Serijal: "Autostoperski vodic kroz galaksiju", knjiga druga" Restoran na kraju univerzuma"

Vaseljena - neke informacije koje vam mogu olakSati Zivot u njoj.
     1. OBLAST: BeskonaCno
     Autostoperski vodiC kroz Galaksiju nudi svoju definiciju pojma 'beskonaCno'.
     BeskonaCno: veCe od najveCeg ikada i joS malo pride. U stvari, mnogo veCe od toga, stvarno straSno veliko, potpuno, ludaCki veliko, pravo pravcato 'auu, Sto je veliko'. BeskonaCnost je, zapravo, toliko ogromna da sama ogromnost u poreDenju sa njom deluje triCavo. Ovde, dakle, pokuSavamo da raSCistimo sa onom vrstom pojma koji predstavlja dZinovsko pomnoZeno sa kolosalnim pomnoZeno sa uZasno velikim.
     2. UNOSI: nikakvi
     NemoguCe je uneti bilo Sta u beskonaCnu oblast, jer ne postoji nikakva spoljaSnost iz koje bi se moglo uneti.
     3. IZLAZI: nikakvi
     Videti 'Unosi'.
     4. NASELJENOST: ne postoji
     Poznato je da je broj svetova beskonaCan, iz jednostavnog razloga Sto ima beskonaCno mnogo prostora u kome se nalaze. Ali, nisu svi naseljeni. Prema tome, broj naseljenih svetova mora biti konaCan. Bilo koji konaCan broj podeljen sa beskonaCnoSCu toliko je blizu niCemu da ga ne treba ni pominjati i zato se moZe reCi da je proseCna naseljenost svih planeta Vaseljene ravna nuli. Iz ovoga sledi da je naseljenost Citave Vaseljene takoDe ravna nuli, a ljudi koje moZda sreCete s vremena na vreme samo su proizvod vaSe bolesne maSte.
     5. MONETARNA SREDSTVA: ne postoje
     U stvari, postoje tri potpuno konvertibilne valute u Galaksiji, ali se nijedna ne raCuna. Altairski dolar je nedavno devalvirao, flainijska pobl-zrnca mogu se menjati samo za druga flainijska pobl-zrnca, a triganski pu ima sopstvene, vrlo posebne probleme. Njegova kursna lista, koja kaZe da se osam ningija menja za jedan pu vrlo je jednostavna, ali s obzirom na to da je ningi trouglasti gumeni novCiC Cija je svaka stranica dugaCka Sest hiljada osam stotina milja, niko ih nikada nije skupio dovoljno da doDe u posed jednog jedinog pua. Ningiji se kao valuta mogu zanemariti, jer galaktibanke odbijaju da se zavitlavaju sa sitninom. Na osnovu ove poCetne pretpostavke vrlo je jednostavno dokazati da su i galaktibanke proizvod bolesne maSte.
     6. UMETNOST: ne postoji
     Funkcija umetnosti je da bude ogledalo prirode, a dovoljno veliko ogledalo naprosto ne postoji - videti taCku jedan.
     7. SEKS: ne postoji
     U stvari, ima ga straSno mnogo, najveCim delom zbog potpunog nedostataka novca, razmene, banaka, umetnosti ili bilo Cega drugog Cime bi se nepostojeCi ljudi Vaseljene mogli zabaviti.

jaoooooo....tema je......bas kao i svemir moze da pricamo i pricamo i........meni se licno svidja kraj filma man in black dobro je sve objasneno nema sta..........a  dobro rece nekko puno hokinga ima tu......kratka istorija vremena.....kad on ne shvata neke stvari ne mogu i ja da se trudim...

100% tacno

Хаха, која логика.

Је л' то оно са кликерима у којима су галаксије?

@Bane


Svako gresi, posebno onaj koji kuca jednim prstom.


A ako vec umes drugog da ispravljas, nije razlomak neki broj, vec nekog broja.

Tema je jako kompleksna iz samog razloga sto je nedokucena.Ima mnogo materijala za izlaganje poenta je dal ste dosli da se zezate ili stvarno da diskutujete.U slucaju da je ono prvo stavljam kljuc.....

