Ne znam za druge , ja sam ti , barem sto se avijacije i PVO tice, dao dva tri koraka . Prvo sta nam treba odmah , a sta tamo posle 2025. pa nadalje . U svakom koraku sto se svih sredstava tice maksimalno se osavremenjuje sve sto imamo , i primenjuje kako u programima za izvoz vojne opreme , tako i u civilnim programima . Procitaj pazljivije postove od pocetka , videces da je vecina predlagala upravo to , da se kroz programe osavremenjavanja sto vise podigne tehnoloski nivo cele zemlje i da se sve usvojeno iskoristi i u civilne svrhe .
Ne mozes da trazis odmah ne znam kolika ulaganja u startu , jer nema dovoljno novca , ali ako se pametno ulaze i ako se uvek biraju programi koje mi mozemo da iskoristimo za nas razvoj i dalji izvoz i u vojnom i u civilnom sektoru , bice sve vise novca , a samim tim i svega ostalog . Ako uzmes u obzir da Sutanovac za 2008.-smu planira ulaganja veca nego u zadnje tri godine zajedno , onda mozes da vidis da ce verovatno biti bolje . A Bf 109 pusti da besni , on je sebe ubedio da od nase zemlje nema nista jer njom vladaju judeo-liberalne demokrate , i on nije spreman ni da predlaze ni da radi nista dok ne dodje neka njemu pogodna vlast .

Najvažnija stvar. Povrat novca uloženog u nove avione. Kod Rusa je sistem-daj pare, vozi mašinu i doviđenja.

Ima i drugih varijanti. Npr. SAAB je sa Mađarskom sklopio ugovor po kojem će u narednih 12 godina Švedska uložiti u privredu pomenute zemlje istu količinu novca koliko su oni dali za avione. Znači, ako Mađare gripeni koštaju 1,5 milijardi dolara, isto toliko novca će šveđani uložiti u mađarsku privredu. Sličan ugovor za gripene imaju i Česi.

Čak i "Lockheed Martin", prema ugovoru sa Poljacima za F-16, imaju obavezu da uključe poljske kompanije u proizvodnju delova i opreme za američke avione. Već se zna da će se u novom F-35 pored američkih, britanskih, italijanskih nalaziti i delovi proizvedeni u Poljskoj.

Zbog svega navedenog, smatram da je gripen (ili F-35 posle 2015. godine) najbolje rešenje za naše vazduhoplovstvo. Sa tim nabavkama možemo da vratimo novac (ili deo novca), kao i da zaposlimo naša preduzeća, pogotovo firme koje već imaju iskustva u avioindustriji.

Ајмо да будемо озбиљни и да кажемо да се авиони не узимају да би се поспешила привреда земље већ да би те одбранили од непријатеља!

Значи, џабе половне Ф16 и дискутабилна лова ако си наумио да имаш озбиљан одбрамбени систем...

На крају, зашто искључујеш могућност да се такав договор направи и са Русима (модернизација енергетског система, гасоводи, ЈАТ...)? Не мора да буде нека цифра у питању већ јако стратешко повезивање са Русима...

Џабе причаш о Ф35 када се уводи у америчку војску тек 2012. године...

Неће га они продавати никоме осим "савезницима"... А и дискутабилан је квалитет авиона...

Наша авио индустрија нема будућност (у смислу прављења свог ловца). Ми можемо да производимо одличне тренажне млазњаке и разноразне делове са којима имамо искуство...

Кажем ти Земунац, једина по мени дилема треба да буде између Грипена и МиГ 35... Желим да ми нагласиш детаљно зашто је теби Грипен бољи!

Јер погледај, ставио си чини ми се 4 ескадриле савремених ловаца на свој "списак". То сигурно није за рат против тероризма. Хвала богу, паметни смо, па знамо да си мислио на евентуалне сукобе са суседима?!

Е у таквом сукобу ми бисмо вероватно били јебена страна са тоталним санкцијама од стране "западних земаља". Таква зависност од војних ресурса нам не треба...

