Skrenuli smo sa teme 

  Отворено писмо 10 студентских организација министру просвете
уторак, 05. октобар 2010.

Министре,

Оштро протествујемо због односа Вашег министарства према најављеној „Паради поноса“ која треба да се одржи 10. октобра ове године. Сматрамо да сте овом приликом одступили од Ваших овлашћења и да нисте поступили у складу са дужностима које Ваша функција носи. На то указују следеће чињенице:

 журка у Студентском културном центру Београда као крај геј параде. Пошто су 1992. године оснивачке ингеренције СКЦ-а пренете на Ваше министарство, сматрамо да је недопустиво да се ово место, које је један од симбола студентског организовања и креативности, користи за промоцију једне агресивне идеологије и сасвим приватног погледа на свет. Студентске институције се не смеју користити за промоцију парцијалних интереса идеолошких група;

 новац који се троши на организацију геј параде. Укупан трошак огранизације геј параде, укључујући дневнице полицајаца који их обезбеђују, као и трошкове логистичке подршке, износи близу 11 милиона динара! Колико студентских оброка кошта „Парада поноса“? Захтевамо да се тај новац преусмери на подизање студентског стандарда. Уместо геј параде, нека раде лифтови у Студентском граду, нека се побољша исхрана у студентским ресторанима, нека се стипендирају студенти из косовских и метохијских енклава!

Имамо и пуно других питања за Вас, која добијају посебну димензију у светлу Вашег бацања пара и подршке геј паради:

Зашто се менза у центру престонице међу студентима назива „Три костура“? Зашто се у студентски дом „Жарко Мариновић“ у Земуну иде само ако се мора? Зашто спортски центар на Бежанијској коси деценијама пропада? Зашто у тоалетима на Филолошком факултету у Београду не постоје елементарни услови за одржавање хигијене? Зашто Географски и Биолошки факултет у Београду деценијама немају своју зграду? Зашто се повећавају школарине и истовремено уводи рангирање, а врло добро знате да студенти немају новца да то плате? Зашто на Музичкој академији прокишњава кров? Зашто Студентски град у Београду са својих 4500 студената нема ниједан спортски терен?

Зашто су, дакле, Влади и ресорном министарству ближи интереси гејева него студената?

Ми, као студентске организације које гледају у будућност, захтевамо од Вас и од Владе Републике Србије:

 да одустанете од претпостављања интереса ЛГБТ организација интересима студената;

 да одустанете од финансирања ЛГБТ организација и њихових кампања и те новчане ресурсе усмерите на студентски стандард!

Студенти не могу и неће чекати!

У Београду, 4. октобра 2010.

Студентски огранак Српског сабора Двери

Студентски парламент Економског факултета у Београду

Удружење студената Правног факултета у Београду и Новом Саду „Номоканон“

Удружење студената србистике Филолошког факултета у Београду „Станислав Винавер“

Независна асоцијација студената Универзитета у Београду

Савез студената Правног факултета у Крагујевцу

Студентска организација „Обнова“, Нови Сад

Студентско омладинско удружење „Родољуби”, Београд

Савез студената Философског факултета у Нишу

Удружење студената историје „Деспот Стефан Лазаревић” Философског факултета у Нишу

(НСПМ)

http://www.nspm.rs/hronika/otvoreno-pismo-10-studentskih-organizacija-ministru-prosvete.html

Ucestvovao bih da imam vremena...ali nazalost....

Hoće li deliti neke pamflete sa upustvom za nedelju?

zasto su se neki studenti setili da treba brisati guzicu tek pred gej paradu? 

Зато што министарство просвете финансира педере и њихову параду.


П.С.Хигијена је и прање руку. 

E a kada je ova glupost?

Ministarstvo prosvete nema veze sa paradom.
Zasto se upustas u diskusiju kada nemas pojma?

Неке везе има сигурно, не само то већ сва министарства као и комплетна педерска власт. Уосталом студенти се жале ваљда имају неки основ.

И немој ти молим те да ми држиш слово о томе ко има, а ко нема појма. 

ИСТОРИЈАТ СКЦ-а

Студентски културни центар основан је 1968. године. Основали су га Београдски универзитет и Универзитетски одбор савеза студената Београда са иницијалним мандатом да се омогући културна комуникација студената Београдског универзитета. Године 1992. ингеренције оснивача преузела је Влада Републике Србије – Министарство просвете.
СКЦ је свечано отворен 3. априла 1971. године пригодном академијом и наставио рад маратонским пограмом у част 4. априла, Дана студената Београда. Већ наредне године ова манифестација је трансформисана у Априлске сусрете - фестивал проширених медија, пројекат који је убрзо постао синоним за установу у целини. У почетку оспораван због радикализма, модел овог пројекта данас је постао жељени модел рада сваке озбиљне установе културе.

