Poučne pričice :: Biblioteka ~ Library

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura > Biblioteka ~ Library

Tema: Poučne pričice (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 17. Avg 2025, 18:47:07

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Ovo je forum u kome se postavljaju tekstovi i pesme nasih omiljenih pisaca.
Pre nego sto postavite neki sadrzaj obavezno proverite da li postoji tema sa tim piscem.

Stranice:

1 ... 5 6

8 9 ... 67

Tema: Poučne pričice (Pročitano 352088 puta)

Silvanus

Poruka #60

29. Maj 2008, 12:07:11

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Једнога дана у неки град је стигао проповедник. Намера му је била да житеље тога града обрати у своју веру. Људи су у почетку слушали његову проповед, а потом су полако почели да се разилазе све док и последњи слушалац није отишао. Па иако више није било никога ко би га слушао, проповедник је и даље наставио да говори.
Неки путник намерник, пролазећи поред њега, застаде и зачуђено га упита:
- Зашто упрно настављаш са својим проповедањем кад видиш да су се сви разишли?
Проповедник му одговори:
- У почетку сам се надао да ћу те људе променити. А то што и даље проповедам чиним само зато да њихова равнодушност не би променила мене .

IP sačuvana

Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«

Zatvori

Silvanus

Poruka #61

29. Maj 2008, 12:23:18

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Пролеће

Једног дана, један слепи човек седео је на степеницама једне зграде, са шеширом близу својих стопала и једним натписом на коме је писало:
,, Слеп сам, молим вас пружите ми помоћ''
Један случајни пролазник који је био стручњак за рекламу, зауставио се поред овог слепог човека, погледао је у натпис, па у шешир и запазио је само неколико металних новчића у шеширу.
Ставио је неколико новчића у шешир, а затим, без питања за дозволу, узео је картон са натписом, окренуо га и исписао нови натпис.
Пред крај радног дана, рекламоаутор је опет пролазио поред слепог човека и запазио је да је шешир сада препун новчића и папирних новчаница.
Слепи човек, препознајући га по кораку, упутио је питање човеку:
,, Да ли си ти онај што је писао по картону и ако јеси, шта си то написао?''
Рекламоаутор му одговори:
,, Нисам написао неистину - само сам твоју поруку написао на другачији начин'', насмеши се пролазник и изгуби у послеподневној гужви.

А на картону је сада натпис гласио:

,, Данас је пролеће,...а ја га не могу видети...''

Када ти лоше иде, када се све руши, када ти се чини да све наопако креће, промени тактику (а не стратегију), и видећеш како се све полако окреће на боље...

Људски осмех чини свет бољим местом !

« Poslednja izmena: 29. Maj 2008, 12:24:54 od Silvanus »

