Stop politickoj mafiji!!!!!

Dragi moji ldp-ovci nemojte se spustati na nivo malogradjana...Po statistikama, u Srbiji zivi izmedju 45% i 55% polupismenog ili nacisto nepismenog naroda...Mozda je ipak bolje sto smo u manjini, jer bolje je biti u takvoj manjini gde su ljudi pametni i obrazovani...

Primer: Kada smo radili kampanju za parlamentarne izbore, jedan trener nam je rekao da narodu trebamo da se obracamo recnikom deteta 6.-og razreda osnovne skole...Kada smo pitali zasto, odgovorio nam je da je to sredina...I da ce svaki covek u nasoj zemlji razumeti kampanju jedino ako budemo koristili reci koje moze da razume jedan osnovac...Zalosna je takva Srbija...

  Da se i ti nisi na pocetku upecao na govore recnikom 6-godisnjeg deteta? Ispravno kazes...hahaha

Neko je bio u pravu kada je rekao da je rekao da je ovakav narastajući broj tema vezanih za LDP neka vrsta skrivene ali vrlo aktivne propagande . Naravno scenario je urađen u saradnji istaknutog dragmaturškog para Milić-Jovanović .
Sviđaju mi se ovi kataklizmični podaci o pismenosti . Podaci o pismenosti govore da je u Srbiji bez Kim bilo 233.000 nepismenih uzrasta od 10 i više godina ili 3.5 % .
Uopšte ne želim da se raspravljam samo me smara ovo glupo reklamiranje , ima vas svuda , ko vaški , ništa ne radite , samo blejanje na kompu , po kafićima , toaletima , ulicama . To je vaša realnost , ako treba da krenete od nekog krenite od samih sebe . Ima ona Sokratova čuvena : Upoznaj samog sebe .

Pa tu je negde malo vise i LDP-ovih glasaca...

 29.06.2007 .
LDP
Prevladali koalicioni interesi DS i DSS

Prekidom sednice Narodne skupštine preovladali su koalicioni interesi Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.

Liberalno demokratska partija je pokušala da kampanju kriminalizovanja Zorana Đinđića, njegovih saradnika i što je još važnije, politike reformske i demokratske Vlade Zorana Đinđića institucionalizuje, zato što je to preduslov potpunih odgovora o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića.

Mi smo time pokazali da želimo da rasprava o 12. martu, svemu što je prethodilo i posle njega usledilo preusmerimo u Skupštinu Srbije. Sva pitanja koja su otvorena u javnosti moraju da dobiju odgovor u parlamentu i od toga nećemo odustati.

Još jednom ponavljamo da ćemo tokom rasprave o poverenju Vladi, premijeru Vojislavu Koštunici ponuditi odgovore na sva pitanja, koje u njegovo ime, nama danima u kriminalnoj kampanji postavlja zločinačko udruženje.

Dobro da je sednica prekinuta, ceda se vec unervozio bez jutarnje doze 

Pre će biti da se mafija oko koštunice unervozila.

Đinđić nije stradao zbog svojih navodnih veza sa ljudima podzemlja, niti je streljan u okviru planiranog, sasvim maloumnog "državnog udara" nekakvog "antihaškog lobija", već je pao kao opominjuća žrtva u ime spasa onih desetina hiljada građana koji su ga ispratili na večni počinak



Pre nego što mu se dogodila ona "mala nezgoda" u bliskom susretu sa Džekom Denijelsom, Čeda Jovanović je kao LDP uputio otvoreno pismo premijeru Koštunici, u kome ga je optužio za - citiram - "najnoviju kampanju kriminalizacije Zorana Đinđića i njegovih najbližih saradnika".

Ovome se dodaje da je tome razlog - parafraziram - obračunavanje sa jedinom političkom opozicijom. Kratko i jasno.

Ali, idemo redom. Tačno je da LDP predstavlja opoziciju postojećoj vladajućoj strukturi. To je dokaz da nekakva (parlamentarna) demokratija ovde ipak postoji.

Samo je pitanje radi li se baš o jedinoj opoziciji. S druge strane, uzimajući u obzir minornost poslaničkog potencijala oko LDP-a, sasvim je nejasno otkud premijeru ambicija da se sa njima prvo obračuna, i to na čudan način "kriminalizacije Zorana Đinđića i njegovih najbližih saradnika".

Enigma se produbljuje činjenicom da, koliko pamtimo, Koštunica u novije vreme nije pominjao ni Đinđića ni nekakvu političku opoziciju. Nije to činio ni predsednik Tadić, nema vremena, na putu je, izvinjava se "bivšoj braći".

