Pozorištance „Puž“
Vragolije Pere Pana

Premijera dečije predstave „Pera Pan i potraga za blagom“ je u nedelju (18) na sceni Pozorištanca „Puž“. Rediteljka Milena Pavlović kaže da je to je šaškasta avanturistička bajka smeštena u magični svet kompjuterske igrice čiji je glavni lik čuveni, večiti dečak, Petar Pan. „U njenim nivoima se gubi granica između mašte i zbilje, jave i sna, prepliću se akcija, fantazija i kompjuterski efekti. Svaka sličnost sa legendarnim Panovim zgodama u Nedođiji nestaje na samom početku ove spektakularne tumbe igrice. Reč je o tome da vrlinu i snagu u sebi nalazimo kad spoznamo i nadvladamo sopstvene greške, zablude i strahove.“ Uloge tumače Miloš Samolov, Radmila Tomović, Mladen Andrejević, Milan Čučilović, Sandra Ilić, Vanja Kapetanović, Aleksandar Vujanović i Predrag Filipović. Scenograf je Kristina Radosavljević, kostimograf Stefan Savković a muziku Zoran Obrenović Srećković.

T. Nj.

Izvor: Blic

Krčmarica Mirandolina u „Bošku Buhi”
Sa probe Goldonijevog komada koji režira Jug Radivojević na Večernjoj sceni beogradskog teatra

Komad „Krčmarica Mirandolina” Karla Goldonija novi je repertoarski adut Večernje scene pozorišta „Boško Buha” u Beogradu. Predstavu režira Jug Radivojević, a premijera će biti izvedena u nedelju uveče, 25. februara u 20 časova. Mirandolina je priča o neodoljivoj krčmarici, o ženi koja svojom harizmatičnošću osvaja muškarce, zavodi ih, sukobljava, dovodi ih do ruba egzistencije, do emotivnih slomova, a reditelj Radivojević radnju komada premestio je u doba italijanskog neorealizma.

Mladu glumačku ekipu koja radi „Krčmaricu Mirandolinu” zatekli smo u pozorišnom bifeu: razmenjuju iskustva uz duhovite komentare, zanimaju se za aktuelne sportske događaje. Reditelj Radivojević privodi kraju razgovor sa rekviziterom koji je jedan od najangažovanijih članova ekipe.

„Da li na sto da stavimo pečeno ili kuvano pile”, pitanje je koje je mučilo rekvizitera. A pile je samo deo onoga što treba nabaviti za predstavu…

– Radnju komada „Krčmarica Mirandolina” smestili smo u pedesete godine prošlog veka, u doba italijanskog neorealizma. To podrazumeva da na sceni sve bude pravo, a s obzirom na to da se radnja komada događa u krčmi, znači da će tokom predstave biti na stolu puno hrane, pića, tanjira, čaša, šolja... Neophodni su frižider i šporet, pa čak i sudopera. Glumci moraju da jedu i piju baš kao u krčmi. Ovih dana razmatramo i uvežbavamo scenu u kojoj Mirandolina, u ovom slučaju Katarina Žutić, kuva ručak. Reč je o pravom ručku, a na jelovniku je „piletina u ajmokcu”. Dakle, Katarina secka luk, kuva pile, pravi zapršku, dodaje neke svoje mirođije, objašnjava reditelj.

Katarina Žutić je glumica, dodaje Radivojević, koja u sebi nosi temperament Italijanke; s druge strane, poseduje i tu žensku infantilnost koja se, u stvari, pretvara u seksualnost. Ona je ujedno i vrlo ljupka, ali i otresita.

„Molim vas, donesite flaše na sto. Da vidimo šta je sve potrebno: pet tanjira, kašika, noževa... hleb, supa, kuvano pile i šargarepa, flaša za vino... Kreni, Andrija”, obraćao se reditelj glumcu Andriji Miloševiću koji tumači lik viteza od Ripafrate.

– Radivojeviću, pogledaj moj kostim, samo požuri, žuljaju me cipele. Vidi kako sam slatka, ovde imam čipku – dopirao je glas Katarine Žutić sa drugog kraja sale.

