Pola veka Bertolta Brehta
Sl. V., 13. jul 2006

"MALI organon za teatar", u petak, u Beton Hala teatru, samo je početak Belefo­vog obeležavanja pola veka od smrti Bertolta Brehta. Posle uvodne reči Svetoza­ra Rapajića, profesora FDU, o Brehtu kao dramskom piscu, reditelju i estetiča­ru, prikazaće se (sa simultanim prevodom) snimci dveju slavnih predstava Breh­tovog Berliner ansambla, koji je 1949. godine osnovao, sa suprugom, glumicom Helenom Vajgl: "Majka Hrabrost", u njegovoj režiji (Helena je u glavnoj ulozi) i "Uspon i pad Artura Uija", briljantnom parodijom Hitlera, u režiji Hajnera Milera.
U ponedeljak (17. jul) je koncert songova "Breht i ja". Glumica Danica Ristovski će, sa balerinom Tanjom Popović, izvesti 11 Brehtovih songova, na muziku Kur­ta Vajla, Pola Desala, Hansa Ajslera i Franca Brinera, u orkestraciji Srđana Jaći­movića. Istovremeno, u Brehtovom rodnom Augzburgu, održava se festival njego­ve poezije.
Finale Brehtovih dana je 29. jula, sa premijerom njegove "Antigone" u režiji Ivane Vujić.
Komad, koji je 1940. godine Breht naisao prema Helderlinovom (19. vek) prevo­du Sofoklove tragedije, prvi put je izveden 1948. godine, u njegovoj režiji, u Štu­ru, u neutralnoj Švajcarskoj. Breht (1898-1956), od tridestih godina prošlog veka do kraja života u egzilu, osećao je snažnu obavezu da otvori pitanje odgovorno­sti odnosno kasno probuđenog otvorenog otpora nemačkih građana prema Hitle­rovoj tiraniji. Preinačivši Sofoklov kontekst posleratnog vremena u period izvesno­sti kraja rata, postavio je tada predstavu koja se (posle ratne, Anujeve verzije "Antigone" - koju su čak i nemački okupatori u Francuskoj odobravali), smatrala početkom nove epohe čitanja klasike...
"Antigona", koja danas postoji u petnaestak verzija, provocirala je, 1967. godine i čuvene Livingovce. Džudit Malina (SAD), koju smo tada upravo gledali sa Džuli­janom Bekom na prvom Bitefu, posle odležanog zatvora prevela je Brehtovu dra­mu i igrala je u znak otpora prema vijetnamskom ratu. Living je "Antigonu" dve decenije držao na repertoaru i igrao u 16 zemalja - svuda kao simbol lokalne bor­be tog trenutka (u Irskoj krvavoj od verskih i etničkih sukoba, u Frankovoj Špani­ji...).
U predstavu Ivane Vujić, koja kao repere ima rušenje antike, rušenje Berlinskog zida, rušenje Beograda, uvršćeni su i video-citati svih naših Antigona, među koji­ma centralno mesto nedvosmisleno dobija Marija Crnobori.
Projekat "Breht u Beogradu 2006." ostvaruje se u saradnji sa Gete institutom.

Izvor: Novosti

Medeja i Boško Buha

 U četvrtak, 13. jula u 19.30 u pozorištu “Boško Buha” je premijera predstave/studije “Medeja”.

Predstava je rezultat teatarskog treninga mladih pozorišnih umetnika po međunarodnom konkursu u okviru projekta “Interreg Culturadria” pokrajine Abruco i Molise u Italiji.

Predstavu je po tekstu Seneke režirao Luiđi Marija Musati, direktor Nacionalne akademije dramskih umetnosti “Silvio D’Amiko” u Rimu.

Projektom je rukovodio Enco Đentile, predsednik Asocijacije pozorišta regije Abruco i Molise ATAM.

Predstava se igrala u Italiji i završnicu ima u Beogradu, gde se igra delom na italijanskom, delom na srpskom jeziku.

Ulogu Medeje u Beogradu igra Vesna Varićak, mlada glumica iz Zrenjanina.

“Ne isključujemo mogućnost da u Abrucu otvorimo jednu inter - adriatik akademiju”, izjavio je Enco Đentile, inicijator projekta i predsednik Asocijacije pozorišta regije Abruco i Molise ATAM.

