...Чињеница је да Га је Тома назвао и Господом и Богом (Јован 20,28).
Молио се своме Оцу, Оцу небеском.


Кажем ја, све је у доживљају, а Ваш свакако није као и мој, јер код мене Свети апостол Павле није изазвао такав утисак, напротив.
Али како је то речено:  Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. (Титу 1,15)   

Изгледа да опет имате проблема са схватањем Светог писма (или је то бар мој утисак)...Покушаћу да Вам разјасним какво је православно становиште.
Елем, када код Матеја 22,31-32 стоји:

А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.

Господ се расправља са садукејима и објашњава им како ће бити васкрсење.
А позивањем на то да је Бог Аврама, Исака и Јакова, праотаца јеврејског народа (који су као људи давно умрли) и притом је одредница Ја сам, а не Ја сам био, дакле, Бог је Бог онога што постоји, а не онога што не постоји, а то указује да иако су умрли и даље егзистира нада васксења. Односно, да ће вољом Божијом, они који су умрли и  васкрснути. Или још једноставније, пред Богом ништа не умире и не нестаје, већ вољом Његовом и мртви ће васкрснути. ( односно, да наша одредница жив и мртав, није и Божија одредница, јер ни смрт не ограничава Божију вољу)
Тако да овако гледано, може да буде јасније оно што пише у посланици Римљанима да Господ Исус Христос умре и васкрсе, да овлада и живима и мртвима (јер је својим васкрсењем отворио врата раја за све оне који су до тада пребивали у аду, а који су у њега поверовали...). Овде је нагласак да је Господњим васкрсењем сломљена та преграда између мртвих и живих...Мртви су они који ће васкрснути.



Дакле, Вашом примедбом о томе да Господ Исус Христос није имао Духа Светога, апсолутно сам незадовољан, јер ми ни са чиме нисте побили аргумент.
Оно за пророка Јеремију, нисте ни споменули.

А ово што рекосте:


Биће да сте дуго чекали ову прилику, а опет сте омашили.    
Скривање оваквих ,,адута'' је чиста наива, жеља да ме ухватите у нечему што нисам рекао, изгледа да је била јача од жеље за смиреним читањем текста.   
Па ја нисам рекао да Свети Јован Крститељ није имао Духа Светога. (мораћете још да чекате, мене нисте упецали    )
 А да бих доказао своје речи, поновићу:


Ни са чим нисте своју тврдњу доказали, а ни моју оспорили.

И опет проблеми са схватањем Светог писма...
Покушаћу опет, можда се неко зрнце и за Вас закачи, да не буде баш скроз по оној народној: Пас лаје, ветар носи. 

Када читам Ваше образложење зашто је Свети Јован ,,изгубио Духа Светог'' стичем утисак да Ви изузетно лако проналазите замршене начине за погрешно схватање речи Јеванђелиста...Па зар исти тај Свети Јован није на Јордану сведочио за Господа Исуса Христа: Гле, јагње Божије које узима на се грехе света!'' (Јован 1,29, а може и 36 стих исте главе)
Дакле, он ово каже (мислим на речи из Матејевог јеванђеља 11,1-3) због тога што неки његови пратиоци нису пришли Господу Исусу Христу, па он пред њима ,,глуми'' незнање (јер је већ раније рекао да ће Богочовек узети грехе света на себе), да би ти преостали пратиоци преко сазнања Господњих чудесних дела познали ко је Он.
По Вама Јован не само да је ,,изгубио Духа Светога'', него и има потпуну амнезију на догађаје из блиске прошлости.   
А и Господње речи у одговору на ово питање Јованових пратилаца, указују да Господ Исус Христос схвата зашто их Јован шаље, па им и одговара на начин, који ће омогућити Јовану да Га још више посведочи.



Невероватно, до сада сам мислио да су ово синоними, али изгледа да Ви имате опет јединствен поглед на свет.
Бојим се да не могу да усвојим Ваш став, јер ми је апсурдно раздвајање Царства Божијег и Царства небеског.
Невероватно, али истинито, да и Свето писмо то схвата као синониме:

И говораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. (Матеј 3,2)
Од тада поче Исус проповиједати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. (Матеј 4,17)
И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско. (Матеј 10,7)

И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље. (Марко 1,15)
И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближило вам се Царство Божије. (Лука 10,9)



А са оним објашњењем мањи и најмањи, хтео сам да Вам скренем пажњу на оригинални текст који гласи:

αμην λεγω υμιν ουκ εγηγερται εν γεννητοις γυναικων μειζων ιωαννου του βαπτιστου ο δε μικροτερος εν τη βασιλεια των ουρανων μειζων αυτου εστιν

Реч μικροτερος је компаратив, а суперлатив би гласио μικροτατος, па би онда требало овде користити реч мањи, а видим да не желите да увидите да Он који је хвалио Светог Јована Крститеља, користи логику онога света и његова схватања, па како Њега сматрају мањим од Јована, Господ жели да укаже да је Он, Син Божији, иако овде наизглед мањи, ипак је у Царству Божијем, већи Он од Светог Јована.
Сам Господ Исус Христос је говорио људима да се науче од Њега, јер је Он кростак и смирен у срцу, па у светлости овог Његовог понашања, треба гледати на ово као на смирење, јер прихвата мерило које му даје овај свет, али ипак и открива Истину да је Он већи од других у Небеском царству.