– Postavite tanjire! Da čujem monolog: „Nikada nisam video ljubazniju krčmaricu ... Takvu ženu služio bih kao psetance”, zahtevao je reditelj. Pustite muziku... Andrija, treba da jedeš tako da te samo to okupira, da uživaš u hrani. On je gospodin Italijan, jede malo hleba!

„Zašto ne trpim žene? Jer su dvosmislene, lažljive, neiskrene”, izgovara sa scene Andrija Milošević.
Lik konte od Albafiorite tumači Nenad Nenadović, Milan Vasić Fabricija, momka u gostionici koji već dugo poznaje Mirandolinu i koji je zaljubljen u nju, Ivan Jevtović markiza od Forlipopolija, a Igor Damnjanović vitezovog slugu. U podeli su i Ana Zdravković i Marijana Mićić. Dramaturg je Ivana Dimić, scenograf Aleksandar Denić, kostimograf Jelena Stokuća, a muziku je uradila Kristina Kovač.

B. Trebješanin

Izvor: Politika

Predstava „Osvrni se u gnevu“ u Pančevu i Beogradu
O malim stvarima koje čine život

Premijera predstave „Osvrni se u gnevu“ Džona Ozborna u režiji Borisa Lješevića, rađena u koprodukciji Narodnog pozorišta i Centra za kulturu Pančevo, biće 22. februara (20) u Pančevu, a prvo izvođenje na Sceni „Raša Plaović“ je 6. marta (20.30).


Govoreći o svom radu i pristupu komadu, reditelj Liješević kaže da je, iako može zvučati paradoksalno, ovaj komad zanimljiv jer govori o svakodnevnim stvarima koje čine život. „Mi ih često ne primećujemo ili im ne pridajemo značaj, a one nam iz dana u dan kradu veru, entuzijazam i radost života. Ovde nije reč o velikim događajima, ni o brzim izmenama scena. Ovde srećemo junake poput onih o kakvima je govorio Simovićev Vasilije Šopalović rekavši: ‘Umorni od svega, sakupili su se posle svih izgubljenih bitaka u neku zavetrinu, greju se na hladnjikavom suncu, ujedaju, zevaju i umiru.’“

Uloge tumače Igor Đorđević, Paulina Manov, Nenad Stojimenović, Milena Predić i Miki Krstović. Scenografiju potpisuje Mina Ilić, kostimografiju Maja Mirković, a muziku Ivan Aleksijević.

T. Nj

Izvor: Blic

Pinterova „Prevara“ premijerno u „Bitefu“


Beogradski „Bitef teatar“ najavio je za 4. mart premijeru komada „Prevara“ britanskog nobelovca Harolda Pintera, u režiji Žanka Tomića. Uloge u predstavi tumače Neda Arnerić, Janoš Tot i Aleksandar Alač, scenograf je Aleksandar Veljanović, a kostimograf Jelena Stokuća.

U ovom komadu, po mnogo čemu programskom za slavnog pisca, Pinter polazi od naučne činjenice da za sedam godina sve ćelije u organizmu čoveka izumru i zamene se novim, što ga dovodi do apsurdne ideje da jedan čovek od 47 godina nema nikakve biološke veze sa samim sobom iz doba kada je imao 40, već samo nepouzdano pamćenje. Komad nosi podnaslov „Hronika ljubavnog trougla“, ali iz naizgled banalne ljubavne priče izvodi zaključke o nepostojanosti celokupne ljudske istorije.

Reditelj Žanko Tomić je predavač na Fakultetu dramskih umetnosti, član Umetničkog saveta BITEF-a i selektor pozorišnog programa Beogradskog letnjeg festivala „Belef“.

T. M. S

Izvor: Blic

„Blic“ na probi predstave „Krčmarica Mirandolina“
Neodoljiva krčmarica



Smenjivao se smeh prisutnih u gledalištu i replike koje su na sceni govorili Katarina Žutić, Andrija Milošević, Ivan Jeftović u trenutku kada je ekipa „Blica“ ušla na probu predstave „Krčmarica Mirandolina“ Karla Goldonija, u režiji Juga Radivojevića, čija je premijera planirana za 25. februar (20) u Pozorištu „Boško Buha“, a na dan 300. godišnjice rođenja velikog renesansnog pisca.