Svima 

POSTANAK SVEMIRA


Ovo je prica o coveku i svemiru; o tome kako je u ljudskoj svesti sazrevala misao o postanku vremena, prostora i materije. Autor, profesor Vladimir Ajdacic, koji je inace nedavno dobio "Izvanredni zlatni beocug" za zivotno delo, na majstorski nacin objasnjava:


I mi se poput nasih davnih predaka, koji su posmatrali cudesni nebeski svod posut zvezdama, pitamo:
- Kako je nastao Svemir?
- Kada je Svemir "rodjen"?
- Da li je on delo Tvorca ili Prirode?
- Sta se u njeme sada desava?
- Kakva je sudbina Svemira?

Mitovi i predanja o postanku Svemira neobicne su raznovrsnosti i lepote. Pomenucemo samo jedno tumacenje postanka sveta, ono nama najblize, iz Starog zaveta, Knjige postanja. U njoj pise
"U pocetku stvori Bog nebo i zemlju.
A zemlja bjese bez oblicja i pusta, i bjese tama
nad bezdanom; i duh Bozji dizase se nad vodom.
I rece Bog: Neka bude svjetlost. I bi svjetlost
I vide Bog svjetlost da je dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame."

Dugi se niz godina, od Mojsija do novijih dana, u okviru judejsko-hriscanske religije odrzalo verovanje o Bogu kao tvorcu Svemira. Medjutim, znatno pre nego sto je ziveo Mojsije, u Kini je pocela da se razvija jedna od najstarijih nauka - astronomija. Njom su se bavili pre rodjenja Hrista ljudi u starom Egiptu, Vavilonu, staroj Grckoj, Arabiji i u drugim zemljama, medju kojima i u Juznoj Americi - stari narodi: Acteki, Inke i Maje.
Iz te daleke proslosti ostale su nam neobicne gradjevine - prve "astronomske kule" i instrumenti, kao i slavna imena naucnika zagledanih u nebo: Aristarha, Eratostena, Hiparha i Ptolomeja.
Do prekretnice u astronomiji dolazi pojavom Nikole Kopernika (1472-1543), astronoma poljskog porekla, koji svojim delom, objavljenim pred samu smrt, "O kruzenjima nebeskih tela", rusi vekovima vazeci Ptolomejev geocentricni sistem koga je podrzavala katolicka crkva. Prema Ptolomeju, Zemlja se nalazila u centru sveta i oko nje su kruzile planete. Kopernik je dokazao da je taj "centar" Sunce, a da je Zemlja samo jedna od njegovih planeta.
Krajem 16. veka dolazi do otkrica durbina. Saznavsi za to otkrice Holandjana, Galileo Galilej (1564-1642) sam pravi nekoliko durbina kojima posmatra nebo. Njima otkriva Jupiterove satelite, Venerine mene, planine na Mesecu i zvezde u Mlecnom Putu.

Drugi sjajni astronom Johan Kepler, savremenik Galilejev, pronalazi da se planete krecu oko Sunca po elipticnim, a ne po kru�nim putanjama i daje cuvene zakone kretanja planeta.
U 17. veku radja se Isak Njutn (1642-1727), jedan od najvecih naucnika svih vremena. Neprolaznu slavu stekao je svojim zakonom gravitacije kojim je objasnio privlacenje nebeskih tela, cudesnu harmoniju koja je navela stare Grke, Pitagorejce, da u odusevljenju kazu "da nebeske sfere sviraju". Matematicar, fizicar i astronom, on konstruise prvi teleskop sa ogledalom, tzv. reflektor.
Ovim Njutnovim tipom teleskopa, cija konkavna ogledala mogu da dosegnu razmere i od vise metara, dajuci tako velika uvecanja, siroko su raskriljena "vrata" Svemira i omogucena posmatranja veoma udaljenih objekata. Viljem Hersel (1738-1822) posle dvogodisnjeg rada 1789. godine sklapa do tada najveci teleskop na svetu, cije je ogledalo u precnuku merilo 1,22 metra! Tokom 50 narednih godina, ovaj za to vreme dzinovski teleskop nece imati takmaca. Hersel je pomocu njega dosao do velikih otkrica, cime je zasluzio ime osnivaca zvezdane, tj. stelarne astronomije.
Ubrzo se crtaju zvezdane mape ili karte nase galaksije, Mlecnog puta, a godinama kasnije i karte drugih velikih skupina zvezda - novootkrivenih galaksija i njihovih jata. Tokom 18. i 19. veka astronomi su, pomno pretrazujuci nebo, sakupili obilje podataka o zvezdama i galaksijama - covekov vidokrug je fantasticno uvecan zahvaljujuci sve vecim optickim teleskopima. Odjednom je on shvatio da je njegova kuca - Svemir - mnogo veca nego sto je ikada zamisljao.

