Borislav Pekić: Smrtna kazna je kolektivno samoubistvo



Objavljeno: 08.08.2014 u 14:00


Svaki put kada je društvo uznemireno nekim jezivim zločinom kao reakcija se nametne misao: smrtna kazna. Borislav Pekić je pre 30 godina razmatrao koliko je jedan ovakav čin primeren u uređenom društvu.
 

Tekst je nastao između 1983. i 1984. i predstavlja deo dnevnika koji je Borislav Pekić beležio na diktafonu.

Smrtna kazna je moralno protivurečna, jer mi najpre kažemo da je život najdragoceniji čovekov posed, a zamim da smo kadri i to da mu oduzmemo. Civilizacija koja može programski da se liši nečega (života) na čemu počiva – civilizacija je smrti.

Svaka izvršena smrtna kazna stoga je jedan stupanj kolektivnog samoubistva. Smrtna kazna je pravno protivurečna, jer prava nema tamo gde nema opoziva. Pravo bez opoziva je sudbina. Nijedan čovek nema pravo da drugome čoveku zamenjuje sudbinu.

Smrtna kazna je i logički protivurečna, jer osuđuje na nešto što je potpuno izvan sfere onoga što se njome štiti, da se ne govori o protivurečnosti zaštite ljudskog života time što se on oduzima.

Prava kazna bila bi na život. Smrtna kazna je i duhovno nedelatna onemogućuje okajavanje greha. Samo život krivicu iskupljuje, smrtna kazna oslobađa krivice. Između nje i oslobađanja od kazne razlika je samo terminološka.

Čak i da je smisao smrtne kazne isključivo u odmazdi, ona je besmislena. Da bismo pravu odmazdu odmerili moramo najpre znati njenu prirodu, a mi ne znamo prirodu smrti. Smrt u kojoj gledamo kaznu može biti i nagrada.

Ako bismo izmenili svoje varvarsko antropocentrično shvatanje smrti, ako bismo poverovali da je umiranje prvi čin neke naše šanse, nekog višeg načina postojanja, mi bismo je smesta svojim krivcima oduzeli.

Ako bismo uistinu hteli da smrtna kazna ima zastrašujući uticaj morali bismo je vršiti javno, čerečenjem, ispred suda ili parlamenta, u nekom parku ili na tržnici, kao što je činjeno onda kada smrtna kazna nije licemerno smerala da otrezni glave, već da ih odseče.

Vest o njoj potopljena u močvaru informacija što ih dnevno primamo, smeštena između vesti o poskupljenju ili nekom gostovanju, ako je uopšte zapazimo, pre ima obrnut karakter. Uverava nas da stvar nije ozbiljna.

Jedino opravdanje za ubistvo moglo bi se naći u kanibalizmu. Životinjski princip, paradoksalno, jedini homicidu obezbeđuje – čovečnost. Tako bi posle smrtne kazne, u ime zajednice, sud, uz svečani obred, morao da pojede osuđenika.

Hrišćanska civilizacija počiva na Dvomisli. Nema nijedne od deset zapovesti kojih se stvarno držimo, iako ih verno propovedamo.

Ako je smisao savremene penalne politike i njenih načela u korekciji, onda je smrtna kazna besmislena, jer odriče okrivljenom mogućnost popravke što mu ga i pravno osećanje ove civilizacije i zakoni na njemu zasnovani garantuju.

Ako za izvesne ljude, međutim, kažemo da su nepopravljivi, ubijajući ih povređujemo načelo nauke koja tu vrstu ljudi smatra bolesnim. Ubijanje bolesnih ljudi je eutanazija, koju u međuvremenu, sa gnušanjem odbijamo.

Tako se Dvomisao, kao i svuda, ovaj bazični mehanizam čovekovog mišljenja i njegove istorije, učvrstila i u našu pravnu nauku.

Načela su jedno, praksis sasvim drugo. Kako onda poštovati zakone, koji se donose izneveravanjem tih načela? Kako svoje potomstvo vaspitavati u poštovanju ikakvog zakona?

Pogubljenje sve više postaje eutanazija. Injekcija i formalno čini smrtnu kaznu eutanazijom. Eutanazija pretpostavlja nepopravljivost forme koja se uklanja iz života, a ova bolest koja je neizlečiva.

Ako osuđenika na smrt smatramo neizlečivim bolesnikom, zašto ga onda ubijamo? Ili ako ga ubijamo, zašto smo to pravo odricali nemačkim nacističkim lekarima kad su ga sprovodili nad duševno bolesnim ljudima? Ne svakako zato što su eutanaziju vršili da bi usavršili biološkozdravlja rase, jer ovom našom eutanazijom mi se nadamo da usavršavamo moralno zdravlje ljudi, pa smo na istom.

