@Anea - parada je prosla a ono sto se desava trenutno su posledice. Nikakve veze nemaju dugine boje sa onim sto se trenutno desava na nivou zandarmerije, vlade, pravosudja itd.... Sto mi zakljuca posledice?
Nismo višestruke ličnosti. Mi smo mnogo ličnosti. A jedna od mojih ličnosti je slučajno višestruka ličnost, ali me to ne čini višestrukom ličnošću. Primeti nijansu.
ovaaaaj, a sto kobre cuvaju premijerovog brata? i sto nisu izvadili legtimacije? i koji ce on qrac tamo? i jer morao vucic ope da ispadne zrtva ovog zlog naroda gde on samo sve cini da nam bude bolje i kao nije poremeceni diktator a neki ga bezrazlozno prozivaju?
Iako nije tema ko treba da se bavi homoseksualnoscu, postavicu vamo posto je ovo trenutno aktuelna tema, a ipak je povezana.
Шкорић: Хомосексуалност је питање науке, не религије
Хомосексуалност није измишљотина савременог, капиталистичког света, није завера светских моћника, нити је болест, како то неки воле да кажу – у питању је природни феномен као и било који други,
Enlarge
далеко старији од људске врсте, говори нам социолог са новосадског Филозофског факултета др Марко Шкорић.
– Дакле, теза о томе да је у питању нешто неприродно потпуно је бесмислена, јер није јасно како би било који облик сексуалности могао да буде неприродан, нити шта ’неприродан’ у овом контексту значи. Код преко 500 врста хомосексуално понашање је добро документовано и истражено, а за бар још три пута толико врста се зна да га упражњавају. Природа је очигледно много маштовитија него што људи мисле, у свету животиња ни групни секс није непознат, чак и код наших најближих сродника човеколиких мајмуна. Постоје полно и бесполно размножавање, број полова је већи од два на која смо навикли. Све у свему, у питању су природни феномени, попут муње или гравитације, о којима највише може да нам каже наука, коју нажалост мало ко консултује по питању било чега, а камоли сексуалности – појашњава Шкорић.
Наука није непогрешива и није имуна на бројне личне пристрасности, идеолошке инклинације, предрасуде и сличне препреке објективности, додаје наш саговорник, али на дуге стазе ипак успева да их уклони и превазиђе.
– Ако погледамо око себе, можемо закључити да је и та несавршена наука наш најбољи начин за сазнавање света у којем живимо, а не ауторитет, религија, традиција, откровење или идеологија. Међутим, у свакодневном дискурсу она је најчешће подређена овим изворима “знања” и најважнији разлози за то су врло слаба научна писменост и недостатак критичког мишљења код већине људи.
Зашто је српско друштво толико агресивно према ЛГБТ популацији?
– Кључна ствар је вероватно образовање, али не степен образовања људи, већ његов садржај који би требало да се допуни бројним друштвено релевантним темама, а једна од њих у контексту наше приче свакако јесте сексуалност. Међутим, ако се уместо сексуалног образовања уведе веронаука, онда је јасно да не постоји заинтересованост да се ствари по том питању реално поправе. Децу не треба индоктринирати ставом да је хомосексуалност нешто добро, нити да је нешто лоше – она једноставно постоји. Дубоко сам убеђен да би деца лако схватила да је у питању најобичнија појава коју не треба стигматизовати, само када би им се на поштен и одговоран начин представила научна сазнања. Нажалост, мислим да на кратке стазе није могуће променити мишљење већег броја људи о било чему, а камоли о теми која је без икаквог разлога контроверзна. Агресивност би се овако сигурно смањила али њени узроци су у друштвеној клими, где се она не санкционише прикладно, као и у индивидуама које понекад имају, а понекад вероватно ни немају разлоге или не могу да их артикулишу. Мислим да би адекватније реаговање, односно кажњавање те врсте агресивности, допринело да не буде толико честа појава.
Пристојни људи зарад спречавања Параде крше закон?