Paralelno sa razvojem astronomije, matematika (kraljica nauka) i fizika hitale su svojim zvezdanim stazama. Kao da ucestvuju na antickim Olimpijskim igrama, mnogi su naucnici pozeleli da se okite lovorovim vencem. Pronalazac dinamita i bezdimnog baruta, Alfred Nobel, jedan od najbogatijih ljudi svog vremena, zavestao je krajem 19. veka veliki deo svog imetka za dodeljivanje nagrada istaknutim stvaraocima u fizici, hemiji, medicini, knjizevnosti i borbi za mir medju narodima. Cuvena Nobelova nagrada dosla je u pravi cas, u vreme revolucionarnih otkrica, pre svega u fizici.
Maks Plank 1900. godine objavljuje osnove kvantne fizike, a Albert Ajnstajn 1905. daje svoju jedinstvenu Specijalnu teoriju relativnosti, a zatim 1916. Opstu teoriju relativnosti. One ce zajedno sa kvantnom fizikom korenito promeniti nasu sliku sveta i dovesti do neslucenih otkrica i tumacenja do tada neobjasnjivih prirodnih pojava.

Genijalni teorijski fizicar Albert Ajnstajn (1879-1955) postavio je temelje moderne fizike. Njegova Specijalna teorija relativnosti sa ogromnim uspehom bice primenjena kako u atomskoj i nuklearnoj fizici, tako i u astrofizici i kosmologiji.
Na drugoj strani, Ajnstajnova Opsta teorija relativnosti predskazace postojanje ranije apsolutno nezamislivih nebeskih tela, kao sto su: neutronske zvezde, crne rupe, kvazari, gravitaciona sociva, magnetari i druga. Ali ono sto ce predstavljati njen trijumf je sinteza vremen i prostora u vreme-prostor i objasnjenje strukture tog vreme-prostora, za koju je veliki naucnik pokazao da zavisi od dejstva gromadnih masa. Ko je mogao pre Ajnstajna da veruje da ce neko veoma masivno nebesko telo, kao sto je crna rupa, u svojoj blizini da "uvrce" vreme-prostor, tako da svetlosni zrak kroz njega prolazi krivudavom putanjom! I da je cak, moguce u prirodi naci i takvu "vremensku masinu" koja ce remetiti hod vremena i obrtati njegov prirodni tok! I, zamislite sad, da se pomocu takve masine vracate u proslost i na Zemlji posmatrate dinosauruse pre vise od 70 miliona godina!
Ajnstajn je voleo da istakne da ne ceni stvaraoce u nauci koji dohvate "meko drvo" i u njemu izbuse vise "rupa". Shodno tom misljenju, on je i postupao - lacao se najtezih problema, onih koji drugima nisu padali na pamet ili od kojih su bezali. Prvi je pokusao da matematickim putem, koristeci svoju Opstu teoriju, nadje "jednacinu Svemira"! Mucio se, mucio, resavao teske fizicke i matematicke probleme, uvodio razlicite pretpostavke, i posle mnogih napora, gle odjednom, na njegovom radnom stolu nasla se jednacina sveta!
Zadovoljan postignutim, Ajnstajn je dobro osmotrio ovu jednacinu koja se "kocoperila" na belom listu papira. Ceo svet bio je obuhvacen njom! Ali, avaj, ona je Ajnstajnu govorila da se Svemir s vremenom siri!! E to je bilo previse i za takav veliki um. Skoro kao huljenje Boga. Zato Ajnstajn ucini nesto, radi cega se do kraja svog zivota gorko kajao. "Iz nebuha" u jednacinu unese jednu velicinu kojom "zaustavi" sirenje Svemira na papiru! I tako sa njom objavi svoj najnoviji naucni rad. Umesto da se oglasi jednacinom o neprekidnom sirenju Svemira, on je dade u takvom obliku kao da je Svemir od vajkada bio isti i da ce dok je sveta i veka takav i ostati. Veliki naucnik podlegao je "zdravom razumu", misljenju ljudi svog vremena.