Statistike pokazuju da smrtna kazna ne služi ni za kakvu preventivu i da su apsolutno besmisleni argumenti koji se na tu preventivu pozivaju.

Bilo bi zaista najpravednije da smrtnu kaznu izvršavaju oni nad kojima je zločin izvršen ili njihovi najbliži rođaci.

Ako mi se kaže da mnoge argumente upotrebljavam tamo gde bi bio dovoljan jedan, odgovoriću – moj bi bio jedan jedini, i on glasi: “Ne ubij!“

Izvor: BKTV News

Smrtna kazna treba da bude vracena..

Kolko vidim vasi komenatri koji su protiv toga..svode se na :

1.Ne razlikujes se od ubice

2.Da i kojim slucajem postoji nece umanjiti zlocine koji ce se i dalje desavati

3.U ustavu pise...

4.Potpisnici smo raznih dal konvencija dal neceg drugog

5.Nije humano

6.Ubica se time spasava,dozivotna ga muci a smrtna ga spasava

7.Filozofska sranja o zivotinjama,zivotu,ljudima

8.Mogucnost stradanja nevinog coveka

9.Eventualna dobra opravdanaj za ubistvo..(pijanstvo,poremecaj i sl.)

10.Njegovo ubijanje ne vraca neduznu osobu u zivot

I jos puno slicnih komentara...Imatu dobrih rezona ali sve se svodi na gomilu gluposti.Evo tacku po tacku.

1.Slazem se za ovaj deo.Ako ti ubijes ti si ubica sta god to znacilo.Ali ubijanje nekog ko predstavlja opasnost za nevinog coveka..Kao sto je ovo dete ili bilo koji drugi covek,zena,zivotnja..Je sasvim adekvatno.
Ako ne razmisljas emotivno.
Isto tako je i ono dete na nosi bilo samo meta nekog pilota.Kasetne bombe na pijaci u Nisu takodje neka pravda.Streljanje u Kragujecu,TITO-va streljanja narodnih neprijatelja i domacih izdajnika.Kralja koji je odbijao pomilovanja i sl.
Dakle ubiti monstruma.Nije defakto los cin.Sve zavisi kako ga predstavis.Tita slave kao sveca..A on na dusi nosi pitaj boga koliko nevinih ljudi.

2.Da tacno.Zlocini ce se i dalje desavati.I jeste kazna neka mera prevencije.Njena tezina treba ima neki oblik prevencije.ALi kazna ne nosi samo to.Sama kazna sankcija nije smisljena samo zbog toga.Zlocini ce se i dalje desavati.Ali osveta nad njima ce biti jaca.Sta ocu ovog deteta znaci to sto ce neki mesar da robija ?

3.U ustavu Srbije..Pise mnogo sto sta   Od toga Da je Kosovo u Srbiji do toga da zaposleni u Srbiji imaju pravo na dostojanstvo licnosti na radnom mestu.U sustini kad bi tu glupost neko postovao verovatno bi bio zreo za ludnicu.

4.Srbija ima imala i rezoluciju 1244.Niko je nije jebo.Jel neko postovao nas ustav ? Jel vi zaista mislite da mi postujemo sve sto potpisemo..kao i da suprotne strane postuju sve sto potpisu ? Srbija je bombardovana bez dozvole UN ili neceg sl. U sustini svaki potpisani papir je mrtvo slovo na papiru.
Pominjete EU ..jel ste vi retardirani ? Od kad smo mi clanovi EU ? Mi smo samo kandidati.Znate ko je jos kandidat..Tipa Makedonija sto godina..Ili jos bolje Turska koja se drka sa EU od kako znam za sebe.
Sustina.Mi nismo u EU.Pomirite se sa tim.Nase veze sa istima su tanke i danas da kazemo necemo vec sutra bi se zaboravilo na nas.

5.Nije humano i eticki mnogo sto sta.Ustvari humanost je poslednja stvar na koju moze ljudski rod da se poziva.

6.Vec sam rekao.Mogucnost da nakaza bude likvidirana nije njegov spas.Svaki zivi stvor na ovom bednom svetu najvise ceni svoj zivot.Pa i to dete koje je jaukalo kad je on uradio kolima..Ili dok udarao,davio,silovao verovatno se nadalo da ce ipak da je pusti da je ne ubije.
Svi vi ovde koliko god mislite da nije bio pri cistoj svesti..prvo sebi ne bi oprostili ovako nesto.Ja (pricam u svoje ime) ne bih mogao da zivim sam sa sobom da ovako nesto uradim.

7.Gomila sranja.

