i koji posle pukne i cao 

pa receno je da se siri i skuplja dodje do kriticne tacke (valjda)

Balon je primjer da dokaze da svemir ima granicu, koja doduse nije konstantna nego se pomjera napred nazad, ali granica postoji....

Uocavanje Plavog Pomaka takodje egzistira na rubu Vasione... znaci u odnosu na nas desava se priblizavanje. Pretpostavimo (posto prava slika kasni nekih dvadesetak milijadi godina) da crne rupe u jezgrima kvazara rade svoj posao korektno, pa citave galaksije nestaju.
Crveni Pomak kvazara je izuzetno veliki, sto bi znacilo da se oni krecu brzinama mnogo vecim od brzine svetlosti...e sad, da li je profa Hubble pogresio kad je rekao da su brzine kojima se galaksije udaljavaju proporcionalne njihovim udaljenostima?  I kako uopste postoje tela koja se krecu ovolikim brzinama ? Jel to pobija klasicnu T relativnosti? 
Mislim da je kljuc u poimanju dimenzija. Jer kad se nesto u prostoru siri, to znaci siri se u 4 dimenzije, a  mi to posmatramo kroz nas 3D svet. Ali to je vec pocetak jedne druge rasprave 

cekaj ali poenta je ako se siri gde se siri...
mora se sititi u necemu a svemir je najveci pojam...bar na osnovu onoga sto mi znamo

Da, ti jesi u pravu, ako ga posmatramo u nasem poznatom 3D. Ali svemir je cetvorodimenzijalna struktura, ili cak visedimenzijalna, jer mnogi naucnici smatraju da bi uvodjenjem pete dimenzije objasnili polozaj poznatog svemira u nekom vecem univerzumu ili prostoru, nazovimo kako god. Moderna astrofizika uvodi te neke teorije o branama (4D brane u visedimenzionalnom prostor-vremenu).
Nisam najvestija u tome trenutno za objasnjavanje, jer jos uvek citam neke kontadiktorne teorije o tome, ali otprilike da mi boravimo u trodimenzionalnom svemiru koji ima oblik mehura i koji bukvalno pluta u nekom drugom vecem koji ima dodatnu prostornu dimenziju ...
Uglavnom evo objasnjenja, da ja ne bih prepricavala:

Nova matematička izračunavanja Čarlsa Kitona, profesora astronomije i fizike na Rutgers univerzitetu, i Arlija Pitersa, profesora matematike i fizike na Djuk univerzitetu (oba iz SAD), prema iskazu samih tvoraca, predstavljaju valjan kostur astronomima za buduću proveru pete dimenzije.

Da li će to potkopati opštu teoriju relativnosti Alberta Ajnštajna koja predviđa (i opisuje) tri prostorne i jednu vremensku dimenziju (ili četvorodimenzionalni prostor-vreme)?

Deo „tamne materije”

Prema skorašnjoj pretpostavci, nazvanoj teorija branskog sveta (četvorodimenzionalna površina ili brana u višedimenzionalnom prostor-vremenu), koju su osmislili Lajza Randal i Raman Sundrum sa Džon Hopkins univerziteta, mi obitavamo, u stvari, u trodimenzionalnom kosmosu u vidu mehura (branski svet) koji pluta u znatno većem s dodatnom prostornom dimenzijom. Nalik skrami od algi ili morske trave na površini okeana. Upravo taj (mem)branski kosmos ima pet dimenzija.

Teorija branskog sveta predviđa da su prilično malene „crne rupe“, nastale u najranijim trenucima kosmosa opstale do naših dana, da imaju masu poput manjih asteroida i da su deo „tamne (nedostajuće) materije“. Kao što ime kazuje, „tamna materija“ ne odbija svetlost, zato je nevidljiva, ali deluje na privlačnu silu (gravitacija).

Drugim rečima, čine najmanje jedan odsto „tamne materije“ u našem delu Mlečnog puta u kojoj su sakrivene.

Prema opštoj teoriji relativnosti, međutim, primordijalne „crne rupe“ su nastale u prvoj sekundi posle „Velikog praska“ (Big Bang), strahotne eksplozije u kojoj se začeo naš kosmos – kada su se osnovne čestice sjedinjavale na nezamislivo visokim energijama – i ubrzo isparile. Presahnule su u procesu tzv. Hokingovog zračenja.

U Plutonovoj putanji

Predstoji li filozofski obrt u našem poimanju svekolike prirode, ukoliko se dokaže da ih još ima, čak i veoma blizu Zemlje?

Pomenuti misaoni okvir obuhvata izvesne kosmičke pojave koje će, ukoliko se uoče, naučnicima olakšati procenu valjanosti teorije branskog sveta. Svojevremeno su Lajza Randal i Raman Sundrum matematički izračunali kako gravitacija u malim razmerama menja pojedine delove kosmosa. Učinak se može izmeriti veoma osetljivim instrumentima, ukoliko sićušne „crne rupe“ – zahvaljujući svojoj ogromnoj (privlačnoj) sili – makar i malčice saviju elektromagnetne zrake na putovanju do nas. Pojava je poznata pod imenom „gravitaciono sočivo“, i mnogo puta je posvedočena u osmatranjima udaljenih galaksija.

