Grešiš jer arapski književni jezik je univerzalan. Kuran je isti u S.Arabiji i u americi. I ne samo Kuran.

 Rumuni imaju dosta slovenskih reči u opticaju (preko 80% mislim) a latinica im je servirana kao i nama.

 Sve je to politika koju finansira švaba.

ponovo mesas knjizevni ili sluzbeni i govorni jezik

da vidis tek u kini situaciju!
bukvalno razliciti jezici se smatraju kineskim a razumeju se ko spanci i italijani


nadam se da si procitao deklaraciju koju sam stavio na kraju prethodne strane.

najzanimljivija i najvaznija stvar koju traze je prestanak razdvajanja dece u skolama po jezicima.
to je na prvom mestu bosanski problem

nije

И док се звао српско-хрватски ми смо га звали српски што он у ствари и јесте, заболе нас за балијске проблеме са идентитетом....

Pa da, srpsko hrvatski, a mi ga zovemo svojim srpskim, oni hrvatski.

Pisali su i stari Bosanci, a onda i Bosanski musl. cirilicom, oni su najvece budale sto su se odrekli.
Ali oni su se odrekli vecina odlika Bosanaca, a ipak tvrde monopol za taj naziv.

Jebiga, sad pripadaju turskoj-arabiji, pa se ne identifikuju sa grckim-slovenskim..

I Rumuni su romanizovani Dacani.

Mi nemamo razloga iznutra da se odricemo cirilice. Jebo to sto se spolja navodno! pokusava. Bitno je sta je u srcu naroda.

nije

kuran mozda i jeste isti ali je broj ljudi koji govori i cita arabski neuporediv...

i ima zemalja gde i nema prevoda...evo i kod nas je to do skoro bio slucaj...

i izasao je prevod u nekih 1000 primeraka tako nesto...tek nedavno...

pa se postavlja pitanje sta su citali do sad...

ima masa manipulacija vezana za islam i oko islama...

  Deklaracija je podmetačina koju su Lopar i mnogi drugi raskrinkali.

  A sad malo o deci koja su razdvojena.

  MOja škola je dođoška i u moje vreme Srblji behu većina. Bilo je Hrvata, Makedonaca, Čeha...prava Vojvodina u malom. NIje bilo samo Bunjevaca. Razredi su bili i ostali mešoviti.

  Jedan od moje braće je išao u drugu školu gde su Srblji bili većina i gde je bar 30% bilo Rumuna koji su mogli da biraju mešoviti ili etnički čist razred gde se predavalo na rumunskom. Slično beše u trećoj školi gde su Madžari imali svoje posebno odeljenje. Četvrta škola nije zanimljiva jer su tamo išli starosedeoci i Romi koji imaju svoje naselje u blizini škole.

  Pozivanje na decu koja imaju zatucane ili normalne roditelje je hvatanje na patetiku. Nije lepo ni dobro što su razdvojena i to nije nikakva novost jer se to dešavalo i ranije.


  Pisali su Srblji muhamedanci tako dok nije došao B.Kalaj da za račun švaba zamuti vodu. Švabo onda, švabo danas.

 

kazem ti nama je cirilica u vjeri

njima u arabici

i slicno..

manje su privrzeni

СКЗ не подржава Декларацију о заједничком језику


Одбор за српскл језик Српске књижевне задруге одлучио је данас да не подржи Декларацију о заједничком језику, између осталог и због тога што је њен циљ да научно негира историјско утемељење и актуелни статус српског језика.

Председник Одбора проф. др Милош Ковачевић, филолог и професор на београдском Филолошком факултету, подсетио је да су Декларацију иницирали: ПЕН центар из Сарајева, Удружења Курса из Сплита, Центар за грађанско образовање из Подгорице и Удружење Крокодил из Београда.

Декларација је донета 30. марта ове године у Сарајеву.

Према његовим речима: „Свако ко се бави лингвистиком наведених невладиних организација зна колико и какво је њихово филолошко утемељење и та би чињеница била довољна да филолози игноришу Декларацију“.

Одбор сматра да је Декларација добила велик публицитет, те да је циљ да научно негира историјско утемељење и актуелни статус српског књижевног језика.

Одбор у чијем саставу су још била присутна три професора универзитета Славица Гароња, Михајло Шћепановић и Радивоје Микић је у свом саопштењу истакао да из перспективе србистике Декларација, коју је до сада потписало близу 10.000 угледних личности, сама себи противречи.

Србисти су увек заступали став, пише у њиховом саопштењу, да се у Србији, Хрватској, Црној Гори и БиХ „употребљава заједнички језик“ и да је тај језик полицитричан.

Као неспорне су и тврдње да четрири назива за стандардне варијанте тог заједничког језика „не значе да су то и четири различита језикам да мора постојати ‘слобода индивидуалног избора и зражавања језичких разноликости, затим језицка слобода у књижевности, уметности и медијима као и слобода дијалекатске и регионалне употребе'“.

Они сматрају да је за сваку осуду превођење у судској и административној пракси будући да је реч о заједничком језику и да треба укинути „све облике језичке сегрегације и језичке дискриминације у образовним и јавним установама“.

Ове наводе из Декларације Одбор назива „откривањем топле воде“.

Веома је важно, наводи се, да највећи део потписника нема лингвистичко образовање и зато нису свесни да ова Декларација негира научне филолошке чињенице на штету српског језика, јер нигде се не каже који је то „заједнички језик који има варијанте“.

Одбор тврди да се текстом Декларације српски језик изједначава са својим варијантама, а недвосмислено су оне из политичких разлога проглашене засебним језицима.

Они прихватају да је историјски и научно оправдано да се језик Срба назива српски језик, док је књижевни језик Хрвата хрватскосрпски, Бошњака бошњачкосрпски, а Црногораца црногорскосрпски.

Пошто, према мишљењу Одбора, једино српски језик има статус лингвистички утемељеног језика, његове варијанте су политички језици.