Bozoljac: Hrvati me vredjali, ali bez efekta

Srpski teniser Ilija Bozoljac zasad na Australijan openu igra odlično. Prebrodio je tri runde kvalifikacija, a onda u prvom kolu turnira deklasirao Hrvata Marina Čilića, 171. na ATP listi, sa 6:2, 6:4, 6:1.

Bozoljac je izjavio da su ga na terenu broj 21, daleko od reflektora glamuroznih arena "Rod Lejver" i "Vodafon", hrvatski navijači propisno izvredjali. Pominjana je "četnička majka", bilo je i pretnji klanjem...

"Na terenu nas je oko 23 časa dočekala velika grupa hrvatskih navijača, dok je naših bilo malo, već su se razišli jer je početak meča mnogo kasnio zbog vrućine. Hrvati su na početku bili jako bučni, pevali su pesme u kojima su spominjali Vukovar i Knin. Nijednog trenutka nisam pogledao prema njima, ostao sam fokusiran na teren i kada sam ubedljivo dobio Čilića u prvom setu i napravio brejk u drugom, oni su se pokupili i otišli. Pokazali su kolike su patriote", ispričao je Bozoljac.

On je istakao zadovoljstvo igrom, posebno načinom na koji je servirao. Dejvis kup reprezentativac Srbije podvukao je da je stalno menjao servis - čas je to bio slajs udarac, čas kik, čas u telo protivnika.

"Nisam servirao jako i nisam imao asova kao što obično imam. Ovog puta sam izabrao drugu taktiku, koja mom protivniku nije odgovarala. Igrao sam mekanije, tako da je Čilić morao da ide ka lopti, a ne da je čeka. Igrao sam mu dosta i na forhend, što je njegov slabiji udarac. Prava slika moje dobre igre je to što Čilić nije imao nijednu priliku da osvoji gem na moj servis, samo je jednom došao do 40:40", kaže naš as.

U četvrtak ujutru po našem vremenu sledi okršaj drugog kola sa dvanaestim igračem sveta, Nemcem Tomijem Hasom.

"Dobro znam kako Has igra. Koncentrisaću se na svoje gemove, igraću maksimalno ofanzivno. Nemam šta da izgubim. Najavljujem interesantan i kvalitetan tenis, a videćemo kako će sve da izgleda na terenu", zaključio je Bozoljac.


Izvor: MTS-Mondo

Српски индивидуални спортисти заузимају све значајније позиције на ранг-листама успешних

Јачи од „Си-Ен-Ена”

У земљи где се углавном млади моткама и варјачама, тениски рекет у рукама Ђоковића и дружине постаје статусни симбол и нова друштвена парадигма 
 

ТЕМА ДАНА

Спортска жица је најбогатији ресурс који имамо. Из ње непрестано вадимо таленте, а ко зна колико их је још скривено дубоко у језгру тог неисцрпног мајдана. Свету је одавно доказан наш дар за такозване екипне спортове, али смо му последњих година дали све више повода да се ишчуђава снагом нашег појединачног талента. Данас када нам је кошарка у великој кризи која баца у заборав сва злата после санкција, када са велике сцене силази трофејна одбојкашка репрезентација, када се не назире опоравак рукомета, некадашњег олимпијског победника и у мушкој и у женској конкуренцији, када фудбалери осцилирају од сјаја до очаја, наш понос и даље има ко да потхрањује.

То је и феномен и парадокс – да част Србије међу великима и богатима бране такозвани мали спортови у којима истрајавају појединци и занесењаци да их колико-толико одрже у животу, праћени уклетом судбином да за њих увек има мање пара или их уопште нема. Славу нашег спорта су у најскоријој прошлости пронели, између осталих, атлетичарка Оливера Јевтић, сребрном медаљом у маратону на Европском првенству, пливач Милорад Чавић, златом и сребром на Европском првенству у малим базенима у Хелсинкију, веслачки двојац с кормиларом Стојић, Поповић, Нинковић, златом на Светском првенству у Итону, кајакашки четворосед Зорић, Филиповић, Сибинкић, Ђенадић, златом на Светском првенству у Загребу... Ових дана с правом очекујемо запажене резултате, чак, нескривено, високе домете тенисера на Међународном првенству Аустралије у Мелбурну.

