Kasete iz Šilerove u Švajcarskoj?
Kuća u Šilerovoj je srušena zbog paničnog straha pojedinaca, pre svega Čede Jovanovića, od onoga šta je tamo moglo da se otkrije. Policija je trebalo da izvrne naglavačke kuću jer je to bila zgrada dokaz, ali je tada vladao strah. Čeda je samo uživao u blagodetima Šilerove, bio je i potapan u njenom bazenu, ali - samo prilikom igranja vaterpola i odbojke. Dušan Spasojević je bukvalno sve snimao - i dolaske i odlaske posetilaca. Moguće je da kopije kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske, u koga je Spasojević imao neograničeno poverenje. Radim na tome da tim kasetama uđemo u trag
Mnogi misle da su događanja u zemunskoj Šilerovoj ulici - gde je bio „štab“ Dušana Spasojevića - ključ za dešifrovanje svega što je dovelo do ubistva Zorana Đinđića. Od ovoga je, u dobroj meri, pošla i optužnica, ali Milorad Ulemek Legija tvrdi da su taj „ključ uticajni pojedinci iz vrha DOS“ pokušali da zauvek unište.

Da li je tačno da su Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum snimali i beležili sve što se događalo u Šilerovoj? Ko krije te snimke i zašto?

- O tome se dosta govorilo tokom samog suđenja. Pre svega, govorili su ljudi koji su dosta vremena provodili u Šilerovoj jer su tu radili. Ponajpre mislim na pokojnog Zorana Vukojevića Vuka. Ali, glavno se zna i nesumnjivo je utvrđeno da je bukvalno sve snimano, svi dolasci i odlasci posetilaca.

Gde su ti audio i video zapisi „nestali“ i zašto, po vašem mišljenju, taj „materijal“ nije bio dostavljen deliocima pravde iz Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala? Jesu li bili nedostupni ili njihovo korišćenje naprosto nije bilo u nečijem interesu?

- Tajna tih snimaka je, po nekima, otišla zajedno sa Vukojevićem. Postoje, međutim, određeni podaci da kopije tih kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske u koga je Dušan imao neograničeno poverenje i trenutno radimo na tome da uđemo u trag. Inače, specijalnom tužiocu nije išlo u račun da se kasete iz Šilerove pojave na suđenju.

Zbog čega?

- To ćete morati da pitate Jovana Prijića i njegove nalogodavce i mentore.

Možete li, uprkos svemu, prognozirati kad će te kasete ugledati svetlost dana?

- Ako budemo uspeli da ih pronađemo, svakako će biti na odgovarajući način predočene pravosudnim organima, možda i široj javnosti!

Kada bi se to moglo dogoditi?

- Kada se dogodi, bićete prvi obavešteni.

Imate li svoju istinu o rušenju zgrade u Šilerovoj? Kome je to bilo potrebno?

- O rušenju Šilerove ne postoje ni „moja“ ili nečija druga istina. Postoji samo jedna - Šilerova je srušena navrat-nanos iz paničnog straha pojedinaca, pre svega Čede Jovanovića, od toga šta bi sve tamo moglo da se otkrije! Umesto da policija, posle ubistva premijera, celu Šilerovu izvrne naglavačke, u potrazi za dokazima, ta zgrada dokaz se pompezno ruši pred TV kamerama! Veliki je strah tada vladao! Mnogima se jako žurilo da se to zdanje sruši. Danas saznajemo da je to urađeno potpuno nelegalno. Nažalost, štetu neće platiti Jovanović, Dušan Mihajlović i ostali „heroji“ tog događaja već poreski obveznici. Čitaj: narod Srbije.

VAŽI I ZA ĐINĐIĆA!

Vratimo se još jednom Andriji Draškoviću, pošto neki pretpostavljaju da bi i on mogao dobiti status svedoka saradnika i da je za to zainteresovan zvanični Beograd da bi „pritisnuo“ Mila Đukanovića. Da li su politički i kriminalni klanovi iz Srbije i Crne Gore proteklih godina uspešnije sarađivali od državnih institucija i može li se praviti jasna razlika šta je u tome bilo političko, a šta kriminalno? Ko su bili njihovi glavni akteri sa obe strane i nisu li ti klanovi nastupali kao svojevrsni zajednički „orkestar za svadbe i sahrane“?

- Šta drugi pretpostavljaju, to stvarno ne znam. Čisto sumnjam da će Drašković pristati na tako nešto. Jedino ako mu svrake nisu popile mozak. Čisto sumnjam i da bi on tek tako lako pljunuo na svoje dostojanstvo i olako izgubio renome koji je pažljivo gradio godinama. A drugi ljudi, na koje aludirate, u priličnom broju više nisu među živima. Naš narod pravilno kaže, o mrtvima sve najbolje. Jedini orkestar za svadbe i sahrane za koji ja znam je orkestar Gorana Bregovića.

Neki će vas verovatno upitati a zašto to - „o mrtvima sve najbolje“ - ne bi važilo za sve, recimo - i za Zorana Đinđića?

- Pa, ko kaže da za pokojnog premijera ne važi?!

Zašto je u tome učestvovala i Vojska SCG? Po čijoj je naredbi sve bilo izvedeno? Neki su u direktnom TV prenosu rušenja prepoznali, kako tvrde, komandanta Inženjerijske brigade Vojske SCG, iako je bio u civilu...

- Vojska je učestvovala iz logističkih razloga jer MUP nije imao dovoljno kapaciteta da to završi. Mnogo im se, brate, žurilo, pa su i Vojsku uprljali.

Zar je moguće da je sve to bilo samo zbog Jovanovićevog „paničnog straha“, tim pre što govorite i o drugim „Pojedincima“? Možete li da navedete i neka druga imena?

- Sami će se prepoznati!

Neki tvrde da se „uživanje u blagodetima Šilerove“ nije sastojalo samo od lepih stvari. Ti isti „nabacuju“ da je Jovanović čak bio i potapan u Spasojevićev bazen. Znate li vi nešto o tome? Ako je istina, to nisu mogle da budu „prijateljske šale“, to nisu mogle da budu „gluposti“...

- Što se tiče Čede, on je definitivno samo uživao u blagodetima Šilerove. I bio je potapan u bazenu. To je tačno. Ali, samo prilikom igranja vaterpola i odbojke u bazenu.