Partner za realizaciju predstave u Beogradu je Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM.




Izvor: B92-Kultura

Šerbedžija je Tesla, Pandur režira

U Udinama, Ljubljani i na Brijunima bit će izvedena predstava Tesla, ne spektakularna kako bi to Pandur inače napravio, nego poetska tragedija o geniju s vizijama daleke budućnosti.

LJUBLJANA - U Udinama (Videmu) na sjeveru Italije u srijedu će biti održana svjetska praizvedba kazališnog projekta Tesla slavnog slovenskog redatelja Tomaža Pandura, koja će potom biti izvedena i u Ljubljani i na Brijunima.

Predstava je nastala u koprodukciji redateljeve kazališne kuće Pandur Theaters, Šerbedžijinog Ulysses Theatre Brijuni, Festivala Ljubljana i udinskog Mittelfesta.

Riječ je o predstavi koja ne podsjeća na prijašnje spektakularne Pandurove postave, nego o vizualno i poetski sasvim drukčijem radu, o "tragediji genija koji je imao jasne vizije daleke budućnosti", piše ljubljansko Delo.

"S predstavom ne želimo odgovarati na tajna pitanja niti pokazati što je Nikola Tesla stvarno bio, nego kako je to bio", kažu o predstavi Pandurovi suradnici. Autor scenarija predstave je Darko Lukić, dramaturginja Livia Pandur, a u naslovnoj ulozi nastupa Rade Šerbedžija. U Tesli glume glumci iz Italije, Slovenije i Hrvatske, među ostalima Radko Polič i Livio Badurina.




Izvor: NetPortal

Predstava Tesla Electric Company
   
Na festivalu "Mittelfest" u italijanskom gradu Videnu, 19. jula će biti prikazana nova predstava slovenačkog režisera, Tomaža Pandura "Tesla Electric Company".

Predstava prema njegovim rečima ne treba da odgovori na tajanstvena pitanja, niti da pokaže šta je Tesla zaista bio. Cilj predstave je traženje odgovora na pitanje kako je to bio.

Pandur po scenariju Darka Lukića želi da ispriča priču o tragediji genija, koji je imao vizije daleke budućnosti i čije je naučno delo potpuno prožeto novovremenskom duhovnošću.

Ova pozorišna predstava razlog svog postojanja nalazi i u činjenici da je multimedijalno pozorište 21. veka, osvetljeno fluorescentnom svetlošću, koju je izmislio upravo Tesla, pokretne slike čiji prenos je idealni medij za pričanje te velike priče, koja prema rečima režisera u sazvežđu Teslinih formula otkriva skrivene oblike vremena.

Produkciju ove pozorišne priče o "astralnom putovanju modernog Prometeja u električna vibrirana polja, putovanje u srce vremena i njegovo sakriveno naličje u traženju sreće", uradili su Pandur Theatars zajedno sa Mittelfestom, Festivalom Ljubljana i pozorištem Radeta Šerbedžije "Ulysses", zbog čega će gledaoci ovu predstavu moći da vide i na Brionima, gde tokom leta i deluje "Ulysses".

Ulogu Nikole Tesle u predstavi Tomaža Pandura, odigraće Rade Šerbedžija, a pored njega u predstavi igraju i Livio Badurina, Felix Stoebel i Hristina Popović.




Izvor: B92-Kultura

Premijera: „Posejdon“ Volfganga Pitersona
Surova borba za goli život

Film „Posejdon“ Volfganga Pitersona, rimejk čuvene „Posejdonove avanture“ iz 1972. godine, biće premijerno prikazan danas (20.30) u Centru „Sava“.

