Koliko smo poštovani



Rezultati jednog nedavno objavljenog istraživanja pokazuju da se naši ljudi u svakodnevnoj komunikaciji sa nepoznatima na poslu ili na ulici ne osećaju dovoljno cenjenim. Koliko nam drugi ljudi – oni sa kojima nismo bliski i koje lično ne poznajemo – svojim načinom komunikacije pokazuju da nas uvažavaju i prepoznaju kao vredna ljudska bića?

Socijalni prostor u kome se nalazimo se može grubo podeliti na intimnost i javnost. Intimnost je ono socijalno polje u kojem smo okruženi ljudima koji su nam bliski, a javnost čini ono polje u kojem smo sa ljudima sa kojima nismo bliski i to bilo da ih poznajemo, bilo da ih ne poznajemo.

Bliski odnosi su prostor u kojem obitavaju razne vrste ljubavi. Ali kvalitet naših života nije određen samo intimnim prostorom, već i time kakav je naš život u javnosti. Ma koliko bilo lepo u bliskosti, bliskost ne može kompenzovati naš svakodnevni život u javnosti. Možemo se zapitati kako se naš čovek oseća kada hoda ulicom: ravnodušno, sumnjičavo, uplašeno, ljutito, poštovano, uvređeno? Naš doživljaj javnosti je skup svih komunikacija sa ljudima koje susrećemo u kojima nam oni načinom na koji nam se obraćaju i kako se prema nama ponašaju poručuju koliko nas uvažavaju. Moramo svakodnevno da komuniciramo u prodavnici, na šalteru, u saobraćaju, a od načina komunikacije zavisi da li ćemo se osetiti potcenjenim ili uvaženim.

Da bismo uvažavali i one koje ne poznajemo moramo da osećamo da smo sa njima povezani, da pripadamo istoj zajednici, da smo i mi i oni deo nekog zajedničkog mi. Puno je putopisaca prolazilo ovim krajevima i opisivalo naše ljude kao srdačne, tople i pune gostoprimstva prema strancima. Koliko je danas ostalo od tog mentaliteta?

Glavna negativna promena u našem mentalitetu do koje je došlo u poslednje dve decenije jeste da su nepoznati ljudi postali sumnjivi. Nezainteresovanost, ravnodušnost, bezsaosećajnost, sumnjičavost, grubost i bahatost su zamenili uljudnost, ljubaznost, obzirnost i slična osećanja. Zato je put obnove ovog društva upravo u tome da razvijamo odnos samopoštovanja i poštovanja drugih. Nema dobrog mesta za život bez kulturne svakodnevne komunikacije. Oni koji su imali priliku da borave u nekim drugim zemljama gde se često iskazuje poštovanje prema nepoznatima mogli su da budu iznenađeni kako ovakvi postupci utiču da se ljudi bolje osećaju.

Zato nema važnijeg zadatka od vraćanja dostojanstva građaninu, stvaranja njegovog doživljaja da jeste poštovan, da jeste važan. Zato uvažavajmo druge, ali i zahtevajmo da nas uvažavaju. Državu takođe treba podsećati da je u obavezi da u svojim zakonima poštuje svoje građane. Za takvo podizanje kvaliteta života nije nam potreban nikakav kredit. 

Zoran Milivojević

Izvor

_____________________________________________________________________________________

Daklem:

Da li se osecate cenjenim?
Koliko vam je uopste bitno postovanje?
Koliko vi postujete druge ljude a koliko oni vas?

Sad ne znam da li je i koliko to do mene, ali ja pravim razliku izmedju postovati i ceniti nekoga.

Recimo, neko se ceni zbog dostignuca i dokaza da je vredan necijeg postovanja, dok samo postovanje predstavlja vid "prava" koje svako bice zasluzuje i ciji nedostatak se posmatra kao "povredom tog prava".

Odnosno - ceniti znachi uvazavati nekoga zasluzeno, dok postovati znachi imati osnovnu kulturu.

(Ovo nije zvanichna definicija, vec samo neko moje razmisljanje)

Tako da, sto se tice prvog pitanja, ne osecam se josh uvek tako cenjeno koliko se nadam da cu biti (a to povezujem sa uspehom koji josh nije ostvaren jer sam jos uvek na studijama i nisam jos dobio pravu sansu da se dokazem), ali se i te kako osecam postovanim od strane meni znanih i neznanih osoba, upravo zbog toga sto sam takodje spreman da pokazem postovanje.

Postovanje mi je pored iskrenosti, jedno od najvaznijih stvari koje mogu da se dobiju od drugih ljudi, narocito u vezi. Ako malo bolje razmislimo, cak i parovi u poodmaklom stadijumu (najbolje receno - braku) mozda ne mogu da se pohvalei inicijalnom zaljubljenoscu ili ljubavi, ali sigurno mogu postovanjem koje su godinama gradili i stekli jedno prema drugom.

Uostalom, upravo to postovanje tudjih zelja i potreba dovodi do razumnih kompromisa a da ni vasa vlastita strana ne bude povredjena ukoliko je postovanje obostrano.

Izuzetno se trudim da postujem bilo koga, narocito starije i one koji su meni bitni (rech je istim postovanjima, ali razlichitog inteziteta i manifestacije). Odustajem od postovanja samo nakon shto vidim da mene neko ne postuje do te granice da bi dalje trpljenje takve persone od strane moje dovelo mene u situaciju pretolerantne budale.