Zašto je vaša supruga ispred specijalne sudnice tašnom udarila Čedomira Jovanovića i rekla mu da je „đubre jedno lažljivo“? Zašto samo njega? Šta su te reči značile?

- Mogu samo, poznajući svoju suprugu, da kažem da je Čeda još dobro prošao. Ne znam kako bi se proveo da se to odigralo na nekom drugom mestu. Koliko znam, ona je to uradila iz revolta. Jednostavno joj je pao mrak na oči kada je videla koliko čovek laže i to - gledajući sudiju u oči. Bila je očigledno upućena u Čedine i moje relacije. Čeda je, u najmanju ruku, dobio ono što je za takvo laganje zaslužio. Kad već sudija nije imao muda da ga opomene za sva njegova proseravanja i kurčenja u sudnici, dobro je što to je uradila moja supruga. Rekao sam joj da sledeći put stavi ciglu u torbu.

Da li je tačno da vam je Čeda Jovanović, dok ste bili u pritvoru zbog incidenta u „Stupici“, dovodio u „vanrednu posetu“ ženu i decu?

- Da, tačno je da mi je Čeda Jovanović, dok sam bio nekoliko dana u pritvoru, dovodio suprugu u posetu. Samu bez dece. Decu je dovodio Dušanu Spasojeviću. Uostalom, o tome postoje službene beleške, a postoje i svedoci koji su prisustvovali tim susretima. Ali, to je već bajata priča.

Ima li imalo istine u beogradskim čaršijskim pričama da ste u jednom periodu, čak i bukvalno, „Čedi udarali čvrge“, navodno mu davali i „po turu“ sve dok nije postao šef poslaničkog kluba DOS u republičkom parlamentu? Da li to nečije podmetanje ili istina da su Jovanovića u Šilerovoj ponekad i bukvalno tukli, zašto su ga tukli i koliko puta? Koliko je to uopšte trajalo i šta je bilo u pozadini?

- To sa „čvrgama“ malo je prenaduvano! Čeda i ja smo se šišali kod istog frizera i jednom sam naišao kada je on bio upravo završio šišanje. Lupio sam mu čvrgu. Vidim da se sada od toga prave pretparačke priče. Ali, dobro. Beograd je samo jedno veliko selo i to da je Čedica navodno maltretiran pri svojim dolascima u Šilerovu ulicu - to su gluposti! Pa, Čeda je tamo bio rado viđen gost! Ponavljam, uživao je u svim blagodetima tog zdanja!

Kakve su bile prave vaše „relacije“ sa Čedomirom Jovanovićem u koje je, kako naglašavate, dobro upućena vaša supruga?

- Naše relacije su u početku bile, pa mogu da kažem, prijateljske. Sve do momenta dok on nije osetio šta je to vlast i moć. Tada sam shvatio da je zbog svojih ambicija koje su toliko bolesne da je spreman proda rođenu majku. Definitivno su naši odnosi zahladneli posle slučaja sa „Makinom grupom“.

Šta je istina o mojoj predaji
Nisam se predao da bih bio zaštićeni svedok - da li vam ličim na nekog ko bi na to pristao? Nisam se predao ni zato što sam se bojao hapšenja. Ako sumnjate da hoće da vas uhapse, onda se sklonite, odete iz zemlje - ne ubija se zbog toga premijer. Da li je RTS nešto snimao prilikom mog ulaska u Centralni zatvor - to ne znam, valjda jeste - zašto narod plaća pretplatu?! Ako Rade Bulatović tvrdi da je bio kad sam se predao - prihvatam, ali se ja njega od te večeri zaista ne sećam
Za mnoge je i dalje enigma kako se i zašto predao Milorad Ulemek Legija. Nismo, naravno, mogli a da ga ne pitamo i za tu „epizodu“.

Zašto ste se i pod kojim okolnostima predali? Zato što ste ostali bez novca za dalje skrivanje? Zato što vam je to neko posavetovao? Ili, možda, zato što vam je bio obećan status zaštićenog svedoka?

- Da li vam ličim na nekog ko bi pristao da bude zaštićeni svedok?! I protiv koga zaštićeni svedok? Što se tiče moje predaje, to je već bajata tema i to sam već objašnjavao više puta.

Ipak, kako su izgledali prvi minuti i sati posle predaje? Ko je s vama razgovarao i šta je tom prilikom bilo uistinu rečeno? Tvrdilo se da je šef BIA Rade Bulatović zbog vaše predaje doleteo iz Herceg Novog, a ministar policije Dragan Jočić sa Zlatibora.

- Pa, sve oko moje predaje objašnjavao sam već više puta. Do detalja. Nema tu ništa novo. Izjavu o svojoj predaji čak sam davao i pred inspektorima iz unutrašnje kontrole MUP, koje je poslao onaj mali debilko Božović. Setio se čovek da bi dve godine posle moje predaje mogao da mi uzme izjavu! Ali, ne zato što ga je zanimala neka istina, već što je, valjda, računao da bi nešto iz te izjave mogao da iskoristi u obračunu sa Jočićem. NJih dvojica su u to vreme vodila bitku čija je kita veća.

Neki misle da je u svemu tome svoje „prste“ umešala i jedna strana obaveštajna služba i da će „pravi rezultat“ tog razgovora isplivati tek kada se vaša žalba na prvostepenu sudsku odluku za ubistvo nađe pred Vrhovnim sudom Srbije...

- Ako neki misle da su prste u to umešale strane službe, pa - živi bili! Ne mogu da im zabranim da misle!

Ima li istine u nagađanjima da vas je Bulatović odveo do Centralnog zatvora i da je RTS to snimio? Ako je to istina, znate li šta je bilo sa snimkom?

- To je čista nebuloza! U zatvor su me dovezli pripadnici MUP-a. Valjda je novinarsku maštu pobudilo to što sam dovezen u dva mercedesova „puha“ G klase, pa je odmah bila napakovana priča. A da li je RTS nešto snimao - to ne znam, valjda jeste. To im je posao, zar ne? Zašto narod plaća pretplatu!

Javnost će teško poverovati da se u noći kad ste se predali uopšte niste videli sa Bulatovićem, Jočićem i ostalima. Ili da ste tek onako, ćuteći sedeli. Kako je taj „susret“ stvarno izgledao?

- Nikada nisam rekao da se te noći nisam video sa Jočićem. A ne znam ko su ti ostali. Detaljno sam ispričao sa kim sam se video i o čemu smo pričali. Vidim da je Rade Bulatović nedavno izjavio da je i on bio tu, ali ja, evo, danima premotavam film, ali njega nikako ne mogu da se setim!

