Zvezdan namamljen kod Sretena Lukića
Zvezdan Jovanović nikada nije dao nikakav iskaz o ubistvu u pravom smislu reči - on je samo potpisao ono na šta su ga primorali. Britanski obaveštajac Entoni Monkton bio je u nekoj od susednih kancelarija i sklapao Zvezdanovu i druge „izjave“ - to bi mogao da nam pojasni vrli ministar Dušan Mihajlović. Nadam se da ćemo istinu uskoro čuti i od samog Zvezdana - neka on ispriča ono što zna najbolje. Upitao sam sudiju: Ko će „materijal“ za DNK analizu da mi uzme na silu, a on je samo slegao ramenima i spustio glavu. Iskreno sam se nadao da će sa sobom dovesti izvršioca „za silu“ - bila bi to supertuča, ali su u sve uvalili komandire koji me čuvaju, pa nisam imao srca da se s njima bijem
Milorad Ulemek Legija ne može, naravno, biti svedok u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Ali, on i o tome ima svoju „priču“.

Sud ste upozorili da „postoji dosad skrivana priča o pikavcima koji su potureni Zvezdanu Jovanoviću“. Dodali ste da su ti pikavci uzeti iz pepeljare u kabinetu generala policije Sretena Lukića.

- Ti pikavci jesu uzeti iz Lukićevog kabineta da bi bili podmetnuti Zvezdanu. Ali, očigledno da im pokušaj nije uspeo.

Tvrdili ste, takođe, da je Zvezdan Jovanović bio namamljen u Lukićev kabinet. Kako, pod kojim okolnostima? Je li došao trenutak da se o tome više sazna? Kako je to realno izgledalo?

- Nije samo on bio tako namamljen kod generala Lukića! I, nije džabe za to bio izabran general Lukić. Sreten je naš stari ratni drug, koji je u tom momentu bio klasično ucenjen Hagom, pa je morao da radi ono što mu se kaže. Stavili su mu do znanja da, u suprotnom, dobija kartu u jednom pravcu!

Da li se to dogodilo samo Zvezdanu Jovanoviću?

- Ne. Gotovi svi pripadnici JSO bili su namamljivani na isti način baš kod Lukića. U suštini, bila je namamljena cela komanda. Tobože, radi dogovora o nekakvom angažovanju JSO.

Šta se događalo posle „namamljivanja“?

- Svi su odmah pohapšeni! Logističari i manje bitni su odmah pušteni, a operativni oficiri su odvedeni u zatvor. Tu je Zvezdanu bilo rečeno da „znaju“ da je umešan u ubistvo. Zvezdan se samo nasmešio i pružio ruke. Čovek nije mogao da veruje koju priču mu serviraju! Mislim da je tek kasnije, kada su počeli da mu prete preko porodice, shvatio kakvu mu igru pakuju. Nadam da ćemo ovo uskoro čuti i od samog Zvezdana. Neka on ispriča ono što zna najbolje.

Da li je tačno da je njegovom davanju iskaza prisustvovao jedan visoki britanski obaveštajac? Postoje li za to svedoci i dokazi? Kako su realno stajale stvari sa tim britanskim obaveštajcem?

- Taj famozni obaveštajac se zove Entoni Monkton. On nije bio prisutan kada je Zvezdan davao iskaz. Uostalom, Zvezdan nikada nije ni dao nikakav iskaz u pravom smislu reči. On je samo potpisao ono što su ga primorali da potpiše. Inače, dotični gospodin je bio u nekoj od susednih kancelarija i sklapao njegovu i druge „izjave“. To bi mogao dosta da pojasni vrli bivši ministar policije Dušan Mihajlović.

Na osnovu čega ste tvrdili da „snimak ubistva premijera“, pored B 92, ima i TV Pink i da ključni ljudi obe televizije „znaju zašto ih kriju“?

