I ja tako mislim.
BOg je Isti. I ljudske teznje i potreba.
Nekako bih radije voleo da si rekla da je crkva zajednica Boga i coveka (ljudi).
I kao takva je ostala (opstala).
Ako citamo Sveta Pisma, vidimo da si ovo lepo rekla.
Uloga Crkve (= verujuceg naroda) je da proslavi Boga Jedinoga.
Jer i kad je dosao Duh Sveti (ali za stalno!), On je Taj Koji proslavlja (kroz vernike).
Ostalo sto crkva radi - to su samo ... 'nusproizvodi'! 
E vala nije bila!
Ni jedan covek verujuci ne treba da bude posrednik drugom verniku
izmedju njega i Boga Zivoga.
Pomocnik - to da. Ko brat rodjeni! 

Lepo si ovo rekla!
Bogu hvala - zarad ovoga i idem u crkvu!
Ne slazem se.
Apostoli, i ostali nisu ovako govorili.
Jel ti to predlazes da izbacimo sve one recenice iz Svetog Pisma
u kojima se o Crkvi Hristovoj govori?
Ili da ... pozatvaramo crkvene gradjevine u kojima se ljudi
Bogu mole?
U kojima se vernici pricescuju Telom i Krvlju Hristovom?
Gde moje dete rado ide i uziva u molitvama Bogu Dragom?

 

~Tijana, Tijana... Postavljah ja vise puta to pitanje. (Isto mislimo, sto se tice ove teme.  Al`, eto- svi zaglibili u empirijsko. I ne citanja, svoje osnovne knjige saznanja- Biblije.)

Uloga crkve- moze, potrebno je da bude spona, ali potrebno je da bude iskrena i cista.

Zato sam ja otisla u protestantizam, delimicni... 

čekaj. Rekla sam da svrha crkve da pomogne ljudima da postanu duhovno samostalni i da im crkva više ne treba. To ne znači da ti ljudi onda rašutiraju crkvu i da se crkve pozatvaraju. Svaki čovek ima svoj put u životu. I nekima od tih ljudi može biti put da ostanu pri crkvi i uče druge ljude koji još nisu dostigli samostalnost. Tako učenik postaje učitelj.

Na kraju krajeva ono što govorim je da crkva treba biti živa, da se menja sa ljudima, da pruža ljudima ono što im treba. Jer ljudi u 21. veku imaju drugačije potrebe i različite probleme nego što su ljudi imali u 14. veku (na primer).

Crkva koja nije živa, koja se ne menja izumreće, jer će ljudi tražiti odgovore negde drugde. Kao sjajni primer da pogledamo Katoličku crkvu koja još uvek tera po istom što je terala vekovima. A ljudi su se promenili i imaju složenija pitanja na koje crkva još daje odgovore slične "To je misterija." U ovo doba nauke i racionalnog uma, da crkva zna šta je dobro malo bi otvorila oči i oživela, a ne terala da treba ljudi da se vrate u 19. vek. Jer da može crkva bi verovatno još terala time da je zemlja ravna, i centar kozmosa.

Da parafraziram onaj stih iz Marka (2:27) "subota je ustanovljena radi čoveka, a ne čovek radi subote"--crkva je ustanovljena radi čoveka, a ne čovek radi crkve. Religija je ustanovljena radi čoveka, a ne čovek radi religije. Što znači da je svrha religije i crkve da služi čoveku dok se čovek ne oslobodi ega i približi Bogu, a ne da čoveka zarobi za sve dane i drži ga na istom mestu gde je on grešnik kome je crkva ili religija potrebna da bi se spasio.

Tijana

Mislim da sam shvatio kako je moguće da se ne slažemo a govorimo ... isto.
Ispravi me ako grešim, naravno. Čovek sam. 

