Zemunac,

Vasiljević preteruje. Rumuni su do sada kupili svega nekoliko transportnih aviona C-130 Hercules kako bi mogli samostalno da prebacuju trupe u misije. Nisu nipošto potrošili sumu novca koji spominje na kupovinu nove opreme. To su mitovi i legende.

Rumunija planira da kupi 24 borbena aviona ali još uvek nije doneta odluka šta će se kupiti i od koga. U igri su izraelski F-16, francuski Miraž-2000, švedski JAS-39 ili modernizovani MiG-29. Inače aranžman koji su ponudili Izraelci bi koštao 150 miliona dolara. Pričati o desetinama milijardi dolara jednostavno ne stoji niti Rumuni raspolažu sa tom količnim novca za modernizaciju vojske.

Ovo što on priča je klasična zabluda kako sve istočnoevropske zemlje koje su ušle u NATO su morale da daju milijarde dolara na kupovinu novog oružja i opreme iz Amerike. To jednostavno ne odgovara istini.

Danilo, naš prijatelj Vasiljević je očigledno blizak sa nekim vojnim struktirama školovanim u titoističko-partizanskoj doktrini opštenarodne odbrane. To se vidi iz aviona. Ko još u XXI veku planira obaveznu regrutaciju i vojsku sastavljenu od rezervista (civila) koji moraju da se odazovu vojnom pozivu.
Od toga nema ništa. Ja sam bio mobilisan za vreme NATO agresije i znam kako izgleda "vojska" sastavljena od rezervista. Pijanstva do besvesti, spavanje na straži, bežanje kući itd. Poznat je i stariji slučaj rezervista iz Valjeva, cela četa, koji su napustili položaje na Vukovarskom ratištu (1991. godine) i svi do jednog otišli kući u Valjevo.
Od takve "vojske", više štete nego koristi.

Međutim, činjenica je da svaka reforma oružanih snaga košta puno novca. Savremeno naoružanje je skupo, najmanje je bitno da li je američko ili rusko. Pratim po malo tu oblast, mi u Srbiji moramo da osavremenimo RV i PVO. Veruj mi da će nas koštati mnogo. Savremeni ruski avioni nisu mnogo jeftiniji od američkih, da ne govorim o najsavremenijim S-400 "Триумф" PVO sistemima ili najnovijim ruskim S-500 "Самодержец".

Poenta je da trebaju milijarde dolara, nebitno je poreklo (proizvođač) naoružanja.

Zemunac,

Jasno da je čovek iz ONO i DSZ priče. Iste dečije bolesti su imali ex komunističke zemlje Varšavskog bloka. Projekcije na nivou hladnog rata i bitke iz Staljingrada.

Što se tiče RV i PVO tačno je da je reč o skupim investicijama ali svi pažljivo ulaze u takve aranžmane. U Evropi se drastično smanjuje broj borbenih aviona u odnosu na 80-te ili 90-te godine jer su avioni nove generacije jednostavno preskupi a i nema opravdanja za velikim kupovinama jer su svi u istom vojnom savezu.

Naravno svaka zemlja održava sisteme RV i PVO ali je i tu prošlo vreme grandioznih projekata. Danas zemlje kupuju par desetina višenamenskih borbenih aviona, nešto ide za obuku i to je to. Grandizni raketni sistemi PVO se ne kupuju, već stoje na raspolaganju za potrebe grupa zemalja. Ako zatreba, kao što je trebalo Turcima zbog straha od Scud projektila, amerikanci su došli, raspakovali patriote i bili tamo dok je bilo potrebe.

Mnogo važniji projekti se odvijaju na polju transportne avijacije za međunarodne misije. U Avganistanu je momentalno oko 20.000 vojnika iz cele Evrope i SAD koji se stalno rotiraju, dostavlja se hrana, oprema itd. Potrebni su transportni avioni većeg doleta, transportni helikopteri, kvalitetni oklopni transporteri, dobro uvežbani vojnici.

Što se tiče srpskog RV i PVO, trebaju nam novi višenamenski borbeni avioni ali to je toliko skupo da u narednih deset godina iz budžeta neće moći da se kupi nijedna eskadrila. Eventualno bi mogao da se napravi aranžman putem lizinga, međudržavnog dogovora ali to je sve viša politika. Šta će nama S-300, S-400 ili neke druge preskupe rakete? Od koga da nas brane? Mi ćemo sutra razvijati zajedničke jedinice sa Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom i ostalim komšijama i šire a ne ratovati sa bilo kim.To bi bilo čisto bacanje para kojih iovako nema.

Danilo, ne mogu da se složim sa tvojim mišljenjem. Našoj zemlji treba profesionalna vojska, a ne pozadinski servis za američke trupe (ili ruske, ako budemo gubernija).
Prijatelju, mislim da ti zaboravljaš da je ovo Balkan, takav kakav jeste već hiljadu godina. Te priče o zajedničkim jedinicama su prazna priča, blago rečeno. Izvini, ali Grčka i Turska su višedecenijske članice NATO, ali već decenijama vode mini trku u naoružanju. Balkan je to, moj Danilo.