- To sam tvrdio na osnovu prostih i logičnih činjenica. Prema mnogim izjavama, kako policajaca koji su obezbeđivali zgradu vlade, pa preko izjava ljudi iz premijerovog obezbeđenja, nesporno je utvrđeno da su se preko puta vlade - i to na mestu koje tačno gleda na ulaz br. 5 - nalazile ekipe novinara s postavljenim kamerama. Nesporno je utvrđeno da su među tim ekipama bili ljudi pomenutih TV stanica.

Znate li išta o okolnostima pod kojima su ti kadrovi mogli da budu snimljeni, pogotovo što ste ocenili da Pink „laže sud da su izbrisali nešto što predstavlja arhivski snimak“?

- Detalje ne znam, ali je prosto nemoguće i neverovatno da profi-snimatelji nisu snimili dolazak kolone vozila sa pokojnim premijerom i njegov izlazak iz kola. Tako nešto nijedan kamerman ne bi propustio.

Zbog čega su te okolnosti vama tokom procesa bile toliko važne?

- Kako ne bi bile! Vratite se na „sačuvane“ scene unošenja premijera u vozilo i svega što se zatim događalo. Neizbežno je pitanje šta je sa snimljenim materijalom pre toga? Kako to da je obrazloženje dotičnih stanica bilo da je obrisano?! Da li iko normalan može da poveruje da su takvi istorijski arhivski snimci obrisani?! Što, da im možda nije falila kaseta, pa su, eto, morali i da brišu! Ne, to su obične budalaštine, ako nije nešto mnogo gore!

Šta „mnogo gore“?

- Deo nečije režije i montaža. Jer, zašto nam nije bilo dozvoljeno da saslušamo direktno kamermane koji su to snimali? Zašto je sud odbio te predloge?

Šta bi ti nestali (izbrisani kadrovi) otkrili i kako je moguće da za njihovo uništavanje (ako su zaista uništeni) niko nije krivično odgovarao?

- Ti snimci bi nam pokazali najveću spornu stvar u ovom procesu, kako je uistinu stajao pokojni premijer u trenutku kada je pogođen. Međutim, to očigledno nekome nije odgovaralo.

Ako ti snimci, koji su realno istorijski, nisu uništeni, u čijim rukama bi se danas mogli nalaziti i zbog čega, u tom slučaju, država Srbija pokazuje nezainteresovanost za njihovu sudbinu?

- Sve to bih i ja voleo da znam!

U međuvremenu, razotkrilo se da su pikavci koji su bili pripisani Zvezdanu Jovanoviću mogli pripadati vama i da je DNK-bris uziman od vaše majke posle ubistva Momira Gavrilovića? Da li je to tačno? Zbog čega ste na procesu zagonetno rekli - „otvoriće se ova priča u nekom životu“? Nespretnost u formulisanju, ili ste, možda, imali razloga da strahujete za sebe ili za porodicu?

- Šta vredi što sam na okolnosti sa pikavcima upozoravao sud i što je isto činila čitava odbrana?! Kome bi mogli da pripadaju drugi pikavci koje pominjete? Tu ste malo pomešali priče. Poseban problem su pikavci koji je trebalo da budu podmetnuti meni. Ti pikavci su u vezi sa ubistvom Momira Gavrilovića. To su, navodno, bili pikavci koji su pronađeni na licu mesta. Tobože je na njima bio DNK moje majke ili se DNK na njima poklapao sa DNK moje majke.

Šta je tačno bilo po sredi? Šta u pozadini?

- Ne znam nešto posebno više. Mnogo su to zapetljali. A sud, zamislite, to uopšte nije zanimalo. To nije bilo u domenu njegovog interesovanja. Sudu je bilo važno samo da potvrdi optužnicu!

Ko je i zašto zapetljavao još tada? Da li je vama u pritvoru uziman takav „bris“ i kakav je rezultat bio? Niste li, možda, već u vreme ubistva Gavrilovića bili na nečijem nišanu?

- Moguće je. U svakom slučaju, kada sam dobio rešenje da treba da dam DNK da bi se napravilo upoređenje sa tim pikavcima pitao sam - odakle vam DNK moje majke? Da li li ga imate u bazi podataka i da li je bilo kada od nje uziman DNK? Nisu znali odgovor. Rekao sam onima koji su došli kod mene kada saznate odgovor, onda dođite ponovo.