U krčmi (scenograf je Aleksandar Denić), koja nije samo to, Mirandolina (K. Žutić) ne bez duhovitosti zavodi Viteza (A. Milošević); pridružuje im se Markiz (I. Jevtović) sa pijanom baladom o vinu... Scenu još duhovitijom čini pojavljivanje sluge (Igor Damjanović) i Fabricija, gostioničarskog momka (Miloš Vasić). „Vratimo tu scenu, ali sa više strasti“, daje indikaciju reditelj Radivojević koji za „Blic“ kaže: „Bavimo se večitom temom: suprotstavljanje ženskog i muškog principa. Ono što je Goldoni konstatovao, eto, posle 300 godina možemo i mi, a to je da su žene superiorne. U smislu da umeju da postave stvari onako kako one hoće, iako se nama muškarcima često čini da smo mi ti koji odlučujemo. Samo, ne kritikujemo mi žene. Naprotiv, divimo se njihovom umeću da raspoređuju stvari u životu. Inače, iako je renesansna komedija koja se dešava u Firenci, radnju sam smestio u pedesete godine prošlog veka. Provejava Felini, De Sika; metaforično crno-bela predstava kao crno-beli film, komedija jasnog realizma uz povišeni temperament.“

Na sredini scene, lagano koketirajući, Mirandolina govori kako ne ume da se pretvara: „Lepo je kad neko ume da se pretvara, ali onaj koji to čini u jednoj, činiće to i u drugoj prilici“, kaže mazno i polako razvezuje i skida kecelju (kostimograf Jelena Stokuća). „Treba možda malo skratiti ove trake, brže bi išlo raspetljavanje...“, primećuje Katarina dok joj prilazimo.

„Cela predstava ima neku ljupkost, nežnu duhovitost“, kaže za „Blic“ Katarina Žutić. „Mirandolina je žena sa kojom bi svi voleli da budu. Okružena je muškarcima iz viših društvenih slojeva, oko nje su ljudi sa lovom ili koji su nekada imali lovu. Zašto ona njih toliko privlači? Jer je samosvesna, nije poput žena na kakve su navikli. Samostalna je, ima tu svoju krčmu, ne traži preko hleba pogače, skromna je, opuštena, ljubazna, prirodna i zbog toga neodoljiva. Goldoni, kroz repliku Markiza, o njoj kaže: ‘Nikad nisam video ženu koja tako ljupko može u sebi da spoji dostojanstvo i ljubaznost.’ Pisac uvodi i likove dve žene sponzoruše (igraju ih Ana Zdravković i Mirjana Mićić) kao suprotnost njoj. Žene poput Mirandoline bile su retkost i u vreme renesanse i danas.“

Praćen muzikom (Kristina Kovač), Vitez podiže s poda navodno onesvešćenu Mirandolinu koja je zapravo našla način da spreči njegov odlazak. Usplahireno pokušava da je prizove k svesti noseći je na rukama. Reditelj odobrava glumačka rešenja koja pobuđuju smeh.

„Igram Viteza, muškarca koji mrzi žene smatrajući ih licemerima“, kaže za „Blic“ Andrija Milošević. „Nije lako braniti lik koji je mrzitelj žena, a to znači mrtav čovek. Jer ako nemate ljubav, onda ste mrtvi. Ima ljudi koji su u mladosti izgubili veliku ljubav, doživeli težak peh ili bili gadno izigrani, a onda odlučili da se više nikad ne zaljube, da žive bez ljubavi. I moj lik biva izigran i ostavljen na kraju, ali uprkos tome, on je na dobitku jer mu je ljubav probudila dušu.“

U trenucima kratke pauze veći deo umetničke ekipe je u bifeu da uz osveženje prokomentariše probu. Nenad Nenadović (igra Kontea od Albafiorite) i reditelj Radivojević gotovo uglas kažu da Miloš Vasić ovih dana boravi kod Andrije Miloševića. „Pitajte ga kako je spavati s Andrijom Miloševićem, jer na to nijedna žena do sada nije znala da odgovori.“ Prasak smeha prekinut je kada je neko doneo nacrt budućeg programa predstave. Čuje se Kaja Žutić: „Gledam, samo gledam... a zmija gleda iz mene...“

Šale nisu prestale ni kada je dat znak za nastavak probe...

