Počinje istraga u slučaju paljenja pekare "Violeta"
Autor: Beta | 08.02.2008 - 19:09


Podnet je zahtev za sprovođenje istrage protiv pet osoba osumnjičenih za podmetanje požara u pekari "Violeta", koji je privukao pažnju javnosti i zbog postavljanja video snimka paljenja na sajt Youtube.

Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu zatražilo je istraga protiv osumnjičenih za paljenje pekare, prošle godine u Novom Sadu. Rudolf R. (20), Holik N. (21) i maloletni M. M. (17) osumnjičeni su da su u noći između 2. i 3. septembra 2007. godine razbili bezbol palicom izlog pekare, polili unutrašnjost benzinom i ubacili zapaljenu baklju.

Zbog osnovane sumnje da ih je na to podstrekivao Jovan Š. (28), koji je angažovao i Bojana J. (26) da kamerom snimi paljenje pekare, tužilaštvo je i protiv njih dvojice podnelo zahtev za sprovođenje istrage, zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje.
Policija je prethodno protiv Jovana Š. i Bojana J. podnela krivične prijave zbog pomenutog krivičnog dela, dok je protiv ostalih počinilaca podneta krivična prijava zbog izazivanja opšte opasnosti.

Snimak koji Jovan Š. napravio tokom paljenja pekare, polovinom januara ove godine je objavljen na internet sajtu Youtube.com.
Na tom sajtu postavljen je snimak pod nazivom "Šiptari lete u nebo", potpisan sa "Oslobodioci - omladina lojalna pravoslavlju", na kojem se jasno vidi paljenje pekare "Violeta", u blizini Novosadskog sajma.
Snimak, urađen amaterskom kamerom, počinje tekstom: "Reci svima ko si, ne stidi se svoje vere i budi ponosan sin pravoslavlja!".
Uz himnu "Bože pravde" snimak pokazuje tri maskirane osobe koje prelaze kolovoz i idu ka pekari "Violeta", dok ih neko snima kroz granje na trotoaru s druge strane ulice.

Vlasnik pekare "Violeta" je Binaj Vebi, a u požaru nije bilo povređenih jer pekara u tom trenutku nije radila.

Izvor: Blic

Porodici ubijenog gardiste tri mliona dinara odštete
Autor: Tanjug | 08.02.2008 - 18:25


Država i Ministarstvo odbrane Srbije dužni su da porodici vojnika Dragana Jakovljevića, koji je 5. oktobra 2005. godine ubijen u kasarni u Topčideru, isplate oko tri miliona dinara na ime nematerijalne i materijalne štete, rekla je danas Tanjugu portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu Vesna Sekulić.

U postupku za naknadu štete, Prvi opštinski sud u Beogradu utvrdio je odgovornost države i Ministarstva odbrane zbog stradanja Jakovljevića i 11. decembra prošle godine prvostepenom presudom dosudio njegovoj porodici pomenutu svotu novca kao naknadu štete zbog pretrpljene duševne patnje.
Ministarstvo odbrane izjavilo je žalbu na tu presudu, a deset dana kasnije podneskom obavestilo sud da je povlači. Iz tog razloga Prvi opštinski sud je rešenjem od 30. januara odbacilo žalbu ministarstva kao nedozvoljenu. Prema rečima Sekulićeve, na to rešenje dozvoljena je žalba u roku od 15 dana, a ukoliko niko ne izjavi žalbu, presuda Prvog opštinskog suda postaće pravosnažna.

U topčiderskoj kasarni je 5. oktobra 2005, pored Jakovljevića, ubijen i gardista Dražen Milanović, a povodom njihove pogibije sprovedeno je više istražnih postupaka.
Posle istrage Vojnog suda, koji je tvrdio da su se vojnici međusobno poubijali, osnovana je Nezavisna komisija, na inicijativu Vrhovnog saveta odbrane državne zajednice SCG, koju je predvodio advokat Božidar Prelević. Ta komisija je obavila svoj uviđaj, eshumaciju leševa, sprovela sudsko, medicinsko i balističko veštačenje i zaključila da je gardiste ubila "treća" osoba.