Jesu li došli?

- Došli su, samo sa novim rešenjem u kome se nije pominjala moja majka već je stajala klauzula: u slučaju da odbijem da dam uzorak za analizu, da mi se uzme na silu.

Pa, je li bilo „na silu“?

- Pitao sam, ko će da mi uzorak uzme na silu? Sudija je samo slegao ramenima i spustio glavu. Iskreno sam se nadao da će sudija sa sobom dovesti izvršioca „za silu“. Bila bi to supertuča! Međutim, u sve su uvalili komandire koji me čuvaju i koji sa mnom provode veći deo vremena, pa nisam imao srca da se s njima bijem. Naravno, uvalili su mi tako vruć krompir i na kraju sam dao DNK. Nisu očekivali, ali sam izašao čist i iz tog pokušaja nove podmetačine.

Vladu je trebalo blokirati!
Odmah posle ubistva trebalo je blokirati zgradu Vlade Srbije tako da niko ne može ni da uđe ni da izađe sve dok se ne uzmu izjave od svih i ne utvrdi gde je ko bio i šta je ko radio. „Strani faktor“ se mešao i u sam tok suđenja za atentat - njegovi ljudi nisu izbijali iz sudnice i pratili su i beležili pomno sve šta se dešavalo. Beba i Čeda su u sudu danima lagali za zlatnu medalju i pokušavali da nam ispiraju mozak, pa su neupućeni mogli steći utisak da su oni bili glavni, a da je Zoran Đinđić, u odnosu na njih, bio običan marginalac. Pravo pitanje je imaju li Popović, Jovanović i Janjušević uopšte morala - uostalom, neka me tuže, ionako se u poslednje vreme tužakaju kao plačipičke
Sve što su „službena lica“ 12. marta 2003. radila ispred zdrade Vlade Srbije i unutar nje - trebalo je raditi. U najmanju ruku, drukčije. Z ovu svoju tvrdnju Milorad Ulemek legija ima i objašnjenje.

Nije li, na najprecizniji mogući način, moralo da bude utvrđeno ko je sve 12. marta 2003. godine - u momentu ubistva Zorana Đinđića - bio u zgradi Vladi Srbije, gde se ko tačno nalazio u minutima koji su prethodili atentatu i u momentu kada su se začula dva, tri ili više pucnjeva? Ko nema, a ko ima i kakav alibi?

- Trebalo je da bude upravo tako, ali - nije bilo. Po pravilima, čim se to desilo - odmah je trebalo blokirati ceo taj perimetar. Niko nije smeo ni da uđe ni da izađe iz zgrade vlade! Sve dok se ne uzmu izjave od svih! I dok se ne utvrdi ko je gde bio i ko je šta radio. Ali, to nije urađeno jer je taj haos nekome i te kako odgovarao.

Da li se tu radilo samo o haosu koji je nekome odgovarao? Nije li sve to - pogotovo ako Đinđić zaista nije ubijen iz Gepratove i ako je atentat podmetnut i vama i Zvezdanu Jovanoviću - bilo mnogo, mnogo ozbiljnije i komplikovanije od svakog haosa? Nije li, u tom slučaju, i „haos“ bio deo nečije velike režije?

- Sigurno da je sve to mnogo ozbiljnije od samog haosa. Ali, taj haos i konfuzija koja je nastala od početka su bili idealni za režiju, uništavanje i zametanje tragova. Taj haos je omogućio rezultate istrage kakvima se neki jesu, a neki nisu nadali. U znaku tog prvobitnog haosa su protekli i uviđaj i početak istrage. Zbog toga haosa smo izgubili mnoge dokaze i činjenice, ali smo, sa druge strane, i dobili. Uspeli smo da svetlo da se vidi o čemu se, zapravo, radi.

Zbog čega i istragu i sud realno nije interesovalo zašto je uoči atentata bilo posečeno nekoliko drveta koja su potencijalnom strelcu iz Nemanjine 9 mogla zaklanjati peti ulaz, ko je prao krv na mestu zločina i pomerao Đinđićevo beživotno telo?