Da se ne lažemo, kako god da se reši problem Kosova, pa i status BiH, Srbi će još zadugo
morati da računaju sa albanskom pa čak i bošnjačkom pretnjom. Ne zaboravi da Bošnjaci kolektivno sebe vide kao "žrtvu agresije i genocida". I čekaju da se "ispravi nepravda". Znaš šta to znači.
Ušli mi u NATO ili ne, Srbija mora imati oružane snage sposobne da predstavljaju faktor odvraćanja od eventualne agresije. To je realnost i moramo biti svesni te činjenice.

Slažem se da ona narodna kaže "koliko para, toliko muzike", znači postepeno moramo da idemo u modernizaciju oružanih snaga, nama treba jedan savremen PVO sistem S-400, čak i jedna Hrvatska ima sistem S-300. Borbena avijacija i borbeni helikopteri su neophodnost. Npr. Hrvatska upravo pregovara o kupovini borbenih aviona i oklopnih vozila, mi moramo da držimo korak sa susedima, u najmanju ruku. To su činjenice, Srbija ne sme da dozvoli da ostane bez aktivnih i mobilnih odbrambenih snaga.

Nemogu da verujem da si ti ovo napisao.....
 

To ne lici na tebe,
mada nema veze izjava je OK.

Slažem se da vojska treba da bude aktivna i mobilna, ne slažem se da su misije bilo čiji servis već način da se jača međunarodni uticaj svoje zemlje. Jedna je stvar učestvovati u koalicionoj ratnoj operaciji kao što je bio Irak, a druga je stvar učestvovati u mirovnoj misiji pod mandatom UN-NATO kao što je slučaj u Avganistanu ili na Kosovu u kojoj učestvuju svi od Iraca do Argentine i Mongolije. 

Hrvatska nema S-300. Kupili su jedan lanser bez raketa tokom rata 90-tih u strahu da će ih Srbi gađati lunama, taj sistem nikada nije postao operativan i danas ga ne koriste.  Na prostoru Balkana nijedna zemlja nema takav raketni sistem niti planira da ga kupuje.

Na Balkanu trke u naoružanju verovao ili ne nema već par godina od kada su svi počeli ozbiljno da se spremaju za NATO.

Bosna i Hercegovina danas ima simboličnu malu profesionalnu vojsku, pri tome odlično sarađuju i sa Srbijom i sa Hrvatskom, ali se na žalost o tome malo priča u medijima. Makedonci takođe imaju malu i profesinalnu vojsku, Rumuni i Bugari su u procesu drastičnog smanjenja i reorganizacije, Mađari su izbacili sve tenkove iz operativne upotrebe. Srbiju nema ko da napadne. Ovakva situacija na Balkanu nikada ranije u istoriji nije bila.

Inače zajednička jedinica nije neka budućnost, to već postoji i funkcioniše jedino što smo mi još uvek van toga. U Rumuniji se nalazi brigada Jugoistočne evrope - SEEBRIG gde su zajedno Bugari, Rumuni, Albanci, Hrvati, Bosanci, Turci, Grci, Italijani i Makedonci.

Ovo sve naravno ne znači da mi ne treba da imamo kvalitetno opremljenu i dobro osposobljenu vojsku, naprotiv. Ali niko u našem regionu ne pravi vojsku ni po sadašnjem stanju a ni po budućim projekcijama za 2015 i 2020 godinu snage za nekakav regionalni sukob ili napad na susede već za delovanje u zajedničkim okvirima.

Hm..

@ Danilo

Hrvatska upravo pregovara o kupovini borbenih aviona. Neki dan sam gledao na HTV-u emisiju o tome. Dvoume se između "eurofighter"-a i američkih F16 aparata. Rezervna i jeftinija opcija su im švedski "gripen"-i. Takođe planiraju obnovu ratne mornarice.
Pitam ja tebe, šta će Hrvatima najsavremeniji eurofajteri? Da neće možda da gase požare u Dalmaciji sa njima?

Već sam ti dao primer trke u naoružanju između Grčke i Turske, koji traje i dan danas. A obe zemlje su članice NATO. Grčki budžet za odbranu je 4 milijarde € godišnje, proveren podatak.

Ponavljam, Srbija ne sme da se prepusti NATO "integracijama" bez ozbiljne oružane sile, pod sopstvenom komandom. Spomenuo si primer Mađarske, tačno je da je prošla Vlada drastično smanjila oklopne jedinice, ali sada vide da su pogrešili, pa žure da razmeste oklopno-mehanizovanu brigadu na svojoj granici prema Ukrajini. Pojavila se "strategijska rupa" u mađarskoj doktrini odbrane. Potpuno su zaboravili na "prorusku" Ukrajinu.

Evo, budžeti za odbranu NATO zemalja, fiskalna godina 2005/06.



Danilo, pogledaj pažljivo ove cifre, ogromne su pare u pitanju.
Svaka ozbiljna država održava svoje respektabilne oružane snage, bez obzira na članstvo u NATO. Kakve crne integracije, to je sporedno. Niko nije blesav da svoju sudbinu prepusti u "tuđe" (SAD) ruke. To je naivno i neozbiljno.