I za kraj, još jednom Jug Radivojević:

„Važno mesto u predstavi je to što je Mirandolina, iako je zavela pa ostavila Viteza, učinila sjajnu stvar - vratila ga je u život, probudila mu čula, razbila predrasude. Nisu retki oni koji se sasvim zatvore, robujući jakim predrasudama. Tako zapravo čovek radi u korist svoje štete. Jaka emocija je okidač, ona može da pokrene preispitivanje. Čovek najbolje misli kad je emotivno pokrenut.“

T. Nježić

Izvor: Blic

Premijera predstave „Disharmonija“ u BDP-u
Poslednja noć Vladislava Petkovića Disa


Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta sutra (20) je premijera predstave „Disharmonija“ Sanje Domazet u režiji Nebojše Bradića.


Po rečima spisateljice, nije reč o drami biografskog karaktera, već je u pitanju jedna noć njegovog života, i to poslednja na brodu „Italija“ koji je torpedovan i potonuo u Jonskom moru. Ta svest o smrti ka kojoj se plovi i njena senka koja je sve gušća nad brodom kako komad odmiče nužno prouzrokuje i povišene emocije - kako na palubi, tako i u potpalublju. „Pripadam generaciji koja poput Disove, ne može više gotovo ni u šta da veruje. Ovaj komad posvećen je i tom ‘dostojanstvu praznine’ i pesniku koji je pisao izuzetne stihove gledajući u ponor bilo da se taj ponor zove ljudi, istorija ili sam život.“

Uloge tumače Dragan Petrović Pele, Đurđija Cvetić, Ivan Tomić, Zoran Bećić, Danijela Štajnfeld, Danijel Sič, Miki Damjanović, Sandra Bugarski, Sonja Živanović, Dragiša Milojković, Nebojša Đorđević, Vladan Milić, Marko Živić. Scenografiju potpisuje Mića Tabački, muziku Zoran Erić, a predstava je rađena u koprodukciji sa Domom kulture Čačak.

T. Nježić

Izvor: Blic

Za vikend tri premijere u beogradskim pozorištima
Bez snova se ne može živeti




U subotu, 3. marta, u 20 časova je premijera predstave „Na dnu“ Maksima Gorkog u režiji Paola Mađelija, na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Glumačku ekipu čine Bogdan Diklić, Nebojša Glogovac, Voja Brajović, Tamara Vučković, Josif Tatić i drugi. Scenografiju potpisuju gosti iz Italije Đulijana Bonaldi i Anuš Kastiljani, a kostimografiju Leo Kuliš.

Govoreći za „Blic“ o liku koji tumači (Vasko Pepel), Nebojša Glogovac kaže:

„To je lopov koji se plaši smrti; nikad nije i nikad ne bi ubio. Jedini u tom ‘gnezdu’ na dnu ima neki novac i pomalo je izdignut iznad opšteg nivoa svesti, odnosno propasti, iznad tog mulja u kome se svi valjaju. Zajedno sa junakinjom Natašom želi da promeni stvari, oni shvataju da treba živeti drugačije i, prirodno, nalaze se na prekretnici. On ostavlja svoju bivšu ljubavnicu koja je oličenje onoga što mu ne treba, i okreće se ka drugoj, novoj, odnosno ka onome što mu treba i za čim žudi. Stajati na raskrsnici života nije lako, ni kidati lance prošlosti, ali on se na to odlučuje, on to čini gajeći jednu zdravu utopiju na kojoj zasniva svoje pokušaje promene ponašanja, života, odnosa prema ljubavi.