------------------------------------------------------------------------

Српске девојке и младићи лупили су рекетом о тениску мрежу и одлучно преузели бригу о националном брендирању на својим сукњицама, бретелама и мајицама. Србија је тако приближила Аустралију, мада су тамошњи исељеници, Срби и Хрвати, показали да од рекета више воле песнице и штангле. Читамо да и Грци нису мировали. Херкул је жив, узвикивала су наша православна браћа, док су се макљала око мелбурнске тениске арене у веома интересантном и неизвесном трианглу. Али ово није прича о балканској крчми, нити о новом изуму са ових простора који тениске мечеве доживљава као борбу измећу два гладијатора. Овде је реч о новом српском феномену.

Попут овдашњих певаљки које број силиконских груди или волумен напућених усана преко ноћи повећају за број или два, тако су и српски тенисери одлучили да покажу како наша спортска специјалност није искључиво успех у колективним спортовима. Изађи ми на црту, нова је индивидуална спортска доктрина, која је направљена захваљујући ручној мануфактури. Само што садашњи миљеници нације нису некада сопствене рекете правили од суве дреновине и савијали у онај чудни облик. Таман толико смо сви заједно бринули где ће стићи Ђоковић и друштво. Данас смо усхићени и поносни.

У ретким интермецима између испразних политичких сеанси украшавамо ТВ екране кајронима на којима великим словима исписујемо нове победе Ане Ивановић, Јелене Јанковић, Новака Ђоковића. Они, пак, као да нам поручују да није било потребе да се за пола милиона долара ангажује „Си-Ен-Ен”, нити да сопствене позиције на светској ранг-листи промовишу гомилом олаких обећања од којих овде више не може нормално да се живи.

Паметнија и смисленија од миљеа из којег је потекла, наша тениска породица расута широм света је још у пеленама научила шта значи крвави рад. Осам сати дневно, док се гаће не озноје, па пут под ноге. Само тако вас примају у свет. Све остале трице и кучине оставили су овде. И нама! Да ли ми то разумемо у ширем друштвеном контексту, Ану и друштво није брига.

У земљи где се углавном млати моткама и варјачама, тениски рекет у рукама Ђоковића и дружине постаје статусни симбол и нова друштвена парадигма. Како је заправо могуће да се Србија преко ноћи прикључи светском тениском крему и џет-сету, у спорту који персонификује аристократске или, ако хоћете, једноставније грађанске вредности. Да ли смо ми то кроз ове младе људе осетили да се враћамо себи, да можемо да се и индивидуално шепуримо и одбацимо колективну хистерију иза које смо сакривали сопствене фрустрације и трауме. Између мноштва необрађеног земљишта и ораница, сместили смо неколико тениских терена по којима су годинама, далеко од спортске бриге и још даље од озбиљне спортске стратегије, сада велике тениске звезде, покушавале да добију пристојан и повољан термин и третман.

Данас, кад родитељи и рођаци ових момака и девојака читају хвалоспеве о својој деци, сасвим сигурно осећају мучнину и гастритис. Њихов живот, оптерећен дуговима, неизвесношћу и надама, није тада био интересантан никоме. Дакле, још један нови парадокс. Земља која је крајем деведесетих година прошлог века проглашавана за чудо у колективним спортовима, на почетку новог миленијума лансира нову генерацију спортских јапија. Да ли се то српски ментални спортски дискурс померио с колективног ка индивидуалном, што ако је тачно, у ширем друштвеном контексту може створити нови вредносни суд.

Ово друштво у целини вапи заправо за индивидуалним подухватима, па зато није никакво чудо што успеси наших тенисера откривају дебеле наслаге зацементиране колективне свести у којој су грешке увек дељене на равне части, исто као и подухвати. Ако само на основу оптике разумемо значај успеха новог српског спортског таласа, остаћемо прикраћени за могућност да научимо неколико битних ствари које нам недостају: упорност, стрпљење, визију и стратегију. Ако макар и површно знамо кулисе иза којих су одрастале Ана, Јелена, Новак, Јанко, Борис, Илија, Ненад и остали, онда морамо разумети и деликатност тог спортског подвига. Њихове породице делиле су заједничку постељу у којој су се уместо јоргана покривали банкротством...

Сада, кад су деца широм света у физичком и менталном смислу показала снагу и идентитет овог народа, сликамо се с њима више него са својима за време рођендана. Данас од ове деце правимо митске хероје, Ђоковић нам изгледа већи и лепши од Федерера. Идеалне мере тела атрактивне Марије Шарапове не могу да се очешу о кук Ане Ивановић. И то у спорту где су улагања од неколико стотина хиљада долара заштићена исто онолико колико су некадашње власти штитиле штедне књижице својих грађана. Значи нимало.

