Ko je Entoni Monkton, koji je rukovodio hapšenjem Miloševića
Znao sve o „zemuncima“
Šef britanskih obaveštajaca u Srbiji Entoni Monkton bio je u „susednoj kancelariji“ dok su Zvezdan Jovanović i ostali „davali izjave“ - treba pitati Dušana Mihajlovića kako ih je Monkton potom „sklapao“!
Ovaj citat iz intervjua Milorada Ulemeka Legije otvorio je stare sumnje srpske javnosti - koliko su strane obaveštajne službe bile umešane, najpre u hapšenje Slobodana Miloševića, ali i u samo ubistvo premijera Đinđića?

Prema saznanjima Glasa, hapšenjem Slobodana Miloševića dirigovao je upravo Entoni Monkton! I to iz kabineta tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića u kojem su se pored njega i domaćina nalazila i dvojica agenata CIA! Strani obaveštajci potom su angažovani i prilikom isporučivanja Miloševića u Hag, što je u svojoj knjizi opisao Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika RDB Srbije.

Prema tvrdnji Mijatovića, supervizor cele akcije bio je Dejvid Blek iz CIA, koji je na ovom slučaju zamenio svog šefa Dejvida Nejbora, a nešto kasnije pridružio im se i Čeda Jovanović.

- Savetnik u britanskoj ambasadi u Beogradu Monkton javio se da će kasniti jer je bio u Crnoj Gori. Iz razgovora s njim, zaključio sam da je ceo posao oko transfera Miloševića bio na relaciji gospodin Mokton, britanski vojni ataše - ministar Mihajlović - napisao je, između ostalog, Mijatović.

Pokušali smo da od nekadašnjih najbližih Đinđićevih saradnika ponovo proveri Mijatovićeve navode, i evo šta kaže jedan od njih:

- Hapšenje Miloševića bilo je pod direktnim Đinđićevim nadzorom. On je naredio čitavu operaciju, osmislio ju je i kontrolisao. Legija govori istinu, samo hapšenje izvodila je policija, odnosno JSO. Konkretno, šef (Đinđić) je tada sakupio pravni tim i rekao im: „Nađite mi pravni osnov da ga uhapsimo, a i ako mi ga ne nađete, svakako ćemo ga uhapsiti“. Ne znam koliko je Monkton bio umešan u sve to, možda na nižem nivou, možda u saradnji s Mihajlovićem - otkriva jedan od najbližih saradnika pokojnog premijera.

MISTERIOZNA POGIBIJA AGENTA CIA

Perjanice stranih špijuna u postpetooktobarskoj Srbiji bili su Džon Nejbor (CIA) i Entoni Monkton (britanski MI6), ali su obojica posle dotad retko viđenih afera neslavno završili svoje nečasne zadatke na Balkanu. Za Nejbora, koji je stradao u špijunskoj aferi s tadašnjim potpredsednikom vlade Momčilom Perišićem, govorilo se da je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj na putu iz Beograda, i to baš na istoj deonici na kojoj je početkom 90-ih pod još nerazjašnjenim okolnostima stradala porodica Dafine Milanović. Monkton je, za razliku od njega, živ i zdrav, ali profesionalno ponižen.

TAJNI DOKUMENT

Kako saznajemo, Entoni Leopold Kolijer Monkton je pre Đinđićevog ubistva pokazao srpskoj tajnoj službi dokument koji objašnjava funkcionisanje zemunskog mafijaškog klana. Monkton je, kako navode upućeni, višim službenicima pokazao delove ovog dokumenta, a oni su zaključili da o ovoj zloglasnoj grupi Monkton zna više nego njihovi operativci.

Zoran Mijatović samo je kratko odgovorio na naša pitanja: „To je za mene završena priča, sve što sam imao da kažem o Monktonu, rekao sam!“

Prema onome što se do sada zna, Monkton je bio jedan od ključnih ljudi koji su početkom 90-ih ojačali britansku obaveštajnu mrežu MI6 na Balkanu. Od kada je 1987. pristupio MI6, izuzimajući njegovo kratko službovanje u Ženevi, pokušavao je da interese Krune sprovede na jugoistoku Evrope. Od 1996. radio je u Zagrebu, a pred oktobar 2000. stiže u Beograd, gde je ostao do 2004. godine. Važio za jednog od najbolje obaveštenih ljudi u Beogradu kad je u pitanju Državna bezbednost Srbije.