@ Feanor

ja sam već naveo da sam za ruski PVO sistem (veoma skup "komad" naoružanja), plus ruski helikopteri, pa i tenkovi. Ko nabavi toliku količinu ruskog naoružanja, svakako da pokazuje nameru strateškog povezivanja (partnerstva) sa Rusijom. Niko ovde nije protiv Rusije.

Međutim, Miodrag je ovde već podrobnije objasnio kvalitete gripena i MIG-29SMT, pa sam se ja pozabavio ekonomskom stranom celog posla. Nisam čuo da Rusi rade biznis na taj način, pa zašto onda ne uložiti novac u gripen, taj novac će se vratiti u srpsku privredu. Praktično, dobijaš savremen multifunkcionalan aparat "za džabe", jer se novac srpskih poreskih obveznika vraća i ulaže u Srbiju. Znači, korist višestruka. Odbrambena i ekonomska. Pa nisu valjda Mađari, Česi, Rumuni i najverovatnije Hrvati i Bugari budale što uzimaju gripen.

Uzgred, Švedska nije (niti će biti) članica NATO, pa i sa te strane možemo da budemo spokojni. Ne zavisimo od NATO.

Ponavljam, naša avijacija ima odbrambenu funkciju u sadejstvu sa PVO na zemlji, znači nama apsolutno nisu potrebni Su-30. Dovoljan je S-400, pa da zaplašiš svakog eventualnog agresora. Da smo mi imali takav PVO sistem 99. godine (modernizovan S-300 u to vreme), garantujem da se ni jedan NATO avion ne bi pojavio u našem vazdušnom prostoru. Ni jedan jedini.

Letačima najzad krenulo nabolje

BEOGRAD - Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je juče da je sprovođenje reformskih procesa "konačno promenilo stvari nabolje u Vazduhoplovstvu i Protivvazduhoplovnoj odbrani Vojske Srbije u 2006. godini".

Radić je rekao Tanjugu da se to, pre svega, odnosi na povećan fond letačkih časova pilota, što je omogućeno obezbeđivanjem dodatnih količina mlaznog goriva jer "avijacija pre svega mora da leti".

On je rekao i da su organizacione promene usmerene ka savremenim svetskim standardima "čija suština je intregracija letačkih i logističkih jedinica u jedinstvene formacije ranga brigada".

- Vojska i PVO trenutno su na polovini puta u sprovođenju reformskih procesa - zaživela je nova organizacijsko-formacijska struktura Komande, oformljena je 204. avijacijska baza i formiran Centar za obuku, dok je jedan broj jedinica preformiran-objasnio je on.
U 2007. godini pripadnike tog elitnog vida Vojske očekuje nastavak započetog posla, odnosno formiranje 98. avijacijske baze, 250. raketne brigade PVO... što će doprineti ne samo racionalizaciji, već i poboljšanju efikasnosti njihove upotrebe i stvaranju potrebnih uslova za razvijanje novih znanja i veština.

Tom cilju doprineo je i krajem decembra potpisan ugovor sa Rusijom o remontu pet aviona našeg Vazduhoplovstva MIG-29 , čime će biti omogućeno da naši piloti čuvaju nebo nad Srbijom, što je i naša međunarodna obaveza.
Ugovor o remontu i modernizaciji vredan oko 25 miliona dolara u Vladi Srbije potpisali su u ime Srbije i Ruske Federacije direktori "Jugoimporta SDPR" i ruske kompanije "MIG" i to je prva značajnija investicija u vazduhoplovstvo i PVO u zadnjih dvadesetak godina.

Do oktobra 2007. godine biće remontovana, modernizovana i isporučena dva aviona, dok će preostala dva stići do kraja godine. Remont i modernizacija petog aviona "mig-29" predviđena je za 2008. godinu, takođe sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana (NIP). Sredstvima NIP-a predviđeni su i remont i modernizacija osam helikoptera i jednog transportnog aviona AN-26 V i PVO koji će služiti za vojne i civilne potrebe.
U prošloj godini, zahvaljući saradnji Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja, na osnovu sporazuma SOFA, koji su potpisali u Vašingtonu predsednik Srbije Boris Tadić i američki državni sekretar Kondoliza Rajs, delegacija Vazduhoplovstva i PVO upoznala se u SAD s načinom funkcionisanja avijacije te američke države.
Četvorica pilota potom su u NATO bazi Avijano u Italiji leteli na avionima F-16, a tome je prethodila poseta pilota iz te baze aerodromu Batajnica, organizovana u cilju uspostavljanja međusobne saradnje.