Naime, individualno (intimno) verovanje (a praktično to je moljenje Bogu,
zahvaljivanje Bogu, ispovedanje Bogu, voljenje svakog bića, voljenje
Božije Reči....) ne isključuje i kolektivno verovanje (isti spisak, gore-pomenut).
I za individualno i za kolektivno vero-ispovedanje meni (tebi, drugom verniku)
treba Bog (Duh Sveti). Sam u svojoj pameti - to bi bila religija.

Crkva. Crkva je to kolektivno. Crkva od njenog rodjenja Duhom Svetim
postoji i trajaće jer je njen Zaštitnik - Vaskrsli Pobednik nad smrću i grehom.
Jer On, Hristos Isus Mu je Ime, je rekao da 'ni vrata Adova je neće razoriti'.
Crkvu je Hristos nazvao nevestom koja iščekuje Njega, Mladoženju.

I Apostoli kada su išli uokolo - molili su se Bogu da On Svoju Veru u ljude stavi
(jer Hristos je Začetnik i Usavršitelj vere, a ne bilo koji Apostol) i kada
bi Hristos to i blagoizvoleo da uradi - tu je nastajala crkva.
Piše u Delima Apostolskim.
Ja se 100% slažem sa tobom da crkva treba biti živa.
I molim se Bogu Života da se u crkvama život i probudi.
I u mojoj crkvi - bio bih ti lažov (ili barem utopista) kada
bih rekao da sve vrca od života u Duhu. Jer da jeste tako -
to bi bila bezgrešna zajednica vernika! A nije - ja sam tamo! 

Ne slažem se da ljudi ovog veka imaju različite potrebe od
onih pre 'iks' vekova. I dalje želimo da smo voljeni i prihvaćeni
(psihološki gledano) - i tu vidim Hrista = Koji nas prihvata ovakve
kakvi smo ali i (kada i mi to želimo i molimo se) menja nas
jer nas Voli! Onda, mi i dalje želimo (moramo) da jedemo i pijemo
i ... održavamo higjenu (znaš na šta mislim  ) a i treba nam
odeća i obuća. I tu vidim Hrista Koji i direktno a i preko vernika
hrani i oblači ljude. Svedok sam mnogim takvim dogadjajima.
I zdravlje ... Ma da ne nabrajam. Ne želim da vredjam tebe
govoreći ti šta i sama odlično znaš.

Slažem se sa tobom da su problemi čovekovi sada drugačiji
od problema onih pre nas.
Ako ću i kritikovati crkvu - to će biti moja crkva.
A kada u njoj, u očima njenim, više ne bude bilo ni trunja ni balvana,
skoknuću do neke druge da se i tamo pomolim Bogu
da je očisti. U medjuvremenu - ostajem gde me je
Blagi Bog postavio.

A rečenica koja mi mnogo znači ovih dana je:
"Pobožnost i jeste velika dobit kada je spojena sa osećanjem dovoljnosti"

Koliko od vas, vernika se svake večeri upitate:

Ispitivanje savesti:


Jesam li sakrio svoje religiozne misli kad je, naprotiv, trebalo da ih otkrijem? - Jesam li uzeo Ime Gospodnje i upotrebio ga u rečima nestrpljenja, besa, laži ili lakomislenosti?
Jesam li uvek imao čvrstu volju, izloživši je svetlosti razuma?
Jesam li sačuvao svoje dostojanstvo?
Jesam li uvek bio umeren u obilju i strpljiv u nevolji?
Jesam li bio besan?
Jesam li bio tašt, ambiciozan?
Jesam li uvek postupao sa svojim susedom kao sa bratom svojim i sa ljubavlju?
Jesam li delao ponesen mržnjom ili osvetom?
Jesam li se uzdržao od ogovaranja, i olakog suđenja ljudima?
Jesam li ispravio nepravdu nanesenu bratu svojemu?
Jesam li uvek govorio istinu?
Jesam li uvek odrzao reč?
Konačno, jesam li dobro proživeo svoj dan?

I na koliko od ovih pitanja možete uvek dati odgovarajući odgovor?