@Zemunac,

Da ne bude nesporazuma - slažem se da bilo naivno govoriti da bilo može da prepušta svoju sudbinu u ruke jedne velike sile, ali je kolektivni sistem bezbednosti dramatično izmenio filozofiju upotrebe vojske i potrebe za odbrambenim resursima zemalja na individualnom niou.

Uopšte nije sporno da sve zemlje u Evropi svoje oružane snage projektuju kako bi istovremeno zadovoljile odbrambene potrebe svoje zemlje, ali se one istovremeno projektuju da budu interoperabilne tj. za funkcionisanje u širim okvirima, da budu što bolje osposobljenje za misije van matične teritorije (Kosovo, Avganistan, Sudan itd) i kroz osposobljavanje za zajedničko delovanje sa drugim članicama NATO-a i Partnerstva za mir.

Najveći deo para iz budžeta koje navodiš, sa izuzetkom Grčke i Turske, ide upravo na transformaciju vojske i osposobljavanje za što efikasnije delovanje u kolektivnom ambijentu. Sve zemlje NATO-a su potpisnice Vašingtonskih obaveza iz 1999 i Praških obaveza iz 2004. godine - sa jasnim projekcijama koliko moraju da pojačaju napore na profesionalizaciji, nabavci modernije telekomunikacione opreme, većoj osposobljenosti jedinica za rad van matične teritorije, transportnih aviona itd itd.

Evo primera Italije: italijanska vojska istovremeno mora da dodeli jedinice za godišnje potrebe NATO-a za snage za brza dejstva, istovremeno mora da dodeli jedinice za NATO zajedničku operaciju nadgledanja Sredozemlja u sklopu borbe protiv terorizma i org.kriminala, istovremeno mora da pripremi jedinice za KFOR i za Avganistan.

Primer država kandidata poput Hrvatske je jako dobar - to je zemlja kandidat i za NATO i za EU. Tačno je to što si naveo da Zagreb planira kupovinu novih višenamenskih borbenih aviona. To nije samo njihova nacionalna potreba, jer i NATO i EU zahtevaju od svojih članica da budu osposobljene da samostalno obavljaju air policing zadatke, odnosno da su sposobne da efikasno kontrolišu sopstveni vazdušni prostor. 

Međutim, za razliku od nekih ranijih vremena, sada niko neće kupovati stotine aviona već jednu do dve eskadrile - 12 do 24 nova višenamenska borbena aviona. To je slučaj Mađarske, isto je i u Slovačkoj, isto je i u Češkoj, isto će biti i u Hrvatskoj. To znači da će te zemlje zajedno imati manje borbenih aviona nego što ih je imala SFRJ  tokom 80-tih.

Hrvati su izuzetno aktivni u međunarodnim misijama. Oni su se opredelili da im glavna niša bude vojna policija. U Avganistanu su prisutni već četiri godine, momentalno imaju 150 vojnih policajaca tamo, vojno su angažovani i u KFOR-u na Kosovu. Makedonci su angažovani u EUFOR-u u Bosni i Hercegovini, plus u Avganistanu plus u koalicionoj operaciji u Iraku. 

Da je bilo malo više pameti i mudrosti naši bi u Avganistanu već dve godine mogli da budu sa sanitetskom jedinicom i da leče i civile i ranjene pripadnike međunarodnih snaga. Em što bi naši vrhunski radili taj posao i zarađivali lepe pare, em što bi nam porastao međunarodni ugled, em što to marketinški za čitavu državu i naciju na međunarodnom nivou ima bolji efekat nego milion reklama na CNN-u.

@ Danilo

sad smo se složili. Znači, prioritet je obezbeđivanje sopstvene bezbednosti, tek zatim idu integracije u šire vojno poltičke saveze.

Na našem primeru, to izgleda ovako. Prvo se nabavljaju 2,3  eskadrile najsavremenijih borbenih aviona, pa zatim se kupuju transportni avioni, ako preostane para.

Istovremeno, nabavka borbenih helikoptera, protekli ratovi su pokazali da je bivša JNA (VJ, VRS, SVK) troma i bez mobilnih desantnih jedinica koje mogu brzo da napadnu dobro ukopanog neprijatelja. Najveći nedostatak JNA je bio nepostojanje helikoptersko desantnih jedinica.
Znači moramo da nabavimo bar 40 komada borbenih helikoptera tipa AH-64 Apache ili ruskih Kamov Ka-50 ili najsavremenijih Mil Mi-28.

Dalje, potpuna modernizacija oklopnomehanizovanih jedinica, kao i nabavka novih BOV za potrebe pešadije. Naravno, uz sve ovo ide modernizacija sistema veze i pod obavezno modernizacija PVO

Koliko će svi ovi navedeni zadaci da nas koštaju? Mnogo, desetak milijardi dolara, po mojoj proceni. I to proračunato na armiju od 35-40 hiljada profesionalnih vojnika.