Po njegovim rečima, „zdrava utopija“ je nešto čega u realnosti sve manje ima. „Čovek treba, da ne kažem mora, da ima neke snove, iluziju koja ga vuče napred. Mislim da makar težnja ili neka odanost takvoj ideji može (donekle) da menja stvari. Svešću, pozitivnim utopijama možemo, ako ništa drugo, uticati na trenutak, što je još važnije, na sebe. Predstava govori upravo o nemanju, nedostatku snova. Savremena pošast - gubitak iluzija. Kad ljudi nemaju snove, priznali ili ne, guše se u realnosti.“

U subotu, 3. marta, beogradsko pozorište „Bitef teatar“ slavi svoj osamnaesti rođendan. Svetkovina povodom punoletstva počinje u podne tzv. Bitef bazarom. Naime, na platou ispred pozorišta naći će se tezge sa svakovrsnim artističkim sadržajima i, razume se, kartama za ovo pozorište, i to za „Prevaru“ sa 50, a za ostale predstave sa 30 odsto popusta. U 18 časova okupiće se pedesetak umetnika koji će se, po ugledu na slične manifestacije u Holivudu, potpisivati na pločniku ispred pozorišta. Između ostalog, kako je najavljeno, naći će se tu Seka Sablić, Predrag Ejdus, Sonja Vukićević, Gorčin Stojanović, Nikola Đuričko, Danica Maksimović, Sergej Trifunović, Dragan Petrović, Ivana Mihić, Slobodan Beštić i mnogi drugi. Sledi (19) otvaranje izložbe „18 godina - Bitef boulevard!“, a u 20 časova pretpremijera predstave „Prevara“ Harolda Pintera. U ovoj predstavi, čija je premijera u nedelju (20), igraju Neda Arnerić, Janoš Tot i Aleksandar Alač. U ovom ljubavnom trouglu, kako napominje reditelj Tomić, stvari osciliraju oko pitanja da li dva prijatelja imaju jednu ženu ili jedna žena ima dva ljubavnika. „Akcenat nije na tome šta, već na onome kako i zašto“, rekao je reditelj. Aleksandar Alač je napomenuo da se kroz komad dovodi u pitanje šta je moral, šta uspeh.

Scenografiju potpisuje Aleksandar Veljanović, kostimografiju Jelena Stokuća, a predstava će se, shodno novoj koncepciji rada ovog teatra, igrati svako veče do 11. marta.

U nedelju (20) je premijera predstave „Alisa u zemlji čuda“ Luisa Kerola, u režiji Ivane Vujić na sceni Malog pozorišta „Duško Radović“.

Govoreći o rediteljskom viđenju komada, Ivana Vujić kaže da je ovde reč o jednoj, na izvestan način, oksimoronskoj priči: „Ovo je komad o odrastanju deteta, odrastanju kao takvom. U nekom momentu se čoveku učini da je taj proces završen, ali ne, on traje... I njegovo trajanje dokaz je da smo živi. Odrastanje, pri tom, nije ni nežno ni pastoralno. Ono je naporno i teško, ali i nešto čega se sa radošću neretko prisećamo.“

Uz Vanju Ejdus, koja tumači Alisu, igraju Slavica Đorđević, Zoran Miljković, Jovana Cvetković, Jelica Vučinić, Gordana Pavlov, Ljiljana Peroš, Radica Marinković i mnogi drugi. Shodno evropskim trendovima da se u umetničke projekte sem profesionalaca uključuju i tzv. obični ljudi iz svakodnevice, rediteljka Vujić je za ulogu Sata i Čistača angažovala Natašu Stojanović, inače čistačicu u ovom pozorištu skoro dvadeset godina.

Scenografiju potpisuje Kosta Bunuševac, a kostimografiju Dušica Knežević.

T. Nježić

Izvor: Blic

Pavić na Terazijama

Vesela igra u sedam slika koju je autor Milorad Pavić nazvao "Svadba u kupatilu", uskoro će oživeti u Pozorištu na Terazijama, u režiji Saše Gabrića, koji se odvažio da u muzičkom teatru postavi pravu dramsku predstavu, tačnije komediju. Glumačku ekipu predvode Milenko Zablećanski, Maja Noveljić-Romčević i Mina Lazarević, a tu su i Slobodan Stefanović, Janoš Tot, Ana Simić, Nebojša Babić i mnogi drugi. Ovo bi trebalo da bude predstava koja će Milorada Pavića najzad uvesti i na našu pozorišnu scenu.