- To su, nažalost, samo „detalji“ koji nisu bili obuhvaćeni ni istragom ni kasnijim sudskim postupkom. I to pokazuje koliko je sudu bilo stalo do otkrivanja istine. Premnogo toga se u toku suđenja pojavljivalo kao „čudno“, ali sve to „čudno“, što je realno kontriralo optužnici, a što je moglo da pokaže da nije baš sve bilo onako kako u optužnici piše, sud je proglašavao za „neosnovano“. Ili je to blokirao, uz obrazloženje da bi vodilo nepotrebnom odugovlačenju postupka.

Kakve zaključke danas izvlačite iz okolnosti da se dogodilo i moglo dogoditi da niko zvanično o atentatu ne obavesti ni dežurnog istražnog sudiju, ni dežurnog tužioca, a da uviđajni sudija pre ode u Urgentni centar, nego što mu je bilo omogućeno da počne sa svojim jedinim poslom u takvim situacijama? Da li je i to moglo da bude deo režije i zavere o kojima uporno govorite?

- Te okolnosti upućuju na jedan jedini mogući zaključak - da je neko od samog početka svesno poturao klipove u mehanizam koji je morao da počiva samo na jasnoj i gotovo šablonskoj proceduri! Činjenica da je istražni sudija o samom događaju saznao preko televizije - o svemu više nego dovoljno govori.

Zar je to sve?

- Nipošto. Šta je istražni sudija uopšte tražio u Urgentnom centru? Ko je bila osoba koja mu je rekla da ide tamo? Jer, da li ste nekad čuli da istražni sudija, kada se nešto desi i kad je njegov izlazak na „lice mesta“ zakonska obaveza, prvo ode u bolnicu pa onda na „lice mesta“?!

Unosite li danas možda i neki dodatni sadržaj i smisao u svoje reči s kraja suđenja za ubistvo premijera - da su Đinđićevi „najbliži saradnici“ - Čeda Jovanović, Vladimir - Beba Popović i Zoran Janjušević - svojim „lažnim iskazima naneli štetu i procesu i utvrđivanju istine“? U čemu su konkretno i čime njih trojica i sa kakvim namerama obmanjivali sud?

- Sama činjenica da je punomomoćnik pozvao za svedoke prvu dvojicu, a ne tužilaštvo dovoljno govori o tome koliko su oni bili bitni svedoci. Oni su pozvani da bi dobili priliku da sami sebe opravdaju pred javnošću. Zato uopšte i nije bilo potrebe da se povodom njih utvrđuju neki novi detalji.

Ako nemate ništa konkretno, postavlja se pitanje - niste li se upustili u njihovo zakonski i moralno nedopustivo diskreditovanje?

- Ama, kakvo diskreditovanje?! Treba samo pročitati njihove iskaze sa suđenja i odmah će sve biti jasno. Tokom procesa oni su sami sebi pokušali da ispevaju ode. Dok su danima pokušavali da nam ispiraju mozak, neupućeni su mogli steći utisak da su oni bili glavni, a da je Zoran Đinđić, u odnosu na njih, bio običan marginalac! Lagali su svi za zlatnu medalju!

Šta im je, ako ste u pravu, bio motiv?

- Namera im je bila da još više zamute već zamućeno! Zbog čega, recimo, sud nije dopustio suočavanje između Bebe Popovića i Milana Veruovića koji je tvrdio da je Popović na njega vršio pritisak da zaboravi treći metak?! Zbog čega je bilo blokirano i suočavanje između Čede Jovanovića i Dejana Milenkovića Bagzija koji ga je i te kako kompromitovao u svom iskazu?!

To su propusti suda, a ne Popovića, Jovanovića i Janjuševića...

- Nemojte opet o diskreditaciji i mom moralu! Pravo pitanje je imaju li ta trojica uopšte morala! Uostalom, neka me tuže! To je ionako jedino što rade u poslednje vreme. Tužakaju se kao plačipičke!