Pripadnici Vazduhoplovstva i PVO obeležili su krajem decembra svoj dan, a 94 godine dugu tradiciju zaštite državnog neba dočekali su u znatno boljim okolnostima.

PRVI PILOTI ŠKOLOVANI U FRANCUSKOJ

Ideja o uvođenju Vazduhoplovstva u srpskoj vojsci prvi put se pominje u "Uredbi o formiranju cele vojske" od 2. avgusta 1893. godine, a tim dokumentom bilo je predviđeno da se u svakoj diviziji Vojske Kraljevine Srbije formira po jedna vazduhoplovna balonska četa.
Dvadesetak godina kasnije, 1912. godine, grupa oficira Kraljevine Srbije upućena je na školovanje - obuku za pilote u Francusku.
Uporedo sa školovanjem pilota, kupljeni su i avioni, a naredbom ministra vojnog vojvode Radomira Putnika, 24. decembra 1912. godine, formirana je i Vazduhoplovna komanda u Nišu.
Time se Srbija svrstala među prvih 15 zemalja u svetu koje su imale vojno vazduhoplovstvo da bi godinu dana kasnije, prilikom opsade Skadra, srpsko vazduhoplovstvo imalo i svoje vatreno krštenje.


M-84AB1


Povodom 55 godina postojanja i uspešnog rada, kompanija „Jugoimport–SDPR” predstaviće ovih dana najnoviju verziju jugoslovenskog tenka M-84, koji je toliko modernizovan da zapravo predstavlja novi tenk.

Prošlo je 14 godina otkako je Jugoslavija prodala Kuvajtu 175 tenkova M-84AB i to je do sada najbolji pojedinačni izvozni posao na ovim i bivšim jugoslovenskim prostorima, jer je vrednost ugovora iznosila oko 600 miliona dolara. Dakle, šta karakteriše M-84AB1 da bi se o njemu moglo da govori kao o novom tenku?


Pre svega, ovaj tenk ima novi:

1) sistem za upravljanje vatrom sa integrisanom dnevno-noćnom nišanskom spravom s četiri kanala, dnevnim, termovizijskim (s kamerom treće generacije) kanalom laserskog daljinomera i kanalom za lasersko vođenje protivoklopnih raketa, koji bitno povećava verovatnoću pogađanje cilja na mnogo većim daljinama u odnosu na dosadašnje rešenje. Novi sistem omogućava komandiru tenka prioritetno preuzimanje uloge nišandžije i gađanje ciljeva po sopstvenom izboru.

2) U modernizovani tenk M-84AB1 ugrađen je i novi top veće preciznosti, produženog životnog veka, cev je lako zamenljiva i u pustinjskim uslovima, a može da ispaljuje i laserski vođenu raketu.

3) Protivavionski mitraljez kalibra 12,7 milimetara na tenku M-84AB1 moći će da se koristi uz pomoć daljinskog upravljanja, pri čemu komandir tenka ne mora da izlazi iz unutrašnjosti vozila, a ima novu nišansko-osmatračku spravu.

4) Kupola tenka je dobila nov ležaj, modifikovan je automatski punjač topa koji obezbeđuje korišćenje četiri vrste projektila: APDSFS, HE, HEAT i rakete „refleks"...

5) U odnosu na kupolu starog tenka M-84 na novom M-84AB1 nema dnevno-noćne nišanske sprave DNNS-2 i dnevno-noćne sprave komandira DNKS-2. Na mestu gde je bila komandirska sprava DNKS-2 sada je na tenku M-84AB1 osmatračko-nišanski uređaj komandira tenka i termovizijski kompleks nišandžije tipa „agava-2”.

