Nema problema, samo sam pohvalio tvoj komentar!   

Za novu vladu ce mandat da uzme Toma. Kaze jabuke za Rusiju. One apple a day, take a doctor away!
Trebace i nasi strucni timovi da se anagazuju da objasne Rusima da je jabuka puna minerala.
Da promene kurs. Jabuka zdravija od votke.

Imamo kandidata za premijera sto niko nema. A poslace NatasuJovanovic i Lidiju da mu donesu mandat.
Jer juce rece: ja sam uvek za saradnju. Zaboravio da nije hteo da ide kod manekena za mandat, nego poslao guske da mu traze ostavku.
A maneken shvatio ozbiljno, pa rece: hajmo na izbore za predsednika. Sad je opet izgubio pa kaze: e jeeeeebi ga, za tako malu razliku? red bi bilo jos jednom.

Rezultati rada kabineta Vojislava Koštunice
Vlada pala na svih pet ciljeva
Autor: Tamara Spaić | 12.03.2008 - 08:26



Kad sutra ujutru Boris Tadić, kao što je najavio, usvoji predlog Vojislava Koštunice i raspusti Skupštinu, to će označiti i formalni pad Vlade koja će ostati zabeležena kao Vlada sa najkraćim mandatom (nepunih deset meseci). Formirana samo pola sata pre isteka ustavnog roka za to, ostaće upamćena po tome da nijedan od svojih pet ciljeva nije ostvarila. Sagovornici „Blica“ joj ne daju prelaznu ocenu.

Pregovori o Kosovu koje je vodio Vladin tim proglašeni su neuspešnim, a prvi cilj Vlade, očuvanje Kosova, završio se izgubljenom bitkom 17. februara kada je Skupština Kosova proglasila nezavisnost. Slično je bilo i sa evropskim integracijama, koje su bile njen drugi cilj. Vlada je u novembru prošle godine parafirala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali je pala upravo na pitanju njegovog potpisivanja, a integracije su za sada zaustavljene, kako kažu u EU, dok se ne vidi spremnost Beograda da ih nastavi.
Završetak saradnje sa Haškim tribunalom, kao treći cilj, delimično je hapšenjem Vlastimira Đorđevića i Zdravka Tolimira krenuo u pozitivnom smeru, ali uprkos povremenim najavama iz Vlade da bi moglo da se očekuje „skoro“ hapšenje Ratka Mladića i Stojana Župljanina, za koje se veruje da su u Srbiji, do toga nije došlo. Na haškom spisku, od koga takođe zavisi potpisivanje sporazuma sa EU, još su i Goran Hadžić i Radovan Karadžić.
Ni sa četvrtim ciljem nisu imali mnogo sreće. Donekle je smanjena nezaposlenost (sa 21,6 na 18,8 odsto), teškom mukom su privatizovana pojedina preduzeća poput RTB „Bor“, a od velikih infrastrukturnih projekata imali smo aferu sa koncesijom za autoput Horgoš-Požega i potpis na ugovoru sa Rusijom za izgradnju magistralnog gasovoda čiji je značaj pomućen potpisivanjem memoranduma sa vladom Rusije o prodaji NIS-a po višestruko nižoj ceni od realne.
- Ništa nije urađeno kad je u pitanju borba protiv korupcije, tačnije Vlada je sve učinila da ona postane nemoguća. Umesto da predlaže dobre zakone i stvara uslove da institucije mogu stabilno i dobro da rade, Vlada ih je destabilizovala i time je umanjila šansu borbe protiv korupcije - kaže za „Blic“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Barać kaže da je Vlada, da bi prikrila svoju nemoć ili nespremnost da se bori protiv korupcije, pribegla selektivnim i „medijskim hapšenjima“. Stavljanje lisica na ruke mirnih ljudi, kao što je Dragan Džajić, bilo je usmereno na to da se napravi atmosfera o navodnom raspoloženju Vlade da se bori protiv korupcije, ali ne i da to zaista uradi.
Za svog kratkog mandata Vlada je, ipak, učinila i nekoliko pozitivnih koraka: odblokirala je Ustavni sud koji nije radio godinu dana i izabrala ombudsmana koji treba da štiti prava građana.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnosti Srbija“, ističe da je Vlada donela Zakon o javnim nabavkama kao jedan od najvažnijih antikorupcijskih zakona, i uputila ga u skupštinsku proceduru.
- Veoma je značajno što je nedavno predstavljena radna verzija zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom i što je poboljšan Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Poseban je problem što i dalje nema kontrole finansiranja političkih stranaka i predizbornih kampanja i što je Zakon o lokalnim izborima koji nam predstoje, tako loš da neće biti moguće kontrolisati finansiranje - kaže Nenadić. U godišnjoj analizi „Transparentnosti Srbija“ građani su ukazali da su političke stranke glavni izvor korupcije.

