Osnivanje radnje

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.

REGISTRACIJA PREDUZETNIČKIH RADNJI

Počev od 1.januara 2006. godine registraciju preduzetnika vrši Agencija za privredne registre. Sve prijave mogu se podneti u Opštini preko Kancelarije Agencije ( prijemna sala , šalteri 5. i 6 .). Registracione prijave mogu se preuzeti u Opštini, besplatno. Obzirom da registraciona prijava mora biti uredno i tačno popunjena Opštinska uprava nudi svu potrebnu stručnu pomoć oko popunjavanja prijava i preuzimanja dokumentacije, besplatno.

Uz prijavu za registraciju prilažu se :
- dokaz o identitetu ( fotokopija lične karte ili pasoša )
- dokaz o uplati naknade za registraciju u iznosu od 540,00 dinara .

Za osnivanje ortačke radnje : registraciona prijava osnivanja potpisana od strane svih osnivača/ortaka, fotokopija ličnih karata ili pasoša svih osnivača - ortaka, kao dokaz o identitetu. Naknada za registraciju u iznosu od 540,00 dinara .

Naknada se uplaćuje na žiro račun br.840-969627-83, poziv na broj 97 86 04. Primalac je Agencija za privredne registre.

Delatnosti za koje se traži saglasnost nadležnog organa kao prethodni uslov registracije :
- zdravstvene delatnosti ( ordinacije,apoteke,klinike ) ,
- veterinarske ordinacije ,
- poljoprivredne apoteke ,
- taksi prevoz ,
- promet oružja i municije ,
- delatnosti od opšteg interesa i komunalne delatnosti ,
- poslovi zastupanja u osiguranju,
- poslovi stečajnog upravnika

Postupak po dobijanju rešenja o registraciji

Poreski identifikacioni broj (PIB )
PIB odredjuje Centrala Poreske uprave. Zahtev se predaje preko Filijale Poreske uprave u Inđiji.
Potrebna dokumenta :
- Obrazac PR-2 ( dobija se u Poreskoj upravi ) ,
- rešenje o registraciji ,
- matični broj .

Otvaranje tekućeg računa u poslovnoj banci - potrebna dokumentacija :
- zahtev za otvaranje računa
- rešenje o registraciji ( kopija )
- izvod iz poreske evidencije ( kopija PIB-a ) .
- overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje ( OP obrazac )
- karton deponovaih potpisa ovlašćenih lica za potpisivanje naloga ( formular banke )
- dokaz o uplati administrativne takse

Evidencija osiguranika i korisnika prava iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja

Prijave podataka za evidenciju podnose se matičnoj filijali u Inđiji
Neophodna dokumentacija :
- rešenje o registraciji
- prijava na osiguranje (obrazac M-1 )
- zdravstvena knjižica

Osnivanje preduzeća

REGISTRACIJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Pravne forma privrednih društava :
1. društvo sa ograničenom odgovornošću
2. ortačko društvo
3. akcionarsko društvo

Društvo s ograničenom odgovornošću ( doo )

Društvo s ograničenom odgovornošću je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih lica ( najviše 50 ) .Ulog u društvo može biti novčani ili nenovčani.Novčani deo osnovnog kapitala društva na dan uplate iznosi najmanje 500 EUR-a u dinarskoj preotivvrednosti , od čega se najmanje polovina uplaćuje na privremeni račun društva do registracije društva , a ostatak u roku od dve godine od dana registracije .

Troškovi osnivanja :
- naknada za registraciju :3.600,00 dinara .Uplaćuje se na račun Agencije za privredne registre ,broj računa 840-969627-83 ,poziv na broj 97 95 01 ,
- naknada za odredjivanje matičnog broja : 1.460,00 dinara .Uplaćuje se na račun Republičkog zavoda za statistiku ,broj računa 840-742221843-57 , poziv na broj 97 44-212

Uz registracionu prijavu osnivanja društva s ograničenom odgovornošću prilaže se :

- osnivački akt društva ( odluka ili ugovor ) ,
- potvrda banke o uplati novčanog uloga na privremeni račun ili overena izjava osnivača da je obezbedio novčani ulog
- sporazum osnivača o vrednosti nenovčanog uloga ako isti nije sadržan u osnivačkom aktu
- overen potpis zastupnika ( OP obrazac )
- dokaz o izvršenoj uplati naknade
- dokaz o identitetu osnivača ( fotokopija lične karte ili pasoša )

Dokumentacija se podnosi Agenciji za privredne registre u Beogradu ( Trg Nikole Pašića 5/4 ) neposredno ili poštom preporučeno.