6) Novi izgled kupole prepun je iznenađenja – od novog meteorološkog senzora do novih periskopa. Na M-84AB1 ugrađena je najnovija generacija aktivno-reaktivnog oklopa tako da su kutije sa eksplozivom praktično ugrađene u osnovni kombinovani oklop od specijalnih vrsta čelika, aluminijuma i plastike, što je nivo oklopne zaštite tipa „kontakt-5” na ruskom tenku T-90S, odnosno ekvivalent od čak 900 milimetara čelične zaštite.

7) Bacači dimnih kutija nešto su povučeniji ka sredini bočnih strana kupole u odnosu na osnovnu verziju tenka M-84.

No, ono što je vizuelno sigurno najimpresivnije na tenku M-84AB1 jeste podsistem za optičko-elektronsko neutralisanje protivničkih vođenih raketa druge generacije tipa „štora-1” ruske proizvodnje. Taj elektrooptični sistem je sastavljen od ometača, identifikatora, laserskog ozračenja i bacača dimnih kutija sa posebnim aerosolnim brzorasprskavajućim dimnim minama. Sistem radi u talasnom području od 0,7 do 2,5 mikrona, identifikuje talasnu dužinu na kojoj se vodi raketa koja je lansirana na tenk i ispaljivanjem dimnih kutija stvara „kišobran” oko tenka koji otežava čak i lasersko vođenje protivoklopnih projektila. Sistem „štora” povećava zaštitu tenka za tri do pet puta u odnosu na rakete sa IC navođenjem, od četiri do pet puta za laserski vođene rakete i do dva puta u odnosu na artiljerijski samonavođene projektile.

9) Novi tenk M-84AB1 ima i nove elemente hodnog uređaja, dvoosovične kovane gusenice s gumeno-metalnim naplacima, nove efikasnije amortizere i nove torzione štapove, čime mu je povećana i srednja brzina.

10) novi komandno-informacioni sistem, novi starter-generator, klima uređaji u tenku, nova elektrooprema i elektroinstalacije... Po želji kupaca, tenk može da dobije i novu pogonsku grupu MPG-1000 ili PG, odnosno motor od 1.200 konjskih snaga sa petostepenim menjačem.

Elementi koji čine set modernizacije za tenk M-84AB1 proizvedeni su u Srbiji i Crnoj Gori, Rusiji i, verovatno, Belorusiji. Cena po jednom setu verovatno je oko milion dolara, što znači da armije koje su svojevremeno kupovale jugoslovenski tenk M-84 za 1,6 miliona dolara mogu sada da ga modernizuju na standard M-84AB1 – takav tenk ukupno staje 2,6 miliona dolara, što je i dalje mnogo jeftinije u odnosu na sovjetski tenk T-90S koji mu je i ekvivalent. U svakom slučaju, lepe izvozne šanse naše privrede.

Miroslav Lazanski

Zemunac je u pravu.

Gripen je ekonomski isplativ za Srbiju jer naša privreda može imati velike ekonomske koristi od takvog aranžmana. Mađarima su odmah otvorili Electrolux fabriku kada se potpisivao ugovor i sada lepo rade Elextrolux aparate za celu Istočnu Evropu. Poljaci su po kupovini F-16 ugovorili američke investicije u vazduhoplovnu industriju, izgradnju vazduhoplovnog centra pri njihovom mašinskom fakultetu.

Imajući u vidu potencijale Utve, Utve-Lole, Prve petoletke i sl. kupovina američkog aviona je dobra ideja jer bi to preporodilo te fabrike. Oni su već radili za Boing i sigurno bi to mogli ponovo...Sa druge strane sa Švedima dobijamo uzlet ne-vojne privrede.

Danas kada se kupuju avioni, to nije samo pazar aviona već i mogućnost da se podigne opšti tehnički nivo jedne zemlje. Isto je bilo sa Jugoslavijom 1950-tih kada su kod nas stigli prvi mlazni avioni i radari iz Amerike. To je bila revolucionarna novina ne samo za vojsku već i državu u celini.

Nama u ovom trenutku pre svega trebaju transportni helikopteri poput ruskih Mi-17, jer od toga zavisi pokretnost snaga. Tenkovi i novi lovci su nam trenutno daleko manje bitni.

evo malo da pojasnim. govorićo samo o vazduhoplovstvu jer je kov previše glomazna za pojedinačno objašnjenje.

