Ma zaboravi ti celu tu pricu sa caletom. Ok, znam da ti je cale i sve to ali ako do sad nije naucio neke stvari nece nikad. Izgubices previse vremena a neces uraditi mnogo toga. Dok si mlad i imas snage, pamet, ambicije kreni sam da stvaras sebi bolje sutra jer za uspeh osim tebe samog i eventualno hiljadu dunara nije ti potrebno nista vise. pozdrav

Verujem ti na reč, ali moraš da znaš da imaš izbora.
Je li imaš dve ruke i dve noge? Jesi li zdrav? Jesi li normalan?

Ako je odgovor na ova pitanja pozitivan, onda te ništa ne sprečava da ne trpiš ama baš ništa što ti se ne dopada.  

To sam mu i ja odgovorio u postu iznad. Jbg kod nas je socijalisticki sistem ostavio dubok trag i ''normalno'' je ocekivati da ti neko drugi zavrsi fax, nadje posao, obezbedi dobru platu i lagodan zivot a ako se to slucajno ne desi onda momentalno okriviti ameriku, politicare, postojeci sistem, izaberite po volji.

Bez namere da te uvredim, biću ipak pomalo brutalan... 
Naprotiv, hrabar bi se pokupio i otišao, pokušao da napravi nešto svoje. A upravo slabić bi ostao i "želeo" da se stvari preokrenu u njegovu korist.
Želeti je jedna stvar, a raditi nešto po tom pitanju je nešto drugo.
Tvom ćaletu je neko ostavio firmu, poklonio mu posao ? Cenim da nije. Stvorio je sam na ovaj ili onaj način. Ne vidim zašto ti ne bi učinio isto ako si sposoban. Jeste teško, ali na muci se poznaju junaci.

Da, ovo si lepo primetio, ja bih jos dodala da ce ti trebati i mnogo strpljenja ukoliko odlucis da ostanes i situaciju preokenes u svoju korist. Ipak nije mala stavr kad ti roditelj ostavi u amanet pocetni kapital i ti posle samo guras dalje. A pocinjati ispocetka u sv slucaju je jako naporno i mucno ali posle je i to nesto samo tvoje ...Ma ti ces najbolje proceniti sta ti je ciniti, niko ti ne moze reci uradi ovo ili uradi ono jer niko u potpunosti ne poznaje celu situaciju. Kakav si ti tip i koja ti je granica tolerancije samo ti znas, hajde sretno i javi sta se izdesavalo 

Ima jedna žena.
Starija... pa ne više od 35 godina.
Udala se u nekom... pa... to je stvarno pičkovac, nisam uspeo da zapamtim ni ime mesta.  Uglavnom u blizini Leskovca.
Tom selu je i Zdravko Čolić... kao i ostala božanstva... okrenuo leđa.
Udala se za čoveka kojem je rodila dvoje dece. Žive sa njegovim roditeljima.
Odmah da kažem u startu i napomenem ključnu stvar... njegov otac je maltene bog u toj kući. Šta maltene? Čovek je bog, sudija, blagajnik, inspektor, policajac i đavo. Sve to. Pod jednim krovom.

Muž joj radi u nekoj fabrici, težak posao i čim primi platu... odmah predaje novac ocu. I sav novac je kod njega u džepu od košulje.
Otac raspolaže sa svim novcem i ne može se ni ona mala Kravica od... ebem li ga 30-40 dinara kupiti ako on to ne odobri i da pare.
Da stvar bude gora... matori je neviđena stipsa. I alkoholičar.

Ona je dobra i prosta žena. 80 posto kućnih poslova obavlja sama, mora. Čak i one takoreći muške poslove koji zahtevaju veću fizičku snagu... ona to radi. I to su uglavnom poljoprivredni poslovi i poslovi sa stokom plus održavanje kuće, gajenje dece i mnogo štošta što ću verovatno zaboraviti pa neću sve ni nabrajati.
Ruke su joj istrošene i hrapave... moja drugarica kad ode u posetu (ona je rođaka njenog muža)... nakupuje joj se raznih kremica i ostalih sredstava za higijenu. I obavezno par pakovanja uložaka. Da... ne daju joj novac za uloške pa koristi neke krpe. Silno se obraduje tim nekim stvarima za koje su nama dobar dan... i veoma banalne.
Verujem da je nekom kome Lea Kiš ili neka druga veštica koja je sad In po čitav dan titra o modnim i svetskim dešavanjima i zajebancijama veoma teško razumeti jednu takvu situaciju i jedno takvo okruženje... ali zamislite već to nekako, snađite se.
Meni je lično bizarna cela ta stvar, i ne mogu da verujem da postoji čovek poput njenog muža koji rmbači, radi i na kraju sve da svom ocu alkoholičaru koji kad se vrati pijan premlati malo njegovu majku, zagorčava svima život, ne radi ništa a svima podelio obaveze... i sve to jer se plaši da ga otac ne istera sa imanja.
To je jednostavno, mnogo nesposoban čovek... taj njen muž.
Pa da radi za 200 evra... a sigurno radi za više, u bednom Leskovcu stan nije više od 100 evra... ma za pola može da se nađe.
Da lepo lupi šakom od sto i postane svoj čovek (u triespetoj, četdresetoj jbt..) i kaže vodim svoju porodicu i svoju napaćenu ženu u grad, u stan... snaćićemo se, potrudićemo se...
Ne.
On živi u strahu.
I tako.
Tako ta porodica funcioniše. Tako oni žive. Vreme prolazi. Troše, kako bi se reklo, bogu dane.
I to je već svršena stvar...


Meni je to veoma tužno, ali je i razumljivo.... odnosno, stvar je u tome da ta žena ne zna za bolje. Ona nikad nije doživela nešto bolje. Njoj je sasvim strano da se ona sredi, da izgleda kao žena, da ode negde na ručak večeru... da popije. To je njen svet na koji je ona naučena.
I taj njen muž, vaspitan je da bude jajara.
Matori je takav kakav je... i kad se poslažu sve kockice... sve je to vrlo jasno i razumljvo... nije lepo i nije verovatno normalno... ali je razumljivo.

Ali tebe nikako ne mogu da skapiram i razumem.
Ako već poznaješ svet... obrazovan si... i znaš da nije svet samo tvoja ograda i da možeš sam sa svojim rukama raditi i zaraditi... nije mi u potpunosti jasno tvoje ponašanje.

Stvar je u tome da si ti navikao na komfor.
Da... komfor.  Lepo sam se izrazio.
Ne zato što je lep i udoban... već zato što je siguran. Zato što je čvrst.
Imaš strah da ti se izmakne tlo pod nogama.
Zapravo, kukavica si.
I sujetan jer insistiraš na posao u tvojoj struci i ispod časti ti je sve ostalo.
A kad se navikneš na komfor... e to je onda vrlo zajebana stvar.

Većina ljudi bi radije bili sigurno nesrećni nego rizikovali da budu srećni.

 

Iskreno, mene interesuje ko ti je ispricao pricu od pre 20 godina...

Ljudi se plase zivota... a to ih sputava i zavrse kao ta zena sto je Goa opisao...

Tu ženu nikako ne mogu da sažaljevam, jer ako ne ume da se izbori za sebe, onda za bolje, nažalost, i nije.
Surovo, ali takav je život - surov.

Ona ni ne traži sažaljenje.
Ona zapravo ni ne zna da joj je potrebno sažaljenje.

Već meni je, iz mog ugla... to tužno. Ali razumljivo.