Medjutim, kao sto to u nauci obicno biva, "greska lija, pa dolija". Aleksandar Fridman, ruski matematicar, 1922. godine pronadje da je Ajnstajn nedopustivo dodao pomenutu velicinu, i izvede jednu novu jednacinu Svemira, cije je jedno resenje neporecivo govorilo da se Svemir stalno siri! Bio je to nalaz od epohalne vaznosti.

Tih godina Edvin Habl, astronom sa Maunt Vilson opservatorije u SAD, bavio se istrazivanjem kosmickih oblika materije daljih od granica nase galaksije. Tako je otkrio da je Andromeda daleko izvan Mlecnog puta, cime je postavio temelje nove, vangalakticke astronomije. Ubrzo su bile pronadjene i druge galaksije u Svemiru, kao i zapoceta njihova detaljna proucavanja. Habl je mereci spektralne linije svetlosti koja do nas dopire od udaljenih galaksija, uocio jednu izvanredno vaznu razliku. Sve spektralne linije zracenja tih drugih galaksija bile su pomerene ka crvenim, vecim talasnim duzinama u odnosu na iste linije iz nase galaksije. I taj "crveni pomak" bio je utoliko veci ukoliko su galaksije bile udaljenije od nas.
Habl je shvatio da je na tragu jednog od najvecih otkrica u modernoj astronomiji - otkrica sirenja Svemira!
Crveni pomak spektralnih linija nikako se drugacije nije mogao da objasni do medjusobnim razmicanjem galaksija, "bezanjem" jednih galaksija od drugih u Svemiru, koji se poput decjeg gumenog balona, s vremenom sve vise "naduvavao", tj. sirio.
Ovo otkrice odmah je privuklo paznju velikog broja naucnika. Prirodno je bilo upitati se: kada je pocelo ovo razmicanje galaksija? Prvi je u vezi s tim pitanjem belgijski svestenik Zorz Lemetr postavio hipotezu da je Svemir nastao iz "kosmickog atoma" koji se vremenom uvecao do sadasnjeg Svemira. Strogom primenom Ajnstajnove Opste teorije zakljuceno je da je Svemir nastao iz jedne tacke u kojoj je postojala materija beskrajne gustine. Njenom velikom eksplozijom (engl. Big-Bang) nastao je nas Svemir.


Ta Velika eksplozija, prema najnovijim merenjima sjaja jedne vrste supernova koje se nalaze na razlicitim rastojanjima, desila se pre oko 12 milijardi godina.
Taj broj 12 naveo nas je na ideju da konstruisemo "Kalendar Svemira". U tom kalendaru svaki mesec traje milijardu godina. Tako je na osnovu slika lako pratiti sta se u Svemiru desavalo tokom proteklih 12 milijardi godina.

U nezamislivo kratkom vremenu od jedne sekunde (!) zbile su se sledece presudne pojave: stvaranje prostor-vremena, radjanje prirodnih sila i elementarnih cestica, nastajanje protona, elektrona i iscezavanje antimaterije. A zatim slede mnogo duzi svemirski periodi u kojima su se desavali nuklearni procesi, stvarali jonizovani gasovi, kondenzovala materija, formirale zvezde i galaksije ...sve do sadasnjeg trenutka, kojeg od pocetka Velike eksplozije deli 12 milijardi godina.
Postoji vise dokaza za tacnost teorije nastanka Svemira putem Velike eksplozije. Jedan od vrlo vaznih je otkrice svemirskog pozadinskog zracenja od 3 stepena Kelvinove skale. Ovo elektromagnetno-zracenje koje "natapa" citav Svemir pronasli su R.Vilson i A. Penzijas. Ono predstavlja "eho" davne Velike eksplozije, zracenje koje stize iz Svemira koji je sada ohladjen do temperature od 3K. Tu su i vrednosti za starost Svemira koje se mogu izvesti iz Hablove konstante, obilnosti "radioizotopa-casovnika", starosti zvezda i galaksija, udaljenosti kvazara i dr.
Odmah po postavljanju teorije o nastanku Svemira Velikom eksplozijom javila su se mnoga oprecna misljenja. Neka su bila zasnovana na religioznim postavkama; na uverenju da je Bog stvorio svet. Izvestan broj ljudi i dalje veruje da se stvaranje sveta desilo pre samo 4-5 hiljada godina, iako je nepobitno dokazano da je Zemlja stara oko 4,6 milijarde godina! Postoje i veoma ozbiljni nacunici koji odbacuju teoriju Velike eksplozije. Jedan od takvih je bio cuveni engleski astronom Ser Fred Hojl (1915-2001). On je verovao u nepromenljiv, stacionaran Svemir.
Svemir jos uvek krije velike tajne, te moramo biti spremni na mnoga iznenadjenja koja nam on u buducnosti moze prirediti. Jednom prilikom neponovljivi Ajnstajn je izrekao sledecu neobicnu misao:
"Najneshvatljivija stvar, kada je u pitanju Svemir
jeste to da je on shvatljiv."