Da vas ipak nije izdalo pamćenje?

- Sve je moguće, mada ne verujem. To veče je bilo pomalo konfuzno i za mene samog. Jer, posle 14 meseci totalne izolacije, tokom koje sam viđao samo suprugu i sina, odjednom sam dospeo u zgradu koja je vrvela od ljudi. Svi ti ljudi su ulazili-izlazili-ulazili, tako da se Bulatovića od te večeri ne sećam. A zašto bih krio taj susret? Pa nije se to desilo na pustoj livadi već usred zgrade MUP-a. Ako on kaže da je bio - prihvatam. Valjda čovek zna da li je bio ili nije bio. Sve u svemu, ja se njega od te večeri zaista ne sećam.

Tokom „procesa veka“ odbacili ste tvrdnju tužioca Jovana Prijića da ste organizovali likvidaciju Zorana Đinđića zato što ste se „plašili hapšenja.

- To je bila totalna nebuloza! Još jedan od „bisera“ gospodina Prijića. Zar ne bi trebalo da bude ovako, ako sumnjate da hoće da vas uhapse, onda se sklonite, odete iz zemlje, pobegnete, znate već. Ne ubija se zbog toga premijer!

Niste pristali ni da vas naziva „vođom bande“...

KO JE POZVAO VIZBADEN?

Nenad Vukasović, branilac Zvezdana Jovanovića, izjavio je za Glas javnosti da su neki stručnjaci iz Vizbadena bili u Beogradu već 13. marta 2003. godine, ponajviše zato da njihovoj zemlji neko ne bi „nešto podmetnuo“. Šta kažete?

- Nije uopšte sporno da su oni bili tu. A ni zbog čega su bili. Sporno je što se ni dan danas ne zna ko ih je zvao. Ko je iz države naredio ili predložio da dođu? Ko im je poturio pogrešne parametre vezane za uviđaj? Te stvari su sporne. Iako smo se trudili da na ova pitanja dobijemo odgovore tokom suđenja, bojim se ih nikada nećemo dobiti.

- Tokom celog suđenja nisam čuo ni jedan jedini put da me je bilo ko nazvao bilo kakvim „vođom“, a kamoli „vođom bande“! To valjda nešto govori!

Naveli ste da ni Mile Novaković, ni Rodoljub Milović, ni Dušan Mihajlović nisu imali šta da kažu o vašim „kriminalnim aktivnostima“...

- Kada sam pitao i Mihajlovića, i Novakovića, i Milovića - da li imaju bilo kakvih saznanja o bilo kakvim kriminalima kojima sam se ja bavio - niko od njih nije imao odgovor na to pitanje. Kada sam ih pitao - da li sam ja bio prisluškivan, praćen, posmatran, ili operativno obrađivan - svi su odgovorili „ne“. A pričali su kako su sve informacije o tome ko se bavi kriminalom, ko ubija po Srbiji, ko otima... imali još od 2001. godine. Čekajte, ko je ovde onda lud?!

U redu, ko je u svemu tome „lud“?

- Tu se, zapravo, radi o sasvim drugoj stvari. Kada su ubili Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma bila im je potrebna, kako je to rekao rahmetli tužilac Milan Radovanović, „kapa“ za optužnicu. I, gle čuda, odjednom sam ja postao „vođa bande“. Samo od sebe se nameće pitanje: ako niko tokom procesa nije izjavio da sam mu bilo šta naredio ili ga uputio na bilo koji zadatak - kakav sam ja to onda vođa bio. Ali, njima je očigledno bilo potrebno neko zvučno ime.

Ako sve bili tako, onda vaša predaja nekima može izgledati još čudnije...

- Moguće je. Neki su verovatno bili pomislili da sam ispario u vidu magle. Kad ono, duh iz boce se pojavio! Na njihovo zgražavanje. Međutim, jednostavno nisam imao razloga da se plašim hapšenja!

Zar se zaista nikada niste plašili da bi vas mogli uhapsiti? Zar ni u danima kada je počelo po Srbiji vrbovanje ljudi za „konačni obračun sa „zemuncima“ i JSO, kada je LJubiša Buha Čume već bio počeo da daje prve tajne iskaze, a Prijić faktički već bio izabran za specijalnog tužioca?

- Jedino vrbovanje bilo je Čumetovo. Ali, danas vidimo kako je to izgledalo. Nisu hteli da mu uzmu iskaz sve dok Đinđić nije bio, maltene, ubijen! To je veoma čudna koincidencija!

Šta je čudno u tom uzimanju iskaza?

- Bilo bi veoma zanimljivo razjasniti ko su bili ljudi o kojima je pričao Milović, ljudi koji su u septembru 2002. godine, kada je Buha pristao da da taj famozni iskaz, govorili „još nije vreme“. Taj iskaz smo, uostalom, čuli u toku oba procesa i, osim neargumentovanog pljuvanja po Dušanu Spasojeviću, Miloradu Bracanoviću, Radetu Markoviću i, naravno, meni, Buha ništa nije rekao!

Možete li argumentovati to „ništa nije rekao“?

- NJegov iskaz se sveo na to da je on, zapravo, jedan ugledni biznismen spreman da pomogne policiji i državi da se reše organizovanog kriminala. I sudije su, naravno, poverovale u tu priču. Postavljale su mu neka piljarska pitanja. A kada je odbrana zatražila suočavanje između njega i Dejana Milenkovića Bagzija, čiji iskaz potpuno demantuje Buhino svedočenje i teško ga optužuje za mnoga dela koje ovaj nije ni pomenuo, sud je to odbio bez ikakvog obrazloženja. Jebeš takav sud!

Ako se zaista niste plašili hapšenja, zašto ste se onda skrivali prilično dugo?

- Već sam rekao, nije bilo lako doneti jednu takvu odluku, pogotovo posle cele one medijske histerije i linča.

Kakvu su konkretno ulogu - i zbog čega (sa kakvim motivima, po čijem nalogu i u čijem interesu) - u „montažama“ protiv vas, kako tvrdite, igrali Novaković, Milović i Mihajlović?

- To morate njih da pitate!

Nemoguće je da o tim „montažama“ nemate sami šta da kažete!

- Imam. Te montaže su im jadne i bedne. Pre svega, providne.