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #62

02. Jun 2008, 09:04:28

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Rijeka

Jednom davno postojala je divna rijeka koja je proticala izmađu brda, šuma i poljana.
Počinjala je kao radosni potočić čiji je izvor uvijek plesao i pjevao, dok je potok
skakutao sa vrha planine. Ona je tada bila vrlo mlada, a kada je došla u dolinu usporila je. Razmišljala je o ulivanju u okean. Kada je odrasla naučila je da izgleda prekrasno, dok je graciozno tekla kroz polja i planine. Jednoga dana je primijetila oblake iznad sebe. Oblake svih boja i oblika. Danima je samo njih jurila. Željela je da ima jedan oblak samo za sebe. Ali oni plove nebom, stalno mijenjaju svoje oblike. Nekad izgledaju kao kaput, nekad kao konj. Njeno zadovoljstvo i radost bili su zamijenjeni jurnjavom za oblacima i uskoro se njen život pretvorio u očaj, ljutnju, mržnju.
Ali, jednoga dana dunu jak vjetar i oduva sve oblake sa neba. Nebo je postalo potpuno prazno. Naša rijeka je mislila da život više nije vrijedan življenja, jer nije bilo oblaka za kojim bi jurila. Željela je da umre. "Zašto bih živjela ako nema oblaka?" Ali kako rijeka može sebi da oduzme život?
Te noći rijeka je prvi put imala priliku da se vrati sebi. Toliko dugo je trčala za nečim
spoljašnjim da nikad sebe nije vidjela. Ta noć je bila prva prilika da čuje svoj
sopstveni plač, zvuk vode koja udara o obale. Pošto je mogla da čuje svoj sopstveni
glas, otkrila je nešto važno.
Shvatila je da je ono za čim je žudjela zapravo već bilo u njoj. Shvatila je da oblaci
nisu ništa drugo do voda. Oni su rođeni iz vode i vraćaju se u vodu. Otkrila je da je
ona sama voda.
Sljedećeg jutra, kada je sunce odskočilo na nebu, otkrila je nešto divno. Vidjela je
plavo nebo, po prvi put. Nikada ranije to nije primjetila. Zanimali su je samo oblaci, a nije vidjela nebo - kuću oblaka. Oblaci su prolazni, ali plavo nebo je postojano.
Shvatila je da je neizmjerno nebo bilo u njenom srcu od početka. Taj veliki uvid joj je
donio mir i sreću. Čim bi vidjela prelijepo nebo znala bi da više nikada neće izgubiti
svoj mir i stabilnost.
Tog popodneva oblaci su se vratili ali ovoga puta ona nije željela da uhvati nijedan.
Mogla je da primijeti ljepotu svakog od njih i da im poželi dobrodošlicu. Kada bi
oblak prošao ona bi ga ljubazno i sa ljubavlju pozdravila. Kada bi taj oblak poželio da
otplovi ona bi mu radosno mahala. Shvatila je sa su oblaci zapravo ona sama. Nije
trebalo da bira između oblaka i sebe. Oblaci i ona bili su u miru i harmoniji.
Te noći se dogodilo nešto divno. Kada je potpuno otvorila svoje srce noćnom nebu,
primila je u sebe lik punog mjeseca- divan, okrugao, nalik na dragulj. Nikad nije mogla da zamisli da bi se u njoj mogao ogledati tako divan lik. Postoji jedna veoma lijepa pjesma na kineskom. "Svjež i divan mjesec putuje po pustom nebu. Kada su rijeke uma živih bića slobodne, lik divnog mjeseca će se reflektovati u svakom od nas."
Takav je bio um rijeke tog momenta. Primila je lik divnog mjeseca u svoje srce, a
voda, oblaci i mjesec su se uzeli za ruke i meditirali u hodu, lagano, sve do okeana.
Nema ničeg što bismo lovili. Možemo se vratiti sebi, uživati u disanju, smiješenju,
nama samima i našoj prelijepoj sredini.

Tich Nat Han

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #63

02. Jun 2008, 09:08:21

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Anđeo jednog deteta

Bilo jednom jedno dete koje se pripremalo doći na svijet.
Jednog dana ono upita Boga:
- "Gospode, rekli su mi da ćeš me sutra poslati na Svet, ali ja sam tako sitan i nemoćan, kako ću živjeti tamo?"
Bog odgovori:
- "Od svih anđela izabrao sam jednog za tebe. On će te čekati i štititi. Svaki dan će ti pevati i smešiti se. Tako ćeš ti osjetiti njegovu ljubav i bićeš sretan."
- "Dobro, kako ću ih razumjeti kad mi nešto kažu,kada ne znam njihov jezik?" - zapita dete.
- "Anđeo će ti govoriti najljepše i najslađe riječi koje ćeš moći čuti na svijetu i pažljivo i sa ljubavlju naučices pričati."
- "Čuo sam da na Zemlji ima dosta loših ljudi, ko će me štiti?" - zabrinuto nastavi dete.
Bog se nasmiješi i kaže:
- "Tvoj će te anđeo uvek štiti, pa bilo to i po cijenu njegovog vlastitog života."
Dete pogleda Boga i molećivim glasom kaže:
- "Ali ja sam veoma tužan što Te više neću moći videti."
- "Tvoj će ti anđeo uvek pričati o meni i naučit će te putevima koji vode do mene."
Tada u raju nastade tišina i glasovi sa Zemlje dopreše do njega. Dete shvati da treba ići, pa postavi poslednje pitanje:
- "Gospode, ako sad moram ići, molim Te, reci mi kako se zove moj anđeo"

Bog odgovori s velikim osmehom:
- "Nije važno kako se zove, ti ćeš ga zvati MAMA”

« Poslednja izmena: 02. Jun 2008, 09:13:24 od Silvanus »

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #64

02. Jun 2008, 09:15:36

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

ПРИЧА О МАЛОМ ЛАЗАРУ

У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана jутром долазио у цркву, увек тачно у исто време у 7 сати. Пре него би се врата и отворила, он је био ту и чекао. Чим би се врата отворила он би трчао до олтара и био тамо први. Склопио би руке молитвено, али није дуго остајао. Исто тако трчећи одлазио би у школу, која је почињала нешто касније.

