US patent 4016875 (12.04.1977)

Penis locking and lacerating vaginal insert
   

Nema milosti za napasnika

Nije neobično to što čitanje ove patentne prijave u prvom trenutku izaziva nevericu, jer je reč o pronalasku koji je po svemu neobičan. Zamišljen je kao neka vrsta pasivnog hladnog oružja, koje osoba ženskog pola, ugrožena pretnjom silovanja, treba da stavi u svoj vaginalni otvor i da hrabro dozvoli da bude silovana, nadajući se pritom da će napadač pretrpeti bar isti toliki bol i poniženje kao i ona.

Prsten je sastavljen od osam segmenata, tako da može po potrebi da menja prečnik, a po unutrašnjem obodu su raspoređena četiri oštra sečiva (u prijavi je korišñen termin žilet) koja imaju male bodlje zakrivljene kao udice, pa napasniku neće biti lako da skine ovu zamku sa svog polnog organa.

Činjenica da se najozbiljnije bolesti prenose upravo preko krvi, čini ovaj patent posebno opasnim, kako za ženu koja se njime štiti tako i za muškarca, koji ga ne koristi dobrovoljno.

Čak i sama diskusija o ovom patentu može da doprinese smanjenju tenzije i straha od silovanja koji kod žena uvek postoji, ali ne treba zanemariti ni opasnost od zloupotrebe, jer osoba koja je jednom preživela silovanje, može da razvije u sebi želju da se za to sveti celoj muškoj polovini čovečanstva, bez obzira da li je žrtva ovog patenta za to kriva ili nije.

US patent 4148310 (10.04.1979)

Device for protection against sexual assault

Kad slabiji pol zaboravi na šalu

Ako ste pročitali o prethodnom patentu, možda ste pomislili da je zamisao suviše gruba i da predstavlja prekoračenje nužne odbrane, ali ćete videti da je to prava dečija igračka u odnosu na ovaj pronalazak. Jer ovde je reč o pravom oružju, koje može da izazove mnogo ozbiljnije povrede.

U plastičnu ampulu (10), koju osoba treba da drži na istom mestu kao što je bio slučaj sa prethodnim patentom, smešten je pravi mali harpun (20), sa oštrim vrhom (22) i snažnom oprugom (16) koja može da izbaci taj harpun i zarije ga duboko u telo napadača. Pre nego što se ukaže potreba za takvim protivnapadom od strane ugrožene žene, neophodno je da ona neprimetno skine zaštitni poklopac (42) ampule, posle čega je harpun spreman za akciju. Okidač okružuje vrh harpuna (uz sam otvor ampule) i aktivira se kad se čeono pritisne prsten obeležen brojevima 32 i 34. Uže 41 je za vađenje celog mehanizma.

Nema sumnje da je potrebna solidna doza hrabrosti i istinske želje za osvetom kod osobe koja bi koristila ovakav patent. Nije nam poznato kako bi zakon regulisao korišćenje ovog pronalaska, ali je verovatno da bi imao isti stav kao i prema ostalim vrstama oružja, a to znači da bi smeo da se koristi za povređivanje napadača ako se to radi u samoodbrani. Jer, bez obzira na kom mestu se nosi i kako se aktivira - ovo je samo obično oružje.

US patent 2079053 (04.05.1937)

Novelty

Poziciona svetla za konja

Krajem tridesetih godina, kada je nastao ovaj patent, na ulicama je bilo dosta automobila, ali nisu se predavali ni vlasnici zaprežnih vozila. U želji da ne zaostanu pred konkurencijom, kočijaši i jahači su prihvatali svaki novitet koji bi pokazao da i oni “konja za trku imaju”. Jedan od tih noviteta je predmet ovog patenta.

Reč je o zadnjim pozicionim svetlima za konja. Montiraju se na koren repa, a pošto na tom mestu dolaze u konflikt sa nekim higijenskim pitanjima, predviđen je i zglob koji omogućava da, kad konj podigne rep, mehanizam prati pokret repa i podiže se zajedno s njim.