@Vandergraph OK cenim tvoje misljenje i svako ima pravo na isto.
Ja sam naivan i verumem ovakvim novinskim smicalicama i necu promenuti misljeje.
To postujes negov lik i delo i neka ostane tako.
Navedi mi jednog politicara u Srbiji koji nije iskoristio poziciju i profitirao ma osnovu toga?

Ne slazem se sa pitanjem 

Naime, nije poenta, da li je veci lopov Velja, Toma, Boris, ili Kertes........poenta je ,da pametan covek podjenako prezire svakog od njih, i da ne da ni jednom za pravo da "Kraducka" zato sto je "nas".....a ovaj drugi "krade" zato sto je "njihov"............

Poenta je, da Srbin shvati da su politicari  , njegove sluge, koje rade za njega, i koje on licno placa , placajuci porez, i da se ne radi o navijanju zvezda - partizan.........nego o nasim zivotima.

Poenta je, da , shvatimo svi zajedno, da nije slucajno sto nikada niko nije pravosnazno osudjen za kradju i proneveru, a da svi znamo da svi , ali svi politicari kradu, i obezbedjuju generacije svojih potomaka, na racun buducnosti nase dece.

Poenta je, da svi uzmemo govnjivu motku, i ponovo pokazemo bagri svih bolja, koja nas je zajasila, da nisu vazniji ni od naroda ni od Srbije.........a ne da padamo na demagogiju, prazne price, i slicne gluposti......

Da se vratim na temu, a to je Z.Djindjic.........mozda je bas on, jedan od politicara, koji se najmanje okoristio, ako se okoristio boravkom na vlasti........to je moje misljenje, i nemam nameru da ga branim, od onih koji misle suprotno.
Jedino me nervira, kada oni koji misle drugacije, bezobzirno lazu, ne bi li svom stavu dali tezinu, koju nema.

Nevidjen "licimur" isamo ga je smrt sprecila da nas ne ozlojadi !

Zalosno je da jedan opasni kriminalac i ubica, takozvani "Legija", koji je vec dobio 125 godina robije, sada proziva malog Čedicu tipa "on se druzio sa kriminalcima". Al svi znaju da je Čeda Jovanović unistio sve dokaze i da zeli da zaboravi svoju kriminalnu proslost. I Legiji bi bolje bilo da vec jednom zacepi usta i ne ponavlja ko papagaj da se mali Čedica Jovanović kupao u bazenu u Silerovoj! Stvarno je dosadio!

Stvarno nije stigao da uziva u "blagodetima " svih kradja po Srbiji i lovi koju je dobio zbog rasturanja S5rbije, pozivanja na bombardovanje,...
Sada Ruzica uziva u svemu -svim firmama koje se vode na nju i decu.
Zao mi je sto kroz arhivu nisam mogao da nadjem celu zaostavstinu koja je bila objavljena u casopisu "Danas" nakon ubistva Djindjica a zatim je ne zna se kako izbrisano sve to. A pogotovu je "po zakonu" da se ostavinski postupak vodi za jedan dan -tajno i dobije -Drzavna tajna - Strogo poverljivo.
Stvarno je bio "posten i naivan " Djindjic?????

Šilerova čekala Čedu
Nisam demolirao kabinet premijera Đinđića - to mi podmeću bolesni umovi koji, valjda, žele da me prikažu kao nekakvog neandertalca. Jedna od najvažnijih večera u Šilerovoj, priređena povodom izlaska iz zatvora Dušana Spasojevića, kasnila je puna dva sata jer se čekalo da stigne Čeda Jovanović. Veštaci Dunjić i Kunjadić nastojali su da ubede sud da svedočenju Milana Veruovića ne treba verovati jer je bio u stanju šoka i nije mogao racionalno da rezonuje, a on je je bio potpuno svestan i komandovao je svojom ekipom sve dok se nije našao na operacionom stolu. I svi Đinđićevi kvaziprijatelji znaju da je povodom njegovog ubistva mnogo toga nelogično, ali ih više nije briga - zašto bi išta kvarili kad im dobro ide u životu?
Kao i o mnogo čemu drugom, Milorad Ulemek Legija ima svoju verziju pokušaja atentata na Zorana Đinđića kod hale „Limes“ i uloge u toj „epizodi“ Dejana Milenkovića Bagzija.

Kada ste i na koji način prvi put saznali da se sprema ono što je posle 12. marta bilo nazvano „Sabljom“? Pogotovo što je Zoran Đinđić kao premijer te pripreme započeo još pred kraj 2002. godine...

- Pre nego što je proglašen „perorez“ (čitaj: „Sablja“), nisam imao pojma da se bilo šta sprema, niti me je to zanimalo.

Da li je tačno da ste jednog dana na silu ušli u zgradu Vlade Srbije tražeći da se vidite sa Đinđićem, da ste nogom otvorili vrata njegovog kabineta i da ste kabinet predsednika vlade, kada ste shvatili da u njenu zaista nema premijera, demolirali? Ako nije istina, ko vam to i zašto podmeće?

- To je još jedna od petparačkih priča koje kruže čaršijom! To mi podmeću bolesni umovi koji, valjda, žele da me prikažu kao nekakvog neandertalca. U Vladu Srbije nikada nisam išao bez poziva i uredne najave!

A koliko ste puta, dok je Đinđić bio živ, ulazili u zgradu vlade? Kod koga ste išli i na čiji poziv? Kako ste se najavljivali?

- Sedam-osam puta sam bio u zgradi vlade. Toliko sigurno. Ali, nisam brojao. Išao sam kod pokojnog premijera sam. Uvek me je najavljivala, a i obaveštavala kada treba da dođem, njegova sekretarica. Samo, koliko se moglo videti, tokom suđenja je dobila amneziju! Kao i mnogi drugi.

Priča se da je „jedna od najvažnijih večera u Šilerovoj“ kasnila puna dva sata jer se čekalo da stignu Zoran Đinđić i Čeda Jovanović. Da li ste bili na toj večeri? Da li je to uopšte tačno? Kada je to bilo i kojim povodom?

- Priča je tačna, samo što premijer Đinđić nije trebalo da bude prisutan, već samo - Čeda Jovanović. Tada sam bio s porodicom u inostranstvu, a večera je bila povodom izlaska iz zatvora Dušana Spasojevića. Taj izlazak mu je i završio Čeda Jovanović. Zato je u njegovu čast ta večera i bila pripremljena.

