Otišli da rade u Moskvi, a dali im da čiste bombe u Čečeniji

Momčilo Petrović    | 10. 12. 2012. - 07:19h | Komentara: 95
Pa šta ako je bomba? Izvadiš i baciš! - rekao je organizator putovanja Zoranu Mladenoviću kad mu se ovaj požalio da je teren koji on i drugovi prekopavaju „zasejan bombama“. Pošli su na rad u Moskvu, a završili kao zarobljenici u Čečeniji.


Zoran Mladenović sa pasošem bez pečata
Nemaština je naterala Zorana Mladenovića i još 47 nevoljnika iz Vranja, Surdulice i Vladičinog Hana da se jave na oglas emitovan na lokalnoj televiziji koji je nudio posao u Rusiji: plata 6-8 dolara na sat, hotelski smeštaj, organizovan prevoz...
Pošli su na put 8. jula prošle godine. Umesto u Sočiju, njih osmorica iz te grupe našli su se u Čečeniji, u Groznom:

- Vozimo se minibusom jedan dan, drugi, treći. Šofer napokon kaže: „Grozni!” Čečenija, bog te tvoj! Mislio sam da će nam u nekoj bolnici povaditi sve organe - priča Zoran.

Kad je svanulo, ljudi u odelima sproveli su ih na gradilište: čitav hektar ograđen limenom ogradom visokom četiri metra i kapijom koja se zaključavala. Tu se pojavio i organizator putovanja iz Vranja G. i još jedan Vranjanac S. (U toku je sudski proces, pa im izostavljamo imena - prim. nov.)
 
Iz Moskve pravac za Srbiju

Ambasada Srbije u Moskvi dan nakon dolaska iz Čečenije osmoricu Vranjanaca vratila u Srbiju, gde ih je čekala zabrinuta rodbina. Prevaranti koji su im organizovali „posao iz snova“ su još uvek na slobodi, a suđenje zbog ovog slučaja je u toku.
- Mislili smo: kod kuće čekaju da im pošaljemo pare, daj bar nešto da zaradimo - kaže Zoran. Kasnije su saznali da u njihovim pasošima nije bilo pečata sa granice i da bi ih svaka patrola uhapsila.

Radili su u delu grada koji je ruska avijacija svojevremeno sravnila sa zemljom. Nije im bilo jasno zašto za kopanje rovova ne koriste mašine, a onda su našli prvu neeksplodiranu bombu. „Pa šta ako je bomba? Izvadiš i baciš!”, rekao je uplašenim Vranjancima G. On se povremeno pojavljivao na gradilištu, ali nikako im nije isplaćivao zaradu. Sve ukupno su dobili po 5.000 rubalja, oko 150 dolara. Vranjanci su tako bili duplo vezani: ako odu, odreći će se i plate.

- Nismo imali kud - kaže Zoran.

Na isteku trećeg meseca, međutim, prekipelo im je. Rešili su da se vrate u Srbiju - najmili su Čečena da ih kombijem doveze do Moskve. Posle trodnevnog putovanja, u sitne sate 10. septembra obreli su se pred našom ambasadom u Moskvi. Iz nje su im poručili da dođu ujutru, a Rus policajac rekao im je da tu blizu živi predstavnik naše Privredne komore.

- Vrata stana otvori žena u kućnom mantilu. Takva i takva stvar, kažem ja, gladni smo... I ona nas pošalje u restoran u prizemlju zgrade, da jedemo svi. Hvala im i sada! - kaže Zoran.

Izvor: Blic

Niko ih ne tera da rade to je sasvim normalno ako si gradjevinac nikad ne znas na sta ces naleteti.

Ovde kod nas jedino jos nisu naleteti na neku bombu iz balkanski ratova.

Pa valjda je trebalo da im kazu sta ce da rade...

Чеченија је срце Русије. 

 

Sad ce Arijada nama da objasni kako ovi lazu 

да ли их је неко пиштољем прислоњеним на лобању терао да иду тамо?  није?

крај разговора

Pa fora je u tome sto ih je ovaj nas bizMismen slagao...

Niko danas nekog ne tera da radi ali ako neko radi, red je i da se plati 


Jos su imali srece, ostali samo bez para 

то више говори о овима који су ишли да раде него о бизМисмену




одакле ти то да треба да се плати?
знаш како мандара...као клинац сам ишао да истоварам шлепере баш код таквих бизнисмена по зрењанину...знаш ли кад сам почињао да радим? кад ми изброје лову-унапред   на платићу ти кад завршиш и сличне форе сам само одговарао да истовари сам