Predmet ovog pronalaska je, kaže pronalazač u patentnoj prijavi, sredstvo koje može da se smesti i fiksira uz pomoć repa životinje, pa kad osoba noću jaše konja ulicom a automobil se primiče otpozadi, prednja svetla automobila se reflektuju i na taj način omogućavaju vozaču da vidi da je konj ispred njega, pa će biti eliminisana opasnost da automobil udari i tako povredi konja i jahača.

Još jedan cilj ovog pronalaska je, dalje navodi pronalazač, da predstavi način pričvršćenja, pomoću hvataljke, ispod repa konja, gde će ovaj štit poslužiti kao zaštita i usmerivač vetra. Ovaj dodatak, koji bi mogao da se prihvati u smislu inovacije, služi kao kombinovani štit protiv vetra i kao sigurnosno sredstvo za konja ili drugu životinju. On se pričvršćuje ispod repa konja, kao što je prikazano na slici, i kad je na svom mestu, privlaåi paænju osoba koje posmatraju konja, pa to predstavlja veliku atrakciju za okolinu.

U dizajnu celog ovog sklopa uočava se mnogo folklornih detalja, čiji jedini zadatak je da predmet učine što privlačnijim za oko, bez obzira što je time možda ugrožena funkcija. Nepotrebni kitnjasti detalji lepo odgovaraju estetskoj zamisli pronalazača, ali zagorčavaju život osobi koja je prinuđena da ih održava u čistom stanju. Jer, bez obzira što opisani mehanizam (koji podiže ceo sklop kad konj podigne rep) donekle pomaže održavanju čistoće, mesto na kome se ova poziciona svetla nalaze ipak ne obećava da će ta čistoća biti dugog veka.

Pronalazač, takođe, predlaže da se slična poziciona svetla, naravno pošto se prilagodi veličina, na isti način koriste i za pse i druge domaće životinje.

US patent 90298 (18.05.1869)

Privy - seat

Nema stajanja tamo gde se sedi

Ovoj dvojici pronalazača verovatno su dosadile nesavesne osobe koje stoje na WC šoljama umesto da na njima sede, pa su došli na ideju kako da im doskoče. Evo izvoda iz patentne prijave:

Ovaj pronalazak odnosi se na sredstvo koje onemogućava korisniku da stane na WC šolju, a sastoji se od valjaka koji se nalaze na vrhu sedišta, tako da, mada u potpunosti dozvoljavaju sigurno i udobno sedenje, u pokušaju korisnika da se na njih popne, imaće za posledicu obrtanje i samim tim padanje korisnika na pod.

Slika 1 je kosa projekcija WC šolje sa opisanim pronalaskom. Slika 2 je vertikalni presek iste, od prednjeg do zadnjeg dela. Slovom A je predstavljena šolja, koja ima jedan ili više držača B, koji drže osovinu oko koje se obrće valjak C, preko prednje ivice šolje, i gde je to neophodno, preko bočnih valjaka C’ i C’ i zadnjeg valjka C’’.Ovi valjci, kružnog preseka, mogu da imaju i druge oblike, ali je poželjan oblik kod koga postoji manje smanjenje prečnika prema srednjem delu valjka, kao što je prikazano.Zato objavljujemo ovaj novi zajednički pronalazak:

Jedan ili više valjaka, koji se smeštaju na WC šolju, kao što je na slikama prikazano za namenu koja je opisana. Ovim potvrđujemo da polažemo prava na naš pronalazak.