Tokom suđenja za ubistvo bezuspešno ste, kao i vaš branilac pokušavali da ukažete sudu da je, u najmanju ruku, neprirodno što je tužilac Jovan Prijić u slučaju pokušaja ubistva premijera kod „Limesa“ (Beogradske arene) više pažnje poklonio tvrdnji Dejana Milenkovića Bagzija nego izjavama ljudi iz Đinđićevog obezbeđenja?

- Istina je! Bezuspešno smo pokušavali da ukažemo na taj apsurd. Jer, dok sa jedne strane imate šest-sedam profesionalnih pripadnika obezbeđenja koji iznose verziju događaja i koji nemaju razloga da karikiraju stvari, sa druge strane imate Milenkovića, koji je na suđenju ispričao petu verziju te svoje priče.

Kako je Prijić mogao da poveruje Bagziju kad je Đinđićevo obezbeđenje tvrdilo da je on naglo počeo da skreće iz srednje trake ulevo, „gađajući desni vrh premijerovog vozila“ i da se ništa nije dogodilo samo zato što su u poslednjim trenucima jedva nekako uspeli da kamion ubicu zaobiđu sa desne strane?

EHO I TRI METKA

Bilo je uveravanja da se svedocima zbog eha pričinilo da su bila tri metka...

- Pokušali su Dunjić i Kunjadić da nas ubede i da je Veruović tada bio u stanju šoka i da nije mogao racionalno da rezonuje. To je netačno jer su ostala svedočenja pokazala da je bio potpuno svestan i da je komandovao svojom ekipom sve dok se nije našao na operacionom stolu.

BOJALI SE SUOČENJA

Zbog čega Prijić nije dozvolio da dođe do suočenja između Bagzija i pripadnika Đinđićevog obezbeđenja?

- Ne treba biti mnogo pametan da bi se došlo do odgovora. Do suočavanja nije došlo jer bi to demontiralo kompletan iskaz svedoka saradnika! A to nije smelo da se desi ni po koju cenu.
- Ni sud, nažalost, za to, najblaže rečeno, nije imao sluha jer je bio na istom frontu i zadatku sa tužiocem. Oni su, jednostavno, morali da se stave na stranu Milenkovića!

Ipak se nameće pitanje otkud takva Prijićeva „naklnost“ prema Bagziju i realno odbacivanje svedočenja Đinđićevih telohranitelja?

- Da su Prijić i sud prihvatili svedočenje Đinđićevog obezbeđenja - postalo bi jasno da Milenković ne govori istinu. A to nije smelo da se desi! Zato je i Prijiću i sudu više odgovaralo da lažu svi policajci nego jedan kriminalac i sitna jajara! E, takve sudije su nama sudile u tom procesu stoleća!

Bagziju se, izgleda, više verovalo i povodom 12. marta 2003. godine...

- Naklonost prema Milenkoviću tiče se i nekih drugih „detalja“. A sud je i povodom njih opet više verovao njemu nego materijalnim dokazima koji su obarali njegov iskaz. Ali, šta ćete - direktiva je čudo. Fotelje moraju da se čuvaju.

Čija direktiva? Na čije fotelje mislite?

- Sa foteljama je lakše. Čuvali su ih i Prijić i sudije! A direktiva je i za mene jedan od najvećih rebusa. Ono što objašnjava zašto sud nije cenio ni dokaze. Jer, pazite, celokupno Đinđićevo obezbeđenje tvrdi da je Bagzijev kamiončić pokušao da iseče kolonu iz srednje trake i da su ga oni jedva izbegli i da je to bio povod za njihovu intervenciju. A Bagzi, sa druge strane, tvrdi da je vozio levom trakom i da se sklonio u srednju, te da ga je kolona obišla sa leve strane. Još je tvrdio kako se on navodno sklonio i propustio kolonu da prođe. Zamislite da je sud poklonio poverenje premijerovom obezbeđenju - bilo bi očigledno da Milenković laže! I to - masno!

Kakvu su u svemu tome ulogu odigrale direktive i čije su bile?

- Bagzi je, koliko znam, imao zadatak da se prikaže kao jedan od učesnika tog famoznog „pokušaja atentata“. Dirigentima istragom i piscima optužnice je to bilo potrebno jer su im dokazi za slučaj kod „Limesa“ tanki. Trebalo je to pojačati, kao i mnoge druge stvari. Zato su se i opredelili za Bagzijevu izjavu kao verodostojnu. Zato su nogom „izgazili“ izjave kompletnog Đinđićevog obezbeđenja. To je samo na prvi pogled paradosalno. I po tome se videlo da sud ne donosi samostalno odluke. A ako je Bagzi lagao povodom „Limesa“, neko bi morao da istraži gde je sve još lagao i laže!

U vezi sa atentatom upozoravali ste da Prijić mnogo više poverenja poklanja i veštacima Dušanu Dunjiću i Milanu Kunjadiću, tretirajući pred sudom njihove iskaze i tvrdnje kao Sveto pismo, nego li živim svedocima“ iz premijerovog obezbeđenja koji su se zadesili na mestu zločina, uprkos tome što šef Đinđićevog obezbeđenja Milan Veruović 12. marta i sam zamalo nije bio ubijen. Kako to objašnjavate, tim pre što i ljudi sa političke i javne scene, koji se najviše hvale blizinom sa Zoranom Đinđićem i njegovim poverenjem, takođe više veruju Bagziju nego Veruoviću?

- Sve je to ista banda koja je imala isti zadatak! A zadatak je bio - održati optužnicu onakva kakva je po svaku cenu. Setimo se samo svih onih performansa koje su nam prikazivali Kunjadić i Dunjić. Ta dvojica su više ličili na Loleka i Boleka nego na stručnjake! Upinjali su se, mučenici, iz sve snage da objasne neobjašnjivo!

Kako mislite „neobjašnjivo“?

- Načisto neobjašnjivo! Jer, iako ni Dunjić ni Kunjadić nisu bili ni blizu lica mesta, za koje su znali kako izgleda samo po slikama, uporno su pokušavali da izmisle i prilagode položaj pokojnog premijera. Nije im mnogo smetalo što se to na kraju uopšte nije uklopilo sa činjeničnim stanjem. Niti sa izjavama svedoka. Jer, svedoci su svedočili drugačije.