Posle ukidanja vojnih sudova, predmet je dospeo u vojno odeljenje Okružnog tužilaštva u Beogradu. Na predlog tužilaštva u martu 2005. godine istražni sudija Dragan Lazarević obavio je novi uviđaj na okolnosti položaja gde su pronađeni vojnici u trenutku pogibije, u odnosu na spoljne ograde i na okolnost ulaza i izlaza iz objekta posebne namene "Karaš".
U oktobru prošle godine laboratorija FBI "Kvantiko" u Vašingtonu dostavila je Okružnom sudu u Beogradu takozvano "superveštačenje". Predmet pogibije dvojice gardista trenutno je u Okružnom tužilaštvu, još uvek bez osumnjičenih.

Izvor: Blic

Razbijeno staklo na objektu mormonske crkve u Novom Sadu
Autor: Beta | 09.02.2008 - 13:03

Nepoznati počinioci razbili su prozor na objektu "Crkve Isusa Hrista i svetaca poslednjih dana", koji pripada Mormonskoj verskoj zajednici, sopštila je danas novosadska policija.

Kako se navodi, nepoznati počinilac ili više njih su u noći između 7. i 8. februara kamenom razbili duplo staklo na pomenutom objektu, a metrijalna šteta procenjena je na oko 4.000 dinara.
Protiv počinilaca, za kojima policija intenzivno traga, podneta je krivična prijava zbog oštećenja tuđe stvari, navodi se u saopštenju.




Izvor:Blic

Lažna dojava o bombi u novosadskom Merkatoru
Autor: Beta | 09.02.2008 - 21:29

Policija u Novom Sadu dobila je večeras lažnu dojavu o postavljenoj ekplozivnoj napravi u tržnom centru "Merkator" u tom gradu, rekao je agenciji Beta portparol novosadske policije Stevan Krstić. 

"Anonimnu dojavu dobili smo oko 18.30 sati, a oko 20 sati završena je protivdiverziona kontrola tržnog centra od strane tehničara, koji su vrlo brzo ustanovili da je reč o lažnoj dojavi", rekao je Krstić.

Prema njegovim rečima, zbog sumnje da je dojava lažna objekat nije evakuisan, a policijski tehničari su za oko 15 minuta utvrdili da u Merkatoru nema postavljenih eksplozivnih naprava.

Ispred objekta nalazi se jedno policijsko vozilo, dok je na službenom ulazu primećen džip protivdiverzione kontrole.

Radno vreme tržnog centra "Merkator" u Novom Sadu subotom je do 22 sata, a u danima vikenda to je jedan od najposećenijih tržnih centara u gradu.
Kod ulaza u tržni centar "Merkator" u Novom Beogradu juče je oko pet sati ujutru eksplodirala bomba, a kasnije je u Čačku prijavljeno da je u "Merkatoru" u tom gradu, takođe, postavljena eksplozivna naprava, ali je policija utvrdila da se radi o lažnoj dojavi.





Izvor:Blic

Sudija Radmila Dičić-Dragičević za „Blic“
Presude obeleže sudije
Autor: M. Ilić | 10.02.2008 - 00:00


Svaki sudija, bez obzira da li radi u malom ili velikom mestu, nosi „krst“ neke svoje presude. One na izvestan način obeleže vreme u kojem su donete, naše karijere i nas same kao delioce pravde. Zato mojim mladim kolegama uvek govorim da nikada ne podležu bilo kakvim pritiscima. Jer samo naš potpis ostaje ispod presuda koje će još dugo biti predmet analize i ispitivanja - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Radmila Dičić-Dragičević, sudija Posebnog odeljenja beogradskog Okružnog suda, u javnosti piznatog kao Specijalni sud.