Дечак је тако радио годинама. Свештеник је то приметио и одлучио питати Лазара зашто тако кратко моли и како моли.
"Добро јутро Исусе, дошао сам Те видети". То је била његова молитва.
"И то је све? "- питао је даље свештеник .
"Све", рекао је кратко Лазар журно одлазећи у школу.
Дечак је и даље на исти начин долазио у цркву, стајао пред Исусом кратко и потом журно одлазио.
А онда га једног дана није било, па другог... и тако данима. Свештеник се забринуо за њега и одлучио да оде у Лазареву школу и потражи га. Тамо су му рекли да је Лазара на улици ударио камион и да је у болници. Повреда је била озбиљна. Лазар је пребачен на ургентно одељење. Свештеник се одмах упутио тамо.
Већ на вратима болнице дежурна сестра је знала кога тражи. Извинила се, али је мислила да му мора рећи једну необичност у вези са тим дечаком. Иако озбиљно повређен и трпи јаке болове, Лазар је весео и увесељава цело оделење, где иначе леже такви тешки случајеви. Када је свештеник тамо стигао, био је зачуђен , колико радости има у тој соби упркос болу кога су сви морали осећати. Лазар се радосно насмејао и поздравио збуњеног свештеника. На крају га је свештеник питао, како може бити радостан и поред бола због повреда које је задобио у саобраћајној несрећи.
"Чему се Лазаре радујеш? " питао је.
"Исусу" одговорио је Лазар.
" Како, па ти више не долазиш у цркву, не молиш се пред Исусом? " питао је даље свештеник.
" Да ,- одговорио је смешећи се дечак,- али Исус сваког јутра дође мени и каже:
" ДОБРО ЈУТРО, ЛАЗАРЕ, ДОШАО САМ ТЕ ВИДЕТИ. "
Свештенику је , када је то чуо све било јасно, и ништа није више питао. Радовао се са Лазаром.

