Порођај једне војске :: Politicki ~ Geopoliticki forum

У четвртак потпис за милијарду евра
Из европске касе Србији је намењен новац за општине, судије, борбу против корупције, студенте, избеглице и расељене, инфраструктуру, медије, премештање нуклеарног горива...

До 2010. године у Србују треба да стигне око милијарду евра из европске касе
(Фото АФП)

Србија ће у четвртак, 29. новембра, у Београду, потписати Оквирни споразум о коришћењу милијарду евра помоћи из европске касе до 2010. године, сазнаје „Политика”. Тај документ о правилима утрошка бесповратних средстава које нам додељује Европска унија, из претприступних фондова, као потенцијалном кандидату за чланство у ЕУ, потписаће у име Владе Србије Божидар Ђелић, њен потпредседник, а у име ЕУ Пјер Мирел, директор у Европској комисији за западни Балкан.

На основу овог споразума, у марту следеће године требало би да буде потписан и уговор на основу којег ће нам ЕУ достављати помоћ за бржу интеграцију у Унију, за следећу годину.

Огњен Мирић, координатор за фондове ЕУ, у кабинету потпредседника Ђелића, каже, у разговору за „Политику”, да би помоћ ЕУ могла да буде знатно већа од поменуте милијарде евра, под условом да остваримо три циља: да крајем 2008. године Србија стекне статус кандидата (чиме ће јој, поред две компоненте Инструмента за претприступну помоћ, које сада може да користи бити отворена још три дела овог фонда), затим, да изгради сопствене институције за управљање „европским” пројектима и, на крају, обезбеди и сопствено финансијско учешће у реализацији пројеката.

Много зависи, упозорава он, и од тога како ће се „коцкице” сложити у ЕУ. – Да је Србија у фудбалу победила Пољску и Финска победила Португал, ми бисмо отишли на Европско првенство. Тако је и у фондовима ЕУ: ако смо ми успешни, а, рецимо, нека друга земља не испуњава постављене критеријуме, онда имамо већу шансу да добијемо више новца из те касе – занимљивим поређењем објашњава свој став Мирић.

Средстава ИПА за 2007. годину још нам нису прослеђена из Брисела, jер Европска комисија је са закашњењем усвојила одредбе које се односе на спровођење овог инструмента, тако да ћемо тај новац почети да добијамо тек крајем следеће године. И то, практично, истовремено са новцем предвиђеним за 2008, за коју, иначе, треба до фебруара да предложимо пројекте.

За ову годину предложили смо, у првом тренутку, 80 пројеката, а из Брисела би ускоро требало да стигне одобрење највероватније за око 40 предложених пројеката. Између осталог, од непуних 190 милиона евра из фонда ИПА за 2007. годину, 40 милиона евра биће намењено локалној самоуправи и регионалном развоју, два милиона евра за стварање института за обуку судија, десет милиона евра за избеглице и интерно расељене, седам милиона евра за високо образовање... Извесна сума новца биће намењена и за унутрашњу контролу полиције, затим за спровођење националне стратегије развоја туризма, али и за пребацивање нуклеарног горива из Института Винча у Руску Федерацију.

За европску помоћ која се односи на 2008. годину, а за коју је ЕУ наменила нешто више од 190 милиона евра, наша страна треба да поднесе своје предлоге до фебруара. Списак још није коначан, а за сада је Србија предложила да за подршку медијима добије 1,6 милиона евра, за борбу против корупције 2,5 милиона евра, за развој локалне инфраструктуре око 25 милиона евра, за реформу високог образовања и размену студената седам милиона евра...

Неки пројекти испред којих данас стоји плава табла са жутим звездицама ЕУ, (из програма КАРДС, који је примењиван од 2000. до 2006. године и који је претходио новом Инструменту претприступне помоћи) најбоље сведоче о користи коју смо имали из европског буџета. Десетине милиона евра уложено је, рецимо, у реконструкцију ТЕ „Никола Тесла”, а тим парама биће финансиран и далековод Лесковац – Врање – македонска граница. Све у свему, из тог програма помоћи добили смо милијарду и двеста милиона евра.

Неким земљама, попут Словачке, Пољске и Чешке, остајало је, иначе, доста неискоришћених средстава из структурних фондова ЕУ (који ће нама бити доступни када будемо постали чланица ЕУ). Ипак, Мирић сматра да се Србији то неће догодити, верујући да ћемо ми благовремено успети да обезбедимо сопствене институције за управљање тим фондовима.

Уверење да се заиста вреди потрудити у процесу повлачења европске помоћи у нашу касу поткрепљује и чињеницом да Шпанци, рецимо, добијају из структурних и кохезионих фондова ЕУ чак осам милијарди евра годишње само за пољопривреду.

Биљана Чпајак

Imamo konstruktivne politacare, prodaju Kosovo za pare koje ce se opet vratiti u EU (mozda bas za novo oruzje)?