Kada iznenadni talas potopi luksuzni brod nasred Severnog Atlantika, mala grupa preživelih mora da se udruži u borbi za sopstvene živote. Kockar Džon Dilan (Džoš Lukas) ignoriše naređenja kapetana (Andre Broer) da u potpalublju čeka spasioce, i polazi u potragu za spasom. Ono što je počelo kao solo misija, uskoro povlači i ostale. Za Dilanom kreće očajni otac (Kurt Rasel) u potrazi za svojom ćerkom (Emi Rosum) i njenim verenikom (Majk Fogel), mladim parom koji nekoliko sati ranije nije mogao da skupi hrabrost i kaže mu za veridbu. Usput im se pridružuje samohrana majka (Džasinda Beret) i njen pametni sin (Džimi Benet), slepi putnik (Mia Maestro) i saputnik koji je izgubio nadu (Ričard Drajfus), koji se ukrcao na brod nesiguran da li želi da živi, ali siguran da ne želi da umre. Odlučni u pokušajima da se probiju do površine, oni krče put kroz lavirint izuvijanog čelika. I dok se nesigurna olupina brzo puni vodom, svako mora, u borbi za sopstveni opstanak i opstanak drugih, najbolje da iskoristi snagu i sposobnosti koje nije ni znao da poseduje.

Stejsi Ferguson Fergi, pevačica jednog od najtraženijih bendova na svetskoj sceni „Black Eyed Peas“, debitovala je na velikom platnu epizodnom ulogom u filmu „Posejdon“. Fergi glumi pevačicu Gloriju, koja pred nastup katastrofe nastupa na proslavi Nove godine u velikoj dvorani broda. Fergi za film napisala i otpevala dve numere: „Won’t Let You Fall“ i „Bailamos“.

M. G

Izvor: Blic

Kurtoazni aplauz za političku lakrdiju

Premijera predstave "Osma sednica ili život je san" izazvala veliko interesovanje publike, koja je posle predstave ipak ostala prilično hladna

U Filmskom gradu u Košutnjaku premijerno je izvedena pozorišna predstava "Osma sednica ili život je san", koju je režirao popularni filmski autor Goran Marković, spojivši svoj do sada neizvođeni komad "Osma sednica" i poznatu dramu Pedra Kalderona "Život je san" iz 17. veka.
Ovaj pozorišni eksperiment izazvao je veliko interesovanje publike, za koju su podignute tribine pod vedrim nebom, među kulisama Rima iz doba renesanse, gde je letos sniman jedan koprodukcioni film. U predstavi se smenjuju scene iz drame "Život je san" sa delovima "Osme sednice", koji su pisani kao komična parafraza i imaju samo asocijativnu vezu sa stvarnim događajem, sednicom Saveza komunista iz 1987. godine. Glavna tema u oba komada je borba za vlast, odnosno večne manipulacije radi osvajanja prestola ili mesta šefa partije. Posebna zanimljivost ove lakrdije s jasno izraženim aluzijama na tadašnji režim Slobodana Miloševića i šire mehanizme komunističke vlasti jeste da likovi "Osme sednice" nose imena poznatih srpskih glumaca, među kojima su predsednik Bora Todorović, ministar unutrašnjih poslova Voja Brajović, predsednik Komunističke partije Bogdan Diklić, "pevaljka" iz unutrašnjosti Svetlana Bojković i njen harmonikaš Lane Gutović i drugi. Svi glumci igraju po dve paralelne uloge, jednu u "Osmoj sednici", a drugu u komadu "Život je san", smenjujući se iz scene u scenu.
Veliki glumački ansambl, u kome su, između ostalih, i Nikola Đuričko, Vojin Ćetković, Feđa Stojanović, Tanasije Uzunović, Jelena Jovičić, Predrag Ejdus, Tihomir Stanić, Nada Šargin, posle dvoiposatne igre nagrađen je aplauzom, ali ne burnim, kao što to obično biva na premijerama. Producent projekta "WIP" (Work in Progress) najavio je da će se predstava izvoditi svake večeri do 12. septembra.
(R. J.)

Izvor: Press

Pred novu sezonu Srpskog narodnog pozorišta
Početak sa Šekspirom
„Troil i Kresida” 16. septembra. – Najavljeno 15 premijera u Drami, Operi i Baletu i više gostovanja, velika međunarodna koprodukcija, učešće na Bemusu

U predstavi "Nahod Simeon" igra Jasna Đuričić



NOVI SAD – Pozorišna sezona u našem najstarijem teatru, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, otvara se 16. septembra u 19.30 časova, na sceni „Pera Dobrinović”, sasvim neobičnom predstavom. Reč je o pretpremijeri izvedbe Šekspirovog teksta „Troil i Kresida”, koja je najavljena kao „priča o ratu bez podele na krvnike i žrtve, o ratu u kojem se humanost bori, voli, smeje i plače...”.