Otkud anomalija sa diskreditovanjem svedoka kakav je Veruović i šta iza nje stoji, pošto istorija opominje da iza takvih „inverzija“ obično stoji nešto skriveno i krupno?

- Nema tu šta mnogo da se objašnjava. Svi Đinđićevi kvaziprijatelji i te kako znaju da je mnogo toga nelogično, ali ih, po svojoj prilici, više nije briga. Prihvatili su sve zdravo za gotovo. Tako je, valjda, lakše. Jer, kako se kaže - koga nema, bez njega se može. A i što bi se sad oni smarali nekim novim „detaljima“?! Dobro im ide u životu. Zašto bi to kvarili?!

Bagzija su u Grčkoj „trenirali“ Ameri
Dejan Milenković Bagzi je tokom skrivanja u Grčkoj sve vreme bio pod budnim okom određenih obaveštajnih struktura koje su ga posećivale i „obrađivale“ - radi se o američkoj liniji. Problem je što niko od mojih „kontakata“ ne želi da se pojavi pred sudom i da o tome svedoči - Amerika je ipak Amerika. Sve najmoćnije obaveštajne službe - američka, nemačka, francuska, britanska i ruska budno, kao kopci, motre na sve što se dešava na našim prostorima
Ako je Milorad Ulemek Legija donekle u pravu, i stvarna uloga nekih svedoka saradnika - na čijim iskazima u dobroj meri počiva presuda za ubistvo Zorana Đinđića - tek će morati da se nađe na terazijama pravde.

Imate li saznanja o skrivanju u Grčkoj Dejana Milenkovića Bagzija?

- Danas, kada se analizira cela ta situacija oko njegovog „bekstva“ iz Meljaka i odlaska u Grčku, potpuno je jasno da je on bio tamo sklonjen. Da bi kasnije bio izvučen iz naftalina i upotrebljen kao tužiočev džoker. Nemojte da zaboravite da za njim nije nikada bila raspisana Interpolova poternica, da se njegovo hapšenje odigralo samo dva meseca posle moje predaje! Da je dobio status svedoka saradnika pod veoma čudnim okolnostima i to iz drugog pokušaja!

Na šta ciljate?

- Sve sa Bagzijem bilo je farsa i vešto odigrana kombinacija. Od samog početka. Cela ona agonija oko njegovog prebacivanja u Srbiju, koja je trajala sedam meseci, pa ono njegovo „hoću kakim, neću kakim“ i priče o krokodilima, žabama i babama - sve je to bilo predstava za javnost. On je od početka bio džoker koji je sklonjen u stranu. Za slučaj da iskrsne nešto nepredviđeno.

Šta je bilo to „nepredviđeno“?

- Verovatno moja predaja. Zato su i aktivirali tog svog džokera.

Da li je Bagzi tokom skrivanja u Grčkoj - gde se sklonio, ili bio sklonjen posle atentata i likvidacije Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku - mogao biti „treniran“ za ulogu svedoka saradnika od jedne obaveštajne službe? Ako jeste, od koje?

- Preko svojih veza i kontakata u Grčkoj, imam određene informacije o tome. Dobio sam ih u međuvremenu, a potvrđuju da je Bagzi sve vreme bio pod budnim okom određenih obaveštajnih struktura koje su ga kasnije, kada je „uhapšen“, i dalje posećivale i „obrađivale“. Sve vreme dok je bio u pritvoru. Radi se o američkoj liniji.

Hoće li vaša žalba na prvostepenu presudu za ubistvo počivati i na tim saznanjima?

- Svakako. Ali, biće ovo jako teško prezentovati sudu jer niko od mojih „kontakata“ ne želi da se pojavi pred sudom i da o tome svedoči. Znate, kako to ide - Amerika je ipak Amerika...

Do sada su povodom ubistva Zorana Đinđića pominjane sve vodeće zapadne obaveštajne službe. Prvo nemačka (branilac Zvezdana Jovanovića, Nenad Vukasović, u Glasu javnosti), pa britanska (Jovica Stanišić povodom Vladimira Bebe Popovića) i francuska (operacija „Sultan“), a sada evo vi upirete prstom u „američku liniju“. Šta sve to „na gomili“ znači? Da li neko u tome nedostaje?

- Pa, svakako nedostaje ruska obaveštajna služba. Jer, sve najmoćnije tajne službe su budno motrile, kao kopci, na sve što se proteklih godina dešavalo na našim prostorima. To i dalje čine. Uostalom, to im je i posao.

ĐINĐIĆ BIO „ČUDNO OKRENUT“

„Izjava Zvezdana Jovanovića“ bila je i tokom suđenja sporna i osporavana. Povodom nje, neki su već postavili pitanje: Kakvo je to saslušanje atentatora ako ga niko ne pita ni iz koje je puške ubio premijera, ni koji je kalibar koristio? Još manje, da objasni sopstvene reči da je Đinđić bio „nekako čudno okrenut“... Zbog čega, po vašem mišljenju, Jovanović nije bio izveden pred peti ulaz u Vladu Srbije da pokaže kako je ubijeni premijer bio „čudno okrenut“?

- Eh, da je samo to sporno u toj izjavi! Da je tako, bilo bi lako! Problem je u tome što postoje desetine detalja koji su još sporni, a vezani su za tu izjavu ili ono što je ona prouzrokovala. Ali, o tome će biti reči pred Vrhovnim sudom. Otom-potom.

U sudu ste tvrdili da su samo Milan Veruović i ostalih sedam Đinđićevih telohranitelja davali sve od sebe da ga zaštite, a da BIA i MUP nisu na tom planu činili gotovo ništa od onoga na šta su ih zakon i propisi obavezivali. Zbog čega posle Beogradske arene nije bilo uvedeno ono što ste nazvali „vanrednoradnim stanjem“? Ko je to onemogućio?

- To sam tvrdio samo na osnovu činjenica koje su jasno na to ukazivale. Tokom celog procesa. Reč je o činjenicama iz svedočenja onih koji su na suđenju govorili o tome. A te činjenice nedvosmisleno pokazuju da posle „saobraćajnog incidenta“ kod Beogradske arene, koji je kasnije pretvoren u pokušaj atentata, na planu premijerovog obezbeđenja nisu bile preduzete nikakve mere.

Zar baš nikakve? Kako je to, prema vašim saznanjima, bilo moguće?