Елем, и ја сам дуго на овај одељак гледао као на обично поређење, како је слава овога света ништавна према слави Царства небеског, али проучавајући мало и језике Светог писма, открио сам иово друго значење, нарочито што превод текста треба да гласи:

Заиста вам кажем: међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а мањи, у Царству небескоме, већи је од њега.

А ко је тај мањи? Може то да се гледа као обично поређење, али ако погледате и 10 стих, где се каже да је Јован анђео, гласник који је послат да припреми пут за Богочовека, онда се схавта да у поређењу ово мањи означава Господа Исуса Христа. (а на страну што сам Господ каже да је Јован већи од свих који су рођени од жене, па би онда речи Господње имале само тренутно, привремено значење ( а може и тако, јер ко ће њему било шта оспорити), али мислим да би много исправније, побожније било када би овим речима дали трајнији значај, а то је да се оне односе на однос Господа и Јована...)

Али изгледа да нам је у дискусији и ово постао камен спотицања...

Не могу да оспорим да ме инспиришете да се поново подсетим неких ствари и на томе сам Вам захвалан, али на жалост, слабо да долази до неке конструктивне надградње.

Збогом остајте.   

Ti si pripadnik religije koju nije osnovao Isus Hrist, posto si i sam zakljucio da on nije osnovao nikakvu religiju.
Pravoslavlje su zaceli Farisej Pavle i Petar "Bezi od mene sotono" Simon (Matej 16:23), kroz njihove ucenike
Marka i Luku proturili su najvecu laz ikada recenu, a to je da jedan covek leti u nebo da bi u krvi i mesu stigao u
Nebesko Carstvo koje je duhovno/nematerijalno.
"Hriscanstvo" je nihilisticka religija ciji je "Bog" - Bog fizicki mrtvih", Hrist je Bog zivih, koji mogu biti duhovno mrtvi u njemu, posto je on - istina.
Veoma je lepo objasnio da apsolutno nista sto ima veze sa farisejima, sadukejima ili bilo kojim verovanjem iz njegovog vremena, nema apsolutno nikakve veze sa istinom.
Zapoceo sam ovu temu sa pitanjem sta je to sto izdvaja Paravoslavlje iznad bilo koje druge sekte ?, posto
originalnih 12 apostola koji su poslati da sire rec Isusa Hrista, a ne njihove reci, nemaju apsolutno nista zajednicko
sa bilo kojom religijom.
Pravoslavni vernici umiru zbog greha kao i svi drugi. Oni koji su u Hristu ne mogu da fizicki umru Jovan 11:25-26,
nego ovaj zivot prenose u vecnost, Jovan 12:25

Jewpiter

Вама ова дискусија са мном никако не иде.
А за то постоји више разлога, а један од њих је слабо читање порука других људи.

Покушаћу још једаред, па ако не иде, жалим случај.
Ви никако да појмите моје мисли, већ их тргате из контекста, а онда са тим парчићима нешто покушавате да продумате.
Елем, Господ Исус Христос није основао религију, већ Цркву, па је сходно томе хришћанство пре свега Црква, хришћани су чланови оног будућег, есхатолошког Царства Божијег.
Када кажем Црква, мислим на слободну заједницу људи и Бога, на заједницу људи који су одлучили да одговоре на призив Божији, на људе који су решили да се крсте и да приме дар Духа Светог. Не може се бити хришћанин ван Цркве, ван литургијске заједнице.
А религиозан се може бити и ван заједнице, јер религиозност указује на индивидуалан начин постојања
Разлика између Цркве и религије је у начину постојања.
Господ Исус Христос је основао потпуно нову заједницу, Цркву, Он је донео нов начин постојања, нов живот.
Хришћанство није ни етика, ни философија, ни ритуал, већ дар новог живота у Христу. (а наравно да тај хришћански начин живота обухвата и поглед на свет и етику и култ...)

А опет говорите негативно о православљу (то је ваше право), говорите без дужног поштовања према Господу Исусу Христу, његовим ученицима и мученицима...То говори да ни мало не хајете какав утисак ваше речи могу код других људи да произведу, говоре да сте помало безобзирни.