Pa ima i sranja. Ali paradoksalno je sto osteceni pacijenti odustanu od tuzbi, ili nisu svjesni mogucnosti, ni u novine ne izlaze.

A ovakvi manijaci su drugi problem skroz. Obicno nisu to ti osteceni od zdravstva. Sto bi covjek nekako i ocekivao, ali ustvari nisu.

A neki komentari na temi ko da ju je čovek opsovao ili izvređao. A ne preklao nožem usred pune bolnice...

Zavisi kakva je bila kao zdravstveni radnik. Verujem da pojedini ljudi svojim ponašanjem zaslužuju smrt, naročito oni za koje očigledno nema zakonske sankcije.

Problem je u tome sto mito nije jednostrano... Da niko ne casti lekare, majstore, profesore, salterske sluzbenike... mito ne bi ni postojalo...

Zato je u nekim pametnim zemljama uvedena kazna i za one koji daju mito.

Inace, ne castim. Nikada. Dajem baksis u kafani ili kaficu, ali van toga... jock.  

Istina, ali da nismo odneli flašu pića doktoru i kafu za medicinsko osoblje, moj deda ne bi živ izašao iz bolnice prošle godine.

A kad smo kod toga... da je neko ovako preklao šalterušu usred bela dana, pitam se da li bi se iko potresao... naravno, sad će svi da kažu da bi, ali... zaista?

moju majku nisu hteli da prime u bezanijsku kosu kada je imala prvi infarkt... lezala zena par sati na ulici niko da pridje da pomogne, kada se malo opasuljia dovukla se kuci, burazer u auto i pravac bolnica i nece da je prime...

i naravno burazer je vratio kuci i hteo da ide da bije onog dezurnog doktora ali ga je keva odvratila , rekla mu da ostane kuci sa njom...

naravno mi tada nismo znali sta je u pitanju, posle drugog infarkta su joj rekli da ima valjda neki oziljak na srcu i da joj je ovo drugi po redu .... tako nekako...

e taj doktor je zasluzio otkaz, ni par samara ne bi bilo mnogo( zbog njega je mogla da umre i sigurno da ima posledica sto se nije odma lecila), ali ubiti nekoga to jednostavno ne podrzavam...

i nije bilo nista sto smo mogli protiv njega tada...

razumem ja sta ti pricas, i definitivno ima tih koji ne bi smeli da se bave ljudima...

Ne bih ni ja podržavao kad bi takvi doktori zaista dobijali otkaz, ovako ne mogu da krivim nekog ako mu pukne film... niti mogu da žalim nekog ko je odgovoran za nečiju smrt... ubio si, budi ubijen, nemam problem s tim.

Tvoja majka je imala sreće što je preživela, neko drugi možda nije bio te sreće... pa ti posle kaži članovima porodice preminulog da je pogrešno svetiti se.

Ponovo, ne kažem ništa konkretno za ovaj slučaj, nisam upoznat sa likom i delom ubijene... a ne verujem ni da ćemo saznati nešto više, koliko vidim u struci se već stvorio zid ćutanja... o pokojniku sve najbolje.

Opet, ja ili imam neku ludu srecu ili se ponasam nenormalno, ali caki  sa nadrkanim salterusama izlazim na kraj... Fino kazem - to, to i hvala.. izvolite... Ako krene da me drka, opet u krug...
Vise puta sam i ovde pisala o svojim frustracijama sa drzavnim sluzbenicima, ali isto tako znam kako je raditi sa ljudima... Nije lako... i ja bih popizdela posle tri dana... dobro.. tri meseca...

Ali svadjom se zaista nista ne postize...

Sto se tice falasa i svega ostalog, ostajem pri svome... posebno sto to zaista nema veze... Opet, iz licnog iskustva... doneo, nedoneo... ponekad je dovoljno biti samo covek...

Ne delim tvoj idealizam... čovek je ceo dan ležao maltene na samrti u bolnici, nit su mu prepisali terapiju, nit mu merili temperaturu, niko se nije udostojio da dođe da pogleda dal je živ, medicinske sestre nisu htele da mu pomognu ni u klozet da ode... kako smo ga dovezli tako smo ga zatekli uveče. Da nam nije rekao jedan pacijent iz susednog kreveta u čemu je fora, umro bi tamo... trebalo je da vidiš kako su se onda ustrčali. Tako da, ima veze, i te kakve.

A to za državne službenike... ja moram da radim s decom, to je veća frustracija od svakog šalterskog posla, u to sam siguran... čak i da nije veća, sigurno nije manja. Ali jebi ga, za to sam plaćen, niko me nije terao na silu da se time bavim... ako ne mogu i nemam živce, ostaje mi da tražim drugi posao. Mislim, mogu i da počnem da  maltretiram decu, ali koliko god to privlačno zvučalo, sigurno nije pravo rešenje.

Ja sam se takođe naslušao tih priča o divljim šalterušama, službenicima i sestrama pa nikad nisam imao problem sa njima. Ne kažem da su sve priče laž, ali mislim da im je broj prenaduvan. Pričam dakle o situacijama na šalteru, medicinske usluge su druga priča i u to ne ulazim.

Naravno, dešavalo mi se da čekam na nešto predugo, i da me to u tom trenutku iritira, ali nije to ništa zbog čega bih čupao kosu, a i sem toga koliko sam video, redove ne prave samo službenici sporim radom nego i oni koji na šalter dođu potpuno nespremni.

Opet, ne kažem da nema toga, ali ja stvarno nisam dosad imao te probleme. Svaka koje se trenutno sećam je bila ok, a neke su čak uvek ljubazne i korektne. Možda mi se tako posrećilo ali stvarno je tako.
Češće me nadrndaju ''jadni mali'' žickaroši i klošari (namerno neću da kažem prosjaci) koji smaraju ljude na svakom koraku i onda histerišu ili dobacuju ko pičkice kad nećeš da im daš ''dva's dinara z' pivou'' nego šalterski službenici ili medicinske sestre.