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #65

09. Jun 2008, 07:58:55

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Mesto u raju

Pre mnogo godina živeo na severoistoku Brazila jedan siromašan bračni par čije je jedino blago bila jedna kokoška. Jedva su uspevali nekako da sastave kraj s krajem, zahvaljujući jajima koja je ona nosila.
Međutim, baš uoči Božića, desi se da kokoška ugine. Muž, koji je imao svega nekoliko groša, koji nisu bili dovoljni ni za najskromniju večeru na Badnje veče, ode da zatraži pomoć od seoskog paroha.
Umesto da mu pomogne, pop mu reče:
- Kad Bog na jednoj strani zatvori vrata, na drugoj otvori prozor. Pošto za novac koji imaš ne možeš skoro ništa da dobiješ, vrati se na pijacu i kupi prvu stvar koju ti ponude. Ja ću blagosloviti tu kupovinu, a kako je Božić dan kada se događaju čuda, nešto će se u tvom životu zauvek promeniti.
Iako nije bio baš ubeđen da je to najbolje rešenje, čovek se vrati na pijacu. Jedan trgovac ga spazi kako tumara bez cilja i upita ga šta traži.
- Ne znam. Imam vrlo malo para, a paroh mi je rekao da kupim prvu stvar koju mi ponude.
Trgovac je bio bogat i prebogat, ali i pored toga nikad nije propuštao priliku da nešto ućari. Ne časeći ni časa, uze onih nekoliko groša, nažvrlja nešto na jednoj cedulji i pruži je čoveku:
- Paroh je u pravu! I zato ti ja, koji sam oduvek bio meka srca, prodajem svoje mesto u Raju, na ovaj sveti dan! To ti je priznanica!
Čovek uze cedulju i udalji se, a trgovac je, sav zadovoljan, trljao ruke što je sklopio još jedan unosan posao. Iste noći, dok se spremao za večeru u svojoj kući punoj slugu, ispričao je ženi celu priču, dodavši, s ponosom, da je upravo zahvaljajući svojoj sposobnosti da brzo misli i stekao toliko bogatstvo.
- Sram da te bude! - povika žena. - Da se tako ponašaš na dan Hristovog rođenja! Smesta da si otišao kod tog nesretnika i uzeo natrag onu cedulju, ili više nećeš kročiti u ovu kuću!
Trgovac se prepade od ženinog besa i reši da je posluša. Raspitivao se na sve strane dok nije saznao gde onaj čovek stanuje. Ušavši u kuću, zatekao je muža i ženu kako sede za praznim stolom na kome je stajalo samo jedno parče hartije.
- Došao sam ovamo, jer sam pogrešno postupio. Evo ti tvojih para, a ti mi vrati ono što sam ti prodao.
- Niste pogrešno postupili. Ja sam poslušao parohov savet i znam da sam dobio nešto što donosi blagoslov.
- To je samo obična cedulja: niko ne može da proda svoje mesto u raju! Ako hoćeš, platiću ti dvostruko!
Ali siromah nije hteo da proda, jer je verovao u čuda. Malo-pomalo, trgovac je povećavao svoju ponudu, sve dok nije dostigla deset zlatnika.
- To mi ništa ne znači - reče siromašak. - Želim svo-joj ženi da priuštim život kakav zaslužuje, a za to mi je potrebno sto zlatnih dukata. To je čudo kojem se nadam ove božićne noći.
Sav očajan, znajući da ako se još malo zadrži niko od njegovih ukućana neće stići da večera niti da prisustvuje ponoćnoj misi, trgovac je ispovrteo sto zlatnika i otkupio svoju cedulju. Što se tiče siromašnog bračnog para, njima se čudo obistinilo. Što se, pak, trgovca tiče, on je ispunio ono što mu je žena naložila. Ali, u međuvremenu, njegovu ženu su morile sumnje: da nije bila suviše gruba prema svom mužu?
Čim se završila ponoćna misa, prišla je parohu i sve mu ispričala.
- Oče, moj muž je sreo jednog čoveka kome ste vi predložili da kupi prvu stvar koju mu ponude. Lakom na laku dobit, napisao mu je na parčetu hartije priznanicu da mu prodaje svoje mesto u raju. Ja sam mu rekla da večeras neće večerati kod kuće, ako ne uspe da povrati tu cedulju, a on je na kraju morao za nju da plati čitavih sto zlatnih dukata. Jesam li preterala? Da li jedno mesto u raju zaista toliko košta?
- Prvo, vašem mužu se pružila prilika da pokaže svoju velikodušnost na najznačajniji hrišćanski praznik. Drugo, on je poslužio Bogu kao oruđe pomoću kojeg je izvedeno čudo. Ali odgovoriću vam na pitanje: kad je prodao svoje mesto na nebu za svega nekoliko groša, ono nije vredelo ni toliko. Međutim, kad je rešio da ga otkupi za sto zlatnika, samo da bi obradovao voljenu ženu, mogu da vam jemčim da vredi mnogo više.

Paulo Koeljo, 31. decembar 2005

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #66

09. Jun 2008, 08:06:24

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje

Na jednom dalekom usamljenom ostrvu usred okeana ziveli lepo i u slozi Ljubav, Bogatstvo, Tuga, Sujeta i Znanje. Ziveli su mirno na tom ostrvu daleko od svih svetskih briga i dogadjanja. Ali nakon mnogo vekova primetili su da njihovo ostrvo polako pa sve brze i izvesnije nestaje. Vrlo brzo shvatili su da ostrvo ubrzano tone. Uznemireni oni spakuju svoje stvari i krenu polako da napustaju svoje lepo, carobno, ali tonuce ostrvo, koje im je vekovima pruzalo srecu.
Jedino Ljubav, postojana po prirodi, resi da ostane. Jedino je ona verovala
i nadala se da je sve to privremeno i da ce doci bolji dani kada ce sve biti
lepo i veselo kao nekada. Medjutim vremenom i Ljubav shvati da nema nade i da mora i ona da napusti svoj dom. Spakuje lepo ono malo stvari i puno uspomena sa sobom, ali ... sad vise nema nacina da sa ostrva ode. Svi camci, brodovi i splavovi vec otplovili a za pravljenje novih vise vremena nema. Pocne ona da doziva upomoc.

