Suština je u tome da partije koje se najviše busaju u patriotska prsa nemaju svoje odbore na teritoriji cele zemlje. Kakva je to politika celovitosti onda?

Nije ni cudo da te ne razumem, kada pises, ...gluposti

Nije samo u tome sustina. Eto, branili su Krajinu, Slavoniju i Bosnu. Zatim i Kosovo. Sve sami porazi i sramota. U Republici Srpskoj, gde bi po nacionalnom pitanju trebalo da SRS ucestvuje u vlasti, narod ih je sveo na marginu politickog uticaja. Izgleda da Bosanci znaju kako radikali brane srpske interese. Sta smo mi gori od njih?

Nema potrebe da vređaš u nedostatku argumenata.

To su suštinske stvari jer pokazuju koliko u praksi Kosovo jeste odnosno nije deo Srbije odnosno da za sve partije u Srbiji a i za RTS postoje samo oni delovi Kosova u kome živi srpsko stanovništvo.

Zaista mi nije bila namera da te uvredim
Konstatacija da je pitanje, glupo, je zato sto to i zaista jeste. Bez ikakve namere, da time , tebe licno uvredim.

Sta sada, zaista ne razumem..
Merilo, kako vec napisa "patriotizma" neke stranke je u tome, da li ima ili nema Opstinski odbor, u Prizrenu, recimo?! 
Ponavljam, glupost, a ne nedostatak argumenta
Jer ja mogi diskutovati, oko nekog argumentovanog pitanja, a ovo, to zaista nije

Na osamdeset odsto teritorije Kosova i Metohije nijedna partija iz Srbije nema svoje opštinske i mesne odbore.  Na tom istom prostoru nije prisutna nijedna srpska državna institucija.

Tog prostora nema čak ni u vestima i reportažama na RTSu osim na karti vremenske prognoze. Postoje samo vesti i reportaže o Srbima sa severa KiM i iz enklava. Mi smo već podelili Kosovo na srpski koji nas zanima i albanski deo koji nas zapravo ne interesuje jedino što to niko ne želi javno da prizna. 

Vlada o raspuštanju Skupštine
Beograd -- Na dnevnom redu današnje sednice Vlade Srbije biće Predlog odluke o raspuštanju Narodne skupštine Srbije.


Takođe, Vlada je saopštila je da će na današnjoj sednici doneti odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za 11. maj. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da će raspustiti parlament kada dobije obrazloženi predlog Vlade nakon čega će raspisati vanredne izbore za 11. maj - za kada su već ranije zakazani lokalni i pokrajinski izbori.

Prema Ustavu, tako raspisani izbori moraju biti održani najkasnije 60 dana od dana raspisivanja, što znači da ih predsednik Tadić ne može raspisati pre 12. marta.

Da bi izbori bili održani 11. maja moraju biti raspisani najkasnije 27. marta pošto prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, od dana raspisivanja do održavanja izbora ne može proteći manje od 45 dana.

Vlada, na čijem čelu je Vojislav Koštunica, izabrana je 14. maja 2007. godine, nakon parlamentarnih izbora održanih 20. januara.

Sednica Vlade Srbije, na čijem dnevnom redu će biti Predlog odluke o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za 11. maj 2008. godine, biće održana u 12 časova.

U najavi za sednicu vladine Kancelarije za saradnju sa medijima se navodi da će posle sednice Vlade medijima biti prosleđeno saopštenje.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je u subotu na vanrednoj konferenciji za novinare zatražio raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora za 11. maj, zbog toga što, kako je rekao, Vlada Srbije više nema jedinstvenu politiku po pitanju Kosova i Metohije.

Predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je u subotu uveče da uvažava stav premijera da više nije u mogućnosti da vodi Vladu Srbije i najavio da će, kada dobije odluku Vlade, raspisati izbore u skladu sa ustavnim ovlašćenjima.

Procedura raspuštanja Skupštine

Ustav Srbije predviđa da mandat vlade prestaje pre isteka perioda na koji je izabrana, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupštini, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika vlade i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom.

Predviđeno je da predsednik Republike Srbije može, na obrazloženi predlog vlade, raspustiti Narodnu skupštinu.

Istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

Uslove prestanka mandata Vlade Srbije precizira Zakon o vladi, koji propisuje da vladi prestaje mandat ako predsednik Vlade podnese ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost.

Skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave "prima k znanju" da je predsednik Vlade podneo ostavku, čime Vladi prestaje mandat.

Mandat Vladi prestaje i u slučaju da joj se izglasa nepoverenje u Skupštini Srbije, a takav predlog Skupštini može predložiti najmanje 60 poslanika.

I Vlada može predložiti Skupštini da glasa o poverenju Vladi - taj predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga.

Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje vladi, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade.

