Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvaznije:
Ziv sam!
Zatim jos jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobodenje! Medutim, istina je da se jos nalazim kod terorista. Culi ste da su me oteli sa gradevine u Iraku dok sam radio na mesalici zajedno sa kolegom Stamenkom. Mogu vam reci da je na pocetku bilo cupavo. Teroristi su nas strpali u dzakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas masuci puskama i vicuci nesto o Alahu i Dzihadu. A onda su sve to snimali kamerom.
Kazem ja Stamenku da ce izgleda da traze za nas otkup. Onda smo najebali burazere, kaze mi Stamenko.

I zaista, prvo su ih otkacili u nasoj ambasadi. Ukinuta zadnja drzavna zajednica, a jos nije dosao nas novi ambasador. Onda su zvali tu nasu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda vec primio drugu dvojicu na mesalicu, i da ga mi uopste ne interesujemo. Na kraju su spakovali one snimke i poslali nasoj Vladi u Beograd.

I tako smo mi cekali i cekali i cekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk. Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam bio tenkista na Kosovu.

Stamenko ih je u meduvremenu ucio gadanju iz rucnog bacaca, on je bio u Vukovaru. Ja sam im posle ocistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni. A Stamenko im pokazao neke trikove sa kamuflazom dok smo se krili od NATO pakta.

I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja nego na mesalici, a bolji su i uslovi. Tako da se nista ne brinete.
Cim mi istekne ugovor, eto mene kuci...

Srdacno vas
Milivoje

 

 

 

 

 

bilo, ali