– Да, управо то је последица слабих или никаквих санкција. Психологија нам преко хипотезе о праведном свету говори о томе да су људи понекад убеђени у то да свако добија оно што заслужи, тако да се насиље према хомосексуалцима може правдати овако – хтео си да се шеташ и да пркосиш нама нормалнима и добио си оно што си заслужио, а зна се на шта се мисли. У таквим ситуацијама занемарује се чињеница да у цивилизованом свету постоје право и закон, и позива се на неку метафизичку правду или судбину, на “нешто више” од онога што прописује држава. Ипак, евидентно је да се током историје макар у неким деловима света дешавају бројни помаци у схватањима обичних људи, по разним питањима.
Зашто велики број људи у Србији мисли да су истополни родитељи лошији по добробит детета од сиротишта?
– Питање је врло занимљиво јер сви знамо какав породичан живот из угла деце може да буде. Да бисмо ово схватили врло мало могу да нам помогну истраживања која јасно указују на то да деца која имају два истополна родитеља немају психичке проблеме. Данас нема апсолутног консензуса али постоје врло убедљиви докази да се сексуална оријентација не бира и да није под утицајем родитеља и њихове оријентације, него да се рађамо с већ одређеним предиспозицијама. Као аргумент не стоји теза да ће хомосексуални родитељи покварити иначе хетеросексуално дете. Зато је опет вероватно најкраћи одговор – из незнања.
Чак и да биолошка теорија није тачна, ако се сексуалност бира, то не би смело да промени однос према ЛГБТ особама. Када би све указивало на то да је у питању поремећај или нешто слично, поставља се питање зашто би икога било брига шта и с ким пунолетни људи у консензуалном сексуалном односу раде. Хомосексуалност није у свим друштвима обележена као нешто лоше, у неким периодима историје одређених друштава посматрала се другачије него данас код нас, проценат хомосексуалаца сличан је у свим друштвима, не постоји друштво у којем живе само хетеросексуалци итд. У западном свету велику улогу на рецепцију хомосескаулности свакако је одиграла религија.
Патријарх је обраћањем учесницима Параде поново прекршио Устав и Закон против дискриминације?
– Црква и религија не треба да се питају, нити треба да коментаришу да ли је нешто болест или није. За такве процене постоји несавршена наука, али управо у тој несавршености лежи њена већа снага од религије – она зна да није савршена и себе константно мења и побољшава. Религија то не чини, осим што се повлачи пред научним сазнањима када колизија постане неиздржива, у неким случајевима блиска пародији. Арбитрарно проглашавати нешто за болест је у најмању руку неодговорно, а ситуација је далеко озбиљнија ако данас знамо да није.
Ако би се поштовало правило “сексуалности у четири зида”, оно би морало да важи и за хетеросексуалне парове?
– Наравно, уколико постоји жеља да се избегне лицемерје. Не постоји ниједан рационалан и смислен разлог због ког би се некој групи ускраћивало право да у границама пристојности покаже своја осећања у јавности. Претпостављам да се прва помисао на хомосексуалност тиче “прљавог и неприродног” сексуалног чина. Мало ко из те групе људи уопште размишља о томе да су у питању људи који имају нормална осећања, али то је толико самоподразумевајуће да је просто поражавајуће да неком одраслом човеку треба да се објашњава.
Колико је с овим у вези чињеница да је многим људима тешко да искораче из традиције?
– Људи најчешће ни не знају да је велики број традиција заправо измишљен и да оне мало тога имају заједничког са стварном прошлошћу. Викинзи нису носили рогове на својим шлемовима, средњовековне справе за мучење су недавна измишљотина, велики број древних медицинских пракси настао је релативно недавно, људи у средњем веку нису веровали да је Земља равна итд. Лепо звучи ако неко каже да нешто постоји одавно или одувек, као да се аутоматски подразумева да је тиме добро и корисно. Вероватно многим људима наводна традиционалност односа према хомосексуалности звучи прилично убедљиво и задовољавајуће јер човеку често није важно да ли је нешто тачно, него да ли се са неким новим сазнањем и даље осећа добро и задовољно – важно је да се постојећи поглед на свет не доводи у питање. Зато се у расправама користе флоскуле попут “одувек је тако било”, “знам ја то”, “рекли су ми”, “сви тако мисле” и слично, а најгоре је када се на такав начин васпитава дете.
Tema: 