Takvih „krstova“ imate nekoliko. Bili ste predsednik ili član veća u predmetima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i Ivana Stambolića, zatim ste sudili bivšem generalnom direktoru RTS-a Dragoljubu Milanoviću, sudiji Vrhovnog suda Ljubomiru Vučkoviću... Kada vam je bilo najteže da donesete odluku?
- Možda prilikom izricanja presude Milanoviću. To je iz više razloga bio delikatan predmet. S jedne strane, imala sam na umu da je naša zemlja bila bombardovana uz drastično kršenje međunarodnog prava i da se sudilo državljaninu Srbije za nešto što je proisteklo iz tog nezakonitog čina. S druge strane, postojala je činjenica da generalni direktor RTS-a nije poštovao vojnu naredbu i preduzeo mere da zaštiti svoje radnike. Kada je veće kojim sam predsedavala utvrdilo sve potrebne činjenice i kada nismo imali ni trunke sumnje u svoju odluku, doneli smo osuđujuću presudu.

Verovatno vam nije bilo lako ni kada ste sudili svom kolegi Vučkoviću za primanje mita?
- Zaista je bilo neprijatno, a lično sam bila razočarana činjenicom da se tako nešto dogodilo. Tim slučajem je bila bačena ljaga na rad celog pravosuđa i na najviše pravosudno telo. Zato sam imala potrebu da u usmenom obrazloženju presude kažem da je sudija Vučković svojim ponašanjem urušio ugled i čast svih sudija.

Sa sudijama Natom Mesarović i Majom Kovačević činili ste prvu postavu Specijalnog suda kada su mnoge vaše kolege smatrale da je to visokorizičan posao i da se na tom mestu nosi glava u torbi. Ispada da su žene sudije hrabrije od muškaraca?
- Rad u Posebnom odeljenju prihvatila sam kao i mnoga suđenja s izvesnim stepenom rizika u Palati pravde. Ako je neko odabrao sudijski posao, smatram da ne može da kaže: „Ovo je opasno, neka sudi neko drugi.“ Mislim da žene znaju da u određenim trenucima pokažu hrabrost. Možda je to vezano za našu naglašenu emotivnu prirodu i sklonost da se ide srcem. Pogodili su me prigovori na visinu naših plata. Imam utisak da je ovu „kosku“ neko namerno bacio među sudije kako bi se stvorio antagonizam prema ovom odeljenju, ali i prema Zakonu za borbu protiv organizovanog kriminala.

Sigurno niste bili ravnodušni dok je neka nepoznata ruka vašim kolegama bušila gume na automobilu, slala preteća pisma ili ruže koje podsećaju na poznatu tetovažu...?
- Kada radiš na toliko teških predmeta uvek postoji određen stepen opasnosti i rizika, jer nikada ne znaš šta će nekom od onih kojima sudite pasti na pamet. To osećanje rizika imaju sve kolege, ali se najbolje štitimo tako što o tome puno ne razmišljamo.

Na jednom skupu ste nedavno rekli da je sudijama potrebno bolje obezbeđenje?
- Suština moje poruke je bila da država mora na ozbiljniji i sistematičniji način da pristupi zaštiti sudija. I to ne samo sudija Posebnog odeljenja, već i svih sudija u zemlji. Treba slediti modele nekih zemalja, kao što su, na primer, Italija, Nemačka ili SAD, a jedno od rešenja je i uvođenje sudske policije. Ali, to nije stvar službi koji nas obezbeđuju, već Ministarstva pravde i MUP-a.