- Nikakve, osim mera koje su preduzeli pripadnici Đinđićevog užeg obezbeđenja. A i to se svelo na to što su ti momci radili kao konji. Od jutra do sutra. Ostatak državnog aparata očigledno je, na čelu sa ministrom policije Dušanom Mihajlovićem, ladio jaja. Kasnije, tokom „Sablje“ iliti „peroreza“, a i samog suđenja, kada je bila gurnuta priča da je „Limes“ bio atentata, što im se savršeno uklapalo u čitav scenario, svi pravi krivci iz Đinđićevog okruženja su pokušali da nam objasne neobjašnjivo.

Kakvu su ulogu u tom kobnom i kažnjivom nečinjenu odigrali Dušan Mihajlović, Zoran Janjušević, Nenad Milić, šef BIA i šef obezbeđenja Vlade Koprivica? Kako objašnjavate činjenicu da su sve njihove neprijatnosti bile u tome što su morali da pred Specijalnim sudom svedoče o atentatu?

- NJihove uloge morala bi da razjasni istraga. Tim pre što su učinili su sve što su mogli da svoj nemar, nečinjenje i nezainteresovanost za Đinđićevu bezbednost opravdaju pričama tipa „nisu bile formirane nekakve uprave“. Još se tvrdilo da je premijerovo obezbeđenje bilo država u državi i da je sa njima bilo teško sarađivati...

Kako sve to vama izgleda kao profesionalcu?

- Tragikomično! Tvrdili su, recimo, da sam Đinđić nije voleo da velikim obezbeđenjem skreće pažnju na sebe. A bilo je toga još. Ali, da li, bre, neko u ovoj banana-državi može da poveruje u takva proseravanja?!

Zar ne biste mogli da bar birate reči?

- Nisu reči najvažnije. Pa, zamislite da se „Limes“ desio u nekoj ozbiljnoj zemlji, u Nemačkoj, Engleskoj ili Francuskoj. Zamislite da su službe tih zemalja samo na trenutak posumnjale da neko pokušava ubistvo, ne na premijera, već na nekog običnog vladinog službenika. Zamislite i da kroz neko vreme imaju „atentatora“ u svojim rukama. E, sad, da li bi se u tim zemljama moglo desiti da im „atentator“ izađe iz zatvora bez ičijeg znanja i da im još posle dvadesetak dana bude ubijen premijer?! Ma nemojte, molim vas!

Za to niko nije odgovarao, a - ako govorite istinu - moguće je i da nikada neće...

- Pomenuta gospoda odigrala su ključnu ulogu u prestupnom nečinjenju koje se završilo ubistvom premijera Đinđića. Jedan od te gospode bio je prvi čovek policije, drugi njegov zamenik (dakle, postavljen od samog Đinđića), treći - premijerov savetnik za bezbednost. Šefove BIA su predložili i postavili Čeda Jovanović i Vladimir - Beba Popović. Sami zaključite kakva je bila njihova uloga u krugovima opakog nečinjenja oko premijera.

Ako je tako, onda je premnogo zainteresovanih da istina o ubistvu nikada ne ugleda svetlost dana...

- Tako je. A da je Srbija prava država, svi bi oni bili pozvani na debelu odgovornost! Ovako, svima njima trenutno dobro ide u životu. Zašto to kvariti!?

Đinđić nije ubijen iz Gepratove 14!
Već potpuno nesporno: da Đinđić nije pogođen iz Gepratove 14, a da on i Milan Veruović uopšte nisu pogođeni iz oružja istog kalibra. Ceo proces za atentat na Đinđića je jasno pokazao da je postojao dirigent koji je uticao i na uviđaj i na sam tok suđenja. Za tvrdnju da su postojale zavera i režija, posle svega, nisu potrebni nikakvi novi dokazi, a da li će me neka podguzna muva za ovo tužiti, evo - baš sam se naježio
U svom megaintervjuu Milorad Ulemek Legija je najviše pažnje posvetio atentatu na Zorana Đinđića. Nimalo slučajno.

Pokušali ste da uverite sudska veća Marka Kljajevića i Nate Mesarović da je MUP Srbije stručnjacima iz Visbadena dao „potpuno pogrešne stajne tačke i opis povreda“ Zorana Đinđića i Milana Veruovića i da to nije bilo „slučajna greška“. Tvrdili ste da je „ceo uviđaj namerno urađen manjkavo“. Šta je tu sve, i zašto, bilo „potpuno pogrešno“?

- Naravno da sam pokušavao da ukažem na tako očiglednu sabotažu koja je gurnuta u ruke stručnjacima iz Nemačke koji su u Beograd došli odmah sutradan posle 12. marta. A tako su došli da ni dan danas ne znamo po čijem nalogu ili preporuci.

Ko je dirigovao tom „sabotažom“, odnosno „namerno manjkavim“ uviđajem? Hoćete li, zapravo, da kažete da je neko istragu od samog početka namerno skretao u krivom pravcu? Faktički, da je „dirigent“ unapred znao koje puteve treba zatvoriti, koje činjenice izbegavati, koja i čija svedočenja potapati, a koja i čija favorizovati?

- Pazite ovako. Ubiju prvog čoveka države. Iz nekog razloga, država ili neko u njeno ime, poziva najeminentnije stručnjake na svetu. Oni dolaze na lice mesta, rade deo uviđaja. Pritom im se daju totalno pogrešni parametri stajnih tačaka premijera i šefa njegovog obezbeđenja Milana Veruovića. Šta je to, ako nije dirigovanje istragom? Kako se to zove?

Ne vuče li sve na šta ukazujete na tvrdnju da su pravi inspiratori i organizatori atentata bili u mogućnosti da utiču i na uviđaj, i na istragu, i na pisanje optužnice i na sam tok sudskog procesa?

- Po svemu što znam i mogu da zaključim: jesu. Ne tvrdim da se to odnosi i na stručnjake iz Visbadena. Ali, zar nije čudno što još ne samo da ne znamo ko je Nemcima dao pogrešne podatke, nego ne znamo ni ko je sve sa njima bio na „licu mesta“. Sve je još čudnije što ti stručnjaci - samo dan kasnije - odlaze. Pa, posle dugo vremena šalju izveštaj. I, gle čuda: glavni deo tog izveštaja, deo koji treba da sve objasni - potpuno je pogrešan!

Imate u vidu prvi izveštaj iz Visbadena?

- Da. A usledila je agonija čekanja od skoro dve godine. Tek po protoku tolikog vremena dobijamo dopunu izveštaja koja se svodi na sledeće: pretpostavlja se da je bilo ovako i zato je moguće da je bilo ovako. Sramota!