U slučaju da Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti skupštinu i raspiše izbore.

Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade, odnosno može da vrši samo tekuće poslove.

Izvor: B92

Tadić: Nije bilo dogovora o EU
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da je Vlada Srbije pala zato što nije bilo dogovora kojim putem i kojom dinamikom u EU.


Tadić je u "Utisku nedelje" TV B92 razlozima pada Vlade dodao i rezoluciju koju je predložila SRS, a koju je podržala koalicija DSS-NS. On je rekao da je izvesno da će nakon sednice Vlade Srbije dobiti predlog da raspusti Skupštinu Srbije i dodao da će o tome za kada će raspisati izbore odlučiti danas.

On je naveo da će se voditi celishodnim rešenjem da oni budu raspisani u isto vreme za kada su raspisani i lokalni i pokrajinski izbori, kako se ne bi trošilo previše sredstava.

Lokalni i pokrajinski izbori zakazani su za 11. maj.

Boris Tadić je ponovio da se zalaže za očuvanje Kosova i Metohije kao i ulazak Srbije u EU, navodeći da evropske integracije mogu samo pomoći u borbi za očuvanje teritorijalnog inetgriteta i suvereniteta.

On je odbacio mogućnost da DS na predstojećim izborima nastupi na zajedničkoj listi sa Liberalno-demokratskom partijom, Demokratskom strankom Srbije, ili Novom Srbijom.

"Ja sa neodlučnima nisam na zajedničkoj listi", rekao je Tadić, podsećajući da su te stranke bile uzdržane na nedavnim predsedničkim izborima kada su građani, prema njegovim rečima, odlučivali o budućnosti zemlje.

On je, međutim, naveo da je moguća zajednička izborna lista DS, G17 plus, Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića i još nekih stranaka.

"Politika DS-a je više nego jasna. Na predsedničkim izborima dobila je podršku građana i obavezan sam da je sprovodim. To je politika i Kosovo i EU. Svi koji su spremni da sprovode takvu politiku dobrodošli su da se menjaju", rekao je Tadić.

On je ocenio i da će predstojeći vanredni parlamentarni izbori biti "drugo poluvreme predsedničkih".

Izvor: B92

Prestrojavanje na političkoj sceni Srbije uoči izbora
DS i G17 plus počinju da pregovoraju o koaliciji
Autor: Željka Jevtić | 10.03.2008 - 08:30




Razgovori o predizbornim koalicijama za vanredne parlamentarne izbore u maju otpočeće već ove nedelje. Prema saznanjima „Blica“, Demokratska stranka i G17 plus prve će sesti za sto i otpočeti pregovore. U narodnjačkoj koaliciji DSS-NS najavljuju za „Blic“ da ne isključuju razgovor sa SPO. Radikali ne najavljuju koalicije, a SPS je siguran da ide sa partijom penzionera PUPS. Međutim, već sada je gotovo sigurno da predizborne koalicije neće okupiti sve srodne stranke pa tako u istom bloku ni DS i LDP, ali ni DSS i SRS.