U javnosti postoji utisak da su sudije, posebno u Specijalnom sudu, prilično rezervisane prema merama prisluškivanja i prema pribavljanju dokaza na ovaj način?
- Naravno da smo oprezni. Zaista se trudimo da se u takvim slučajevima postupa zakonito, odnosno da se mere primenjuju, a dokazi prikupljaju na zakonit način. Postoji dosta sudskih odluka u kojima smo odbili da izvedemo neke dokaze i one na neki način predstavljaju korekciju policijskog rada. Događalo se i mom veću da i veoma kvalitetne dokaze ne može da koristi zato što mera nije bila zakonito sprovedena. Ujedno, takvim našim odlukama izgrađujemo praksu i u primeni ovih mera policija, tužioci i istražni sudija sada imaju veći stepen opreza.

Bili ste među osnivačima Društva sudija i protivnik uticaja politike na pravosuđe. Izgleda da se ni danas vlast, pre svega izvršna, ne odriče starih navika?
- To je ono što Društvo sudija ili mi pojedinačno ističemo na raznim skupovima. U Ustav i Ustavni zakon su ugrađena rešenja iz kojih se vidi namera dve druge grane vlasti da se ne odreknu uticaja na pravosuđe. To je najuočljivije u odredbi po kojoj se predsednici sudova biraju u Skupštini. Ne vidim nijedan razlog za takvo rešenje. Po meni, ono predstavlja ostatak svesti da se preko predsednika sudova može eventualno uticati na ishod nekog postupka.

Izvor: Blic

Maloljetnik izboden nožem

BANJALUKA - Nepoznata osoba izbola je u subotu uveče maloljetnog M.M. (16), štićenika Doma za nezbrinutu djecu "Rada Vranješević" u Banjaluci.

U policiji ističu da je maloljetnik napadnut oko 22.30 u Ulici Jovana Dučića u centru grada. Napadač ga je izbo, najvjerovatnije nožem, u predjelu grudi i ramena, a potom pobjegao. Dječak je prevezen u Klinički centar Banjaluka, gdje mu je ukazana medicinska pomoć.

Doktor Milanko Maksić, dežurni ljekar na Klinici za torokalnu hirurgiju, potvrdio je da je dječakovo stanje za sada stabilno, ali da su dalje prognoze neizvjesne.

"Dječak je primljen s ubodnom ranom u području zadnje strane lijevog ramena i probodnom ranom u lijevoj grudnoj šupljini. Po prijemu je odmah operisan", kazao je Maksić.

U banjalučkoj policiji ističu da napadač na dječaka još nije otkriven, ali da se za njim intenzivno traga.

Danilo Ponjarac, direktor Doma "Rada Vranješević", kazao je za "Nezavisne" da se dječak nikada nije žalio da mu neko prijeti niti da ima problema. Ističe da dječak nije bio konfliktan i da ne zna šta je bio razlog ovog događaja.

"Sumnjam da je on izazvao konflikt. Nije prvi put da nekoga napadnu zbog mobilnog telefona ili novca. Možda je i u ovom slučaju to u pitanju. S obzirom da je bio sam, ne možemo doznati šta se zaista desilo, dok nam on ne ispriča", kaže Ponjarac.

Dodao je da još nije uspio razgovarati s dječakom, s obzirom da je u šoku zbog preksinoćnog događaja. Dječaka će posjetiti danas i razgovarati s njim.

"Nažalost, kod nas se sve češće dešavaju i takve stvari. Obračuni noževima i pištoljima su postali praksa. Mislim da svi mi, kao roditelji, moramo razmisliti o bezbjednosti naše djece i kako da stanemo u kraj ovome problemu. Ovo je pouka za sve da povedu računa o djeci i njihovoj bezbjednosti", ističe Ponjarac.

Izvor:    Nezavisne

Osumnjičeni za ubistvo na slobodi

BIJELJINA, ZVORNIK - Porodica Milenka Blagojevića (1970) iz Zvornika, koji je preminuo 22. januara od posljedica ranjavanja koje se desilo 9. decembra, ogorčena je radom istražnih organa, a naročito jer Okružno tužilaštvo Bijeljina za osumnjičenog Mirka Vidakovića (32) nije tražilo pritvor.