Reditelj predstave je Lorans Kalam iz Švajcarske, dobitnica „Sterijine” nagrade, a posebnost je i u tome što je reč o velikoj koprodukcijskoj predstavi u koju su zajedno sa SNP pripremili Kompanija 03 i Pozorište „Karuža” iz Ženeve, i u tome što će biti igrana na dva jezika! U pitanju je potpuno novo iskustvo za Srpsko narodno pozorište, a raznorodni ansambl, sastavljen od naših i švajcarskih glumaca, prema rečima Dušana Petrovića, direktora Drame SNP, takođe na dva jezika igraće i na prvoj premijeri predstave, u Sijeru i u Ženevi, 3. i 7. novembra, a potom i 25. novembra na zvaničnoj novosadskoj premijeri. U Beogradu predstava će gostovati 1. i 2. decembra, a novina je i u tome što čak ni za pretpremijeru nema besplatnih karata „za protokol”, sve je na tržištu i u prodaji!

Scenski spektakl

Sve u svemu, u novoj sezoni u Srpskom narodnom pozorištu, prema rečima upravnika Milivoja Mlađenovića, direktora Drame Duška Petrovića, direktora Opere Dejana Miladinovića i pomoćnika direktora Baleta Rastislava Varge, priprema se ukupno petnaest premijera: 11 u Drami, tri u Operi i jedna u Baletu. Uz mnoge reprizne predstave koje se gotovo svakog dana igraju na tri scene.

Prva ovosezonska reprizna predstava istovremeno je i svojevrsna premijera: reč je o grandioznom scenskom spektaklu „Nahod Simeon” koji je napisala Milena Marković, u režiji Tomija Janežiča iz Slovenije, u koprodukciji Sterijinog pozorja i SNP. Iako je festivalska publika tri puta na Pozorju imala šansu da vidi predstavu, najavljivanu i kao „veliku dramsku poemu o ljubavi, strasti i grehu”, u njoj su naslovnu ulogu, zbog povrede glumca Stefana Šterefa iz Bugarske, tumačili sam reditelj Tomi Janežič i njegov asistent reditelj Boris Liješević. Sada, prvi put, ulogu će u predstavi, koja će se prikazati 22. i 23. septembra, tumačiti oporavljeni bugarski glumac Stefan Šteref.

Drama SNP već prvih jesenjih dana nizaće premijere: za 6. oktobar predviđen je „Ujkin san” Dostojevskog, u dramatizaciji i režiji Egona Savina, a za 17. oktobar, na Kamernoj sceni – koja će, prema rečima upravnika Mlađenovića, ove godine imati niz ozbiljnih projekata – planirana je premijera „Aveti” Henrika Ibzena, važna i zato jer se izvodi u godini kada se obeležava stogodišnjica smrti oca savremene dramske literature i pozorišta, u režiji Ksenije Krnajski.

U nizu drugih premijernih izvođenja planiranih u Drami SNP posebno je zanimljiva narudžbina ovog teatra mladoj dramskoj autorki iz Beograda Maji Pelević, čija se četiri teksta već izvode u nekoliko pozorišta, da napiše tekst o jednoj danas u svetu aktuelnoj temi – otmici i zlostavljanju maloletne dece. Maja Pelević, autor teksta, priprema ovu naručenu predstavu zajedno sa rediteljem Kokanom Mladenovićem. Dramske premijere u SNP pripremaju i reditelj Boris Liješević sa mladim piscem Dušanom Spasojevićem, reditelj Slađana Kilibarda na tekst „Rasprava” Edvarda Olbija, zatim reditelji Predrag Štrbac, Radoslav Milenković...

Tri opere

U novu opersku sezonu SNP ulazi velikom, spektakularnom i komplikovanom predstavom opere „Katarina Izmajlova” Dmitrija Šostakoviča, u režiji Dejana Miladinovića. Prva premijera „Katarine Izmajlove”, u verziji praizvedbe „Ledi Makbet Mcenskog okruga”, dogodiće se u okviru Bemusa, u beogradskom „Centru Sava”, 10. oktobra. Dirigent je Uroš Lajovic, koji je novosadskom ansamblu i horu dao najviše ocene, a jedan od povoda za gostovanje „Katarine Izmajlove” na Bemusu je i stogodišnjica rođenja Šostakoviča, dok reditelj Miladinović istom predstavom obeležava 35 godina umetničkog rada. Novosadska publika u SNP dobiće „svoju” premijeru 14. oktobra, na Velikoj sceni.