Nekako u to vreme put tuda nanese Bogatstvo.Ljubav se obraduje srecnoj slucajnosti i zamoli Bogatstvo:"Primi me. molim te na svoju jahtu. Ostrvo tone. Udavicu se.
"Bogatstvo je pogleda ispod oka pa kaze:"Izvini, ali moj camac je pun zlata i dragog
kamenja. Nema mesta jos i za tebe, Ljubavi.Ako i ti budes usla bojim se potonucemo." I ode. Ljubav vec pocinje da hvata panika. Ostrvo je sve manje. Voda je sve blize. U panici, ljubav i dalje doziva u pomoc. Uto tuda na svom splavu naidje Tuga.
Ljubav se obraduje starom prijatelju:"Tugo, molim te, spasi me. Potonucu zajedno sa ovim nasim ostrvcetom. Bilo bi steta da svet ostane bez ljubavi." "Zao mi je, Ljubavi. " odgovori tuga "Toliko sam tuzna da ne mogu da te povedem sa sobom. Zelim da budem sama." I ostavi Ljubav daleko iza sebe. Na ostrvu Ljubav vec hvata ocaj.Ne vidi nacina da se spase iz nezgodne situacije u kojoj se nasla i to zato sto je verovala u bolje sutra.Medjutim, tracak nade, ili je mozda u pitanju vera jos uvek, je nagoni da i dalje
doziva u pomoc. Njena dozivanja privuku paznju Sujete koja je tuda slucajno prolazila.
"Povedi me sa sobom" - zamoli Ljubav Sujetu - "Pogresila sam sto sam verovala. Sada sam ostala zaglavljena ovde. Ti si mi jedina nada." Sujeta na to odgovori: "Ne dolazi u obzir!Vidi kakva si prljava i mokra, hoces da mi pokvasis camac?! Sama si kriva!Sad snosi posledice. Lepo sam ti govorila da odes dok se jos moglo." I jos uvredjena ode i ostavi Ljubav sa njenom tuznom sudbinom Izgubivsi i poslednju nadu, Ljubav se predala
sudbini. Sela je na jedini nepotopljeni kamen sto je ostao od njihovog, nekad velikog i divnog, ostrva i cekala da i on nestane ispod vode i sa sobom odnese i nju. U to, niotkuda, pojavi se neki stranac u camcu. Stranac pridje sasvim blizu i pruzi Ruku ljubavi.Ona udje u camac i on je preveze na susedno ostrvo.Tu je Ljubav izasla iz camca, zahvalila se i posla dalje.Tek par metara dalje shvatila je da ona ne zna ko ju je zapravo
spasio.Okrenula se i dotrcala natrag do obale, ali camac sa strancem vec se izgubio na horizontu.Tad je Ljubav tek primetila Znanje kako sedi na obali. Prisla je i upitala: "Reci mi, Znanje, ko je stranac koji me je spasao sigurne smrti?" Znanje je pogleda, nasmesi se pa joj rece:"Kako, zar ti ne znas?To je bilo Vreme."
"Vreme?" - zbunjeno upita Ljubav. "Da, Vreme"- odgovori Znanje. "Jer, jedino je Vreme sposobno da spozna koliko je Ljubav velika."

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #67

17. Jun 2008, 21:20:00

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Anegdota o Bogu i jednom naucniku

Jedan je profesor na fakultetu izazvao studente pitanjem:"Da li je Bog stvorio sve sto postoji na zemlji?"
Jedan student je hrabro odgovorio:"Da, stvorio je."
"Bog je sve stvorio?" - pitao je ponovo profesor.
"Da profesore." - ponovo je odgovorio student.
Profesor je odgovorio:"Ako je Bog stvorio bas sve na zemlji, onda je on stvorio takodje i zlo, jer zlo postoji, i sudeci prema pravilu - da nasa djela govore ko smo mi - Bog je zao."
Student je nakon tog odgovora zacutao.
Profesor je bio zadovoljan samim sobom i hvalio se studentima kako je vrlo jednostavno dokazao da je hriscanstvo samo jedna mit.