"Najviše nas boli što je osumnjičeni za ovo krivično djelo još na slobodi", rekao je Zvorničanin Dalibor Ilić, sestrić Milenka Blagojevića i jedan od svjedoka i očevidaca pucnjave.

Policija ni nakon pucnjave u Zvorniku, a ni nakon što je preminuo Blagojević nije obavijestila javnost u vezi ovog slučaja, pa ni 29. januara ove godine kada su podnijeli izvještaj protiv osumnjičenog.

Prema Ilićevim riječima, sve se dogodilo u noći između 8. i 9 decembra prošle godine ispred kafića "Akropolis" u Karakaju kod Zvornika, gdje je bez naročitog povoda došao Mirko Vidaković, koji je počeo da puca na sve prisutne ispred ovog lokala, čiji su vlasnici Ilić i nastradali Milenko.

"Od ukupno osam ispaljenih metaka, dva su pogodila mog ujaka Milenka. Vidaković je pucao na sve nas, i na mene lično. Nakon što je moj ujak pao na zemlju, počeo sam se boriti s njim da mu otmem pištolj, da ne bi još nekoga povrijedio", kaže Ilić, koji je još u šoku zbog svega što se dogodilo.

Poslije toga, kako kaže, njegov ujak je prvobitno operisan dva puta u zvorničkom Medicinskom centru, ali je zbog pogoršanja zdravstvenog stanja prebačen 22. decembra u Beograd na Urgentni centar, gdje je operisan još četiri puta.

Bio je u komi desetak dana pred smrt, koja je nastupila 22. januara, nakon čega je u Beogradu, po nalogu okružnog tužioca iz Bijeljine, izvršena obdukcija njegovog tijela.

Kompletna porodica je veoma nezadovoljna radom istražnih organa, naročito Policijske stanice Zvornik, čiji su pripadnici obavili uviđaj na licu mjesta i vode istragu pod nadzorom Okružnog tužilaštva u Bijeljini.

Prema informacijama ožalošćene porodice, nakon uviđaja, koji je obavljen na licu mjesta 9. decembra, osumnjičeni je ubrzo potom uhapšen, ali je navodno zbog lakših povreda zadržan u zvorničkoj bolnici.

"Sumnjamo da osumnjičeni ima nekoga u zvorničkoj bolnici i da su mu možda napravili lažne papire samo s jednim ciljem, a to je da ga zadrže na bolničkom liječenju kako bi izbjegao hapšenje i saslušanje", kažu članovi ožalošćene porodice.

Oni su uputili prigovor MUP-u RS, direktoru policije RS, Inspektoratu za unutrašnju kontrolu MUP-a RS, u kojem traže efikasniju istragu ovog slučaja, dok se Ilić, u ime ožalošćene porodice, obratio sa istim zahtjevom i Aliji Šukaliću, nadležnom okružnom tužiocu, koji radi na ovom slučaju.

Dragomir Perić, portparol CJB Bijeljina, potvrdio je za "Nezavisne" da je osumnjičeni M.V. prvobitno hapšen, ali da je smješten u zvorničku bolnicu jer se žalio na povrede zadobijene 9. decembra, kako je naveo, u tuči.

"U bolnici je zadržan do 21. decembra, a pod policijskim nadzorom do 19. decembra jer tužilac nije tražio da mu se odredi pritvor. Od njega je uzeta izjava 17. decembra, uz prisustvo njegovog advokata, jer su ljekari rekli da nije sposoban da da izjavu", rekao je Perić.

Prema njegovim riječima, CJB Bijeljina podnio je bijeljinskom Okružnom tužilaštvu 29. januara izvještaj protiv M.V. zbog sumnje da je počinio krivično djelo teške tjelesne povrede sa smrtnom posljedicom, a u saglasnosti sa nadležnim tužiocem.