101. Lovačka eskadrila  -   14 MiG-29SMT i 2 MiG-29UBT. zanm da je MiG29 i svaki dvomotorac malo glomazan za nas, ali moramo imati neku eskadrilu koja će pri upadu neprijateljskog aviona u naš vadušni prostor (prvenstveno mislim na Hrvatsku i NATO snage na Kosovu/BiH) moći direktno da deluje i odvrati ih. 

252. Mešovita eskadrila  -  za ovu eskadrilu bih nabavio 10-15 Lasta 95 i modernizovao bih broj Super Galebova. Lasta je solidna zamena za Utvu 75 i ne treba nam bolje ni modernije za obuku poput Pilatusa i Zlina jer se predpostavjlča da će ovakvi avioni imati možda padove. G-4 je solidan avion ali treba da se odradi debela modernizacija. treba da se ugledamo na Čehe koji su L-39 doveli na nivo NATO aviona (L-159), znači novi motor, navigacija i kontrole kao i novo naoružanje.

138. Transportna eskadrila  -  kao prvo treba izbaciti An-26 i da budemo iskreni jedino C-27J može to da odradi. uzeo bih 4 do 6 komada ovog aviona dok bih za ostatak eskadrile uzeo Mi-171Š (ngde oko 10-12).

241. Lovačko-bombarderska eskadrila  -  JAS-39C/D 14/2 komada. da bi ova eskadrila konačno bila što je u imenu (budimo iskreni, Orao i nije neki lovac).

714. Protivoklopna helikopterska eskadrila  -  14 modernizovanih Gazela (neka Francuska modernizacija) i 2 Super Hinda. mislim da joe ovo bezpotrebno objašnajvati i samo ću reći da su Mi-28 i Ka-50 malo preterivanje.

119. Mešovita helikopterska eskadrila  - ovu eskadrilu bih opremio sa modernizovanim Gazelama i Mi-171Š. pošto je nejna osnovna namena podrška specijalcima, možda bih joj dodao i par Super Mi-24ki.