Осим по великим манифестацијама интермедијалног и интердисциплинарног карактера (са којима је ушао на велика врата у београдски културни живота седамдесетих година прошлог века), праксом уметничких радионица, оснивањем истраживачких група и давањем подршке различитим фановским пројектима и демо продукцијама, СКЦ је поново - на непоновљив начин, профилисао београдску културну сцену и током наредне деценије. Исто тако је оствареним међународним контактима и програмима и у деведесетим давао пример успешног пробијања културне блокаде... Али, ако можда, са сваком новом деценијом у коју улази, СКЦ помало губи ауру јединствености и све се више огледа у програмима и пракси нових или трансформисаних установа у Београду, могло би се рећи да је то резултат његове успешности, односно, последица чињенице да је толико много људи, садашњих посленика у култури, своја прва радна искуства стицало у Студентском културном центру, увек отвореном за нове људе и идеје.
И данас, педесетак људи свакодневно, са већом или мањом посвећеношћу, и ради на реализацији око 1000 програма годишње, односно на томе да бројним појединацима, групама и институцијама, омогући да своје радове, ауторске пројекте и замисли релизују, или да своја убеђења представе публици.
Активности СКЦ-а одвијају се према годишњим плановима које конципирају уредници појединачних програма чији број је, међутим, променљив, како би се правовремено одреаговало на притиске стварне културне сцене, као што су променљиви и профили и тзв. незаменљивих програма у зависности од афинитета актуелних уредника и активних редакцијских сарадника.
Јавност се о одвијању програма СКЦ-а обавештава путем месечног билтена СКиЦа, саопштењима за медије и другим штампаним пропагандним материјалима.
Просторне и друге могућности СКЦ-а

Студентски културни центар налази се у најужем центру Београда и смештен је у репрезентативно здање које је грађено крајем XИX века према пројекту познатог српског архитеткте Јована Илкића. До почетка ИИ светског рата овде је био смештен Официрски дом, а после рата дом УДБ-е "Пане Ђукић". Од 1968. у њу се усељава новоосновани Студентски културни центар.
Због архитектонских и историјских вредности 1984. године ова зграда је проглашена за културно добро и стављена под заштиту закона. Иако је зграда у периоду од 1968. године до данас више пута делимично или потпуно реконструисана основне карактеристике екстеријера су у основи сачуване, док је ентеријер претрпео значајне измене. Оригинална концепција простора сачувана је у свечаној дворани, сали за предавања, галерији и кружном предворју.
Старо здање СКЦ-а располаже укупним простором од 3.743 м2 , (2.500 м2 намењено јавном одвијању програма). Поред интересантних просторних могућности СКЦ има клавир марке Sтеinwеy без кога се не може замислити озбиљнија концертна активност, као и квалитетну расвету и озвучење.
Од 2005. године у састав СКЦ-а ушао је део програма и простора који је припадао Политехничкој академији на Новом Београду са укупном површином од од 1300 м2 , од чега је 1000 у јавној функцији.
Осим за сопствене програмске потребе све ове просторе и одговарајућу техника СКЦ уступа и другим корисницима.
велика сала
Свечана дворана (1000 м2 ) са сценом, балконом и шест стубова који јој дају јединствену атмосферу, има капацитет од 300 мобилних седишта и може да прими 1000 људи). Намењена је одржавању концерата, позоришних представа, филмских пројекција, свечаних и научних скупова, свечаних пријема, модних ревија, мултимедијалних презентација и других програмских садржаја.

http://www.glasbeograda.net/skc.php
---------------
On je napomenuo da organizatori Parade za mesto održavanja skupa nisu uzimali u obzir lokacije koje nisu u centru Beograda.
Ušće i ostali prostori nisu bili opcija, naveo je Pavlović, a Organizacioni odbor se odlučio da manifestacija počne u parku Manjež, a da se nastavi šetnjom ulicama Nemanjinom do Vlade Srbije, Kneza Miloša, Masarikovom i da se završi u SKC.
Prema Pavlovićevim rečima maršuta Parade je simbolična, jer vodi pored institucija države, od kojih očekuju pomoć, a ove godine se navršava i 20 godina gej-lezbo aktivizma u Srbiji.

http://www.24sata.rs/vesti.php?id=79136