To za crnce je istina, dan danas je potpuno normalna pojava crnac portugalac, i to generacijama (a ima ih dobrih, nije da nije, mislim na zene  )
Al inace, danas nece Portugalci da cuju za Salazara
Mada ni sami Spanci nisu bili neki rasisti za vreme Franca, gledo sam neku dramu i vidis neku umotanu sekretaricu, Marokanka, koja radi u nekoj drzavnoj funkciji i to u Frankovo vreme, sa druge strane, proganjao je Baske ali opet to je druga prica 

Portugalci pokusavaju da ''operu'' svoju proslost, isto kao i nase ''komsije'' Hrvati ili kao u novije vreme Nemci.

Ne znam o kakvoj toleranciji Portugalaca prema drugim rasama mozemo da govorimo, ako znamo da su Portugalci istrebili vecinu indijanskih plemena, a crnce su drzali kao robove nekih 300 godina? A to sto su se u Brazilu mesali sa crncima je samo zahvaljujuci cinjenici da su mnogi Portugalci koji su dolazili da sluzbuju i rade u Brazil ostavljali svoje zene i decu u Portugaliji, pa im je bilo dozvoljeno da se zadovolje odnosima sa robinjama.




Inace, interesuje me kada je Portugal ustupio vojnu bazu zapadnim saveznicima? Jel mozda pred kraj rata kada se vec znao ishod?

Нису их истребили, цео Амазон је углавном насељен индијанцима, док су се у остатку земље стопили са осталим расама и данас чине мешано становништво Бразила (мулати, местици, замбоси). Роналдо ти је класична португалско-индијанска мешавина, са нешто црначке примесе. 


Други су их држали знатно дуже, а што се тиче Бразила, он се давно одвојио од Португалије и не може Португалија да сноси одговорност за све праксе Бразилаца. Велик број белих Бразилаца уопште није португалског порекла. Уосталом, нисам ни рекао да су Португалци били савршени, али били су знатно блажи колонизатори од других. У раном колонијалном периоду јесте било суровости, али је она била знатно мања од других. Португалци су се барем мешали са црнцима и индијанцима и са њима правили породице, што је за расистичке Енглезе и Холанђане било незамисливо:



Дакле, понављам немој бркати ропство и расизам. У старој Грчкој је било ропство, а већина робова су били други Грци. У Риму су већина робова били Гали и Германи, али белци. Португалци су углавном поробљавали људе који нису били хришћани, дакле људе из Африке и Америке. Лоша пракса, али није заснована на расизму или расистичким теоријама, као код неких других.


Већ сам ти дао линк:

http://en.wikipedia.org/wiki/Portugal_in_World_War_II




Значи, Португалци и Салазар су уступили Азоре савезницима на употребу још 1940, од 1942 интензивно а скоро су били на ивици сукоба са Хитлером. Формално су били неутрални. Јапан је чак окупирао Португалски Тимор.

У Амазону и дан-данас има индијанских племена које скоро да нису имали никакав контакт са белачком цивилизацијом, и то је једини разлог зашто их белци нису дирали, а у осталим деловима Бразила су Индијанци скоро истребљени. За разлику од мешанаца у бившим шпанским колонијама од Мексика па све до Чилеа који су настали мешањем белаца са Индијанцима, у Бразилу је мешана популација настала углавном мешањем белаца и црнаца (мулатоси).

А што се Португала за време рата тиче, пише на Википедији да су економски сарађивали и са Енглеском, али и са Хитлеровом Немачком.

ja sam jugonostalgičar, ali izgleda promašio sam temu...
to je za portugalonostalgičare... 

Ha ha u svakom slucaju konstruktivna rasprava o postugalskoj kolonijalizaciji-

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/310282/Na-naplatu-stigli-dugovi-iz-SFRJ


Na naplatu stigli dugovi iz SFRJ

Na sve probleme sa javnim dugom Srbiju su ove godine snašle nove muke zbog čega mnoge u Nemanjinoj 11 boli glava. Među dugovima koji su u 2012. stigli na naplatu, kako saznaje “Blic”, nalaze se i krediti još iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina, koje je najviše pravio tadašnji premijer Veselin Đuranović. Reč je o dugu od oko šest milijardi dolara koji ćemo otplaćivati od 2012. do 2014. godine



Najveće kredite Jugoslavija je uzimala u poslednjim godinama Titovog života i nakon njegove smrti u periodu posle 1980.

Statistika ne razdvaja stari i novi dug, ali se jasno vidi da će razduživanje značajno tanjiti budžet u naredne dve godine. Problem je veći znajući da će baš tada minus u državnoj kasi biti na maksimumu, a mogućnosti dolaska do novih kredita na minimumu.

 

Prema podacima Narodne banke Srbije, samo ove godine na otplatu dospeva nešto manje od milijardu evra državnog duga (ne računajući privatni od 2,8 milijardi). Već naredne godine, koju mnogi ekonomisti takođe uzimaju kao kriznu, iz budžeta će na ime dugova biti potrebno izdvojiti 1,5 milijardi evra, a godinu dana posle dodatne 1,4 milijarde.

 

Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da je većina dugovanja nastala pre devedesetih.
 

- Dug države je 1978. godine bio skroman, a onda je počeo da raste sve do 1983. godine. Za vreme Miloševića zemlja se zadužila svega 400 miliona evra. Tada je kredite bilo moguće dobiti samo od Kine i Kuvajta, a veće zaduživanje su onemogućile sankcije. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, ali predsednici vlada u vreme Miloševića - Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva - pojašnjava Kovačević za “Blic”.

 

Srbija je u oktobru 2000. godine nasledila dug od 10,8 milijardi dolara. Pariski i Londonski klub poverilaca potom su otpisali deo duga, ali su stara dugovanja i dalje ostala na visokom nivou od oko 6,4 milijarde dolara. Ovaj deo sada dolazi na naplatu i praktično čini četvrtinu ukupnog spoljnog duga iz ove godine.
 

Ekonomista Miladin Kovačević kaže da su dugovi rapidno rasli pre vladavine premijera SFRJ Milke Planinc. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...


- Propisi i promena Ustava su jednostavno omogućili svim članicama da se slobodno zadužuju. Masovno se pojurilo za kreditima kod Londonskog i Pariskog kluba, ali i drugih finansijskih organizacija i zemalja u inostranstvu. Sve to sada dolazi na otplatu i nesporno vrši pritisak na ukupan dug zemlje - kaže Kovačević za “Blic”.
 

Krediti iz SFRJ su prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija... Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava da su republike od 1952. do 1964. godine primale dosta dotacija iz inostranstva.
 

- I tada se više trošilo nego što se proizvodilo. Kasnije su naši radnici dobili mogućnost da rade u inostranstvu, pa se u zemlju slivalo dosta novca i od doznaka. Vremenom su, međutim, donacije prestale, ali su potrošačke navike ostale iste. Krenulo se sa zaduživanjem, a olakšice su bili silni dolari u Evropi zbog monopola OPEK-a u preradi nafte i olako davanje kredita - kaže Madžar.




U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo ukupno otplatiti 3,8 milijardi evra državnog i privatnog duga. U 2013. opterećenje budžeta će biti slično - 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata.


Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri i po godine aktuelne vlade pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno.

 

Vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje. Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.


Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da nas je Cvetković (čiji je mandat sve vreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra u sekundi.