Na pitanje zašto je policijski izvještaj podnesen tek 29. januara, Perić je rekao jer se očekivalo da će se obaviti razgovor sa tada povrijeđenim Blagojevićem, kako bi se kompletirao izvještaj.

"Očekivalo se da će biti bolje, pa da se od njega uzme izjava", kaže Perić.

Alija Šukalić, okružni tužilac Okružnog tužilaštva Bijeljina, koji radi na ovom slučaju, rekao je za "Nezavisne" da je tek u srijedu, 6. februara, dobio izvještaj protiv osumnjičenog.

"Spis proučavam. Čekam vještačenja, između ostalog, garderobe pokojnika. Treba da utvrdimo blizinu pucanja. Još nisam dobio nalaz obdukcije koja je urađena u Beogradu, kako smo naložili", objasnio je Šukalić.

Prema njegovim riječima, osumnjičeni je zadobio udarac u glavu i potres mozga, bio je uhapšen, ali je bio na bolničkom liječenju.

On je rekao da trenutno ne vidi razlog za pritvor osumnjičenog poslije toliko vremena, izražavajući sumnju da bi prijedlog o pritvoru nadležni sud uopšte i prihvatio.

"Moram proučiti predmet i konsultovati se sa glavnim okružnim tužiocem oko eventualnog prijedloga za određivanje pritvora osumnjičenom", rekao je Šukalić.

U žalosti za nastradalim Blagojevićem ostale su njegova majka Mitra i Gordana Jović, njegova nevjenčana supruga, koje je Milenko izdržavao jer njih dvije nisu bile zaposlene.

Izvor:       Nezavisne

Nožem na beskućnika
Autor: Ž.B. | 11.02.2008 - 06:06

Novi sad - U napuštenoj kući u Ćirpanovoj 9 u nedelju ujutru Slavko Jankov (37) izbo je nožem Đuru V.

Kako nezvanično saznajemo, do potezanja noža je došlo nakon kraće prepirke između ove dvojice beskućnika. Đura je sa više ubodnih rana primljen u Klinički centar, gde su mu konstatovane teške telesne povrede. Za sada nisu poznati motivi i razlozi sukoba koji je doveo do toga da Jankov krene nožem na Đuru, ali se može čuti da je uzrok i to što su verovatno bili pod uticajem alkohola. Prema rečima dežurnog istražnog sudije Okružnog suda u Novom Sadu Nenada Simovića, Jankov se sam predao policiji .



Izvor:Blic

Sve više samoubistava u zatvorima širom Srbije
Ubice dižu ruku na sebe, kriminalci ne
Autor: T. M.Subota | 11.02.2008 - 06:08


BEOGRAD - Broj samoubistava među zatvorenicima u Srbiji je četiri puta veći nego među običnom populacijom, a najugroženiji su psihijatrijski bolesnici.