Imate li nova saznanja i dokaze koji bi potvrđivali vašu optužbu da veće Nate Mesarović nije imalo „dovoljno dobre volje, hrabrosti ili čak i energije“ za traganje za istinom, da se kod Jovana Prijića i u samom sudu redovno „pojavljivao paničan strah“ kad god su optuženi i njihovi branioci „prilazili optužnici na način koji ukazuje da nije bilo baš tako kako piše gospodin tužilac“?

- Jesu li uopšte potrebni novi dokazi za bežanje suda od otkrivanja istine?!

Šta je od onoga što ste tražili i predlagali, i na čemu ste (najčešće) uzalud insistirali, izazivalo „paničan strah“? U čemu se taj strah ogledao?

- Zar i ovako nije očigledno, ako ja nisam u pravu, zbog čega je onda sud bežao panično i od samog pomena rekonstrukcije?! Zbog čega nam je sud odbio 70 odsto predloga kao neosnovano?!

Faktički tvrdite da se tokom procesa, za vreme suđenja i u njegovim pauzama štošta i zakulisno događalo. Ako su strani obaveštajci zaista odigrali određenu ulogu u davanju prve izjave Zvezdana Jovanovića, jesu li i na koji način uticali i na ta zakulisna dešavanja? Zar, ako su bili tako moćni, nisu mogli i da elimišu razloge za „paničan strah“ o kojem govorite?

- Izgleda da ipak nisu bili toliko moćni. Da jesu, ne bi sud morao da se spušta tako nisko da neke predloge odbacuje kao neosnovane, a da dokaz nije ni izveden! Da jesu, ne bi sud morao da arogancijom - ponašajući se kao i sudija i kadija - pokriva zajednički strah sa Prijićem čija je produžena ruka bio!

Zašto baš „produžena ruka“?

- Ako to nije bio, zbog čega nije dozvolio nova medicinska i balistička veštačenja nekih drugih stručnjaka iz nekih drugih oblasti?! Da li su Milan Kunjadić i Dušan Dunjić jedini stručnjaci u Srbiji? Ko toj dvojici je omogućio monopol nad svim veštačenjima u posebnom odeljenju? A svi su imali priliku da posmatraju kako se od takvih naših zahteva diže i ono malo kose na Prijićevoj glavi!

Jovana Prijića će šutnuti njegovi!
Danas je već javna tajna da je kompletna optužnica pisana u - Kraljice Ane b. b. Pitajte Jovana Prijića koliko je vremena proveo u sedištu BIA. NJegovi će ga šutnuti i ostaviti i zato on već razmišlja šta će biti s njim kada se cela ova maskarada razotkrije i to mu je najveća noćna mora. Uostalom, videćete gde će Prijić biti za nekoliko godina
U nuđenju i obrazlaganju svoje verzije atentata, Milorad Ulemek Legija ima posebni spor sa tužiocem Jovanom Prijićem.

Vaše oponiranje optužnici i prvostepenoj presudi za atentat na Zorana Đinđića daleko je od kontratvrdnji tipa: „nije bilo tako već ovako“. Pokušavate da dokažete da nije pucano iz Gepratove 14 i da ubica nije Zvezdan Jovanović, ali ne ukazujete da li je to moglo biti iz Birčaninove, iz Nemanjine, iz petog ulaza u zgradu Vlade Srbije ili sa nekog sasvim drugog mesta!

- Da su uvažili naše predloge da se izvedu dokazi koji bi pokazali da na Đinđića nije pucano iz Gepratove 14, to uopšte ne bi bilo samo puko oponiranje navodima optužnice! Argumentima bismo dokazali da smo u pravu.

Zašto bi samo vaše „nije bilo baš tako, Prijiću“ njega ili bilo koga drugog ozbiljnije zabrinulo?

- Zna on! Uostalom, svima bi postalo jasno da Đinđić zaista nije bio ubijen sa mesta na koje je ukazao tužilac!

Nije li to samo gola tvrdnja?

- Ni u kom slučaju! Da Đinđić nije ubijen iz Gepratove 14 - postoje činjenice, materijalni dokazi i živi svedoci koji su se pojavili i u toku samog suđenja. Zahvaljujući njima, ipak je stvorena drugačija slika od one koju su, ruku pod ruku, pokušali da predstave tužioci i sud.

