Svakog dana, svakog trena mislim na tebe... Možda zbog pogleda ili tvog glasa ne mogu osmeh skriti... Želeo bih te uvek kraj sebe... U ovom času, u ovom trenu, teško je tebe ne želeti, ne voleti, ne ljubiti...
Misliš da si pametan... Misliš da poznaješ značenje reči ljubav... Zašto ne prihvatiš stvari onakve kakve jesu... I ne dozvoliš sreći da ti zakuca na vrata... Zašto uvek pokušavaš biti neko drugi... Neko ko ni iz daleka nije kao ti... Trebalo bi da se zamisliš i zapitaš... Dokle ovako... Dokle ću lagati sebe... Ne želim ići stramputicom razočaranja i tuge... Želim živeti punim plućima... Osetiti dah radosti i zadovoljstva... Biti uvek u pokretu... Želim da živim!!!
Postoji li mesto gde od jutarnje rose zemlja zablista... Ili se na plavom nebu pojave beličasti oblaci poput mekanog pamuka... Možda reka, koja svojim krivudavim tokom preseca put veličanstvenim planinama... Naravno da postoji. To je mesto prepuno lepote... Vedrina koja se nad njim nadvija...
Možda si sada tužna i u tami misli sve ti se ruši... Možda ti se čini da si prazna u duši... Ali kada otvoriš oči i pogledaš oko sebe... Shvatićeš da ipak postoji neko kome je stalo do tebe... Jedinstvena i odana, ljubav pokreni... Jer tuga nije za tebe, sreći se okreni...
Prelepa, predivna ljubavi moja... Što mi svaki dan učiniš srećnim... Ti si boginja blistavog osmeha... Mesečev odsjaj u bistroj vodi... Pokušam li proniknuti u tajnu tvoje lepote... Sigurno ću naći još sjaja... Kao na nebu posutom milionima zvezda... Što trepere u mirnoj noći...
Kažu da je čovek inteligentno biće... U redu... Ali zašto onda pravi gluposti zbog kojih se posle kaje... I zna da će opet to uraditi... Iznova i iznova, dok ne shvati da mu je život proleteo u ispravljanju sopstvenih grešaka koje je svesno činio... A koje je mogao da spreči... Samo da nije buljio u televizor i pio pivo, dok su druge, mnogo važnije stvari, prolazile pored njega... Tako uglavljen u fotelju pred TV-om ili mozda računarom, nije ni video da je zapravo završio svoje bitisanje... Poslednji otkucaji sata već su tu blizu... Jedinog sata koji se ne može vratiti unazad... A kada se okrene za sobom, onda je sve već kasno...
Ljubav...Možda je to samo prosta reč..Ali ipak ima složenije značenje...
LJ kao procvala ljubičica koja mami pčelu da je dodirne... U kao umor posle neprospavane noći pune strasti i uzdaha... B kao bol koja prestaje samo poljupcem voljene osobe... A kao avion koji u brišućem letu ispisuje poruku ljubavi... V kao veliko volim te kao najdražoj osobi na svetu...
Ne puštajte svoje najmilije, već ih jos više stegnite uza se i recite im da ih volite... Puno... Ništa vas neće kosštati, a njima ce mnogo značiti...
Kako pobeći od bolne istine koju znaš... Ne vredi čekati, ni biti uporan, jer sve izgleda beskorisno... Pokušaj da shvatiš da sam samo senka propalih sećanja... Glas koji dopire iz dubine ambisa i poziva u pomoć... Ali nada postoji, ona je uvek tu, samo treba da joj dozvoliš da se približi i da je onda prihvatiš...
09. Dec 2012, 01:29:19