Njegove kolege opisivale se ga kao „klasičnog džentlmena špijuna“, dok ga je Zoran Mijatović u svojoj knjizi poredio s junakom iz humorističke serije.

- Bio je obaveštajac koji je likom podsećao na glavnog junaka iz engleske serije „Crna Guja“, a u dobro informisanim obaveštajnim krugovima pričalo se da se njegovo ime u negativnom kontekstu vezuje za smrt ledi Di - naveo je Mijatović.

Mogu svi oni zajedno sa vama Cedi da pljunu pod prozor! "Ko gubi ima pravo da se ljuti"!
Svaka susa danas moze da dospe u novine i nalaze sta god hoce! Da kasete postoje, do sada bi se pojavile! A pitanje je, s obzirom na list koji je ovaj intervju radio, koliko je Legija od ovoga zaista rekao? Lazu jedni, lazu drugi, lazu oni koji im veruju! Jedina istina je ona koja se potvrdi valjanim fizickim dokazima! Tako su srali i o Djindjicu, pa su na kraju morali da ga upucaju, jer nisu mogli da minorizuju njegovu poziciju na politickoj sceni! A nece moci ni Cedinu!

zajebite obojica ovu temu. Nije isto ubijen Djindjic i izdani Mladic i Karadzic i ....

Mudro zboris,mladicu...

Za političku pozadinu treba pitati Koštunicu, Jočića, Šešelja i Nikolića. To su ljudi koji mogu dati odgovore i koji su direktno odgovorni za sve nesreće u Srbiji danas.

Ваљда ће и Чедица ускоро за покојним му газдом.


Шуровање с криминалцима, никоме није добра донело.

Čedica je jak prevarant koji je uspeo da nadmudri i najjace kriminalce (svoju sabracu) iz "Zemunskog Klana". A to je mogao posto je to radio "iznutra" jer je bio clan i osnivac ove opasne mafijaske organizacije! U pravu je sto se sada distancira od svojih bivsih drugara, jer su oni svi ili pobijeni ili po zatvorima i moglo bi da naruse njegov lik i delo. A Legija je "tuta glava" i niko ne slusa njegove prozivke iz zatvora i moze samo da pljune malom Čedici pod prozor!

Grešiš sinko ! Riba smrdi od glave to jest DSa ...

 

Jadan ti gde si na lestvici kad ti ovaj "mudro zbori"... 


Sta je Rufuse najurili te iz stranke? Gasite se ili sta? 

Dokazaću da „beretke“ nisu ubile Đinđića!
Čeda Jovanović je urgirao kod Dušana Mihajlovića da se Dušanu Spasojeviću dodeli obezbeđenje, a bezgrešni ministar je to odobrio. Ko kaže da Mihajlović i Đinđić nisu znali da Spasojević ima policijsko obezbeđenje. Više me ne zanima ni odakle je ubijen premijer Đinđić, ni ko ga je ubio, ni koliko je ubica bilo. Zanima me jedino da dokažem da Đinđić nije ubijen iz Gepratove, da ga nije ubio Zvezdan Jovanović i da ni pripadnici JSO ni ja nemamo ništa s tim ubistvom. Za to postoje kako materijalni dokazi, tako i živi svedoci. Šta Srbiji za utvrđivanje istine još treba - možda da sam Isus siđe s nebesa i da svedoči. Nikada nisam rekao da je Đinđić ubijen iz Nemanjine
Legija je pred sudom uporno ponavljao: „Nisam organizovao ubistvo Zorana Đinđića“. Evo šta Milorad Ulemek danas o tome govori.

Pred sudom ste izgovorili i ovo da se „svi prave nemušti kada je reč o Dušanu Spasojeviću i neće da kažu da je on bio moćan jer su drugi bili slabi“. Ko je sve u ono vreme i iz današnjeg vrha Srbije pred Spasojevićem bio „slab“? U čemu se to ogledalo? Ko je pred njim „padao na sto evra“, ko na televizore, ko na fenove, ko na pegle, ko je, naprosto, voleo da bude viđen u Šilerovoj?