Odeljenje za privredu pruža svu neophodnu stručnu pomoć oko urednog popunjavanja obrazaca ( prijava za registraciju i dr.dokumenata ) i daje neophodne informacije u vezi sa mogućnostima registracije privrednih društava i drugih oblika organizovanja privrednih subjekata .

Postupak po dobijanju rešenja o registraciji :
Isti kao i kod preduzetničkih radnji .

*Krediti za pocetnike
*Start-up krediti za pravna lica

(vazi do 15. 09. 2007.)

Zakon o radu RS:

PDV

Porez na dodatu vrednost (PDV) ukratko:

Šta je PDV (porez na dodatu vrednost) ?

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara

Porez na dodatu vrednost je porez na potrošnju kojim se zamenjuje postojeći porez na promet proizvoda i usluga

U svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa obračunava se i plaća porez na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi.

Predmet oporezivanja

Isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti.

Uvoz dobara u Republiku (unos dobara u carinsko područje Republike).

PDV se ne plaća (ne smatra se prometom dobara i usluga)

Prenos celokupne ili dela i movine, sa ili bez naknade, ako je sticalac poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost,

Prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, odnosno plovnim objektima ako prenosilac nije poreski obveznik,

Besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama kupcima,

Davanje poklona manje vrednosti

Nastanak poreske obaveze

Danom kada je najranije izvršena jedna od sledećih radnji:

– Promet dobara i usluga,

– Naplata,

– Danom obaveze plaćanja carinskog duga

Poreska stopa

Opšta stopa 18%

Posebna stopa 8% (čl.23)

Poreska oslobođenja

Sa pravom na odbitak prethodnog poreza (čl.24)

Bez prava na odbitak prethodnog poreza (čl.25)

Poreska oslobođenja kod uvoza dobara (čl.26)

Prethodni porez

PDV-a obračunat u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćen prilikom uvoza koji obveznik može da odbije od PDV-a koji duguje

Uslovi za odbitak prethodnog poreza

Prethodni porez se odbija od dugovanog PDV-a u istom poreskom periodu, pod uslovima i na način utvrđen Zakonom

Pravo na srazmerni odbitak prethodnog poreza

Odgovara učešću prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak, u koji nije uključen PDV u ukupnom prometu u koji nije uključen PDV (procenat srazmernog odbitka - utvrđuje se kumulativno od 1.januara do isteka poreskog perioda za koji se podnosi prijava)

Srazmerni poreski odbitak se utvrđuje primenom procenta srazmernog odbitka na iznos prethodnog poreza, koji se može odbiti

Poseban postupak oporezivanja

Mali poreski obveznici (čl.33.) - ispod 2.000.000,00 din. ukupnog prometa

Poljoprivrednici (čl.34)

Turistička agencija (čl.35)

Polovna dobra, umetnička dela, kolekcionarska dobra i antikviteti (čl.36)

Obaveze poreskih obveznika

Da podnesu evidencionu prijavu, a rok za sve poreske obveznike je 30.09.2004. god.

Da izdaju račune,

Da vode evidenciju

Da obračunavaju i plaćaju PDV i podnose poreske prijave

Poreski period, podnošenje poreske prijave, obračun i plaćanje PDV-a

Poreski period:

– kalendarski mesec

– kalendarsko tromesečje

 

Podnošenje poreske prijave se vrši u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda na propisanom obrascu, a podnosi se bez obzira da li obveznik ima obavezu plaćanja PDV-a.

Plaćanje PDV-a se vrši u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda.


Povraćaj i refakcija poreza

Povraćaj poreza

– 45 dana, odnosno 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvu

Refakcija PDV-a

– stranom obvezniku (uslov uzajamnosti),

– humanitarne organizacije,

– strani donatori,

– strani državljani

Pausalno oporezivanje (zakon RS)

Paušalno oporezivanje

Član 40.

Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje).

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

1) osnivaču ortačke radnje;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, osim održavanja i opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 2.000.000 dinara.

Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Član 41.

Ako su ispunjeni uslovi iz člana 40. ovog zakona, paušalni prihod se utvrđuje, u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima:

1) visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, opštini, gradu i okrugu ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod;

2) mesto na kome se radnja nalazi;

3) opremljenost radnje;

4) broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice;

5) tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja;

6) površina lokala;

7) starost obveznika i njegova radna sposobnost;

8 ) visina prihoda obveznika, koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost;

9) ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Kod utvrđivanja paušalnog prihoda, nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze, činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.

Vlada Republike Srbije uređuje bliže uslove, kriterijume i elemente za paušalno oporezivanje.

Član 42.

Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.

Nadležni poreski organ dužan je da po zahtevu preduzetnika donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nadležni poreski organ ne reši po zahtevu u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je zahtev za paušalno oporezivanje prihvaćen.

Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.

Knjigovodstvo (zakon RS)

Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave

Član 43.

Preduzetnici su dužni da vode poslovne knjige i da u njima iskazuju poslovne promene na način određen ovim zakonom.

Preduzetnici vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa ovim zakonom ili po sistemu dvojnog knjigovodstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Preduzetnici - osnivači ortačke radnje dužni su da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Preduzetnici koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu.

Član 44.

U poslovnim knjigama obezbeđuju se podaci o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru sa kalkulativnim otpisom, kao i drugi podaci, u skladu sa zakonom.

Član 45.

Preduzetnik je dužan da poslovne knjige vodi ažurno i uredno, tako da one obezbeđuju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena.

Knjiženje prihoda vrši se najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjiženje troškova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjiženja u rokovima i na način određen ovim zakonom i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo.

Član 46.

Knjiženje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i troškovima poslovanja vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podatke za knjiženje.

Po završetku poslovne godine, posle knjiženja svih poslovnih promena, poslovne knjige se zaključuju.

Član 47.

Preduzetnik je dužan da poslovne knjige i druge knjigovodstvene isprave drži u poslovnoj prostoriji.

Kad je vođenje knjigovodstva povereno profesionalnoj računovodstvenoj firmi, knjige i druge isprave o finansijskom poslovanju mogu se čuvati u prostorijama te firme.

Član 48.

Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave čuvaju se najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 49.

Ministar finansija i ekonomije bliže propisuje vrste i sadržinu poslovnih knjiga i drugih evidencija koje se vode po sistemu prostog knjigovodstva, način njihovog vođenja i iskazivanja finansijskog rezultata.


izvor

Kompletan Zakon o porezu na dohodak gradjana:

POČETNICI U BIZNISU PUNI IDEJA

Mladi koji su konkurisali za dobijanje start-ap kredita žele da se bave pravljenjem leda, izradom narodnih nošnji i pečata, proizvodnjom srebrne vode..

Početnici u biznisu koji su od kraja jula konkurisali za dobijanje takozvanih start-ap kredita, imaju pregršt dobrih ideja za zgrtanje novca!

Naime, kako za Press otkriva Dragan Jovanović, direktor Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća (MSSP), budući preduzetnici spremni su da se bave i pravljenjem leda, pečata ili proizvodnjom srebrne vode, mineralnog dodatka ishrani.

Podsetimo, konkurs za dodelu start-ap kredita raspisalo je Ministarstvo ekonomije 25. jula, a svi zainteresovani mogu se prijaviti do 15. septembra. Reč je o kreditima u iznosu do 15.000 evra za preduzetnike ili do 30.000 evra za preduzeća. Država je za ove kredite izdvojila ukupno milijardu dinara, a rokovi otplate su od tri do pet godina, uz godišnju kamatu od jedan odsto.

Umesto hipoteke, instrument obezbeđenja kredita biće ručna zaloga na imovinu, ugovorno jemstvo nekog drugog pravnog lica ili dva žiranta.

Prema njegovim rečima, pri odobravanju kredita prednost će imati delatnosti zanatstva, proizvodnje i uslužnih delatnosti, sa izuzetkom trgovine. S druge strane, ovom kreditnom linijom neće biti finansirani programi poljoprivredne proizvodnje, infrastrukture, kupovine vozila za obavljanje taksi usluga i igre na sreću.