U pedeset odsto slučajeva zatvorenici koji su počinili samoubistvo bolovali su od klinički ispoljene depresije, šizofrenije, zavisnosti od alkohola i droge - kaže za „Blic“ Goran Bogojević, psihijatar Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu u kojoj se prošle godine ubilo pet zatvorenika.
Najveći rizik od samoubistava postoji kod zatvorenika sa mentalnim poremećajima i psihozama, i to u momentima kada im se usled terapije poboljša zdravstveno stanje.
- Manji su problemi kada su u teškom stanju. Problem samoubistva se aktuelizuje kada im je bolje. Tada su najugroženiji, jer u tim momentima prave životni bilans i shvataju da su u krajnjem položaju iz kojeg više ne vide izlaz. U tim trenucima su najrizičniji i tada se nad njima i pojačavaju mere nadzora, upravo da bi se sprečili u samoubilačkoj nameri - objašnjava za „Blic“ Miodrag Anđelković, upravnik Specijalne zatvorske bolnice.
U Specijalnoj bolnici trenutno ima skoro 400 zatvorenika koji su pod obaveznom merom psihijatrijskog lečenja.
- Sedamdeset odsto njih je ovde zbog ubistva. Neki su osuđeni i za višestruke zločine - kaže psihijatar Bogojević. On kaže da se na osnovu dugogodišnjeg iskustva u ovoj ustanovi uverio da nije tačna definicija po kojoj se ne ubijaju oni koji su nekoga ubili.
- I ubice dižu ruku na sebe. Svaki slučaj je zaseban i jedino pravilo je da nema pravila. Sa svima njima se radi. Kada shvatimo da žele da se ubiju, jedini način kontakta sa njima je otvoren razgovor, bez okolišanja - kaže psihijatar Bogojević.
Po ulasku u zatvor, osuđenici se suočavaju sa gubitkom privatnosti, slobode kretanja i komunikacije.
- Neki to teško doživljavaju, pogotovo kada su osuđeni na duge kazne. I dugogodišnja robija može da bude presudna, jer se za to vreme mnoge stvari u njihovom privatnom životu dešavaju mimo njih - kaže Bogojević.
Upravnik Anđelković navodi da se na samoubistvo ne odlučuju osobe ogrezle u kriminal.
- Kriminalci se ne ubijaju. Oni nemaju grižu savesti - kaže Anđelković.




Izvor:Blic

Kod Žagubice sahranjen rudar
Do večne kuće na rukama drugova
Autor: S.Mirković | 11.02.2008 - 06:20


ŽAGUBICA - Rudar Goran Moravac (33), koji je minulog petka stradao u jami Rudnika uglja ‘’Jasenovac’’ kod Krepoljina, sahranjen je juče na seoskom groblju u selu Laznica kod Žagubice. Na ispraćaju našlo se gotovo celo selo. Suze i jecaji majke Ljubinke i sestre Gordane koja ne prestaje da nariče za izgubljenim mlađim bratom.

Pre polaska Gorana na večni počinak rudari su ispred njegove kuće obavili tradicionalnu prozivku, kao kada se silazi u rudarsko okno, a onda su rudari otvoreni kovčeg sa telom Gorana Moravca poneli na rukama sve do groblja, gde su se zauvek oprostili od mladog kolege. Sem najbliže familije, od kovčega se nije odvajao Srđan Dervišević, očevidac tragedije u Rudniku „Jasenovac“.
- Bilo je užasno, ta slika mi je stalno pred očima. Gomila uglja i zemlje zatrpala mu je gornji deo tela i videle su mu se samo noge. Kada sam dotrčao, on je vikao: „Sav sam slomljen, izvuci me odavde“. Poslednje reči bile su: „Daj mi ruku’’ i posle toga je izdahnuo. Zaista je bilo strašno. Trebalo nam je gotovo 45 minuta da ga otkopamo iz te gomile uglja i zemlje. Nažalost, spasa mu nije bilo i čini mi se da je preminuo za dva do tri minuta posle obrušavanja te gomile na njega - priča skrhan bolom Dervišević, dok od vetra zaklanja sveću da se ne ugasi.
Ovakvu sahranu ne pamte ni najstariji stanovnici homoljskog sela Laznice. U mimohodu je staro i mlado, a povorka se otegla gotovo čitav kilometar. U njoj je četa za spasavanje, Goranova brigada i ljudi iz smene sa kojima je radio.
U maloj kući u centru Laznice Goran je živeo sa majkom, babom i dedom. Otac se razveo od njegove majke i živi u Boru. Došao je na sahranu. Predsednik Sindikata Rudnika mrkog uglja ‘’Jasenovac’’ Zaviša Stević kaže da je Goran bio rudar 12 godina i da je dobro ispekao zanat.
- To što se njemu dogodilo, kada se sa tavanice obrušio ugalj i zemlja, nepredvidivo je. Naš rudnik pripada bezbednijim jer u njemu nema metana - priča Stević.




Izvor:Blic