Šta može da radi Vlada u ostavci
-Obavlja samo tekuće poslove
-Ne predlaže zakone i propise
-Ne postavlja državne službenike
-U javnim preduzećima može da imenuje samo vršioce dužnosti direktora i članova upravnih i nadzornih odbora
-Može da donosi uredbe, zakone i propise ako to nalažu potrebe države, interesi odbrane, prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Nije precizirano koje se okolnosti podrazumevaju pod „potrebom države“ niti ko odlučuje o njima.

U Skupštini ostalo 89 zakona
-U Skupštini su usvojena 72 zakona, četiri rezolucije i 38 odluka
-U proceduru je ušlo još 89 zakona koji čekaju na usvajanje
-Poslanici su zasedali 112 dana, preciznije 792,2 sata


Anketa: Da li ste zadovoljni radom Vlade?

Božo Prelević, advokat:
Bilo bi bolje da su se više bavili nama nego sobom. Kada su demokratske stranke u Nemačkoj pred Drugi svetski rat na vlast dovele nacional-socijaliste, građanima posle nije više bilo važno ko je bio u pravu. Vlada je dobila mandat da reši probleme, a Srbiju je ostavila u većim problemima nego kad su je preuzeli.

Jelica Minić, Evropski pokret:
Iako su zajednički definisali prioritete, od samog početka nisu harmonično radili na njihovom ostvarenju.
Pojedini članovi Vlade uradili su mnogo i na ekonomskom i na planu poboljšanja statusa naše zemlje u svetu, ali kad se podvuče crta, bilans teško može nekoga da zadovolji.

Zorica Tomić, ministarka u ženskoj vladi:
Bilo je kratko. Bez obzira na to da li se radi o dobrim potezima ili propuštenim prilikama, nisu imali vremena da se razmahnu i pokažu. Njihovo suštinsko ograničenje bilo je u ideološkim razlikama, a rezultat je odsustvo kompromisa. Samo retki, poput ministra Dragana Đilasa, bavili su se svojim poslom, a ne politikom.

Čedomir Antić, istoričar:
Dajem im ocenu „dva minus“. Svi njihovi veliki ciljevi, Kosovo i EU, završeni su potpunim neuspehom. Uprkos populističkim i demagoškim akcijama, kao što je podela besplatnih akcija javnih preduzeća, ispunili su neka kratkoročna obećanja. Najbolji primer je ukidanje poreza na kupovinu prvog stana.

Izvor: Blic

Не верујем у њихову искреност
После 17. фебруара нестала је заједничка политика коалиционих партнера у одбрани Косова, тврди Војислав Коштуница
 
Војислав Коштуница Ја сам сматрао да влада треба да издржи до проглашења једностране независности Косова, и поред тога што су се одређене разлике појављивале и пре 17. фебруара. И добро је што је издржала. Онда су се испољиле још веће разлике, тако да је нестала дотадашња заједничка политика и једноставно сам изгубио поверење у коалиционе партнере када је реч о њиховој искрености у одбрани Косова – рекао је јуче председник Владе Србије Војислав Коштуница у разговору за „Политику”, који објављујемо у понедељак 17. марта. На питање у чему је битна разлика између коалиционих партнера у, сада већ техничкој влади, Коштуница је рекао:

Та разлика се испољава у ономе за шта сам се залагао, да се поведу озбиљни преговори са ЕУ. Не да се све сведе на две реченице: Србија нема будућности без ЕУ, и никада нећу признати независност Косова. Већ је требало да се поведу озбиљни разговори са ЕУ о томе.

Премијер је затим поменуо и акције које нису предузете:

– То су тужбе у односу на државе које су признале независност Косова. То такође није урађено. Месецима смо претходно и јавно помињали да се морају подићи тужбе када дође до једностране независности. Када је требало да повучемо овај потез, наши досадашњи коалициони партнери су рекли да формирамо једну комисију која треба тиме да се бави. Требало је брзо реаговати, требало је тужити одређене земље. Требало је нечему што је правни разлог додати медијски публицитет. На то су нас саветовали многи људи – Томас Флајнер, као члан државног преговарачког тима, затим један број угледних страних професора, који су се и нудили да помогну – рекао је Коштуница у интервјуу за „Политику”.


Р. Станић
[објављено: 15/03/2008]

politika

„Njuzvik“ objavio dodatak o Srbiji
Američki časopis objavio reklamu vlade koja je pala
Autor: T. Spaić | 15.03.2008 - 08:35

„Njuzvik“

Premijer Srbije je iznenadio i američki časopis „Njuzvik“. U trenutku kada je dao ostavku, u Njujorku se već štampao novi broj uglednog časopisa sa reklamnim dodatkom o perspektivnoj Vladi Srbije. Pod naslovom „Nova vlada daje finansijski podsticaj bez presedana“, sa datumom 17. mart - četiri dana nakon njenog formalnog pada, nasmejani ministri puni entuzijazma objašnjavaju da je Srbija „feniks koji uzleće“. Nekoliko stotina hiljada dolara za ovu reklamu platile su državne i privatne firme.