Nismo dugo poziveli u tom uverenju, a nedavno je otkriveno da se Svemir vremenom sve brze siri!! Kako sad pa to? Otkud mu energija za tako nesto? Da mu ona, mozda, ne "pritice" iz nekog drugog svemira ili se stvara iz vakuuma, ni iz cega?
Eto teskih nedoumica i problema za nova istrazivanja.
A tu je i nezaobilazno pitanje dalje sudbine Svemira. Sta ce s njim biti u nekoj veoma dalekoj buducnosti? Sudeci po nasim sadasnjim saznanjima, Svemir ne raspolaze dovoljnom kolicinom materije da bi se, po utrosku energije koju je stekao pri Velikoj eksploziji, poceo vremenom da skuplja, da bi mozda jednom ponovo "eksplodirao". Cini se da je sada najblizi istini dr Don Pejdz, sa Drzavnog Pensilvanija univerziteta, SAD. Prema njemu, najverovatnije je da ce posle neshvatljivo dugog vremena, duzeg od 100.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 godina, to jest 10116 godina, najveci broj elementarnih cestica koje cine materiju Svemira isceznuti sa svemirske pozornice, ostavivsi za sobom cisto elektromagnetno-zracenje. Preostace veoma mali broj cestica koje ce se medjusobno sve vise udaljavati u svom kruzenju bespucem Svemira, i on ce, prakticno, trajati u nedogled.

Tako smo u vremenu kracem od jednog veka dosli do glavnih odgovora na pitanja u vezi sa Svemirom koja su ranije smatrana apsolutno nedostiznim za ljudski um, a za neke ljude bila cak i bogohulna. Mi sada znamo da je Svemir nastao Velikom eksplozijom pre oko 12 milijardi godina. U Svemiru koji se sve brze siri, sve "vri" od stvaranja i razaranja razlicitih oblika materije. Trenutno najneizvesniji je odgovor na pitanje sudbine Svemira.

Umesto pomenutih Ajnstajnovih reci, prema sadasnjem stanju u nauci, posebno znanjima o ustrojstvu Svemira i silama koje vladaju u njemu, od samouverenih naucnika blizi je istini mudri Viljem Sekspir, u cijoj drami o danskom kraljevicu Hamlet kaze:
"Ima vise stvari na nebu i na Zemlji, Horacije,
nego sto smo mi u nasoj filozofiji sanjali."

Po svemu sudeci, mi nikada necemo "dosanjati" sve tajne Svemira.



Preuzeto sa

Link

Је л' то оно са кликерима у којима су галаксије?


da to sa klikerima.....nije li genijalno??hahaha ne ozbiljno daleko smo mi po mome sa kapacitetom mozga da bi svatili nesto toliko kompleksno......sta ako je tacno ona visedimenzijalnost svemira pa onda ako je moguce putovanje u vremenu pa se neko vrati i izmeni nesto pa se ceo svemir srusi.....stvarno puno ako.......... ali neka lepo je truditi se.......meni licno hoking je najkonkretniji u razmislanjima i po mome najdalje otiso covek.....citao sam da je zbog njegove bolesti on sposoban da sve o cemu razmislja-vizuelizira i ustvari on sve to vidi u glavi tj stvara 3d sliku i zato i tako lepo razmislja.....ali ja licno ne bi menjao zdravlje ni za sve tajne svemira......a mene licno najvise muci ono pitanje sta je izvan granice svemira?u cemu se svemir siri sta je bilo pre big banga?tacka je bio cvemir pre banga-tacka u cemu?...piuuuu depresivan sam kad znam da ne znam nista...... ....a zivot ide dalje

Јесте, занимљива идеја.

e kad sam vec tu...... svidja mi se i ideja o Q kontinuumu u star treku.......Q su nesto poput moderatora a svemir jedan veliki forum..... ....(ipak star trek su dosta uradili oko popularizaciji svemira i dosta je ljudi nateralo da razmislaju iako je SF)