Još dve operske premijere videće publika u SNP: u februaru Rosinijevog „Seviljskog berberina”, u režiji Ljudmile Maletove iz Moskve, preuzete od slavnog Stanislavskog i stare više od osam decenija. Pošto je reč o jedinoj sačuvanoj režiji Stanislavskog ove opere, koja se više nigde na taj način ne izvodi u Evropi i svetu, za budućeg novosadskog „Seviljskog berberina”, kako saznajemo, već se interesuju mnoge inostrane operske kuće... Treća premijera je predviđena za 11. maj, a to su „Boemi” Đakoma Pučinija. Uz sve to, na Kamernoj sceni biće izvođena komična opera Mihovila Logara „Pokondirena tikva”, za 29. decembar predviđena je gala Novogodišnji koncert, kao i završni gala koncert 16. juna. Opera već ima ugovorena gostovanja u Kanu i Kairu, a „Katarinu Izmajlovu” videće i niška publika zahvaljujući sponzoru kompaniji „Filip Moris”.

Novi operski dirigent u SNP u sezoni 2006/07. biće maestro Luis Salemno, koji je u bogatoj karijeri dirigovao sa najvećim operskim zvezdama sveta.

Balet SNP za 17. mart priprema premijeru predstave „Romeo i Julija” Sergeja Prokofjeva, u koreografiji Ištvana Hercoga. Baletski ansambl će biti popunjen novim igračem iz Japana, a biće nastavljena i tradicija gostujućih parova u obnovljenom baletu „Žizela”.

Danica Radović

Izvor: Politika

Završeno gostovanje Narodnog muzeja u Japanu
Poseta za pamćenje

Među delima izloženim širom Japana bili su radovi Kamija Koroa, Pjer-Ogista Renoara, Edgara Degaa, Kloda Monea, Meri Kasat, Kamija Pisaroa, Pola Sezana, Gogena, Van Goga, Tuluz-Lotreka, Odilona Redona, Anrija Matisa, Pikasa... U novembru, u Narodnom muzeju, ponovo prezentacija „Miroslavljevog jevanđelja“.

Posle uspešnog jednogodišnjeg gostovanja u Japanu, izložba „Nepoznata priča o modernoj umetnosti - remek-dela Narodnog muzeja u Beogradu“ vraćena je početkom septembra u Beograd. Tokom proteklih 12 meseci, izložba je bila predstavljena u sedam japanskih gradova. Gostovanje je započelo svečanim otvaranjem 2. septembra 2005. u Umetničkom muzeju u Hirošimi, a zatim je izložba putovala u Eki muzej u Kjotu, Umetnički muzej u Mijazakiju, Micukoši galeriju u Tokiju, Umetnički muzej u Kočiju, Umetnički Bandajdžima muzej u Nigatu i Muzej savremene umetnosti XX veka u Kanazavu.

Prema podacima organizatora u Japanu i Ambasade Srbije u Tokiju, dela iz Narodnog muzeja u Beogradu videlo je 291.450 posetilaca. Najveća poseta zabeležena je u Tokiju gde je za samo 20 dana prodato više od 60.000 ulaznica. Muzeji u Kočiju i Mijazakiju dali su informacije da su postavke u ovim gradovima bile među najposećenijim u poslednjih deset godina.

Da još jednom podsetimo, izložba „Nepoznata priča o modernoj umetnosti“ iz našeg muzeja sadrži 123 dela iz Zbirke strane umetnosti i Kabineta grafike. Predstavljena su dela Kamija Koroa, Pjer-Ogista Renoara, Edgara Degaa, Kloda Monea, Meri Kasat, Kamija Pisaroa, Pola Sezana, Gogena, Van Goga, Tuluz-Lotreka, Odilona Redona, Anrija Matisa, Pikasa...

Na konferenciji za novinare najavljen je i dalji program zbivanja u Narodnom muzeju. Ekskluzivno, radovi srpskih i francuskih slikara nadrealista biće 20. septembra izloženi u Francuskom kulturnom centru u Beogradu, na jedan dan, u okviru manifestacije „Nadrealizam nekad i sad“. Izložba „Trajanove tržnice“ biće otvorena 22. septembra u Atrijumu Narodnog muzeja.