US patent 465548 (22.12.1981)

Annunciator for the supposed dead

Dati šansu životu

Mada ovaj pronalazak na prvi pogled izgleda morbidno, ipak bi njegov praktičan učinak u određenom slučaju mogao da bude od nemerljivog značaja. Reč je o alarmu za ljude koji bi greškom mogli da budu živi sahranjeni.Za ovakve patente je najzanimljivije objašnjenje koje daje sam pronalazač, pa ćemo zato njemu dati reč:

Predmet mog pronalaska je usavršavanje alarma za grobove, a sastoji se od jedinstvene kombinacije i razmeštaja komponenata, što će biti u potpunosti objašnjeno i naglašeno u objavi patenta.

Moj pronalazak omogućava da telo, za koje se pretpostavlja da su mu prestale životne funkcije, posle ponovnog uspostavljanja životnih funkcija može da aktivira alarm lociran u kancelariji dežurnog nadglednika ili na nekom drugom pogodnom mestu, čime će signal života biti prosleđen i omogućena hitna akcija spasavanja oživljenog tela u smislu dovođenja svežeg vazduha do pomenutog tela 15 i pozivanja stručne lekarske pomoći.

Zanimljiv je detalj da se kao izvor električne energije u ovom pronalasku za alarmno zvono koristi baterija, što je 1891. godine, kad je prijavljen ovaj pronalazak, verovatno bio luksuz. Inače je pronalazač predvideo da se samo jedan provodnik dovede do “kancelarije nadglednika ili do drugog pogodnog mesta”, a ulogu drugog provodnika bi preuzela zemlja.Treba reći da se ova ideja i danas primenjuje - mnogi ljudi, u strahu da će biti živi sahranjeni, naručuju uređaje koji se u malo čemu razlikuju od ovde opisanog. Uprave groblja se obavezuju da će ovaj zahtev čuvati u tajnosti do smrti naručioca, ali je posle sahrane mehanizam vidljiv, i, ako je reč o nekoj javnoj osobi, novinari odmah požure da od toga naprave vest.Teško je reći da li je ikada ovakav uređaj nekome spasao život, ali je sigurno da pomisao na to da će on biti instaliran oslobađa čoveka straha, bez obzira na to koliko je taj strah realan. U dugom spisku fobija koje su danas poznate psihijatrima postoji i tafefobija, strah od toga da će osoba biti živa sahranjena. U Americi se od uređaja koji liče na ovaj patent (samo, naravno, modernijih) danas pravi unosan biznis.

US patent 556248 (10.03.1896)

Saluting device

Učtivost je vrlina

Cilj svakog pronalaska je da nam život učini lakšim i lepšim, a ovaj pronalazak to radi na vrlo atraktivan način. Kad se sretnemo sa prijateljem na ulici, umesto da rukom podignemo šešir u znak pozdrava, dovoljno je da blago naklonimo glavu unapred (što je takođe gest pozdrava), i mehanizam će uraditi ostalo: podići će šešir, okrenuti ga za pun krug i ponovo ga spustiti na glavu. Citiramo pronalazača:

Ovaj uređaj se odnosi na inovaciju koja automatski izvodi efektan pozdrav tako što podiže i rotira šešir na glavi osobe, kad ta osoba nakloni glavu unapred prema osobi ili osobama koje pozdravlja. Pokretanje šešira je izvedeno mehanizmom bez potrebe da se koriste ruke na bilo koji način.

Pronalazak je takođe pogodan kao jedinstveno i atraktivano sredstvo za oglašavanje i reklamiranje proizvoda.

Ukoliko nosilac šešira ima mehanizam ugrađen u šešir i želi da pozdravi nekoga, biće potrebno samo da nakloni glavu unapred, čime će izazvati da se klatno sa tegom 30 pokrene unapred. Pomeranje klatna 30 imaće za posledicu pokret gornjeg dela poluge 29a, koji će gurnuti šinu 31 unazad i osloboditi klin 34 na poluzi 32, a to će aktivirati ručku za podizanje 27, tako da će ona, pokretom opruge 13, biti dovedena u dodir sa iglom 33, kao što je predstavljeno isprekidanim linijama na slici. Tako će ručka 28 biti pomerena prema igli podizača F, što je takođe predstavljeno isprekidanim linijama.