Faktički tvrdite da je i u Visbadenu istina o atentatu bila, u najmanju ruku, frizirana. U čemu je bilo friziranje i namera? Raspolažete li ikakvim saznanjima i dokazima koji bi ukazivali na realno postojanje zavere sa domaćim i stranim učesnicima? Ako nemate, izlažete se realnoj optužbi da klevećete državne organe i funkcionere, tužioca Jovana Prijića, sud i neke svedoke...

MARKO KLJAJEVIĆ - POBEGAO!

Na kakve misli vas je naveo prilično nagli i neočekivani odlazak Marka Kljajevića iz predmeta „atentat“ u advokaturu?

- Očigledno da je Marko Kljajević iskoristio momenat hapšenja svog brata da bi pobegao iz kaljuge „procesa veka“. Očigledno mu je bio važniji obraz od fotelje.
Možete li biti konkretniji?

- On je shvatio - kako god presudio - da će mu se to obiti o glavu! Na njemu se videla promena kada je odbio da status svedoka saradnika da Dejanu Milenkoviću Bagziju. Kljajević posle toga nije bio onaj isti čovek. Možda to nisu mogli da uoče oni koji su suđenje pratili sa margina, ali smo to odmah „snimili“ svi mi koji smo u sudnici provodili godine.

Može li makar malo konkretnije?

- Pretpostavljam da se Marko Kljajević povukao verovatno zato što nije hteo da trpi pritisak odozgo oko davanja statusa Milenkoviću. Stoga je čovek i odlučio da izađe iz te cele žabokrečine. Inače, smatram da je šteta što je napustio proces. Majstorski ga je vodio i nisam siguran da bi - sa njim na čelu veća - ovako bilo završeno. Mislim da bi sa njime mnoge stvari bile isterane na čistac. Ovako, možemo samo da žalimo...

ZAHTEV DODIKU

Znate li išta o tome da je od Milorada Dodika, za Đinđićevog života, iz Beograda bilo traženo „stotinak u ratu prekaljenih momaka“? Ko je to uradio i zbog čega?

- Nisam čuo za takvu priču.

- O zaveri ću u žalbi Vrhovnom sudu. Ali, gde su u svemu ovome klevete?! Mi tražimo da Nemci dođu i da svedoče pred „Specijalnim sudom“. Opet sledi agonija i natezanje: hoće-neće. Na kraju svedoče, ali samo ograničeno i to - samo ako im se unapred postavi pitanje. Sud, naravno, opet u panici i ne dozvoljava nijedno pitanje koje bi slučajno osporilo taj famozni izveštaj koji, na kraju krajeva, nije potvrdio ništa.

To „ograničeno“ uopšte ne mora da signalizira postojanje bilo kakve zavere!

- Tek će se videti - bar što se domaćih aktera i dirigenata tiče - da li je bilo ili nije bilo! Jer, da sve bude smešnije, Nemci su ključne delove svog izveštaja bazirali na informacijama koje su u Visbadenu sastavili Lolek i Bolek - Dušan Dunjić i Milan Kunjadić.

Zašto bi to, bar u načelu, izazivalo podozrenje?

- Kako da ne izaziva kad su ta dvojica veliki deo svog izveštaja bazirala - na Visbadenu!? Eto tako, sve u krug. Jebe lud zbunjenog!

Kao da opet aludirate da je „režijom“ bio obuhvaćen i Visbaden i da je sve bilo dobro sinhronizovano?

- Neka vaši čitaoci zaključe sami. Pazite, ja sam možda rođen prirodno glup, ali nisam baš toliko glup da bih „pojeo“ sranja koja su pokušali da nam serviraju tokom suđenja! Ceo proces je jasno pokazao da i te kako postoji „dirigent“ i da nije uticao samo na uviđaj već i na sam tok suđenja.

Imate li dokaze?

- Mislim da za ovo, posle svega, nisu potrebni nikakvi novi dokazi! A da li će me tužiti neka od podguznih muva, evo - baš sam se naježio. Neka budu srećne i zadovoljne što ih, za sada, napušavam verbalno.

U „Specijalnom sudu“ ste ocenili: „Niko, ni Visbaden ni Kunjadić, nije dao nijedan dokaz da su Đinđić i Veruović pogođeni iz puške koja je bila pokazana u sudnici“. Možete li danas da podrobnije objasnite to svoje „niko“ i „nijedan dokaz“? Zašto baš „nijedan“?

- Nisam baš tako rekao. Rekao sam da ne postoji nijedan neposredni dokaz koji nesumnjivo dokazuje da su njih dvojica pogođena iz sporne puške, kao što stvarno i ne postoji. Postoje, doduše, posredni dokazi koji - preko nekih izjava i čaura (čije je samo pronalaženje bilo krajnje sporno) - možda nekome nešto mogu značiti. Ali, sve je to malo za ozbiljan sud!

Zbog čega ne smatrate dokazima ono što je bilo ponuđeno sudu?

- Kome može ličiti na dokaz „priča“ o ćebetu u Gepratovoj 14?! Tim pre što nesuvislosti ima još.

Imate li nova saznanja povezana sa tom puškom i rukama kroz koje je prolazila u mesecima koji su prethodili atentatu?

- O „novim saznanjima“ ću u žalbi. Zasad ukazujem na to da niko nije mogao da dokaže sledeće - da su delovi zrna koji su pronađeni na licu mesta ispaljeni iz sporne puške. Ama, ljudi: različitost u veličini i izgledu rana kod Đinđića i Veruovića objašnjiva je samo ako su bili pogođeni iz - različitog oružja!

Opet zavera i dirigenti?

- Neka o tome misli šta ko hoće, ali je neoboriva činjenica - da su tolike i takve razlike moguće samo kad se radi o različitom oružju! Samo, sud i oni koji su ostali u senci - imali su svoje kerbere u vidu Kunjadića i Dunjića koji su pokušali sve da zamaskiraju pričama o rotirajućem metku i „obvoju prepreka“ kroz koje je taj metak prošao. A sve je to, načisto, bla, bla, bla. Jedini im je problem što činjenice govore nešto sasvim drugo.

Šta to govore činjenice?

- Da Đinđić nije pogođen iz Gepratove 14 i da on i Veruović nisu pogođeni iz oružja istog kalibra! To je fakat.