Sva je prilika da uznemirenje Čede i LDP-a proističe iz polemike oko političke pozadine ubistva premijera, koja je specijalnog tužioca nagnala da pokrene istragu u tom pravcu.

U raspravi na novinskim stranicama i posredstvom televizijskih ekrana učestvovali su Batić i Mihajlović (kasnije i Živković). To su osobe različitih karakternih, moralnih i psiholoških svojstava, uglavnom ništa naročito, ali je nesporno da su kao ministri iz "dosovskih vremena" bili saradnici Z. Đinđića. Izgleda da nisu spadali u krug "najužih".

Pa su se, kivni zbog toga, upustili u najnoviju kampanju kriminalizacije pokojnog premijera i dotičnih najbližih mu saradnika. Jesu li to zbilja učinili? Nisu; naprotiv.

Ali su pominjali neka imena koja su valjda inspirisala "eldepeovce" da se stave u zaštitu pokojnika i njegovih najbližih saradnika. Radi se najpre o Stanku Subotiću, zvanom Cane Žabac, odbeglom šefu "duvanske mafije", Ljubiši Buhi, zvanom Čume, asfalteru ovdašnjem, odgajivaču rasnih konja i kriminalcu pokajniku, i Miloradu Ulemeku, zvanom Legija, trenutno u statusu doživotnog robijaša. Dušan Spasojević, zvani Duća ili Šiptar, i Mile Luković, zvani Kum, pominju se kao "kolateralni višak".

U odnosu na smeštajne kapacitete CZ-a, naime. Jesu li oni bili najbliži saradnici zverski ubijenog premijera, pa da budu izloženi najnovijoj kampanji kriminalizacije? Razume se da nisu. Kao što nema sumnje da ih je Đinđić poznavao, stalno odlažući svoju nameru da ih pohapsi. Tome je platio najskuplju cenu.

Očito je da su Čeda i LDP imali na umu nešto drugo. Oni pod firmom "najbližih saradnika" podrazumevaju ljude koji se, ničim izazvani, predstavljaju kao ovlašćeni baštinici Đinđićevog "političkog testamenta", a u ovoj najnovijoj aferi propiranja prljavog veša pominju se kao uzurpatori vlasti u vreme "dosovskog režima" ili, prosto, kao mutikaše od zanata i ambicija, čiji je cilj bio da "nelegalni tokovi" podzemlja dobiju sertifikat saradnika vlasti.

To se pre svega odnosi na notornog Vladimira Popovića, zvanog Beba, demokratskog tajkuna, onda na ovde više puta pomenutog Čedu Jovanovića, pasioniranog posetioca CZ-a u turističke svrhe, Mariju Rašetu i Nenada Milića, a verovatno i na novokomponovanog slovenačkog biznismena Janjuševića, odranije poznatog ovdašnjoj javnosti po pranju novca. Neka se pripremi Kolesar.

E, sada: nema veze što je neke od pomenutih Đinđić, shvativši šta mu rade iza leđa, degažirao preko polovine terena u danima neposredno pred svoju pogibiju. Jer, nema pisanih dokaza o tome. Elem, da zaključimo, ako su pomenuti stvarno bili "najbliži saradnici" premijera, onda je dobro da smo još uopšte živi u blatu koje su nam ostavili u nasleđe.

Tako da, sve u svemu, Đinđić nije stradao zbog svojih navodnih veza sa ljudima podzemlja, niti je streljan u okviru planiranog, sasvim maloumnog "državnog udara" nekakvog "antihaškog lobija", već je pao kao opominjuća žrtva u ime spasa onih desetina hiljada građana koji su ga ispratili na večni počinak. Vreme je da se shvati ta prosta istina. Sve drugo je kampanja kriminalizacije.
                                                                                                                     Bogdan Tirnanić

Tirnanić nekome prebacuje da se napio. Sećam se pre par godina kada su ga našli u Zmaja od noćaja razbijene glave i pomislili da ga je neko tukao, a on čovek krenuo kući iz kafane i pao.

Eto to je Koštunicina udarna UDBO-mafijaška brigada novinara.

mani se ti dete lepljelja udbaskih etiketa nego lepo procitaj tekst jos m,i jos jednom pa mozda i svatis sta je pisac hteo da kaze....zorana je ubilo njegovo mafijasko okruzenje u sastavu beba,ceda,cane,siptar i legija,a u nemogudjnosti da se operu cinjenice udara se po kostunici bez ikakvog valjanog razloga.....jos malo i  cao nema vise cedo,bebo i