Dalje sledi detaljan opis kako se, pošto je šešir podignut, inicira mehanizam koji oslobađa spiralnu oprugu, okreće šešir za pun krug, pa ga ponovo spušta na glavu.Obzirom da je rešenje iz prošlog veka, nigde nema baterija i električnih motora, nego se za pogon koristi energija navijenih opruga. Postoje čak dve opruge i dva ključa za navijanje, jer jedna opruga služi za podizanje šešira, a druga za rotiranje. Tako treba pre svakog odlaska u šetnju dobro proveriti da li su opruge dovoljno navijene, jer bi korisnik mogao da uvredi osobu koju pozdravlja ako bi mehanizam eventualno zatajio. Naime, u slučaju da automatika otkaže, bilo bi nemoguće da se ručno podigne šešir pričvršćen za gornju površinu. Korisnik bi morao da skine šešir zajedno sa mehanizmom, zavuče ruku u njega, navije opruge, vrati ga na glavu i ponovi pozdrav.

Danas malo ko ima naviku da nosi šešir na ulici, pa je tako zaboravljen i ovaj način pozdravljanja. Ipak, funkcija ovog pronalaska je pre svega atrakcija i on nije ni imao praktičnu svrhu nego je uglavnom služio za uveseljavanje posmatrača. Neka posluži kao dobra ilustracija da su pronalazači od davnih dana imali duha.

US patent 730918 (10.12.1902)

Eye protector for chicken

Da kokoška bude "u trendu"

Jeste li nekad videli kokošku sa naočarima? Niste, jer vlasnici kokošaka ne prate trendove u primeni patenata na živinarskim farmama. A rešenje postoji već čitav vek, pa tako više nema opravdanja za odlaganje primene ovog značajnog pronalaska. Evo šta pronalazač misli o svemu tome:

Ovaj pronalazak se odnosi na zaštitnik očiju, preciznije na zaštitnik očiju za živinu, tako da ona može da se zaštiti od eventualnog kljucanja od strane druge živine. Dalji predmet pronalaska je izvođenje konstrukcije koja može da bude lako i brzo stavljena i skinuta sa živine, a da pritom ne ugrozi vid živine.

Kao što je predstavljeno na crtežima, pronalazak se satoji od dva kružna okvira 5 i 6 i spojnice 7 koja je oblikovana kao slovo U, a čiji krajevi su pričvršćeni za okvire. Ova spojnica može da se napravi od materijala koji je elastičan i može se oblikovati, tako da okviri mogu da se dovedu u položaj koji najbolje odgovara živini. U okvire 5 i 6 ubacuju se sigurnosni zasloni 8 koji su od stakla, liskuna ili nekog drugog pogodnog materijala. Ovi zasloni su udubljeno - ispupčeni, tako da su udubljeni krajevi usmereni ka očima živine. Na krajevima spojnice su petlje 9 i 10, u koje se ubacuje podvezica 11, i pričvršćuje se zavrtnjem 12, tako da može da se podešava po potrebi. Podvezica 11 obuhvata vrat živine i omogućava da okviri stabilno stoje na svom mestu.

Ovaj pronalazak i nije toliko čudan, koliko bi čudna bila kokoška koja bi pristala da ga nosi na glavi.

US patent 912152 (09.02.1909)

Fire escapes

Betmen se ne plaši visine

Ovo je preteča patenta broj 4934629, u kome pronalazač opisuje pravu pravcatu raketu (mada ona na crtežima u patentnoj prijavi više liči na lift) za spasavanje ljudi iz zapaljenih zgrada, samo što se ugroženi ljudi ovde ne spasavaju vozilom na mlazni pogon, nego iskaču sa krilima na leđima.Ideja pronalazača da ñe ovakva krila moći da održe čoveka u vazduhu mnogo je starija i od najstarijeg patenta - još se u legendi o Ikaru pominje ista ideja. Priroda se nažalost nikada nije složila sa idejom da čovek poleti nošen svojim krilima i tu istinu nikakav patent ne može da izmeni.