Mozda se trudim i da postujem vise nego sto sam postovan od strane pojedinaca, ali to je zato sto se bolje osecam kao poverilac nego kao duznih (pa makar i postovanja) - iako - valja naglasiti, postovanje menjam/dajem iskkljucivo za postovanje, nikako za neki vid materijalne ili druge koristi...

Poštovanje, u pravom smislu te reči, treba da se stekne... NE podrazumeva se. Koliko daš, toliko ti se vrati. Ne podnosim kad neko misli da zaslužuje poštovanje a priori, samo zato što mu je mama rekla da tako treba da bude.

Ne moramo. Naprotiv!

Postovanje se zasluzuje , ne stice zbog godina.
Mene su roditelji vasppitali da postujem starije ali mislim, i sramota me nekada kad se setim  toga, to kod mene ne prolazi. Zasto? Zato sto su uglavnom starije zene jedne neopevane kucke koje mrze sve sto hoda a ima  20 godina manje i zenskog je pola. Ogovaraju, pljuju, svima se mesaju u brakove, zivote, porodice, vaspitanje dece....Nastavite spisak slobodno. Boluju od raznoraznih kompleksa i smatraju da mogu da se istresaju na sve i svakoga jer ih kuci onaj sa mlohavom djokicom ne jebe 2 % (u oba moguca smisla).
Od 30 zena koje sam upoznala, 28 su kretenke i imaju vecinu gore navedenih osobina. Ove 2 toliko retko izlaze u javnost, osim ako ne radis sa njima, bas zbog ovih 28 idiota.
Matori kreteni sa mlohavim djokicama su mi se nabacivali kao klinki od 20 i kusur godina, nabacuju se i danas samo ako imaju priliku, ili se negde otvori prozor ka nekoj komunikaciji u kojoj ja moram da zavrsim neki posao pa sam kulturna, nasmejana - oni to vide kao mig da krenu.
Za mlohave djokice -takodje - nemam ni malo postovanja.

Realno, ja imam 11 godina staza, u 3 razlicite firme, videla sam i cula svasta. Pitam se da li danas postoje ljudi koji se ne varaju u brakovima, sta je ljudima danas sveto, ako to uopste i postoji.
Ko me postuje taj me inace jako dobro poznaje.
Najvise me postuje kao osobu moj muz koji kaze da sam ja za njega jedna od najpametnijih osoba...
Volimo se.
Crknite dusmani.

to ti je sasvim jednostavno raja... il' te postuju ili ne... 
ako te postuju..postuju te...ja nosio ti krinku vraga ili krila andjela...
a tako isto ako te ne postuju..postovanje se ne stice....rijecima..i papirma..
ono se stice srcem....

Ja postujem neke ljude,neke gotivim.Ta dva uvek razdvajam.
Jer rec postovanje u neku ruku podrazumeva i divljenje.
A da li me postuju ne znam,a nesto me i briga 

iskreno..postovati te moze neko tko te u neku ruku voli....ostalo je ili strah ili strahopostovanje...
ili sto jasikasi kaze divljenje..
a svako divljenje sa sobom nosi dozu ljubomore...
a to.... postujem te..ali prvom prilikom cu te skenjati..to je ...nesto drugo..
postujes onog koga volis...postovanje...uglavnom znaci...znaci da mu ne radis sranja...
a onog koga ne volis..vala mozes da mu uradis svakakva sranja....bez obzira na toi..
sto postuijes to  u cemu je on dobar..cim ti se pruzi prilika da budes bolji od njega..ti ces je iskoristiti..
a dok to voljenom neces nikad uraditi....

Moze i tako da se razdvaja, mada su po meni oba oblik postovanja. Nekoga postujes zbog godina ili pak pola a nekoga zbog njegovih osobina...

Vise prica u tom kontekstu da ako smo clanovi iste zajednice da se trebamo uvazavati izmedju sebe pa ga shvatam, ali da, ne mora da znaci.

Takodje interesantna stvar, postoje ljudi koje postujem a koje uopste ne gotivim nesto kao sto postoje ljudi koje gotivim ali koje uopste ne postujem previse. Tako da, ta dva treba razdvojiti jer neki put se ne preklapaju...

Za postovanje kao takvo je bitno imati skup nekih osobina koje neko drugi ceni. Tako da je bitno i lepo da neko ceni nesto sto ste ili sto radite. A stice se postupcima, niko nece da vas ceni ako pre svega vi ne cenite sebe i druge i ako ne iskazete osobine koje ce neko prepoznati kao vredne cenjenja.

Uvijek je bilo ono s kim si ,takav si.Tanka nit je koja dijeli postovanje od zavidluka.Recimo neko je pametan a mi nismo,neko izlazi sa misicom a mi tek sa osrednjom zenom sjedimo,neko samom pojavom izaziva postovanje da nista ne kaze a mi kao usrano pile pored njega izgledamo,da li imati postovanje prema takvim likovima ili jednostavno biti zavidan pa iz objesa i nemoci to postovanje baciti u blato, jer mi nikada necemo biti takvi?


Tebe covjek moze samo voljeti ili mrziti

--------------------------------------------------------------------

Osjecati cijenjenim mogu se samo oni ljudi koji imaju od koga posuditi 5 hiljada eura a da to nije banka

dobar tekst