Sad ne delujete baš otvoreno koliko tvrdite da jeste. Verovatno jeste teško, ali pokušajte da isterate istinu na čistac, bar delom...

- Dobro. Evo, samo pitajte Jovana Prijića gde je pisana optužnica za atentat i koliko je on zbog nje proveo u sedištu BIA!

OTKUP OD DOS

Vuk Obradović je, tvrdi se, pao i zato što se - ozbiljnije nego što se očekivalo - bavio srpskim ekstraprofiterima svih političkih usmerenja. Pominjete reketiranja, znate li ko je koga reketirao, koji su iznosi posredi?

- Reketirani su svi koji su bili u dobrim odnosima sa bivšim režimom. Neki više, neki manje, u zavisnosti od toga ko je kako legao na novu rudu vlasti. Neki su brže-bolje prešli odmah na dosovsku stranu, nudeći svoje usluge. Neki poput Milana Beka, Željka Mitrovića, Slobodana Radulovića i sličnih. A neki su opet - poput Gorice Gajević, koja je oterana za Rašku, oba Dragana Tomića i Mihalja Kertesa - morali da plate skuplje. Da bi bili ostavljeni na miru.

BEZ FINGIRANJA SA ĐINĐIĆEM!

Ako ste spremni da kažete „golu istinu“, recite da li je tačno da ste, navodno, imali neki dogovor sa Đinđićem o fingiranju, koji je „provaljen“ i kasnije iskorišćen protiv vas? Ako je to tačno, kakvo fingiranje je bilo posredi, ako nije - čiji bi interes mogao da bude da tako nešto bude servirano novinarima?

- Pitanje mi nije jasno jer ne razumem na koje se fingiranje odnosi. U svom životu sam zaista retko fingirao bilo šta, osim možda u ratu i u borbama u kojima sam učestvovao, ne bismo li obmanuli neprijatelja i tako dobili bitku. A sa pokojnim Đinđićem nisam fingirao nikada ništa!

ISPITATI ULOGU JANJUŠEVIĆA

Otkud Zoran Janjušević u Đinđićevom kabinetu? Postoji li uopšte njegova biografija? Kako je iz Republike Srpske došao za Đinđićevog savetnika za bezbednost?

- On je to i sam, svedočeći, na suđenju pokušao da objasni. Mada krajnje nevešto i neuverljivo. Ispalo je da je tu došao sticajem okolnosti. Maltene slučajno. Samo, koliko ja znam ne postaje se savetnik za bezbednost premijera jedne države slučajno. Nadam se da će neko na kraju skupiti snage da ispita ulogu tog čoveka kod Đinđića.

Šta vi znate o njemu i o njegovoj „ulozi“?

- Janjuševića poznajem iz Sarajeva. Tačnije, sa Ilidže iz 1992. godine, kada je bio običan operativac i vozač u tadašnjoj Službi. Sad, kad pogledam kakvu je ulogu imao kod premijera, nešto mi se ne uklapa! Setimo se samo njegovih uloga u raznim mahinacijama tadašnje vlade u vezi sa prodajom ili upropaštavanjem mnogih firmi po Srbiji. Uostalom, sasvim lepo se Janjušević snašao i u Sloveniji. Da ne kvarimo!

Otkud znate da je optužnica pisana „u sedištu BIA“ i da se Prijić nije ništa pitao? Šta podrazumevate pod „sedištem BIA“ i - koje i čije maske „još nisu spale“?

- Pa, danas je već javna tajna da je kompletna optužnica pisana u Kraljice Ane b. b. Problem je jedino što još nisu spale maske onih koji su je diktirali!

Ko su bili ti koji su „diktirali“, a ko oni koji su pristali da im se diktira?

- Diktirano je Prijiću. O tome zasad toliko. A imena onih drugih bih ja voleo da ih znam. Mada...

Tužilac, potpisnik optužnice Milan Radovanović, bio je uhapšen usred suđenja, pa pušten na slobodu, a preminuo je pre presude. Da li je uopšte bio kriv? Da li je to bilo ono - slučaj je zakonomernost koja putuje inkognito?