Ipak, ostaje činjenica da se pronalazač trudio: tu su kaiševi kojima se pričvršćuju krila, pločasti držači koji fiksiraju krila oko vrata i držač koji ograničava ugao do koga krila mogu da se saviju. I ma koliko lepo je sve to zamišljeno - kako god da pogledamo donju sliku, videćemo samo čoveka koji pada vertikalno nadole.

US patent 1143835 (22.06.1915)

Life - saving apparatus

Ko visoko leti...

Sudeći po broju prijavljenih pronalazaka, problem pada iz aviona je jedna od omiljenih tema kojima se bave pronalazači. Ovo je jedan od najstarijih pronalazaka na tu temu, budući da nije baš mnogo mlađi od samog vazduhoplovstva. Ovaj pronalazač je u svoj patent ugradio tri načina da spase život čoveka, pa ako ne pomogne jedan, tu su još dva rezervna...

Pretpostavka je da je u trenutku pada čovek već bio “upakovan” u specijalni mantil, da je ušao u obruče koji su sastavni deo padobrana (mada sve to više liči na kišobran) i da na glavi ima kapu sa velikom spiralnom oprugom. Ali najbolje je da samom pronalazaču dozvolimo da nam iznese zamisao:

Ovaj pronalazak odnosi se na aparat za spasavanje života i njegov zadatak je da spase osobu koja je pala iz aviona na vodu ili na zemlju.

Osoba koja pada iz aviona, a koja je opremljena mojim aparatom sa spasavanje života, najpre će otvoriti padobran time što će lagano podići ruke koje su uvučene u petlje pričvršćene za rebra padobrana i dozvoliti da ostatak odradi pritisak vazduha na donju površinu tkanine padobrana. Ako osoba padne na vodu, vazdušni jasuci će održati njega ili nju na površini, a ako dotična osoba padne na zemlju a padobran ne obezbedi dovoljno mek doskok koji bi sprečio nasilan udarac o istu, udarac će biti značajno umanjen vazdušnim komorama. U slučaju da osoba padne na glavu, ivice šlema će se slomiti i elastičnost njegove sadržine će ublažiti potres.

Ne bi bilo pošteno ako bismo kritiku ovog patenta bazirali na današnjim iskustvima, jer možemo pretpostaviti da je pronalazač 1915. godine, kad je patent zaštićen, jedva i video avion, pa tako nije ni mogao da predstavi sebi sa kakvim silama bi njegov patent morao da se izbori da bi spasao život nekome ko pada sa te visine. Naravno, šlem sa oprugom je van diskusije i njega ne vredi komentarisati, a vazdušne komore ispod mantila su svakako dobrodošle ako se nesrećnik živ i zdrav nađe u vodi, jer će ga one održati na površini.

Međutim, u pogledu padobrana, pronalazač pokazuje razmišljanje u dobrom smeru, mada je koncept sa žicama kao kod kišobrana neupotrebljiv, pre svega zbog nedovoljne pouzanosti i čvrstoće. A što se tiče nedovoljne površine padobrana - setimo se samo da je i Leonardo da Vinči, sudeći po njegovim crtežima koji predstavljaju verovatno prvi projekat padobrana u istoriji, napravio istu grešku - površina je tako mala da sigurno ne bi mogla da spase život nekome ko pada sa velike visine.

Ovde još više zabrinjava međusobna pozicija težišta čovekovog tela i centra potiska padobrana - verovatno je da bi se on brzo okrenuo naglavačke, pa bi onda svu nadu ipak morao da polaže u šlem sa oprugom.