Izvor
 

Друго коло Међународног првенства Аустралије у тенису

Ђоковићев поглед ка Федереру

Наш ас савладао Шпанца Лопеза са 6:2, 7:5, 6:1 па га од извесног дуела с првим „рекетом” дели Тајланђанин Удомчоке. – Јанковић – Руано Пасквал 6:2, 6:2, следи Белорускиња Азаренка 
 
Сигурани кораци: Новак Ђоковић
(Фото АФП)

 
Двоје наших најбољих тенисера су међу 32 на Међународном првенству Аустралије у Мелбурну. У другом колу ривалима су дали тек лажну наду да исход може да буде друкчији. Новак Ђоковић (15. на светској ранг-листи) савладао је као 14. носилац Шпанца Фелисијана Лопеза (79) са 6:2, 7:5, 6:1, а Јелена Јанковић (11) као 11. носилац његову земљакињу Вирхинију Руано Пасквал (69) са 6:2, 6:2.

Поглед нашег играча све јасније пуца према најбољем тенисеру данашњице Швајцарцу Рожеу Федереру. Њихов дуел у осмини финала је готово известан. Следећи Ђоковићев противник је Тајланђанин Данај Удомчоке (102) који је запретио победом над 24. носиоцем Шпанцем Хуаном Карлосом Ферером (24), својевремано најбољим играчем на свету. Федерер, који по правилу диже форму из меча у меч, у трећем колу игра против 25. носиоца Руса Михаила Јужног (25).

Идућа препрека Јанковићевој јесте 17-годишња Белорускиња Викторија Азаренка (94), јуниорски победник претпрошле године и у Мелбурну и на Међународном првенству САД. У другом колу је приредила изненађење против 18. носиоца Францускиње Марион Бартоли (21). Нашој тенисерки је у свежем сећању. У њиховом једином међусобном дуелу искористила је посртање Јанковићеве да се „упише” у њен црни низ од десет пораза почетком прошле године. Савладала ју је у другом колу у Мајамију (6:3, 6:1) и то као квалификант (наша тенисерка била слободна на почетку).

Уочи предстојећег окршаја све је на страни Јанковићеве. Њен видик допире до терена на којем ће копља да укрсте Американка Серена Вилијамс (81) и пети носилац Рускиња Нађа Петрова. Победник, ко год да буде, ставиће нашу тенисерку у осмини финала на прво веће искушење.   

Јанковићева је и против Руано Пасквал потврдила да је у врхунској форми. Од 2003, када је дебитовала у Мелбурну, друго коло јој је било кобно. Овог пута њена победа ни једног тренутка није доведена под знак питања, а вођство Шпанкиње у другом сету од 2:0 тргло ју је да меч приведе крају у високом ритму.

– Игарала сам знатно боље него у првом мечу када сам била трома. Против искусне Руано Пасквал сам се кудикамо боље кретала пошто сам поново обула старе, разгажене патике. Морала сам непрестано да нападам па отуда и већи број грешака од противнице која ми није дозволила да лако освајам поене, – рекла је Јанковићева.

Ђоковић је против Лопеза брзо пребродио кризу у финишу другог сета. Иако је наш тенисер повео с 5:2, неугодни левак, громовитог сервиса, успео је да успостави равнотежу и да изједначи на 5:5. Лопез, који је претпрошле године био и двадесети на листи, подсетио је на заборављену сервис-волеј игру, излазећи на мрежу после сервиса ни часа не часећи. На Ђоковићеву срећу, волеј му није јача страна, па је највећи број од његових чак 36 грешака (наш тенисер 19) била лоптица у мрежу.

Почело је и такмичење парова. Ненад Зимоњић и Фабрис Санторо су као шести носиоци с муком изашли на крај с Американцима Робертом Кендриком и Бобијем Рејнолдсом са 7:5, 7:5. Јелена Јанковић као да није хтела да расипа снагу против Швајцаркиње Мартине Хингис и Рускиње Светлане Кузњецова. Изгубила је са Словакињом Јанетом Хусаровом, с којом је била 15. носилац, са 7:5, 6:1.

Рано јутрос по нашем времену Ана Ивановић је играла у другом колу против Пољакиње Агњешке Радвањске. Меч између Илије Бозољца и Немца Томија Хаса почеће не пре 9.30 часова.

 
Izvor

Српски индивидуални спортисти заузимају све значајније позиције на ранг-листама успешних

Подвиг самониклих

Успеси појединаца на светској сцени постигнути у тешким условима и далекоод очију јавности 
 
Незадржива у походу на светском врху: Јелена Јанковић

 
ТЕМА ДАНА

Наш спорт је један од живих примера у свету да није све у новцу. Успеси су много већи од губера који им је намењен да се протегну.

