POLICAJAC I RABIN

U jednom ruskom selu živeo je rabin. Svakog jutra, još od rane mladosti, prelazio je preko seoskog trga, idući na molitvu u sinagogu, i uvek ga je posmatrao lokalni policajac koji je mrzeo Jevreje.
Na kraju, jednog jutra, policajac je prišao rabinu i upitao ga kuda ide.
»Ne znam«, odgovorio je rabin.
»Kako to misliš 'ne znam'? Već godinama te posmatram kako ideš u sinagogu preko ovog trga i ti mi sad kažeš da ne znaš! Pokazaću ja tebi!«
Potegao je rabina za bradu i odvukao ga u zatvor. Dok je zaključavao ćeliju, rabin mu je rekao:

»Shvataš li sad šta sam mislio kad sam rekao da ne znam?«


HRABROST JEDNOG MIŠA

.. .jer nedostaje jedna suštinska stvar...

' Po indijskoj basni postojao je miš koji je živeo u neprestanom strahu od mačaka. Jedan čarobnjak saža-lio se na njega i pretvorio ga u mačku. Tada je on počeo da strahuje od pasa. Čarobnjak ga je pretvorio u psa, posle čega je ovaj počeo da se boji pantera. Kada je pretvoren u pantera, počeo je da se boji lovaca. Ča¬robnjak se predao, ponovo ga pretvorio u miša i rekao mu: »Nikako ne mogu da ti pomognem, jer uvek za¬državaš srce jednog miša«.

LETEĆI KONJ

U drevnoj Indiji, jedan čovek osuđen je na smrt. Kada je kazna izrečena, pao je pred noge svoga kralja i zatražio milost. »Gospodaru, ako mi poštedite život«, rekao je, »u roku od godinu dana naučiću vašeg konja da leti.«

»Privremeno si slobodan«, rekao je kralj. »Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda će biti izvršena.«

Kada su ga kasnije članovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari svoje obećanje, čovek je spokojno odgovorio: »Za godinu dana može da umre kralj, ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, možda taj konj stvarno i poleti!«

[size8pt]
KATINKA[/size]

Jedna žena došla je kod lokalnog rabina i poverila mu tajnu koja ju je tištala - bila je udata punih dvadeset godina a još nije imala dete. »Kakva slučajnost!« usk¬liknuo je rabin. »Mojoj majci desila se ista nevolja.« Zatim joj je ispričao sledeću priču.
Njegova majka punih dvadeset godina nije imala dece. Jednog dana čula je daje u varoš stigao sveti Bal Šem Tov, pa je odmah otrčala do kuće u kojoj je boravio i zamolila ga da se moli za nju, sve dok ona ne dobije dete.

»Sta si ti spremna da učiniš?« upitao je sveti čovek. »A šta mogu da učinim?« rekla je žena. »Moj muž je ubogi bibliotekar, ali ja imam nešto što mogu da vam ponudim.«

Smesta je otrčala kući i izvadila katinku iz kovčega, gde ju je godinama brižljivo čuvala. Katinka je poseban veo koji mlada nosi na dan venčanja, dragoceni deo svečane odeće koji se prenosi iz generacije u generaciju.
Međutim, kad se vratila, rabin je već otišao u drugi grad, pa je pošla za njim. Pošto je bila siromašna, išla je pešice i, kada je stigla u taj grad, rabin je već bio otputovao u drugom pravcu. Išla je tako za njim puna dva meseca, od jednog mesta do drugog, i na kraju ga je stigla. Rabin je prihvatio katinku i poklonio je sinagogi. Ona se zatim vratila čitavim putem natrag i posle godinu dana rodila je dete.
 »To dete sam bio ja«, dodao je rabin.
»Kakva koincidencija!« uskliknula je žena. »I ja imam katinku kod kuće. Ako je date sinagogi, Bog će mi podariti dete!«
»Ne, draga moja«, tužno je rekao rabin. »To ništa ne bi vredelo. Razlika između vas i moje majke je u tome što ste vi samo čuli njenu priču, dok je ona morala sve sama da uradi.«