Prvi pozorišni komad našeg poznatog pisca trebalo bi da posluži kao savršeni predložak za predstavu koja će otvoriti mnoštvo mogućnosti - komad "Svadba u kupatilu" bitno odudara od prethodnih Pavićevih dela, koja su previše zatvorena i imaginativna za čvrstu dramatizaciju. Radnja se dešava u Vojvodini, puna je različitih dijalekata, a govori o periodu nastanka Jugoslavije, sada kada država sa tim imenom više ne postoji. U ovoj priči o Vojvodini s početka 20. veka, istovremeno se ukazuje na razlike između muškog i ženskog senzibiliteta, u želji da se stvori autentični dokument o prošlosti, ali i donekle predvidi budućnost.

Glavna ličnost u komadu je pesnik Lena (tumačiće ga Milenko Zablećanski), koji se nalazi na sredini između muškog i ženskog sveta, on je neko ko ima i animu i animusa i ko je večno rascepljen među tim polovima, neko ko piše divnu poeziju i perfektno predviđa budućnost. Kako je na konferenciji za štampu istaknuto, očekuje se da komad bude veliki izazov i za reditelja i za glumački ansambl Pozorišta na Terazijama, a od samog teksta - da bude svojevrstan test namenjen upravo publici, koja ne očekuje ništa slično ni viđeno u jedinom domaćem muzičkom teatru.

Izvor: Krstarica

Fema na ivici žileta
VN, 2. mart 2007

PREMIJERA Sterijine "Pokondirene tikve" u režiji Jagoša Markovića, nedavno je bila prilika i za veliku promociju glumice Olge Odanović - Petrović na sceni nacionalnog teatra: posle dve decenije u pozorištu "Boško Buha", ulogom Feme predstavila se i nova prvakinja Drame Narodnog pozorišta. "Pokondirena tikva" je izazvala oprečna mišljenja i publike i kritike, pa tako i novu Femu stavila u poziciji da brani, i na sceni i van nje, svoju i Jagoševu ulogu...
Uostalom, proteklih godina Odanovićeva je podjednako bila glumica "Buhe" i Jagoša Markovića - ovo je njen petnaesti zadatak u predstavama istog reditelja!
- Poziv iz nacionalnog teatra je i čast i odgovornost - kaže naša glumica. - Bilo mi je žao što ostavljam moju malu, toplu kuću, ali je bila presudna ponuđena uloga. Ipak, ne bih volela da neko pomisli da mogu da igram samo komedije, mada sam ih većinom do sada imala u karijeri. Moja duboka želja je dramski tekst: iznutra, iz sebe, osećam da je to veći deo mene.
Da li ste imali priliku da vidite još neku "Pokondirenu tikvu" na pozorišnoj sceni?
- Nisam, možda je to i bolje. Čiste duše i srca ušla sam posao, znajući dobro šta je Sterija i da mora da se zagrebe ispod tog teksta. Inače, sve je u predstavi "oljušteno" - i u kostimu i u scenografiji.
Novo tumačenje jednog od najznačajnijih srpskih klasika, ipak, mač je s dve oštrice i za predstavu i za glavnu glumicu?
- U principu, uvek sam srećna kad su mišljenja podeljena. Čovek mora da pristane da gleda ovu predstavu, da se sjedini s nama... Deo publike se "zakači", drugio deo ne. Jagoš je emotivan, a ima ljudi koji teško pristaju na emociju...
I pored namere i najave reditelja teško se prepoznaje Femina otmenost, a to je bilo jedno od osnovnih uporišta za novi pozorišni ključ?
- Moguće je i da se tako čini. Fema ima pogrešan način, mada želi da promeni sve. Možda nije otmena... Trudi se, ali iz nje izbija prostakluk. Ima momenata kada je sama sa sobom, sva "iznutra", u svom svetu. Kada na kraju predstave, posle mnogih njenih uzaludnih napora, Vasilije ipak progovori "na francuski", ona ne pada na "finoću", već na nežnost. Jer, to je znak da će on njenu ćerku voleti.
Ipak, čini se da je u ovoj postavci geg dominantan u odnosu na tekst.
- Pre svega, rešili smo da pravimo komediju. Da predstava bude optimistična, da pobedi ljubav i nada. Zato se, valjda, Jagoš i odlučio za geg. Verovatno ste u pravu, igramo na ivici žileta. Jednostavno, takva mu je bila koncepcija. Sve je malo pomereno. Možda smo malo prešli meru, možda nismo. Kako ko voli.
Videćemo vas uskoro i na velikom platnu?
- S Radošem Bajićem snimila sam film "Selo gori, a baba se češlja". Tu ću igrati nešto sasvim drugo. Ženu seljanku iz okoline Vrnjačke Banje. TV serija u nekoliko epizoda kreće 10. marta, a kako saznajem, planirano je snimanje još trinaest novih epizoda.


