A da ti pustis da "tvog" Sasu vaspitavaju i vode o njemu racuna njegovi roditelji? A ti da napravis sebi jedno, umesto da kompenzujes sa sestricem? Jednostavna podela, zna se cemu sluze roditelji a cemu rodbina.


Eto, ja pitam sta znas o njemu ti kazes da nije postao katolik. Samo ti njega smatraj simbolom srpstva i sve je super.  


Ja ne mogu direktnije od ovoga - imas li ti neki argument (osim doktorke) za ovo ili prosto ides logikom "Sta nije Srpsko, nije dobro"? Lepo te nesto pitam ali nema odgovora.

Ne postoji americka skola vaspitanja, postoje dobri i losi ljudi, dobri i losi roditelji. Ovo sto Munka rece + sto mnogo ljudi nikada nece priznati da nisu sposobni da se prilagode i snadju, vec ce uvek to okrenuti na pljuvanje po toj sredini.

Munka, sve je stvar opredeljenja, rekla sam.
Svako za sebe i svoje zna šta mu je najbolje činiti.
Ne kažem ja da sam pametnija od onih koji su ostali. Možda baš naprotiv. Ali to je bila stva MOG izbora u datom momentu.  I to je to.

Nekome ne smeta crnački rasizam. Meni smeta. Nekome ne smetaju svakodnevni bordovi otete dece i upozorenja da dete ne smete da ispuštate iz ruku dalje od 2m. Meni smeta. Nekome ne smeta da mu dete vaspitava država a ne vi. Meni smeta. Nekome ne smeta da komšija može da vas prijavi ako podviknete detetu. Meni smeta. Nekome ne smeta da vam dete ima izbor promene roditelja sa 12 godina. Meni je to nenormalno. Nekome ne smeta da mu dete histeriše u TC ako mu ne kupite željenu igračku, i da mu pri tom ne možete dati jednu vaspitnu po turu. Meni smeta. Nekome ne smeta da vam se država, komšija, socijalna ustanova, kurta murta meša u život. Meni smeta. I tako dalje i tako bliže.

Rekoh, sve je stvar opredeljenja i načina života

ti nisi u toku kao i obicno. sasa ima majku u beogradu, otac mu se ne vraca iz ekonomskih razloga. mi ovde pomazemo i sestru i sasu.

Ja sam lepo pitao. Ne trazim dlaku vec pojasnjenje. Kako neko moze biti viseprocentno negde rodjen a manjeprocentno drugde. Znaci neko moze biti viseprocentno rodjen u Srbiji a manjeprocentno u nekoj drugoj drzavi.

To sto se ponekad razbacas terminima, tvoja stvar. ALi ih i pojasni.

 nista od ovoga nije problem ako znas kako ces sa detetom. Npr. histerija deteta u TC se ne resava u TC, vec kod kuce pa se ne dolazi u tu situaciju. Dete smes da pustis koliko god hoces od sebe dok god ti je na oku, ne smes npr. da ga ostavis samo u kolima dok ides do radnje sto je ispravno.

Itd, itd...

Poenta mog pisanja - cinjenica da je neko roditelj a da misli najbolje za dete ne znaci da radi najbolje za dete. Klasican zajeb svih roditelja.

A i ovo je bio uspesan spin. Ono centralno je bilo - zasto biti sebican i uskratiti svom detetu dvojno drzavljanstvo iz licnih socio-politickih ubedjenja?  

Ok, mislis da je dobro da ga vratis u Srbiju, ali da mu uskratis mogucnost da sutra kao odrastao covek pozeli da ode u USA, negde na zapad, turisticki, da studira, radi, zivi jeste sebicno. Dalje, izbije neko sranje ovde, moze tamo da ode. Tamo neko sranje, uvek ima Srbiju. Primera zasto je ovo pogresno i ne podleze kategoriji "znam sta je najbolje za moje dete" je pregrst.

Uskratiti stvari koje ne uticu na zivot deteta neposredno vec su mogucnost/potencijal jesu pogresni postupci roditelja.


Jasno je to meni, ali sticem utisak da si se previse uziveo u ulogu staratelja i da kompenzujes, svoje licne zelje koje nisi ostvario usmeravas na njega. I pored svega ovoga ostaje ono sto rekoh - pravi ti sebi jedno svoje. 

ej bre ja necu imati decu killed
to je moje dete moja porodica. lije mi krv ako treba za njega!

Ja, Raner. sve vreme pišem Srpskim jezikom, ne vidim šta je sporno i nejasno?

Ako sam ja uspela da dodjem do jebenog zapada a isti uskratila detetu zato što ja mislim da tako treba, šta je i dalje nejasno?

Ako mu se sutra bude išlo tamo, neka proba. Ali ja znam da NEĆE imati želju. Da je trebalo, bio bi gradjanin sa tim jebenim državljanstvom, i ja sa njim i tuto completo family ali nije to to.

Dovoljno je valjda što sam ja videla trulež i iz njega pobegla a ne još da on iza mene u to sumnja- Šta sam onda ja uradila i gde je moja odgovornost? Kada sam na jednoj temi rekla je zapadna trulež nepojmljiva za jedno normalno ljudsko biće, ja sam to i mislila i to ne želim svojoj deci. Niti bilo kome odavde. Što opet ne znači da se neko neće materijalno tamo snaći. Ali naglašavam, samo materijalno, i nikako drugačije. Tamo se gubi smisao, gubi se duša a i identitet. Ne sporim da onome kome nije do toga, tamo neće biti lagodno. Prosto, ja ne spadam u tu kategoriju. A ne vidim a bi i moji naslednici mislili suprotno.

Da, treba videti i ostetiti. Svako ko može, treba sebi da omogući drugačiji doživljaj na drugim prostorima. Pa kako kome. Ne osudjujem one koji ostanu. Znam, pouzdano, da trunu tamo, i sami to priznaju ako su iskreni. Ali isto tako ne prihvatam sugestije da sam pogrešila. Imam samo jedno iskustvo više i bogatija sam za doživljaje s one strane vode. I to je sve.

Nejasno je kako olako polazes pravo da uskratis nesto svom detetu sto ne moze nikako da mu skodi vec samo koristi i sto ti "znas" sta ce on sutra hteti. 

A najgore od svega, ja pojma nemam o kakvom trulezu pricas. Takodje, da li ima nesrecnih? Ima. Ali ima takodje i istinski srecnih, koji ne glume da im je dobro. Eto, upravo je to kategorija upotrebljena i za stav za tvog sina ti "znas" da je svima lose ali lazu i foliraju se.

Tvoja porodica da, tvoje dete ne.

Jbt, svi na decu gledaju kao na stvar, polazu pravo na vlasnistvo.

Ja moram da budem iskrena i da kazem kako ne znam kako identitet mozes da izgubis, a jos manje dusu