M. Marjanović

Izvor: Blic

Baletska predstava čuvene Mari Šujinar otvara 40. Bitef
Sumiranje pozorišnih avantura

Pod sloganom „Pozorišna avantura 1967- 2006“ večeras počinje 40. Bitef predstavom „Body remix goldberg variations“, koju potpisuje čuvena koreografkinja Mari Šujinar. Tokom ove prestižne teatarske manifestacije koja traje do 30. septembra, u glavnom programu biće izvedeno 17 predstava iz Nemačke, Kanade, Rusije, Indonezije, Švajcarske, Mađarske, Španije, Makedonije, Srbije, Hrvatske i drugih zemalja. Osluškujući ne samo selektore Jovana Ćirilova i Anju Sušu već i teatarske znalce, ljubitelje pozorišta, i listajući Internet izdanja, „Blic“ izdvaja pet predstava koje ne bi trebalo propustiti.

Ovogodišnji Bitef - čije selekcije se, po rečima Vide Ognjenović, predsednice Saveta Bitefa, ne bi postideo nijedan veliki svetski festival, ostaje veran sebi - odiše novim pozorišnim vrednostima, izrazima i estetikom. S obzirom na to da je jubilarni, biće u izvesnom smislu u znaku sinteze prethodnih decenija, te će biti izvođeni tradicionalni ritualni ples i njegovi odjeci, klasika na nov način, angažovana drama 20. i 21. veka u svetu, koreodramske predstave, miks medija i pozorište na otvorenom. Selektor Ćirilov, sumirajuću odrednicu, ovako formuliše: „Ovogodišnji Bitef će biti karakterističan po tome što će na njemu nastupiti umetnici sa svih kontinenata“.

Predstava na koju skrećemo pažnju je „Body remix goldberg variations“, balet u dva čina čuvene koreografkinje Mari Šujinar iz Montreala, koja i otvara Bitef. Ovaj igrački spektakl ispituje ekstremne mogućnosti ljudskog tela. Ansambl igra kao da je reč o hendikepiranima koji čine čuda pomoću najrazličitijih ortopedskih sredstava koja postaju i začudna pozorišna rekvizita. Uz Bahove varijacije, baveći se tom osetljivom temom, čuvena koreografkinja stvara predstavu u slavu ljudskog tela. Reč je o koprodukciji teatara iz Otave, Ludvigzburga, Pariza, Portlanda, Beča.

Na sceni „Zvezdara teatra“, novosibirski Teatar mladih „Globus“ (Rusija) izvodi „Dvostruku nepostojanost“ Pjera de Mariva u režiji Dimitra Černjakova. Ovaj reditelj mlađe generacije ostvario je tananu i modernu predstavu po delu pisca iz doba rokokoa; Pjer Marivo je pisao o ondašnjim sukobima pripadnika različitih klasa, a u Černakovljevom viđenju konflikti se ispostavljaju kao komedija naravi našeg vremena.

Predstavu velikog pozorišnog reditelja i starog znanca Bitefove publike Pitera Bruka „Sizive Banzi je mrtav“ već i zbog Brukove harizme ne treba propustiti. Rađena po komadu južnoafričkog pisca Atola Fugarta, predstava odiše naizgled bezazlenim humorom, koji sadrži i vešto upakovanu pravu meru socijalne kritike. Inače, malo starija Bitefova publika će se setiti da je Atol Fugart bio na osmom Bitefu 1974. sa svojim komadom „Izveštaj o hapšenju na osnovu zakona o moralu“ gde je glavnu ulogu igrao Ben Kingsli, dobitnik „Oskara“ za naslovnu ulogu u filmu „Gandi“ 1982. godine.

„Cirkus istorija“ je rađena po ideji u režiji i koreografiji Sonje Vukićević. Reč je o svojevrsnoj varijacija na temu cirkuskih tačaka. Iz njene vizure istorija se ispostavlja upravo kao trajni cirkus. Za inscenaciju takvog doživljaja sveta, ansambl, sa Sonjom na čelu, poslužiće se likovima i temama iz Šekspirovih komada.