- O tome je najopširnije govorio Miladin Suvajdžić, alijas Đura Mutavi. Takođe, i pokojni Zoran Vukojević. Samo što su se i oni veoma pravili nemušti oko mnogih imena iako se u njihovim iskazima tačno opisivalo kolika je količina poklona deljena desetinama raznih likova koji su defilovali kroz Šilerovu. Opet kažem, nisam sedeo 24 časa u Šilerovoj i držao sveću Spasojeviću da bih znao - kako i s kime je pravio razne kombinacije. Ali, sigurno je to bio jedan od glavnih razloga što je to zdanje ekspresno srušeno.

Kako je bilo realno moguće da Spasojeviću, kako ste tvrdili, obezbeđenje iz JSO da Čeda Jovanović? Kako je to bilo moguće uraditi mimo tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i premijera Zorana Đinđića?

- Prvo, nikada nisam rekao da je Čeda dao Spasojeviću obezbeđenje, već - da je on urgirao kod Dušana Mihajlovića da mu se to obezbeđenje dodeli. I, bezgrešni ministar je to i odobrio. Drugo, ko kaže da Mihajlović i Đinđić nisu znali da Spasojević ima policijsko obezbeđenje?! Doduše, vrli ministar je to pokušao da prebaci na neki drugi kolosek, ali ga opet j... neosporne činjenice.

Na šta aludirate?

- Mihajlović je i te kako znao da policija obezbeđuje i Šilerovu i Spasojevića! O tome su govorili i mnogi svedoci na suđenju, tako da je nesporno da je znao i da je to prećutno odobravao. A to samo pokazuje koliki je bio njegov cinizam kada je govorio da je puštanje Spasojevića izvedeno mimo njegovog znanja. Sada vidim da i to pokušavaju da svale na tadašnjeg komandanta JSO Dušana Maričića.

Hoćete li da kažete da Maričić s tim nema nikakve veze?

- I nema! Tvrditi tako nešto je potpuno besmisleno budući da on za to nije imao ovlašćenja. Zato oni sada mogu da se peru koliko hoće. Fakat je i da su pominjani odobrili! Uostalom, to je u Beogradu i Srbiji bila javna tajna.

Vidi se da imate pik na Mihajlovića. A da li je i on, možda, bio posetilac Šilerove i „srebroljubac“ ili „samo“ ministar policije za čijeg je mandata ubijen predsednik vlade?

- Nemam ja nikakav pik ni na koga, daleko bilo, pa ni na gospodina Mihajlovića. Nisam ja kriv što se sam namestio. Jer, ako misli da svi treba da progutaju njegovo vađenje, onda mi je žao. Ja se ne kopčam na leđa. Nisam ga ja terao da bude u svakoj čorbi mirođija.

Da li je britanski obaveštajac kojeg ste pominjali Entoni Monkton u Mihajlovićevom kabinetu bio slučajno ili je obavljao svoj „redovni posao“?

- Pre bih rekao - to drugo!

Gde je tačno i odakle ubijen Zoran Đinđić? Imate li saznanja koja bi išla u prilog pretpostavkama koje su se pojavile proteklih dana - da atentator nije pucao ni iz Gepratove 14, ni iz Birčaninove 6, već - iz Nemanjine 6, Nemanjine 9 ili, čak, iz zgrade Vlade Srbije, iznutra iz njenog petog ulaza?

- Posle svega što sam doživeo tokom ove četiri godine - posle svih maltretiranja i napada koji traju i dan-danas, posle celog onog cirkusa koji su neki smatrali suđenjem - više me ne zanima ni odakle je ubijen premijer, ni ko ga je ubio, ni koliko je atentatora bilo! Znači, ni to da li je bio jedan, ili ih je bilo 23 ili 33!

Pa, šta vas onda više uopšte zanima?

VRTIMO SE U KRUG

Ako atentator u petom ulazu nije izmišljotina i podmetanje, šta se 12. marta 2003. moglo realno događati u tom ulazu i u unutrašnjosti zgrade Vlade Srbije? O čemu su još i istraga, i tužilac Prijić, i sudsko veće morali pitati Zorana Janjuševića i ostale koji su iznutra prvi stigli na mesto velikog zločina?

- Da je sud imao volje, energije i hrabrosti da prihvati naš predlog za rekonstrukciju - takva pitanja bi danas bila izlišna. Ovako, možemo da se vrtimo u krug beskrajno.