Nisam ni mislila na te osnovne potrebe, kao hrana, odeća, itd. Mislila sam na duhovne potrebe, kao na primer odgovori na pitanja o homoseksualnosti, o etici u svakodnevnom životu i u oblasti nauke (npr da li je etično genetski modifikovati hranu, "stem cell" tehnologija, itd).

Čovečanstvo ima dublje potrebe za duhovnost, što se može videti po tome što ima toliko ljudi koji tragaju, koji čitaju knjige o duhovnim temama (pogledaj samo koliko ima "New Age" knjiga na Amazon-u), koji meditiraju ili se interesuju za Istočne tradicije i religije. Samim tim što tragaju znači da imaju potrebe za nešto više od Oče Naš pred spavanja (mada nemoj da me pograšno shvatiš da omalovažavam Oče Naš).

opet nisam mislila da kažem da je katolička crkva loša a druge da su uredu. Samo sam dala nju kao primer jer živim u sredini gde je katolička crkva dominantna tako da dosta od toga vidim dnevno i vidim efekte u ljudima sa kojima se srećem.


Sviđa se i meni.

Dodala bi tu i "zahvalnost" jer zahvalnost otvara srce prema ljubavi.

Na engleskom postoji rima "Attitude of Gratitude" uvek mi stavi osmeh na lice

Tijana

Ja ... Pa do pre 6 meseci nisam imao ovkave molitve Bogu (uveče).
A verujući sam već o-ho-ho vremena.
Tad sam počeo.
Nije to prijatno, sramota je pred Bogom kad uveče skapiraš
šta si sve rekao i šta si sve prećutao (npr.).

Dobro je pa je Bog nadasve Mnogo-milostiv.

@Tijana

Хвала на објашњењу.

Sad te bolje razumem. Hvala ti.

Citajuci prvovekovne hriscanske spise, vidim da su se pitanja
homoseksualnosti (pederastije) vec tada pojavljivala kao i
Hristolike odgovore na njih.
Slicno je i u vezi odnosa prema hrani (npr. zrtvovanoj idolima), premda...
Priznajem, nije to isto sa 'GM food issue'.

Svideo mi se ovih dana odgovor jednog monaha na pitanje
'za' ili 'protiv' uvodjenja novih licnih karata (sa mikro cipom):
"Nije nas problem pred Bogom licna karta, vec licni greh".

Odlicno te razumem i zaista si u pravu!

Moje misljenje cu ti reci kroz ovu (licno mislim - izmisljenu) pricu o sv. Savi:
Naime, sv. Sava je sreo coveka na nekom velikom pustom ostrvu, koji
se po ceo dan molio Bogu. I kad ga je sv. Sava upitao da li zna "Oce nas..."
ovaj je odgovorio da ne zna.
Sv. Sava mu je to ispricao i njemu se svidelo i hteo je da nauci i da se i on tako
moli Bogu. Posle par sati, sv. Sava se pozdravio sa njim, usao u camac i krenuo dalje.
Ali par minuta kasnije je cuo kako ga neko doziva: "Svetitelju!" Okreno se i video onog coveka
kako trci po moru i vice: "Zaboravih kako se zavrsava ona molitva Bogu!"
Sv. Sava mu je rekao: "Prijatelju, ti se moli Bogu kao i do sada! Cuje tebe Bog!"

Premda kazem, mislim da je ovo izmisljena prica, onaj ko ju je izmislio - dobro
poznaje i Boga i sv. Savu!

Pravi verniku ne bi trebalo da se stidi od homosexualnosti, osim ako...
Al ja nisam homic, ergo nisam vernik
Mislim da nisu svi vernici homici, al stid od toga je glupost, generalizovanje da ako je neko zeli ljude iz istog pola onda tamo djavo cini nesto fino. Taj istog finocu moze dobiti i od drugog pola, al onda je postoji greh zbog lazi? Nema laza , neznost i blizkost moze dobiti i od marsovcima