PARTNERI
DO SADA je, sticajem okolnosti, više popularnosti "dopalo" vašem suprugu, glumcu Draganu Petroviću Peletu. Možda će se sada stvari promeniti?
- Nikada nisam bila opterećena karijerom i uvek sam se više radovala njegovom uspehu nego sopstvenom. U ovom poslu je i najvažnije da čovek ostane mentalno zdrav. Nisam od onih koji čeznu za velikom karijerom, već za tim da svi poslovi koji dolaze - budu pravi. I da ne idem unazad... Inače, s Peletom sam se do sada tri puta našla zajedno na sceni: po završetku Akademije igrali smo u "Groblju automobila", imali smo i "Laki komad" u Zvezdara teatru, a naknadno sam uskočila i u "Pandorinu kutiju" Beogradskog dramskog.

Izvor: Novosti

Šezdeset godina BDP-a

Proslava šezdesetogodišnjice Beogradskog dramskog pozorišta započeta je 20. februara 2007. godine, kada se grupa mladih glumaca okupila ispred ulaza u pozorište kako bi zasadila tuje pored breza koje su sada već davne 1949. godine zasadili pioniri ovog teatra. Upravnik Nebojša Bradić pozdravio je prisutne goste, podsećajući ih na proleće 1949. godine, kada je prva generacija akademaca izašla na tada tek izgrađene daske koje život znače. Upravnik je u spomen na stare dane otkrio ploču sa imenima tih pionira: Mihailo Viktorović, Miodrag Popović, Olga Stanisavljević, Vlastimir Đuza Stojiljković, Olivera Marković i Predrag Laković, koji su kasnije postali prvaci i tumači uloga u predstavama koje su ovu pozorišnu kuću i proslavile.

Dodeljene su i godišnje nagrade. Veliku glumačku, "Tatjana Lukjanova", dobio je Dragan Petrović, a za odlično odigrane uloge laureati su i Nataša Ninković i Ljubinka Klarić. Kratkim filmom evocirane su scene iz predstava Beogradskog dramskog pozorišta, a zatim je doajen, Rade Marković, govorio o počecima i "zlatnom dobu" pozorišta koje je iz krajnjeg siromaštva preraslo u kulturni centar nekadašnjeg Beograda. Prisutni su se prisetili i predstave "Smrt trgovačkog putnika", kojom je 1951. godine počela epoha savremene američke i evropske drame.

Beogradsko dramsko pozorište bilo je vrlo značajno i zbog toga što se prva okupljena ekipa glumaca sasvim lišila pojedinačnih ambicija i posvetila negovanju kolektivnog duha po kojem će ovo pozorište u budućnosti i postati poznato. Na manifestaciji je takođe predstavljena monografija o Beogradskom dramskom koju je priredio Feliks Pašić, a izdala izdavačka kuća "Klio". U njoj je detaljno opisana istorija ovog teatra koja umnogome podseća na dramu sa puno činova i splet različitih žanrova.

Izvor: Krstarica