Jedan drugi student podigao je ruku i rekao:"Mogu li vas ja nesto pitati profesore?"
"Naravno" - rekao je profesor.
Student je ustao i rekao:"Postoji li hladnoca,profesore?"
Profesor je odgovorio:"Kakvo pitanje. Naravno da postoji. Tebi nikada nije bilo hladno?"
Mladic je odgovorio:"Cinjenica je da hladnoca ne postoji. Prema zakonu fizike, ono sto mi smatramo hladnocom - zapravo je nedostatak toplote. Predmeti ili ziva bica se mogu proucavati kad imaju ili prenose energiju,a toplota je ono sto cini da tijelo ili materija prenose energiju. Apsolutna nula(-460 stepeni f) je potpuno odsustvo toplote, materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju na toj temperaturi. Hladnoca ne postoji, mi smo stvorili tu rijec da opisemo kako se osjecamo kad nemamo-toplote."

Student je nastavio:"Profesore, postoji li tama?"
Profesor je odgovorio:"Naravno da postoji."
Student je odgovorio:"Jos jednom ste pogrijesili. Tama je zapravo - nedostatak svijetla. Svijetlo mozete proucavati, ali tamu ne. Tacnije, mozemo koristiti Newtonovu prizmu da razbijemo bijelo svijetlo i proucimo razlicite talasne duzine svake boje. Ne mozemo izmjeriti mrak. Zrak svijetla moze se probiti u svijet tame i osvijetliti ga. Kako mozete znati koliko je odredjeni prostor taman? Ono sto mozete izmjeriti je kolicina svijetla koje je prisutno. Nije li to tacno? Tama je termin koji je covjek izmislio da bi pokazao sto se dogadja kada nije prisutno svijetlo."

Konacno, mladi covjek je upitao:"Profesore,postoji li zlo?"
Sad vec pomalo nesiguran, profesor je odgovorio:"Naravno,kao sto sam vec rekao. Vidimo ga svaki dan-u primjerima covjekovog nehumanog ponasanja. U masi kriminala i nasilja u svijetu. To je cvrst dokaz postojanja zla."
Na to je student odgovorio:"Zlo ne postoji, profesore. Ili barem ne postoji samo za sebe. Zlo je jednostavno-odsustvo Boga.To je kao tama i hladnoca - rijec koju je covjek stvorio da bi opisao odsustvo Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije kao vjera, ili kao ljubav koje postoje kao sto postoje toplota i svijetlost.zlo je ono sto nastaje kad covjek nema Bozije ljubavi u svom srcu.To je kao hladnoca koja nastupa kada nema toplote ili tama koja nastaje kada nema svijetla."
Profesor ga je cutke posmatrao.

Mladicevo ime je bilo - Albert Einstein.

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #68

23. Jun 2008, 08:01:01

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Gabriel Garcia Marquez

Oproštajno pismo

Kada bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta i darovao mi nešto malo života, iskoristio bih ovo vrijeme najbolje kako znam.
Vjerojatno ne bih rekao sve o čemu razmišljam, ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem.
Cijenio bih stvari prema njihovom značenju, a ne prema njihovoj vrijednosti.
Spavao bih malo, više bih sanjao, znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svjetla.
Hodao bih kad se drugi zaustave, budio bih se kad drugi spavaju.
Kada bi mi Bog darovao mrvicu života, obukao bih se jednostavno, okrenuo se k Suncu, otkrivajući ne samo svoje tijelo, nego i svoju dušu.
Uvjeravao bih ljude, kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti. Ne znaju da stare baš zato što izbjegavaju ljubav!
Djeci bih napravio krila, ali uzeo bi im ih dok se ne nauče letjeti.
Starijim osobama bih kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću već s napuštenošću. Toliko stvari bih se naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da svi žele živjeti na vrhu planine, zaboravljajući da se istinska sreća skriva u samom načinu penjanja na vrh.
Naučio sam da kad novorođeno dijete uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvijek.
Naučio sam da čovjek ima pravo gledati na drugoga odozgora samo onda kada mu hoće pomoći da bi se podignuo.
Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti, ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u grob, to ću zaboraviti.
Govori uvijek što osjetiš, a čini što misliš.
Kad bih znao da te danas posljednji put vidim pospanu, snažno bih te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvojim anđelom čuvarom.
Kad bih znao da su to posljednje minute što te vidim, rekao bih ti 'volim te' i ne bih glupo pretpostavljao da to znaš.
Uvijek ima nekakvo sutra i život nam daje mogućnost učiniti dobro djelo, ali danas je sve što mi ostaje, htio bih ti reći da te veoma volim.
Sutra nema nitko zagarantirano - niti mladi, niti stari.
Možda danas posljednji put promatraš one koje voliš.
Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas, jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš, žalit ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme za jedan osmijeh, za jedan poljubac, da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje želje.
Budi stalno blizu onih koje voliš, govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš
i budi prema njima dobar; nađi vremena i reci im 'žao mi je', 'oprosti', 'molim te', 'hvala' i sve ostale riječi ljubavi koje poznaješ.
Nitko neće pamtiti tvoje skrivene misli.
Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti.
Pokaži svojim prijateljima i bližnjima kako su ti veoma potrebni.