Za nesvakidašnji ogled najpodesniji su gama-zraci, neobuzdani izlivi zračenja u dalekom kosmosu, koji stižu do Zemlje. Prvi put su ih šezdesetih godina neočekivano snimili američki vojni avioni.

Čarls Kiton i Arli Piters su proračunali da će branske „crne rupe“ ometati gama-zrake na način sličan kamenu bačenom u jezero koji poremeti talase. Iz toga se može zaključiti da li postoji četvrta dimenzija. I da širom kosmosa ima još na miliona malenih „crnih rupa“, od kojih svaka nosi potpis – četvrte dimenzije.

Skrivena dimenzija sastoji se, dakle, od hiljada malenih „crnih rupa“ u samom Sunčevom sistemu, od kojih se najbliža nama nalazi unutar Plutonove putanje!
Ako je zamisao tačna, na potvrdu nećemo čekati duže od nekoliko godina, već sledeće, kako je najavljeno, otisnuće se satelit (Gamma Ray Large Area Space Telescope, GLAST) da to izmeri, potkrepi, ili opovrgne. U ovom poduhvatu učestvuju istraživači iz SAD, Francuske, Nemačke, Japana, Italije i Švedske.
Stanko Stojiljković

Izvor: Politika

DrSkobic, uveren sam da van ovoga sada i ovde svemira ne postoji neko drugo "negde" zato sto je ovaj kontinuum  sve. Mozemo samo razmatrati postojanje beskonacno mnogo istovremenih svetova koji postoje razdvojeni u vremenu (koje, by the way, ne znamo sta je). Onaj univerzum (sa svim kvazarima i ostalom galaktickom svitom) je samo ono sto mo u trenutku percipiramo, nadovezujuci se na sledeci trenutak sledecom percepcijom. Kao da u stvari mi odabiramo svakog trenutka jedan od bezbroj univerzuma i tako stvaramo lazni utisak kontinuiteta jednog univerzuma - dok to nije nista drugo nego kontinuitet nase percepcije. A u stvari mi mozemo uticati na univerzum potpuno, samo smo u tome dosta nevesti, ili pak nismo dovoljno vremena proveli u ucenju. Mozda smo mi mala, mala deca. Uveren sam da jesmo. Ali polako, otkricemo i pored kvazara, pulsara, super novi, crnih rupa etc, jos mnogo toga. Ali kraj svemira - mislim da to necemo otkriti. Cak i da otkrijemo granicu od koje na dalje nista nema, opet necemo biti sigurni da to nista nema svoj kraj, pa da opet dalje ima nesto.
Ljudi to je beskonacno, jalova nam je rabota. Bolje da istrazujemo svet oko sebe koliko mozemo kao sto sva bica rade. Jos treba da budemo sretni jer imamo mnogo vece sposobnosti od drugih. Samo kada bi bili mudri kao oni - mislim na pr. na glistu, macku, psa, vrapca i ostalu nam bracu.
Al bice to sve ok, uz male poteskoce doduse.

Svemir iako nastao iz praska u svom sirenju nije jednolik, postoje gusci i manje gusti, cak "prazni" delovi i to dosta nepravilno rasporedjeni. Video sam negde 3d kompjutersku simulaciju toga. Pa, lici mi na deo neceg veceg, onako potpuno organski izgleda, ali kao deo necega, nema neku odredjenu formu.

U ovoj nasoj maloj galaksijici ,da  Nadam se nismo vrhunac bioloskog ili bilo kog drugog dostignuca u celoj ovoj ogromnoj enigmi ... to bi bilo porazno 

mislim da se ne lazemo...naravno da nismo 

Ma naravno, nisam poredio sa galaksijama, vec sam mislio ovde na zemlji. Nekako izgleda da smo najuspesniji u odnosu na ostale (zivotinje, biljke), iako mislim da se nista jos nezna. Tu nasu prednos treba i potvrditi mudroscu - sacuvati sve ostalo, prestati sa ubijanjem i razaranjem svega. E onda ok. Ovako krecemo u svemir optereceni svim tim - bojim se da to ne prenesemo dalje - imamo dugu tradiciju u tome (unistavanje Indijanaca, Australijanaca i svih drugih kultura. Tu prednjace zapadnoevropljani - najgori su.
Ljudi istovremeno prave vrhunska dela i dostignuca i najgore zlocine. Ta beda nas prati. O zlocinu prema prirodi da i ne govorim.
Plasim se da sa takvom neravnotezom propustamo jedan deo spektra svemira - nesto ce mo bitno propustiti.

No, bez obzira na to ono sto do sada znamo o svemiru, tj sam svemir je prebogat i fenomenalan, Samo da se gledaju fotografije (i svetlosni spektar i oni van njega, UV, IR, radio, itd) pa da se covek odusevi, a kamoli i sve cinjenice. U stvari treba da budemo sretni.

Denis Tito, you lucky bastard 

Ma "uskoro" ce "svi" leteti tamo negde.
Svemir nam je jedina opcija - "valja nama preko reke" vazi i za taj korak. Dozivece buduce generacije covekovo naseljavanje suncevog sistema, samo da se ljudi prizovu pameti. 
Usput, taj Tito je biznismen, sta li?