Otvara se Titova “Soba tajni”
R. RADOSAVLjEVIĆ | 23. decembar 2012. 20:58    Cenzurisani dokumentarni materijali iz arhive “Filmskih novosti” postaju kapitalni serijal. Padovi Rankovića, Đilasa, “rekonstrukcija” političkog ambijenta, nesvrstanih


Če Gevara na Brionima

NEKOLIKO hiljada metara filmske trake, snimljene u vreme epohe Broza (od 1945. do 1980.), koja nikada, zbog cenzure, trenutne “nepodobnosti” nekih ličnosti ili nekih drugih razloga nikada nije montirana, postaje novi, kapitalni projekat “Filmskih novosti”.

Ovaj “zabranjeni” dokumentarni materijal, koji se već nekoliko decenija nalazi u posebnoj prostoriji depoa koja se naziva “Soba tajni”, uskoro će se naći pred javnošću. Koristeći isključivo arhivski materijal iz vlastite - autorizovane produkcije, “Filmske novosti”, po rečima direktora Vladimira Tomčića, pripremaju dokumentarni serijal o Titu od 24 jednosatna filma, čiji značajan deo čine upravo cenzurisana dokumenta. Među njima su i ona o Milovanu Đilasu, prvom jugoslavenskom komunističkom disidentu koji je preživeo, a posebno, o Aleksandru Leki Rankoviću, nekadašnjem načelniku OZNE i ministru unutrašnjih poslova, prvom čoveku jugoslovenskog sistema bezbednosti i potpredsedniku SFRJ, koji je smenjen i isključen iz političkog i javnog života 1966. godine. U svojim memoarima Ranković je zapisao: “Ja, koji sam sve prisluškivao, od skupštine do spavaće sobe, zadnji sam saznao šta mi se sprema”.

- Ne znamo, naravno, koliko se novog može reći o Titu i njegovom vremenu, ali će ovi novi, neobjavljeni snimci svakako dati još jedan, možda i konačni doprinos u formiranju slike o Brozu kao državniku, diktatoru, hedonisti, ljubavniku... a i o nama u tom političkom i društvenom ambijentu. Ako se na pravi način “rekonstruiše” - prikaže i doživi to vreme, nesumnjivo će se doći i do gorkih prepoznavanja događaja koji su sledili kasnije, devdesetih godina. Kult ličnosti imao je znak jednakosti sa državom Jugoslavijom; sa nastankom Tita bio je neminovan i raspad Jugoslavije. Ostaje, ipak, neobjašnjiv fenomen poularnosti i obožavanja koji su obični ljudi gajili prema Brozu - kaže Tomčić.


Svoje mesto u ovom serijalu imaće i Kardelj, Bakarić, Krajačić, Žujović, Hebrang, Latinka Perović, Milka Planinc, Savka Dapčević-Kučar, Koča Popović, Slobodan Penezić Krcun, Veljko Vlahović, Kiro Gligorov, Stane Dolanc i mnoge druge političke ličnosti koje su ostale kao metafora tog doba.
- O Titu se zna sve i gotovo ništa, zato smo odlučili da ova 24 filma rade 24 reditelja i scenarista iz svih republika bivše Jugoslavije. Smatramo da će se tako dobiti dragoceni komentari i različita mišljenja. Polovinu dokumentarnog serijala režiraće reditelji iz “starije” generacije, oni koji su doživeli vreme Broza i već imaju formirane stavove o tom vremenu, dok će ostalih 12 epizoda raditi mladi reditelji koji imaju drugu vizuru tog doba, vremensku distancu, i bez emocija mogu da govore o velikoj Jugoslaviji. Ideja je da svaka pojedinačna epizoda nosi pečat ekipe koja ga je radila, od reditelja, do čitača teksta i izbora muzike.”Filmske novosti” su pre par godina već uradile dokumentarni film o Jovanki Broz, koji će za ovu priliku biti ponovo urađen, a ono što čini najznačajnijim i najvrednijim dokumenta “Filmskih novosti” je njihova autentičnost - to su prave hronike jednog društva u dugom vremenskom periodu - ističe Tomčić.