Naš sagovornik takođe podseća da je procedura za podnošenje zahteva za odobravanje start-ap kredita veoma jednostavna.

Prvo biznis plan

Naš sagovornik podseća da je procedura za podnošenje zahteva za odobravanje start-ap kredita veoma jednostavna.

- Pre podnošenja zahteva potrebno je napraviti biznis plan i registrovati firmu u Agenciji za privredne registre. Uz zahtev za dobijanje kredita potrebno je dostaviti rešenje o osnivanju radnje ili preduzeća, potvrdu o poreskom broju (PIB), obrazac biznis plana, dokaz o ponuđenom instrumentu obezbeđenja i profakturu prodavca, ako se kupuje oprema - kaže Jovanović.

On napominje da Republička agencija za MSPP ima ugovore s regionalnim centrima u 17 gradova, gde svi zainteresovani mogu dobiti neophodne informacije i svu potrebnu dokumentaciju.

Fakti:

* Start-ap krediti za preduzetnike daju se u iznosu do 15.000 evra
* Kamatna stopa na godišnjem nivou je 1 odsto
* Rok otplate je 3-5 godina, sa početkom do 12 meseci
* Za obezbeđenje se koriste dva žiranta ili ugovorno jemstvo

izvor

Kako poceti biznis?

Koliko puta je svako od nas, u obicnom zivotu, spoznavao i pokretao neke nove stvari? Naravno, od malena se svako ljudsko bice svakim danom nalazi pred novim preprekama i izazovima, i samo pronalazenje resenje i odgovaranje na svakodnevna iskusenja omogucava nam da otkrivamo nove stvari.

Mozda ste bas Vi onaj koji je sposoban da otkrije novi proizvod, mozda ste bas Vi ona karika u firmi koja joj ne dopusta da smanji proizvodnju, mozda ste bas Vi onaj s pravim kontaktima, mozda ste Vi onaj zbog koga ce se musterija ponovo vratiti…odgovor je jednostavan, a necete ga saznati ukoliko se sami ne oprobate u svetu malog biznisa. Kao individualna osoba, da li ste Vi osoba koja ce preziveti "uzase trzista"? Kada kolac postane premali, da li cete imati snage da krenete u odlucnu bitku s konkurencijom i uradite sve kako biste opstali? Da li ste spremni da "jedete, a ne budete pojedeni"?

Samostalno pokretanje sopstvenog biznisa trazi odredjena znanja, vestine i sposobnosti, a pre nego sto krenete u vode malog biznisa, morate biti 100% sigurni sve potrebno posedujete bas Vi.

Upitacemo Vas sledeca pitanja kako bismo saznali da li ste u potpunosti spremni za biznis. Budite iskreni prema sebi.

- Da li zaista verujete da mozete uspeti? Bez potpune vere u sebe necete uspeti, verujte nam.
- Sta govori Vas instinkt? Da li se normalno ponasate u situacijama kada razmisljate o biznisu i onome sto Vas ceka
- Sta je Vasa motivacija za otvaranje biznisa? Budite iskreni s sobom sta je ono sto nagoni da radite samostalno
- Da li Vam je kristalno jasno sta ce biti Vas proizvod ili usluga? Imate li predstavu koliko ce kostati Vas proizvod ili usluga i da je on/a najbolji na trzistu za datu cenu?
- Da li prihvatate da se ne mozete obogatiti preko noci?
- Da li ste psihicki dovoljno jaki da zagrizete zube kada stvari krenu naopako?
- Da li ste otvoreni za nove ideje, misljenja i mogucnosti?
- Da li ste spremni da pretrpite kritike?
- Da li smatrate da je podrska porodice i prijatelja bitna da uspete u poslu?

Ukoliko ste potvrdno odgovorili na vecinu pitanja, pocnite da razmisljate o pokretanju malog biznisa. Ova anketa predstavlja pocetak sopstvenih analiza s kojima cete se susretati u toku bavljenja odredjenim biznisom. Jednostavno, nijedan pocetak nije jednostavan, i ukoliko dovoljno zelite nesto garantovano ce Vam se i ostvariti.