„Pik“ 40. Bitefa bi mogao da bude „Balet for life“ (Balet za život) čuvenog koreografa Morisa Bežara, koji zatvara Bitef a otvara Bemus. Izvodi ga „Bežar balet“ iz Lozane. Ovo je jedno od najslavnijih ostvarenja poznatog koreografa i prvo njegovo predstavljanje u Beogradu. Bežar je ovu predstavu posvetio dvojici umetnika koji su umrli od „kuge našeg vremena“ - svom dugogodišnjem igraču Horheu Donu (1947-1992) i pevaču Frediju Merkjuriju (1946-1991). Po Morisovim rečima, predstava pokazuje šta muzika grupe „Kvin“ znači za njega: „Mašta, nasilje, humor, ljubav. Sve je tu. Ona je moja inspiracija, ona me vodi, a s vremena na vreme ona je ‘no man’s land’, tamo gde ćemo jednom svi otići. To je balet o mladosti i nadi, jer ja sam zakleti optimist i verujem da svemu uprkos, ‘The Show Must Go On’, kako ‘Kvin’ peva.“

Predsednik žirija 40. Bitefa je Fernando Arabal, svetski čuven dramski pisac i jedan od prvih učesnika ovog festivala.

T. Nježić

Izvor: Blic

Premijera u Narodnom pozorištu Sombor
„Važno je zvati se Ernest”
Komad Oskara Vajlda u režiji Olivere Đorđević otvoriće sezonu somborskog teatra

SOMBOR – Komad Oskara Vajlda „Važno je zvati se Ernest”, u svom premijernom izdanju, otvoriće večeras sezonu Narodnog pozorišta u Somboru. Reditelj je Olivera Đorđević, inače stalni član Narodnog pozorišta u Subotici. Predstava traje punih 75 minuta i nema pauzu, a njena pretpremijera biila je juče.
Nakon predstava „Ludilo udvoje” Ežena Joneska (1999) i „Mračne komedije” Petera Šefera (2005), Olivera Đorđević treći put režira u Narodnom pozorištu u Somboru. Ovoga puta predstavu za koju veruje da će naići na pozitivan odjek kod znalačke somborske publike.
– U maju mesecu ove godine započeli smo rad na ovom, više nego zahtevnom komadu. Retko ko se usuđuje da režira Oskara Vajlda, verovatno zbog mnogoznačnosti njegovih komada. Meni je glumačka ekipa somborskog pozorišta dugo godina već poznata, ali ovoga puta sam imala priliku da radim sa doajenima ovog teatra, sa Tatjanom Šantom-Torlaković, Zdravkom Panićem, Ksenijom Marić-Đorđević, sa kojima ranije nisam radila. I, to mi je pričinilo posebno zadovoljstvo. Nesebična podrška koju oni pružaju mladim ljudima retko se gde može videti u pozorištu. Predstava Oskara Vajlda „Važno je zvati se Ernest” je od onih predstava koje publika voli. Kada pomislite na pozorište, mislite na lepe kostime i bogatu scenu, a to je ono čega u ovom komadu u izobilju ima – rekla je Olivera Đorđević pred premijeru, u susretu sa novinarima.

Kristina Radenković, koja je završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, kazala je da su joj  veliku podršku na probama dale  i druge kolege, a naročito joj je drago da u predstavi igra sa Milijanom Makević, sa kojom je zajedno studirala. Branislav Jerković je istakao da je ovo već treći put kako sarađuje sa Oliverom Đorđević i da mu je to i čast, ali i retka prilika da radi klasične komade na klasičan način.

Tatjana Šanta-Torlaković, koja je 1990. glumila u predstavi somborskog pozorišta „Lepeza ledi Vindermir” Oskara Vajlda u režiji Gordane Lebović, kazala je da predstavu „Važno je zvati se Ernest” nosi četvoro mladih glumaca i da je reč o teškom komadu  u glumačkom, ali i rediteljskom smislu.

Vajldov komad „Važno je zvati se Ernest” preveo je Vladimir Petrović, scenografiju je uradila Diana Radosavljević-Milović, kostimi su delo Milice Grbić-Komazec, a kompozitor je Vladimir Pejković. U predstavi još igraju Dušan Jović, Zdravko Panić, Ksenija Đorđević-Marić i Pero Stojančević.

M. Blažić

Izvor: Politika