На другом крају су спортске велесиле с препуним касама. Али, и богати јадикују. У Великој Британији је укључена узбуна због посртања њеног поноса атлетике. Сједињене Америчке Државе је у једном тренутку снашло да, први пут од када је уведена ранг-листа Женског тениског удружења (1975), основаног на њиховом тлу, у Хјустону, немају играчицу међу десет најбољих.

Истина да је прекинута надмоћ коју су успостављале Крис Еверт, Трејси Остин, Мартина Навратилова, Џенифер Капријати, сестре Вилијамс, још је суровија. Данас је најбоље пласирана америчка тенисерка Америке Линдзи Девенпорт на 25. месту. Својевремено први женски „рекет” има 30 година, трудна је и повлачи се из „белог спорта”. Сестрама Вилијамс, које су не тако давно биле страх и трепет, више нема повратка. Амерички нараштај је у сенци талентованијих, иако је, нема сумње, његова база најшира и најнегованија у свету.

Нови тениски поредак

Пресахлом извору са којег су се раније напајали потоњи победници најугледнијих тениских такмичења савршени је контраст бујица са истока. Да хладни рат и даље траје, Совјети би у рукама имали непроцењиво оружје.

Рускиње су у незадрживом налету покориле деценијама неосвојиво, па и двапут турнир за „грен-слем” у Њујорку. Кина већ годинама улаже милионе јуана у развој тениса, препознавши га уз формулу један као најисплативију спортско-привредну грану, што се на играчком пољу исплатило кроз прво олимпијско злато (женски пар у Атини 2004).

Распоред снага међу тенисеркама данас слика је новог светског тениског поретка који се не поклапа с државно-политичком надмоћи. Његово устројство је вишенационално, с најбројнијим Рускињама, али без доминације. Процват се догодио на свим меридијанима а то је довело до велике уједначености у женском тенису. Више нема изразитих фаворита, нема дербија као што су годинама били Еверт – Навратилова или Селеш – Граф, који су „претили” да добију епитет вечити, само да је спортски век дужи.

Данас у тениском сазвежђу сија много звезда. Све више малих народа може да се поистовети с јунацима из овог спорта, а Срби јаче него било када. Узлет наших тенисера и тенисерки „крчкао” се годинама на тихој ватри, чије пуцкетање није допирало до ува оних који је требало да га чују, али су баш на њега заспали. Но, таква је судбина такозваног појединачног, условно речено малог спорта код нас који је осуђен да се довија како зна и уме. Због тога су нам базични спортови атлетика и пливање на ниским гранама, а гимнастика замрла, иако, док им је посвећивана пажња, нису изостајале ни медаље.

Данас је редослед ствари обрнут. Држава и мецене примају у загрљај тек када на успехе наших спортиста нико не може да остане равнодушан. До аудијенција, честитки из државних кабинета, севања блицева, новчаних награда и других признања дуг је и трновит пут који се преваљује снагом талента, упорношћу и неисцрпним мотивом, далеко од очију јавности.

Сете их се кад остваре успех

Због тога злато и светски рекорд пливача Милорада Чавића на 100 метара делфин на Европском првенству у малим базенима у Даблину 2003. ударе као гром из ведра неба, па га се сетимо тек када то понови после три године (у децембру у Хелсинкију). За кајакашицом Наташом Јанић пустимо сузу увек када чујемо да жање златне медаље са олимпијских игара и светских и европских првенстава за Мађарску.

Драган Зорић и Огњен Филиповић су са Светског првенства у Загребу пре две године после много времена донели нашем кајаку најсјаније одличје. По повратку у отаџбину доспели су у центар пажње, а у изјавама су истицали да је ваљда коначно дошло време да им се помогне.

Има небројено примера за недаће с којима су се суочавали наши појединци. Данас, када се српски тениски пламен вије далеко, ваља подсетити да је запаљен и на Међународном првенству Аустралије где су Јелена Јанковић и Јанко Типсаревић постали јуниорски победници 2001, и на Вимблдону где је Ана Ивановић била финалиста јуниорског турнира 2004, и на појединачним европским првенствима за млађе категорије на којима је Новак Ђоковић тријумфовао у три различита узраста, годину за годином, што је пошло за руком још само легендарном Швеђанину Стефану Едбергу. Ту је све пуштана клица да почетак ове године буде у знаку наших тениских узданица, самониклих да успеју.

Izvor
 

Bozoljac : Haas
6:7, 1:6, 3:6

Greota, ali iz onoga sto se videlo, ilija ima jos mnogo toga da pokaze...

To sam mislio i posle Robreda prosle godine, a on se sa onakvim servisom nije plasirao ni u glavni zreb Wimbldona

Nadam se ipak da ce ove godine umeti bolje...