- Prvo, postavlja se pitanje zašto sam Prijić nije potpisao optužnicu. Ako je to bio najvažniji slučaj u njegovoj karijeri, zašto „šmeker“ nije potpisao optužnicu?! A da li je Radovanović bio kriv ili ne - ne znam. On nije optužen po ovoj optužnici, već za slučaj Jotke i sudije Vučkovića.

Ako je tačna bar trećina od ovoga na šta ukazujete i što tvrdite, kako ste u svojoj završnoj reči na suđenju za atentat mogli da kažete „svi ćemo sa ovakvim činjenicama izaći kao gubitnici“? Zar i tužioca Prijića, i Dejana Milenkovića Bagzija i LJubišu-Buhu Čumeta smatrate gubitnicima?

- Ako iko misli da je bilo ko iz ove „priče“ izašao kao „dobitnik“ - onda svaka čast! Ako neko misli da su Čume i Bagzi izašli kao „dobitnici“ - onda bih voleo da čujem objašnjenje za to. Taj bi, uz ostalo, morao da objasni: kako jajare uopšte mogu da budu „dobitnici“! NJih dvojica će ceo život proživeti kao jajare, plašeći se i svoje senke, deca će im biti žigosana na vjeki vjekov. A zašto? Zato što su mislili samo na svoju guzicu!

Neki će vas sigurno pitati, a zar i sami ne mislite na svoju?

- Ja? Ne, hvala! Da sam hteo da mislim na sebe i samo na sebe - ne bih se sigurno predavao! Sa sigurne bih udaljenosti iznosio svoje teorije. Ne bih, dakle, dolazio mečki na rupu.

A kako tumačite činjenicu da se u rasvetljavanje politike pozadine ubistva Zorana Đinđića krenulo posle cele četiri godine, i to tek kad ste prvostepeno oglašeni krivim za atentat, a da sama presuda još nije ni napisana?

- To je dokaz da „pozadina“ zapravo nikoga i ne zanima! Pa, zamislite taj apsurd da četiri godine sudite povodom ubistva - i to ne bilo kojeg - a da pri tom nema nikakve reči niti istrage o motivima ili pozadini. Da nije žalosno, bilo bi smešno!

U redu, šta ste uistinu hteli da kažete kad ste Prijiću i sudijama rekli: „Ne kažem da niste bili fer“? A šta kad ste ih, istom rečenicom, upozorili da su „proces prelomili preko kolena, na brzinu“?

- Zar smatrate da Prijić ne razmišlja šta će biti sa njim kada se cela ova maskarada razotkrije?! Misli i te kako! To mu je najveća noćna mora! Uostalom, tom Prijiću nikada nisam rekao da je bio fer. On ne zna šta je to biti fer. On je obična poslušnička produžena ruka. Obična, bre, poslušnička podguzna muva koja radi onako kako je „naviju“. Videćete gde će Prijić biti za par godina.

Pa, gde će biti, ako ste tako dalekovidi?

- Biće šutnut i ostavljen. Jer, to je sudbina svih poslušnika. To je njihov neminovni put.

Ako nisu Prijiću, kome su onda bile namenjene vaše reči „ne kažem da niste bili fer“?

- Kada sam govorio fer-pleju, obraćao sam se sudijama. Mnogi misle da su sudije sudije samo dok smo u sudnici. Međutim, postoji i druga strana svega. Ona iza zavese. Tu stranu javnost ne vidi. A sudije se brinu o nama i o našem životu u pritvoru.

Šta hoćete da kažete?

- Sudije izlaze ili ne izlaze u susret kada neko traži produženu posetu. NJima se obraćaš kad imaš problem koji ne može da se reši unutar zatvora. Recimo, kada je neko bolestan. Postoji još mnogo sitnica koje sudija može da reši i da tako nekome olakša ili ne olakša zatvorski život. Eto, na to sam mislio, pošto su sudije, bar što se mene tiče, u tom smislu bile maksimalno fer i korektne. I na tome im zaista hvala.