Jedan film serijala biće posvećen Brozu i drugim državnicima njegovog doba, kao što su Sukarno, prvi i doživotni predsednik Indonezije, i zajedno sa Titom jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, Hajle Selasije, car Afrike, Idi Amin, vojni diktator i predsednik Ugande, Bokasa, car Srednjoafričke Republike, Gadafi, predsednik Libije, i mnogi drugi koji su nominalno bili nesvrstani, a u suštini diktatori. Broz je vrlo često bio sa njima, i usko povezan, a na njegovoj sahrani ipak su bili svi državnici sveta. Jedini “neokaljani” u svojim zemljama koji nisu proglašeni za zločince bili su Tito i Fidel Kastro. Zanimljiv dokument koji poseduju “Filmske novosti” su i dve posete Če Gevare, koji je boravio u Beogradu i na Brionima, zajedno sa Raulom Kastrom, rođenim bratom Fidela Kastra, koji je sada predsednik Kube.

Zbog ovih dokumenata (pored kuća kao što su britanski Bi-Bi-Si, francuska i nemačka nacionalna televizija), i televizije mnogih drugih zemalja, prvenstveno nesvrstanih, često traže materijal “Filmskih novosti” koji nemaju, a koji je deo njihove istorije, pa u skoroj budućnosti, kako ističe Vladimir Tomčić, “Filmske novosti” mogu postati neki naš “History chanel”.



“NEPODOBNA” SKULPTURA HENRIJA MURA
PORED značajnog političkog dokumentarnog materijala, “Filmske novosti” poseduju i vrlo vredan materijal vezan za kulturu, koji će takođe postati kapitalni projekat - od posete Henrija Mura, jednog od najznačajnijih skulptora 20. veka, koji se 1955. u Beogradu sreo i sa našim vajarom Tomom Rosandićem u njegovoj Majstorskoj radionici, do šest Šekspirovih drama u Narodnom pozorištu u Beogradu u kojima su igrali Vivijen Li i ser Lorens Olivije. Tu su i ispovest svetskog tenora Maria del Monaka, poseta Orsona Velsa Jugoslovenskoj kinoteci, Hičkoka Skadarliji... Iz ovog perioda postoji i anegdota - Henri Mur je prilikom posete poklonio Beogradu svoju veliku skulpturu, ali “grad” nije mogao da primi poklon koji je bio “nepodoban” za tadašnju socrealističku umetnost.



SUDSKI SPOR SA RTS

SAMO u ovoj godini, “Filmske novosti” završile su dokumentarne filmove “Nezavisna država Hrvatska” i “Lepenski vir”, dok se još tri projekta privode kraju. Dnevno se snimaju svi važni događaji iz domena politike, kulture i sporta, a u pripremi je i dokumentarni film o Svetozaru Gligoriću...

- Značajno je da se kapitalni materijali “Filmskih novosti” prikazuju, pre svega, na Medijskom Javnom servisu Srbije. Nažalost, ni “sirovi materijal”, ni kvalitetni dokumentarni filmovi ne mogu doći do gladalaca. Indikativno je što smo sa Javnim servisom morali da uđemo čak i u sudski spor, pošto su neovlašćeno koristili mnoge naše materijale, i to često na neprimeren način. Sva dokumenta “Filmskih novosti” imaju svoje holograme, naknada za njihovo korišćenje je skoro minimalna, a RTS nije u stanju ni to da plati, nego nas potkrada - kaže Vladimir Tomčić.

Izvor: Novosti

хехе...необјашњиво

дај људима посао,тринаесту плату,полутке,лук и кромпир,лечење и школовање за џ,летовања и зимовања скоро за џ,ауто да се пазари од 4 плате...био би популаран и обожаван и црни ђаво а не факинг тито

I danas mozes pazariti automobil za sicu od kineza. 

Da, ali se tada nije znalo "sta je cije" i "ko je sta"  a to je kao sto vidimo najbitnije. Koga bre zanima
besplatno skolovanje, lecenje, jeftina hrana, dobra plata, ako ne moze da izadje pred komsiluk
i drekne sta je po naciJonalnosti ili ako ne moze u crkvu ( pardon, ako to nije popularno, posto
nikada i nije bilo zabranjeno )

 

 

Ј***о, вас све у пакету Броз (ко год да је био)!
 

 

E, sad, reko ja, kapitalizam, pa nek ljudi koje je komunizam ogranicavao nek se dokazu kakvi su radnici 

 

hahahaha