Ja mislim da mu je osnovna greska sto ne igra atp turnire.. makar i slabije.. nego poene kupi po chelengerima i fjucersima..

AUS OPEN: Has prejak za Bozoljca

Srpski teniser Ilija Bozoljac završo je takmičenje na Australijan Openu, posle poraza od Tomija Hasa u drugom kolu – 0:3 (6:7, 1:6, 3:6).

Bozoljac je odlično počeo meč i zahvaljujući svom najjačem oružju, ubitačnom servisu, uspevao je da parira nemačkom teniseru punih 12 gemova, nakon čega je pitanje osvajača prvog seta odlučen u taj-brejku. Has, koji je u Melburnu postavljen za 12. nosioca, sa bogatim iskustvom igranja velikih turnira bolje je odradio posao u finišu prvog seta (7:3) i poveo na meču.

Neiskusni Bozoljac je posle toga u potpunosti psihički "pao", prevelika nervoza učinila je da napravi ogroman broj grešaka, što je sedam godina stariji Has znalački iskorostio i drugi set rešio u svoju korist za svega 25 minuta, ili duplo kraće nego prvi deo igre.

Nakon visokog vodjstva protivnika Bozoljac je pauzu izmedju setova iskoristio za medicinsku pomoć, zbog bolova u ledjima. Nakon kraće masaže pokušao je da pruži nešto žešći otpor rivalu, ali je Has, koji igra svoj osmi Australijan Open u karijeri, brzo napravio brejk (3:1) i bez većih problema izborio plasman u treće kolo.

Na meču izmedju srpskog i nemačkog tenisera, osim devojčica koje su često vrištale (naročito kad je Bozoljac oblačio majicu posle masaže), mogli su da uživaju i ostali ljubitelji belog sporta, budući da je ostvareno 36 as udaraca. Bozoljac i Has su ih ravnopravno podelili – svako po 18.

Zanimljivo je da je srpski teniser uspeo jedanput da odservira 222 km na sat, kao i da nije imao nijednu brejk loptu na duelu, za razliku od Hasa, koji je od devet iskoristio četiri. Ključni podatak su neiznudjenje greške - Bozoljac ih je napravio 39, a Has tek devet.

"Mogao sam da dobijem prvi set, ali šta da radim, desilo se da je Has bio bolji u taj-brejku. Imao sam šanse koje nisam iskoristio. U drugom setu mi je opala koncentracija i tada mi je Has oduzeo servis, posle čega me je uhvatio grč u gluteus mišiću i nisam više mogao najbolje da serviram. Žao mi je sto nisam mogao da se borim do kraja. Ipak nisam nezadovoljan, ovde sam četiri meča odigrao dobro, a poslednji je naročito važan zbog iskustva. Potrebno mi je još pet-šest ovakvih duela, pa da počnem da pobedjujem ove igrače iz vrha. Ovaj rezultat u Melburnu je dobar, dobar za početak godine, ali biće još bolje", rekao je Bozoljac koji bi naredne nedelje trebalo da uzme učešće na čelindžeru u nemačkom Heilburnu.

Tomi Has će u trećoj rundi takmičenja odmeriti snage sa svojim zemljakom Florijanom Majerom, koji je bio bolji od Italijana Andreasa Sepija (3:1).

---

AUS OPEN: I Ana u trećem kolu

Srpska teniserka Ana Ivanović plasirala se u 3. kolo Australijan Opena, pošto je u drugoj rundi takmičenja nadigrala Poljakinju Agnješku Radvansku rezultatom 2:1, po setovima 6:2, 3:6, 6:2.

Srpska teniserka će za prolaz u osminu finala igrati protiv Ruskinje Vere Zvonareve, koja je u Melburnu postavljena za 22. nosioca.

Ukupni nagradni fond Australijan Opena je 10,7 miliona dolara, a Ana Ivanović je 13. “kosturašica”.

---

AUS OPEN: Nole i Janko nejaki u duetu

Srpski teniseri Novak Djoković i Janko Tipsarević poraženi su u prvom kolu takmičenja u dublu na Australijan Openu od češko-indijske kombinacije Martina Dama i Leandera Paesa.

Dam i Paes, koji su postavljeni za pete nosioce, pobedili su rezultatom 2:1, po setovima setovima 7:6, 4:6, 6:3


Izvor: MTS-Mondo

Bojim se za Anu... Ako i ne ispadne od Zvonareve, Šarapova je najverovatnije kraj... Nole stiže do osmine finala, a Jelena - nebo je granica...