A kakve su te fer sudije bile u svojim sudnicama?

- E, što se tiče sudnica - to je svojevrsna arena. Tu nema ni fer-pleja, ni emocija. Tu sudije pokazuju svoje pravo lice! Ali, i to su, očigledno, pravila igre.

ISTRAGA O ČEDINIM PANDURIMA
MUP pokrenuo disciplinski postupak protiv Milana Alimpijevića i ostalih policajaca angažovanih u privatnom obezbeđenju lidera LDP

BEOGRAD - Disciplinski organi MUP Srbije pokrenuli su juče postupak utvrđivanja činjenica u vezi s angažovanjem pojedinih pripadnika policije kao privatnog obezbeđenja lidera LDP Čedomira Jovanovića! Do reakcije nadležnih u MUP došlo je posle teksta objavljenog u jučerašnjem Kuriru, u kojem je istaknuto da je šef Čedinog obezbeđenja pripadnik Interventne jedinice Milan Alimpijević, a da s njim radi još šest policajaca.

- U toku jučerašnjeg dana obavljene su prve provere vezane za pomenutog policajca Milana Alimpijevića. Tačno je da je on i dalje aktivni pripadnik policije, i ako se utvrdi da je kod Jovanovića angažovan za honorar, jasno je da će snositi konsekvence - navodi izvor Kurira iz vrha MUP Srbije, koji dodaje da se utvrđuje ko je još od policajaca, pored Alimpijevića, angažovan u Čedinom obezbeđenju.

Naš sagovornik, međutim, dodaje da postoji mogućnost da policajci kao izgovor navedu da Čedu čuvaju kao simpatizeri LDP, van radnog vremena, bez nadoknade...

- U tom slučaju, oni formalno ne mogu da snose odgovornost - konstatuje on.

Inače, slučaj angažovanja pripadnika policije u obezbeđenju Čedomira Jovanovića poslužio je kao povod da se ponovo preispitaju i neki drugi slučajevi, a pre svih oni u kojima se policajci pojavljuju u ulozi "gorila" pojedinih kriminalaca i tajkuna.

- Pre najnovijeg slučaja s Jovanovićem, već je otvorena istraga u vezi s angažovanjem policajaca u obezbeđenju Joce Amsterdama prilikom incidenta u Budvi, a ovih dana biće pokrenuta i sveobuhvatna istraga i za neke druge slučajeve. Ono što je, prema preliminarnim rezultatima, već poznato, jeste da se pored policajaca u privatnom obezbeđenju različitih ličnosti, često i iz kriminalne sredine, mogu pronaći i pripadnici Vojske i sudski stražari - navodi izvor Kurira iz MUP Srbije.

mali Čeda je uvek imao jako obezbedjenje policije jos od vremena kad se bavio svercom heroina tako da nije lepo sto se bas sada njegovo ime povlaci po novinama iraznim forumima i na taj nacin se kvari ugled i lik ovoga egzemplara. Legiji bi bilo mlogo bolje da se povuce u sebe i da vise ne proziva malog Čedicu jer mu i tako niko ne veruje a predstoji mu duga robija i meditacija.

I ova poslednja svadja sa Veljo ce izbaciti neke Cedine grehe. velja upotrebljava sve sto zna  a svo vremeo pravio se "seljak". I sada ih zejebava

Seljak VS Narkoman? Bacam pare na seljaka ! 

kao sto je poznato mali Čeda je leceni narkoman i nije lepo sto se njegovo ime povlaci po raznim "Burek" forumima i zutoj stampi, sto moze samo pogorsati njegovo i onako krhko zdravstveno stanje. Tu se pojavljuju razni seljaci, mafijozi, ubice i ko zna kakva sve bagra da napada ovoga prefinjenog ficfirica i po malo idiota. Stvarno zalosno, dookle smo dosli!

Koliki idiot moras biti, da izmisljas , satro vesti........na racun smrti pokojnog Djindjica???
Definitivno , bas ovoliko idiot, koliko si ti, ni manje , ni vise.........sasvim dovoljno..........