8.Smrtna kazna bi se koristila u ekstremnim slucajevima.Kao sto je ovaj ili onaj kada je silovao i ugusio dete maramicom ili nad siptarima koji su prodavali ljudske organe..Ustvari za najgnusnije moguce zlocine koje mozete da smislite.Ne za svako ubistvo ili ubistva.Ne za saobracajke ili sl..Nego za najgnusnije stvari.Takodje ne nad poremecenim licnostima i tako dalje.
I verovatno kao najteza kazna vrsila bi se kad se bude stoprocentno utvrdi.

9.Opravdanja.Ja vidim vec su ovde neki uspeli da nadju opasno dobro opravdanje za zlocin koji se odvijao satima.Da je on udario devojku i da je ubio..Vest bi prosla nezapazeno.
Da je udario pa pobego..vrlo mala bura javnosti.
Da je udario pa sakrio telo..malo veci sok.
Ali on je udario izaso pa dokusurio,pa skidao golu izivljavao se..Tu opravdanja nema.

On je mogao da prodje za 7 dana zatvora i nekom odstetom kad je udario kolima i kad je ona zvala u pomoc.Ocigledno da ona nije bila tesko povredjena tad.Tako da..ne vidim sta ga opravdava a kolko citam i ne kaje se nesto posebno.

10. Da , ali ni jedna kazna to ne cini.Niti bilo kakva kazna moze da nadomesti takvu stvar.Jedina prava kazna je ona koju bi njen otac odredio.Mozda je njen otac dobra dusa pa bi ga pustio..Ali zapitajte se vi sami..Ako nemate decu.Pod uslovom da se vezujete za ljude. Da vam neko ovo uradi sa najdrazom osobom..

Tako možepš da gledaš i na ovaj slučaj kao statistiku,medju ko zna koliko ubistava desi se jedno ovakvo,procentualno.sigurno manje od jednog procenta.Rešenjem ovog slučaja statistika se nije značajno popravila,zašto se cimati.Tako ti je isto kad nevinog osude,lako je reći statistika.

Kazna treba da sluzi za odvracanje od prestupa, a kolko je ucinkovito, mozemo da vidimo jednu Ameriku i jednu Svedsku, Norvesku...

koliko je ovo odvratno 

------------------------------------------

inače:



Povod za „Marijin zakon“, veliku društvenu inicijativu da se usvoji stroži zakon protiv pedofila, bio je stravičan zločin u Starim Ledincima. Osmogodišnju Mariju Jovanović brutalno je silovao, zadavio, a potom ostavio u šipražju meštanin Mladen Ogulinac (52), ranije osuđivan zbog seksualnih delikata. Svirepi silovatelj i ubica nije dočekao kaznu, već je umro dva meseca nakon ubistva u zatvoru.


Trogodišnja Katarina Janković životom je platila iživljavanje Mališe Jevtovića, i to pod okriljem njene majke. Monstrumi su je odveli u šumu na Zvezdari i dok je majka stajala po strani, njen ljubavnik je devojčicu tukao po glavi i telu i silovao. Zatim su sa malom Kajom otišli kući i jeli, dok je devojčica umirala u bolovima. Majka je osuđena na 37, a njen ljubavnik silovatelj na 40 godina.

Prvu presudu na 40 godina robije u Srbiji zaslužio je monstrum Goran Ilić (48) koji je 2001. ubio, a potom silovao Dušicu Ilić (15) u selu Parcani kod Ralje. Ilić je za sobom već imao dva okrutna ubistva, a na slobodi se obreo krajem 2000, posle amnestije. Žrtva je bila učenica prve godine škole za negu lepote. Posle borbe, savladao ju je udarcem kamenom u glavu, a zatim je već mrtvu silovao i ostavio u kanalu.

Tamara Ivanović (13) iz Batajnice platila je glavom samo zato što je pokušala da pomogne monstrumu Draganu Nikoliću Čombetu (44). On joj je 21. novembra 2005, u blizini Železničke stanice Šangaj u Batajnici, kada je devojčica prišla da mu pruži pomoć pošto je pao, kuhinjskim nožem zadao 19 smrtonosnih uboda u leđa i grudi. Zbog ovog zlodela, Nikolić je osuđen na 40 godina zatvora.

Ko se za ove curice zauzeo, je*ao četvorogodišnju ćerku pa je vješao? Niko.

Новинари баш воле реч монструм...

Niko nema pravo da drugome oduzme zivot. Ja sam protiv

 

Ti meni ukrades auto ja tebi ukradem auto. I tako svak svakom vrati istom merom. Nije resenje ako mene pitas

Каратак и тачан опис читаве твоје поруке.