Poneti nešto ili ne?   

Volite da se viđate s prijateljima, a i vaši prijatelji su podjednako društveni. Dopada im se da prave sedeljke u svom domu i da pozivaju sebi drage osobe da se druže s njima. Vi, kao što je red, svaki put ponesete nešto - flašu vina ili makar kafu ako nemate ni za šta više. A vaši prijatelji vam svaki put kažu da ne treba ništa da nosite ni da im dajete, važno je da ste došli, druženje je ono što je bitno. Prilično su uporni s tim svojim stavom, toliko da ni vi više ne znate šta da radite.

S jedne strane, neprijatno vam je da im u kuću dođete praznih ruku; naročito jer ne dolazite na kaficu, već znate da ćete dobiti bogato (i ukusno i gojljivo) posluženje. Znate da vaši prijatelji troše novac kako bi nabavili svu tu hranu kojom će sve vas poslužiti i želite da i vi malo doprinesete, a ne da apsolutno sav trošak bude na njima. Razmišljate: pa ni vama, kad biste tako spremali hranu za više osoba, ne bi bilo finansijski lako, i značilo bi vam da i gosti donesu nešto. A i red je ne doći praznih ruku, zar ne?

S druge strane, vaši prijatelji zaista insistiraju na tome da im ne donesete ništa i ne želite da se sukobljavate s njima. Njihovo je pravo da nešto žele ili ne žele i već pomalo kvari atmosferu to što vas svaki put ubeđuju da nije trebalo ništa da donosite. A ta atmosfera je bitna za uživanje u druženju. Šta u ovakvoj situaciji?

Ovde je problem u ustaljenim običajima, u tradiciji. Tradicija je da vi, kao gost, donesete nešto, i tradicija je da se domaćini nećkaju i da vam kažu da nije trebalo, da je najvažnije da ste vi došli. Onda se svi malo previše unesu u tradicionalne uloge - i eto sukoba. Ipak, situacija je daleko od beznadežne. Postoji relativno lako rešenje za ovakvu situaciju, rešenje koje će vam omogućiti da pomognete prijateljima (što bi svakako bio red, kad se već oni toliko trude), a da i oni osete da ne treba baš toliko da se "brane".

Sledeći put možete da im zaista ništa ne odnesete - ali zato pomozite domaćici u pranju sudova, ili posluživanju jela, ili već nešto slično. Posle toga, kad donosite nešto, neka to bude nešto što ste sami spremili, recimo, "kolači po receptu vaše bake" (nema veze što ste recept zapravo videli u časopisu). Time onome što donosite dajete pečat ličnog i tada će i vašim domaćinima biti znatno teže da se bune što ste nešto doneli.

praktikujem da uvek donesem ponesto,naravno kada za to imam para.
Mada sam od jedne moje koleginice dozivela neprijatno iznenadjenje.
od skora pocele da se druzimo. kad god bih dolazila kod nje donosila sam sok i ponesto od grickalica, i ona meni - u pocetku sam mislila kako i ona to praktikuje... medjutim jednom nisam nista odnela, ona dolazi i naravno (verovatno predvidljivo) nista ne donosi. nije mi bilo zbog glupih grickalica, nego zbog njenog stava - donecu ti ako ti doneses meni...strasno. nisam na takve stvari tako gledala...

heheheh kako to zvuci poznato...a i ona verzija ja odem odnesem jedanput, drugi put, treci put..kad odes praznih ruku ko da te popreko pogleda a ona dodje jedan put, drugi put, treci put..i s vrata sledi opravdanje (apsolutno nepotrebno) joj izvini ja ovako nabrzaka praznih ruku, nego nisam planirala da svratim bas sada(a najavise par dana unapred  ).. naravno da ne gledam na to..ako idem kod nekoga prvi put u kucu, ili pak idem na slavu, rodjendan, zurku isl..nikad ne idem praznih ruku, makar i znala da ce domacin protestvovati...jednostavno takva sam...ako idem kod nekoga gde ima male decice, barem za po jednu lizalicu imam da kupim..da ne odem tek tako..to su male neke stvari ali je vazna paznja

Druzite se sa dzimrijama 

Ја волим да свугде идем  пуних руку, поготово ако тамо има деце.

I ja  potpuno podetinjim kada idem u posetu gde ima malisana. Nisam neko ko danima obilazi radnje i gleda izloge, pa tek onda odlucuje o kupovini, em mi je dosadno, em nemam vremena za to. Medjutim, kada tim malenim cudima kupujem poklone, onda to radim sa uzivanjem i ne mislim na vreme

Sto se tice mojih prijatelja, uopste nismo optereceni tegljenjem grickalica, sokova itd itd itd ukoliko neko dodje "praznih ruku", to nije razlog da zaostravamo odnose, niti da "uzvracamo milo za drago"... kao da je bitno da li je neko nesto doneo? 

ja imam malo drugacije iskustvo.
prvo smo uvek jedna drugoj donosile grickalice, sokove i sl. pa je to dosadilo, pa smo prestale.

al uvek kad sam dolazila i njenom bratu sam donosila nesto ... (mladji brat, svi ga vole i tako to)
onda je i ta drugarca pocela govoriti i njoj da donosim, pa sam pocela i njoj,
onda je pocela pricu kako njoj donosim, a njen tata pojede sve. onda ja svima po nesto donesem, a kad su poceli s tim kako je i mama pocela uvece da jede ....   e sad nece vise niko. i tako sam prestala.

ponekad donesem grickalice, sok, a nekad ne. nema ljutnje.

Meni je to malo bezobrazno..

 

u bokte

neki put donesem, neki put ne, nema pravila
ako ima dece bar neki slatkis, pod obavezno
za uobicajene posete tipa 'sad cu da ti svrnem na kafu', ne treba se obavezivati niti nekog obavezivati...
 
medjutim, u vreme kad sam sama zivela, pa se drustvo okupljalo svakodnevno,
bivalo je da kazem 'kupi neko pice usput' ili sta god... mislim, ako neko ne kapira da ti je stalno u kuci i da nije u redu da ga ti redovno hranis i pojis, nije mi problem da ga podsetim 
... ali to je specificna situacija, 'kampovanje' kod nekog i sl.
kao sto je specificna situacija i zvanicna poseta, dakle odlazak u goste na 'goscenje'

 

Ma ljudi ko me voli samo zbog toga sto nesto donesem neka se oprosti druzenja, za decu da ali za druge...