Posle deset meseci funkcionisanja prepunog natezanja, razmimoilaženja i ustupaka, ova teško formirana Vlada u pregovorima koji su trajali ukupno 89 dana danas će i zvanično objaviti svoj kraj. Deo izborne priče već je polagano otpočeo - ko će s kim i pod kojim uslovima. Ono što je sigurno jeste da dve najveće stranke - Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka - neće moći da samostalno sastave buduću vladu.
Istina jeste da koalicije daju bolje rezultate nego zbir pojedinačnih rezultata stranaka, ali i da mogu da imaju kontraefekat. Ako je koalicija sastavljena od programski suprotstavljenih stranaka i ako su odnosi lidera te koalicije loši, simpatizeri i glasači pojedinih stranaka u takvim situacijama kažu da nikada neće da glasaju za koaliciju. Programske razlike smanjuju potencijal te koalicije.
Pravi rasplet koalicionih priča očekuje se tek u periodu posle izbora za koji funkcioneri sadašnje vladajuće koalicije sada isključuju mogućnost da opet budu zajedno, ali - sve je moguće.
Konkretnih pregovora oko koalicija još nema, ali poneke predizborne kalkulacije se podrazumevaju.
- Ono što je sigurno, DS će uspostavljati veze i komunikaciju sa priorodnim saveznicima, a to su stranke manjina i sve one partije koje Srbiju vide kao članicu EU. To je osnovna pretpostavka za uspostavljanje saradnje. A koji će to oblici saradnje biti predizborni, jedni na lokalu, jedni za parlamentarne, ostaje da se vidi. Ipak, lično ne vidim mogućnost da se pravi predizborna koalicija sa LDP - kaže šef poslaničke grupe DS Nada Kolundžija. Ona dodaje „DS na ovim izborima ima dva cilja - teritorijalni integritet i celovitost Srbije i evropske integracije“: „Oko tih osnovnih ciljeva i vrednosti mi ćemo tražiti partnere.“
DS već ima gotovo sigurnog partnera u Sandžačkoj demokratskoj partiji Rasima Ljajića. Generalni sekretar SDP Mirsad Jusufović najavio je juče da će na parlamentarne izbore izaći „najverovatnije“ sa DS kao i 2007. godine.
Analitičari očekuju formiranje proevropskog bloka. Međutim, upitno je kako će se razrešiti odnos DS i LDP. Kako kaže lider LDP Čedomir Jovanović, on želi da se dogovori sa svim strankama koje imaju isti cilj i to ne samo oko izborne liste i zajedničkog izlaska na izbore već i o stvarima koje se u Srbiji moraju uraditi.
- Odnosi LDP-a i DS ne smeju opteretiti građansku, evropsku, političku scenu u Srbiji. Boris Tadić i ja moramo imati snage da pružimo odgovore na tu, ne toliko komplikovanu koliko previše ličnu situaciju koja opterećuje odnose dve stranke - kaže Jovanović. On dodaje da je još rano govoriti o formiranju koalicija, „a LDP nikada nije bila prepreka za dogovor koji podrazumeva jasne ciljeve i nema evropske vlade bez LDP-a“.
Za sada u SRS se ne izjašnjavaju o mogućim koalicijama, mada se može pretpostaviti da će ova stranka na izbore ići sama. Narodnjačka koalicija DSS-NS najverovatnije ide oslabljena za jednog člana - Jedinstvenu Srbiju Dragana Markovića Palme čiji su se stavovi o evropskim integracijama i odnosu sa zemljama koje su priznale Kosovo poslednjih dana značajno razlikovali od onoga što je govorio prvi čovek koalicije premijer Vojislav Koštunica. Upitan da li će ostati u sadašnjoj koaliciji, Marković za „Blic“ kaže: „Vodim razgovore sa nekoliko parlamentarnih stranaka. U petak na Predsedništvu stranke donećemo odluku.“ Međutim, drugi lider narodnjačke koalicije Velimir Ilić kaže da će njegova Nova Srbija i dalje ostati sa DSS.
- Pa neću valjda da idem sa Dinkićem!? Videćemo kakve će i koje će koalicije biti. Razgovori još nisu počeli i biće ih i sa SPO - kaže Ilić. On u izjavi za „Blic“ odbacuje mogućnost da iznova na vlasti bude ista koalicija.
Juče nije bilo moguće dobiti precizniji stav SPO. SPS je, kako kaže predsednik Ivica Dačić, doneo odluku. „Mi već imamo koaliciju sa PUPS i razgovaraćemo još sa nekim partijama.“ Dačić isključuje mogućnost da bude u vladi sa - DS, LDP i G17 plus.
Da podsetimo, u drugom krugu minulih predsedničkih izbora na birališta je izašlo više od četiri i po miliona građana, a na prethodnim parlamentarnim izborima glasalo ih je nešto više od četiri miliona.

Mađarske partije zajedno
Balint Pastor, narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara, kaže za „Blic“ da će njegova stranka najverovatnije ići u predizbornu koaliciju sa mađarskim partijama.
- Postoji mogućnost da idemo sa proevropskim blokom ukoliko bi taj savez ličio na nekadašnji DOS. Ali, to je manje moguća opcija jer sada ne postoji cenzus za stranke manjina - kaže Pastor.
LSV najviše bi odgovaralo da ide u koaliciju sa proevropskim blokom, kaže funkcioner LSV Aleksandar
Kravić. M. M.



Rezultati najvećih stranaka na parlamentarnim izborima 2007.

(Ukupno glasalo 4.020.744 građana)
Stranka     Broj mandata    Glasalo

DS       65    919.821

SRS    81    1.152.854

DSS-NS    47    672.057

LDP    (GSS-SDU-LSV)   15    211.145

G17 plus    19    273.458

SPS    16    235.913


*ukoliko bi na izbore izašlo četiri i po miliona građana, kao na predsedničkim izborima, cenzus za ulazak u parlament bio bi oko 230 hiljada glasova

Izvor: Blic

Msilim da će odnos snaga na predstojecim izborima biti sličan onom koji je danas u skupštini, jedino će možda DSS/NS imati neki mandat manje a radikali nešto više nego sada i pretpostavljam da će upravo oni (DSS/NS, radikali i ako zafali SPS) i formirati vladu, jer da Tunjavi hoće bilo kakav dogovor sa demokratama napravio bi ga sada, a ne bi išao na nove izbore na kojima zna da može samo manje da osvoji nego što već ima..
Srećna nova '93!