Hehehe, koliko niskofrekventnih talasa od samo dvojice marginalaca...

Ovaj prvi, Pobuna, mrzi sve što nije srpsko, voli sve što vole mladi i pozdravlja sve koji ga znaju...

Ovaj drugi, Željko, talentovani dečko iz Vojvodine koji je pamet i temperament nasledio od predaka (majko mila), mi je suviše simpatičan da bih mogao da bilo šta prokomentarišem...

A, sad malo ozbiljno....

Draga gospodo (nije da zaista mislim da ste gospoda, ali mi kućno vaspitanje ne dozvoljava da vam se obratim onako kako bi trebalo), zbog gomile gluposti sličnih onima koje ste vas dvojica (ili, ipak samo jedan) izneli, i moja i vaša zemlja Srbija u modernom i civilizovanom svetu ima tretman gori nego da smo pleme Apača ili Bušmana. Pitam se, a pretpostavljam da se i veliki deo drugih ljudi ovde pita, šta je to što u čoveku može da izazove takvo razmišljanje, koje kao primarni proizvod ima toliku gomilu gluposti, budalaština i, izvinjavam se svim pristojnim i kulturnim ljudima ovde, sranja, da to više, stvarno, ne može da se podnese. Naravno, finalni proizvod svega toga je ovo sranje u kome danas živimo...

Na stranu to što se, draga moja gospodo, kroz vaše postove provlači agresija, vandalizam i šovinizam, ono što me stvarno zabrinjava je činjenica da ste u svakom trenutku spremni da uđete u otvorenu i, potpuno neverovatno, "argumentovanu" raspravu o opravdanosti i svrsishodnosti takvog razmišljanja. Naravno, kao što bi se moglo i očekivati, argumenti su svetlosnim godinama udaljeni od zdravog razuma, logike ili morala, ali, kao što bi se takođe moglo pretpostavljati, vama to ne predstavlja, ama baš nikakav, problem.

Ono što me posebno boli (eto, da i ja priznam neku slabost) jeste činjenica da, iako volim Srbiju i iako je volim više nego što ćete vi i slični vama ikada moći da je volite, me horde vaših istomišljenika (a, verujem da ćete im se nakon ovog posta i vi priključiti) u meni vide izdajnika, izroda, srbomrsca... To što ja ne želim da se Srbija vrati u srednji vek, to što ne želim da se moja i budućnost moje dece i dece moje dece gradi na krvlju, patnji i stradanju, smatram ispravnim i civilizovanim. To što ne verujem u zločin, proterivanje i maltretiranje drugih nacija samo zbog toga što se to dogodilo mojoj, smatram svojom prednošću i prednošću svoje zemlje. Ja, dakle, svoju zemlju ne mogu i neću da gledam kao parče "divljeg zapada" u kome je svako ko se razlikuje po veroispovesti, boji kože ili imenu i prezimenu biti neprijatelj. Svojoj zemlji ne mogu da želim da bude crna tačka Evrope, slepo crevo koje svi zaobilaze i koga se svi plaše. Hoću, bre, da živim u normalnoj zemlji, da je i sam stvaram, a ne rušim, da ljudima ne pretim razbijenim vilicama, povađenim očima, odsečenim glavama. Hoću da mi se dete (jednoga dana kada ga budem imao) smeje, da uživa u životu, a ne da plače zato što mu je otac na ratištu. Hoću da nikada više niko u ovoj zemlji ne mora da spakuje ceo svoj život u plastičnu vreću, kao što sam ja to morao da uradim. Hoću, bre, da živim, bolesnici jedni bolesni... A, vaše traume i komplekse iz detinjstva, glasove iz glave i ružičaste slonove lečite i ganjajte na nekom drugom mestu. Ovoj zemlji niste potrebni...