Kompanije koje su „izreklamirane“ u senci pale vlade i platile ovaj marketinški proboj Srbije u svet su: „Pupin Telekom“ a.d., „Telefonija“, „Alko grupa“, Aerodrom „Nikola Tesla“ i „Amiga“ iz Kraljeva. Od ministara su predstavljeni Mlađan Dinkić (ekonomija), Aleksandar Popović (energetika), Predrag Bubalo (trgovina), Aleksandra Smiljanić (telekomunikacije) i Dragan Đilas (NIP).
U Vladi Srbije juče su bili začuđeni kada smo ih obavestili da ugledni američki nedeljnik objavljuje reklamu o njima. Oni su već i zaboravili da su letos ministri davali intervjue za taj reklamni dodatak i ne sluteći da će se pojaviti u najbizarnijem mogućem trenutku.
- To nije kampanja koju mi vodimo i ne možemo da utičemo na vreme kada će biti objavljena. Otkako smo 2000. godine prepoznati kao zemlja u tranziciji, dolaze nam razni nezavisni producenti, koji imaju ugovor sa velikim svetskim časopisima i nude da se reklamiramo. Oni rade na procenat od reklame. Slični tekstovi objavljivani su svojevremeno o Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji, pa i o nama i u „Forbsu“ i „Njujork tajmsu“. Nas to ništa ne košta - objasnio je za „Blic“ Dejan Gligorević iz Ministarstva turizma i usluga.
Košta, međutim, kompanije koje su za reklamiranje Srbije platile još prošle godine.
- Takva reklama za našu firmu ne znači ništa, a suviše je skupa. Ipak, na to smo pristali zato što smo smatrali da je to dobro za Srbiju, a odluka o tome doneta je u centrali „Alko grupe“ u Beogradu - kaže za „Blic“ Stevan Santo, direktor subotičke kompanije „Pionir“, čija je reklama objavljena na najvećem prostoru, na čitave dve strane.
Santo kaže da im je obećano da će reklama biti objavljena u oktobru ili novembru, ali je to sve do sada odlagano, iz nejasnih razloga. Miroljub Aleksić, vlasnik „Alko grupe“, koji bi jedini mogao da kaže koliko je plaćen ovaj oglas, juče nije bio dostupan.
Direktor kompanije „Amiga“ iz Kraljeva Miroslav Tlaćinac kaže za „Blic“ da sada nije dobro vreme da se ta reklama pojavi, ali i da niko nije mogao pretpostaviti da će vlada pasti. I on kaže da im je obećano objavljivanje u oktobru ili novembru.
Reklamni dodatak pripremila je i plasirala, u našoj javnosti potpuno nepoznata, marketinška agencija „Akselera medija“, koja ima kancelarije u Budimpešti i Bankoku. Jedan od direktora agencije Danijel Kali, koji je i potpisan kao jedan od tri producenta reklamnog dodatka u „Njuzviku“, rekao je za „Blic“ da su tekst platile brojne firme koje su izreklamirane. Na pitanje zašto se reklama pojavila u trenutku kada ne može imati nikakvog efekta i kada više liči na „neslanu šalu“ nego na ozbiljnu promociju Srbije, Kali kaže:
- Prvobitno je bilo zamišljeno da se dodatak objavi u decembru, ali smo ga promenili da bismo maksimalizovali objavu. Datum je izabran jer smo verovali da će sa ekskluzivnom pričom o Hilari Klinton na naslovnoj strani veliki broj čitalaca moći da vidi priču o Srbiji. Premijer Koštunica je dao ostavku u trenutku kada je dodatak već bio štampan - kaže za „Blic“ Kali.
Na sajtu „Akselera medija“ može se pronaći podatak da su do sada samo o brendirali Vijetnam.
- U ovako turbulentnim vremenima nije pametno investirati u takvu vrstu publiciteta u inostranstvu. Sve te kompanije bi trebalo da traže da im se vrati novac. Novine koje su to objavile deluju neozbiljno - kaže Igor Avžner, stručnjak za marketing.
Stručnjaci za marketing u Beogradu, koje je „Blic“ kontaktirao, na vest o reklami u „Njuzviku“ listom su reagovali smehom. Kažu, ako se neko na osnovu nje i zainteresuje za ulaganje ili turistički odlazak u Srbiju, u ambasadama će ga savetovati da sada nije dobar trenutak za to.
- Pa to je isto kao da je objavljen tekst o Realu dan pošto je ispao iz lige. Nema nikakvog efekta, bačene pare - kaže direktor jedne od beogradskih marketinških agencija koji je želeo da ostane anoniman.

Cenovnik „Njuzvika“
„Njuzvik“ ima tri cenovnika za ovu vrstu reklamiranja. Ako se reklama objavljuje u izdanju za Evropu, Srednji istok i Afriku (tiraž 200.000), devet kolornih strana košta 384.390 dolara. U izdanju za Veliku Britaniju, Irsku i Evropu (tiraž 187.000), to košta 312.795 dolara, a u izdanju za Evropu i Srednji istok (tiraž 139.000) cena je 296.685 dolara. Pitanje je, međutim, koliko su srpske kompanije zaista platile jer se u cenu pravljenja reklamnog dodatka ugradila „Akselera medija“

Izvor: Blic

Evo, cisto da podsetim Vrbu sta je napisao!