US patent 1392095 (27.09.1921)

Man - catching tank

Drž'te lopova

Pronalazač je u prijavi dao lep opis primene svoje konstrukcije, pa ćemo rado dozvoliti da nas on upozna sa svojom idejom:

Ovaj pronalazak predstavlja tenk za hvatanje lopova i posebno je, mada ne i neophodno, namenjen za upotrebu u bankama za hvatanje lopova i slično.Osnovni cilj pronalaska je da se obezbedi sredstvo ove klase oličeno u pokretnom motornom oklopljenom tenku ili osmatračnici koja pruža sigurnost čuvaru. Ovo kućište je opremljeno rupicama kroz koje može da se viri, puškarnicama i ostalim pogodnostima, a ima i spoljni mehanizam koji omogućava da se lopov zgrabi i da se drži dok pomoć stigne.

Još jedna namena pronalaska je da pruži sredstvo gore navedene klase, uključujući pomenute konstrukcione pogodnosti zajedno sa upravljačkim mehanizmom, a uključujući i pogonski mehanizam za hvatanje i držanje, ventilator, i signalno sredstvo koje vodi od tenka do najbliže policijske stanice ili drugog mesta sa koga se očekuje pomoć.

U postupku izrade ovog pronalaska, predlažem da se napravi tenk ili osmatračnica od metalnog lima nekih šest ili osam stopa visine i bilo kog oblika ili dizajna. Za ovaj tenk, kao što je već navedeno, predviđeno je da bude nastanjen čuvarima i pošto su oni zaklonjeni, treba da unutar tenka budu montirana pogodna sedišta ili slično.Takođe postoji i platforma 2 koja služi kao pod. Ispod ovog poda je pogodan mehanizam koji sadrži motor 3 i zupčasti prenos 4 koji prenosi pogon do zadnjih točkova 5. Prednji točkovi, kao što je uobičajeno, upravljani su pogodnim mehanizmom 6 iz unutrašnjosti kućišta ili tenka ručicom 7. Sa ovom konstrukcijom i rasporedom, jasno je da po pokretanju motora, tenk može da se kreće od mesta do mesta. Na ovom mestu, želim da napomenem da bilo koja druga konstrukcija pokretačkog mehanizma može da se primeni osim one koju sam opisao.

Već je napomenuto da je ovaj tenk namenjen za upotrebu u bankama, i treba da se nalazi na nekom neupadljivom mestu a u njemu treba da bude čuvar. U slučaju da su službenici banke zarobljeni i postoji opasnost da banka bude opljačkana od strane bandita, čuvar u tenku je, naravno, neopažen. On ipak može da posmatra bandite kroz rupice i u isto vreme da pritisne dugme 34 da signalizira policiji da se dotična banka pljačka. Uradivši ovo, on može da pokrene motor 3 i tenk će početi da se kreće ka jednom ili više bandita. U slučaju da čuvar nađe za neophodno da treba pucati, jedna od vrata 14 mogu da se otvore i čuvar može da proturi pištolj kroz otvorenu puškarnicu 13.



U ovom uzbudljivom opisu, koji nas uvodi u atmosferu pljačke banke ranih 20-tih godina, dalje slede objašnjenja kako će čuvar u tenku prići banditu, uhvatiti ga širokom hvataljkom koja se lepo vidi na slici, i tako sačekati dolazak policije. Pljačkaš će, dok mu tenk polako prilazi, verovatno mirno stajati i čekati da bude uhvaćen u zamku. Osim toga, njemu neće pasti na pamet eksplozivna naprava (valjda će samo naoružan pištoljem da krene na banku koju brani tenk), neće uzeti taoce, i sve u svemu, ničim neće ugroziti prisutne nedužne ljude. U ovoj priči, pomoćnik pljačkaša nije došao iza tenka i prevrnuo ga jednom rukom, a kad je tenk prišao pljačkašu, on ga takođe nije uhvatio rukom za dugačku hvataljku i prevrnuo, jer... na kraju svake priče, naravno, pobedu moraju da odnesu dobri momci.