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #69

30. Jun 2008, 16:09:31

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

KOLAČIĆI I VOĆNI SOK

(pisac nepoznat)

Dječak je želio sresti Boga. Znao je da treba dugo putovati do mjesta gdje on živi, pa je zato spremio svoju prtljagu s omiljenim kolačićima i pakiranjem od 6 boca voćnog soka te započeo svoju pustolovinu.

Kad je odmakao tri reda kuća, susreo je nekog starca. Sjedio je u perivoju i mirno hranio nekoliko golubova.

Dječak je sjeo blizu njega i otvorio svoju prtljagu. Upravo se htio osvježiti voćnim sokom kad spazi da starac izgleda gladan, pa mu ponudi jedan kolačić.

Starac ga je zahvalno primio i nasmiješio se dječaku. Njegov je osmijeh bio tako prijateljski da je dječak zaželio ponovno ga vidjeti, pa mu je sada ponudio bočicu voćnog soka.
Starac mu se ponovno nasmiješio. Dječak je bio izvan sebe. Sjedili su čitavo popodne jedući i smijući se, bez da su izgovorili jednu jedinu riječ.
U međuvremenu se smračilo, dječak je osjetio umor i ustao je da pođe, ali tek što je napravio nekoliko koraka okrenuo se, potrčao natrag do starca i snažno ga zagrlio. Starac mu je darovao najveći smiješak do sada.

Kada je dječak ubrzo otvorio vrata svoje kuće, majka je bila iznenađena radošću na njegovom licu. Upitala ga je: »Što je to što si danas učinio da te je tako razdragalo?«
Odgovorio je: »Objedovao sam s Bogom«. No, prije nego što je njegova majka uspjela odgovoriti, dodao je: »Znaš što! Bog ima najljepši osmijeh koji sam ikada vidio«.
U međuvremenu starac, također prožet radošću, vratio se kući. Njegov je sin bio začuđen odsjajem mira na njegovu licu i upitao ga je: »Tata, što je to što si danas učinio da te je tako razdragalo?«
Odgovorio je: »Jeo sam kolačiće u perivoju s Bogom«. Za svaki slučaj, prije nego što je njegov sin odgovorio, dodao je: »Znaš što! Puno je mlađi nego što sam mislio.«
Prečesto podcjenjujemo snagu dodira, smiješka, ljubazne riječi, uha koje nas sluša, iskrene pohvale ili najmanji čin pozornosti, a svi oni imaju snagu darovati nam život. Ljudi ulaze u naš život za vrijeme nekog razloga, godišnjeg doba ili za čitav život. Sve ih jednako primi!

I… Hvala što si mi dotakao život!

IP sačuvana

Zatvori

Stranice:

1 ... 5 6

8 9 ... 67

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura > Biblioteka ~ Library

Tema: Poučne pričice (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 17. Avg 2025, 18:47:07

Prebaci se na:

Oznake: tezi rijeka kupiti kojeg isprati maksimum nebu pljesak mihajla ovi
australiji traje drvo zatrazi dakle zaboraviti pomisli zajedno reveru etiketiranje

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.