- Zanima me jedino da isteram istinu do kraja! I zbog sebe i zbog Srbije, želim da konačno postane jasno da Zoran Đinđić nije ubijen iz Gepratove, da ga nije ubio Zvezdan Jovanović i da ni pripadnici JSO ni ja nemamo ništa sa tim atentatom. To je sve što me zanima. I verujte mi da ću to i dokazati!

Koliko je, prema vašim saznanjima i pretpostavkama, učesnika u atentatu realno bilo, gde su i kako i sa kojim ulogama mogli da budu raspoređeni?

- Kao što rekoh, to me ne zanima jer mi ne pada na pamet da radim tuđ posao i da vodim svoju istragu o ubistvu. To pitanje ćete morati da postavite nadležnim organima. Možete odmah, a možete i da čekate da ja dokažem da Đinđić nije bio ubijen iz Gepratove i da bude pokrenuta nova istraga.

Ipak, ako je Đinđić bio ubijen iz Nemanjine ili iznutra, iz vlade, kakva je to onda zavera morala da bude? Kog obuhvata, s kojim približno učesnicima? Koliko su duboko morali da prodru u državne institucije i u samo Đinđićevo okruženje? Koje pozicije su morali prethodno da osvoje i kakve pripremne poteze da povlače u nedeljama i danima pred atentat?

- Ni to nisu pitanja za mene. Nikada nisam rekao da je Đinđić ubijen iz Nemanjine! To pitajte one koji lansiraju takve priče!

Treba li ovo shvatiti kao polutvrdnju da ubica nije pucao iz Nemanjine? Ako dokažete da Đinđić nije ubijen iz Gepratove, otvoriće se pitanje - a odakle je onda? Iz Birčaninove ili s neke druge strane?

- Ništa ne želim da tvrdim! Kao što sam već rekao, danas posle svega ne zanima me ni odakle, ni ko, ni šta! Jedino što mogu sa sigurnošću da tvrdim jeste da ni Đinđić nije pogođen iz Gepratove! Za to, uostalom, postoje kako materijalni dokazi, tako i živi svedoci. Šta Srbiji za utvrđivanje istine još treba? Možda sam Isus siđe s nebesa i da svedoči?!

Ako eventualno i uspete da dokažete da Đinđić nije ubijen iz Gepratove i da na njega nije pucao Zvezdan Jovanović, ostaće nerazjašnjeno kako su pravi organizatori i izvršioci zločina uspeli da ostvare prodemonstrirani stepen konspirativnosti? Kako im je uspelo - ukoliko priča o zaveri oko premijera i ubici sa neke druge lokacije, ili atentatoru skrivenom u petom ulazu nije „bajka“ ili plod nečije namere, da zločin podmetne drugima kao kukavičje jaje? Da li je tako nešto moglo uopšte da se izvede bez logistike i „daljinskog upravljača“ iz inostranstva?

- Da li je to bajka i čija - ne znam, ali svakako ne dolazi ni od mene, ni od mojih branilaca! Te priče puštaju dokone mutivode!

Sudu ste rekli da Milan Veruović govori istinu i da su zaista bila tri metka. Na osnovu čega? Kako ste primili pretpostavke da je pred petim ulazom i unutar njega moglo da bude ispaljeno do sedam metaka?

- Na samom suđenju nikada nisam potencirao priču o trećem metku. Da ne bi ispalo da se ja, kao prvooptuženi, hvatam za nju kao davljenik za slamku. Sudu sam postavio pitanje: Kako je moguće da se ne veruje Veruoviću i ostalim momcima iz Đinđićevog obezbeđenja, koji su bili na licu mesta i koji su ispričali priču o trećem metku odmah i bez ikakvog dvoumljenja?

Pa, kako je to bilo moguće?

- Zato što je sud poverovao veštacima Milanu Kunjadiću i Dušanu Dunjiću koji su svoj izveštaj radili kao pacovi u kancelarijama! Uprkos tome što je njihov izveštaj, uzgred rečeno, totalno nebulozan i ne odgovara ni činjeničnom stanju, ni izjavama svedoka koji su bili na licu mesta. Mislim da to dovoljno govori o načinu kako je sud vodio ovaj postupak. Tužno, ali istinito.