Zemunac , kada uporedjujemo MiG-29SMT i Jas-39 , sve sto sam rekao je tacno , medjutim Jas-39 i MiG-35 su vec razlicite klase . Ako ni zbog cega drugog , onda zbog radara sa elektronskim pretrazivanjem koji MiG-35 omogucava neverovatne stvari , uljucujuci istovremeno gadjanje ciljeva u vazduhu i ciljeva na zemlji . Sa njim su Rusi otisli korak dalje u odnosu na Jas-39 , mada i dalje imaju problema sa opremom za nocna dejstva ( termovizija pre svega ) . Uz to , mogucnost ugradnje motora sa vektorisanim potiskom ga cini za klasu boljim u vazdusnoj borbi , a to je stavka za koju se ne zna kada ce Jas-39 dobiti .
Ipak , Jas-39 i dalje ima mnogo toga sto nudi i sto ga cini primamljivim za nase vazduhoplovstvo . Problem je , kao sto si i sam rekao , cena , zatim dugo vremena da eskadrile postanu operativne , troskovi preobuke pilota i tehnicara . S druge strane , ako postoje privlacni civilni privredni aranzmani kao posledica kupovine , to je onda druga prica . A od Rusa neposredno obecanje investicija u privredu na racun kupovine opreme nikada necemo dobiti , a ja ne verujem recima , vec samo cvrstim ugovorima .
Sa druge strane , ono sto si govorio o tome : sta ce nam avion sa ovolikim ili onolikim doletom , ja vise volim da mogu da napadnem protivnika ako mogu na njegovoj teritoriji i tamo pravim stetu , nego da se on seta po mojoj . Tri puta ce neko razmisliti da li ce te napasti ako zna da mu je cela teritorija na dohvatu ruke tvojih aviona i otvorena za protivudar . Uz to , sa nasim malim brojem aerodroma , veoma smo osetljivi na dejstva po njima . Mogucnost patrole i do pet sati bez sletanja po sopstvenom vazdusnom prostoru nije losa osobina . To ne bi moralo da znaci da sve vreme stite sve patroliranjem , ali bi ako nista drugo mogli da zastite svoje vlastite baze i omoguce nesmetano dejstvo tokom celog rata .
Sto se tice izgradnje sopstvenog lovca , znate kakvu je ulogu imao Kfir u Izraelskom RV , istu bi imao taj nas lovac u nasem . Sve sto nama hvali da mozemo da stvorimo ne preterano softificiranog lovca , vec masinu koja ce da obavlja jurisne zadatke i da zajedno sa softificiranim avionima u sadejstvu obavlja lovacke zadatke , dobili bi modernizacijom Orlova . Dobili bi novi motor sa DS , dobili bi pakete elektronike i naoruzanje dovoljno dobre za takvog lovca , ostalo vec mozemo sami da proizvedemo . A za zemlje treceg sveta to bi bio dobar i jeftin proizvod koji bi im zavrsavao posao , a za nas dobar izvozni posao . Setite se kom su sve Izraelci uvalili Kfirove , pa ce vam biti jasno na sta mislim . A o nezavisnosti u slucaju sankcija i ostalog , da ne govorimo .
F-16 ne bih uzimao ni po koju cenu . Jednostavno , od aviona koji je trebao da bude lagani lovac za blisku vazdusnu borbu u dnevnim uslovima napravili su visenamenskog lovca prostim pojacanjem motora i krcanjem goriva i opreme . Nekako mi to ne pije vodu . Nikad nismo videli sta taj lovac moze da napravi sam , bez podrske F-15 . Jednostavno , koliko god ga hvale , meni se ne svidja , lici mi na djaka prvaka kada ga natovare torbom punom svih knjiga potrebnih za nastavu , pa se jadan savije do zemlje .
Sto se tice podataka o cenama , nemam trenutno vremena da trazim , ali vam je najbolji izvor casopis Odbrana i njegovi izvestaji iz Burzea , MAKS-a i Farnboroa . Tu obicno imate rasclanjene cene , i to zasebno koliko sami avioni , koliko oprema , rezervni delovi i naoruzanje za njih , a koliko su troskovi obuke zaracunati u ugovoru . Ili mozete da odete direktno na sajtove ovih sajmova , i tu ima detaljnih podataka . Alternativa su svetski aeromagazini , ali je pitanje da li ce te kod njih naci sve rasclanjeno , ili samo ukupnu sumu ugovora i broj aviona .
KGB , ako nagomilas previse razlicitih tipova vazduhoplova logistika postaje nocna mora . Ili Jas-39 , ili MiG-29 , ne moze i jedno i drugo .

Kgb,

Jedan američki nosač aviona ima jače vazdušne snage nego sve balkanske zemlje zajedno, tako da priče o pravljenju "snaga za odvraćanje" sa 14 aviona ne piju vodu.

Nema potrebe da imamo različite avione za lovačku i lovačko-bombardersku namenu. To je skupo i nerentabilno.

Za naše bezbednosne izazove (gerila, šverceri, oružane provokacije terorista, kriminalci i sl) potrebni su nam moderni turbo-elisni avioni poput Tucana ili Pilatusa PC-9, transportni helikopteri i borbeni helikopteri, a pre svega kvalitetna pešadija.


Miodrag2,

Izraelci već 30 godina uspešno koriste F-16 u obuzdavanju svojih suseda i u vazduhu i na kopnu. Taj avion se u ratnoj praksi pokazao kao dobar, pouzdan i vrlo zahvalan za modernizaciju. Ima impresivnu nosivost ubojnih sredstava (kao sedam naših orlova) i odlične manevarske sposobnosti.

ohoho!vidim da se liste zelja jos redjaju.ako,ako.mozda se jednog dana i ispune.i ja cu moju uskoro da napravim.
mada,stvarno se zapitam i cemu ova tema i ovi nasi spiskovi...
sa ovim ocajnim kadrom koji od tenkova baca sve sto je u dizajnu starije od 20 godina(a to se ne radi tako! )
,a ostavlja da nam vazduhoplovstvo cine letece konzerve,covek se stvarno zapita i gde li ide nasa vojska...