... svi smo mi patriote jer gdegod otišli kući se vratili, naravno ako imaš gde da se i vratiš, jer najlepše je tamo gde si detinjstvo, svoje bezbrižne dane proveo.... 

sta ti pricas!!

me mosh ti bez kapetana i buduceg kapetana ni minut


briga me gde cu ziveti ... zivim tamo gde mi je lepo ... kad mi vise ne bude lepo ovde gde sam trenutno ... ja odo' dalje ...

prijatelji ... svi su oni divni i krasni dok ne postignes uspeh ... onda se promene ...

porodica ... pored ovolikog razvoja tehnologije ... mislim i da sam u beogradu ne bi se tako cesto cula s njima ..

muz i deca ... kad dodje vreme bice i toga ... a do tad:

... ja samo pevam, ja samo sviram, ja nemam razlog da se nerviram ....



p.s. tacno je da nije bitno ni vreme ni mesto za onog ko je uporan ... on ce postici uspeh bilo gde da ode ...


jel tako danicheli?

Evo, realno...

@SF: u Srbiji je skolovanje daaaaleko od besplatnog....samo za knjige, koliko treba novca? ne za kopije, nego za prave knjige, one iz kojih se moze uciti? za hranu? za stan? koliko? nece svako dobiti dom....ne moze se tek tako raditi i studirati.

Ali, eto, zavrsila sam studije....najbolje sto sam mogla, u roku, medju najboljim studentima.....u nasem malom gradu, posao se dobija po stranackoj pripadnosti....ako ne zelite tako, nema te upornosti koja moze da vam pomogne...i tako, zavrsih kao sekretarica....minimalna plata....bedna. Ako zelim vecu platu, na razgovor idem sa vlasnikom firme, a on ne pita koliko sam strucna, vec pita hocu li u krevet sa njim za povisicu...pade sva moja pamet i upornost u vodu....moj zivot....u blato! Eeeeeeeeej, zar je to normalno? Odbijem, i nista od povisice....otkaz ne mogu dati, jer para u steku nemam....tesko se od 15.000 din. moze ostaviti u stek za osnivanje sopstvenog posla...a bez novca se ne moze....na konkursu za drugi posao, prvo me odbiju, jer sam devojka, i jbg, mozda cu imati porodicu uskoro, a onda se ispostavi da vlasnik te firme u kojoj konkurisem, poznaje vlasnika ove u kojoj trenutno radim (jer u radnoj biografiji pise sve o mom radnom iskustvu), pa jos dobijem po nosu jer konkurisem za drugi posao....to je zacarani krug.

Za sve vas, koji volite raditi 150 sati dnevno, evo - ja zelim da normalno zivim od normalnog posla! Ako cu raditi 20h dnevno, i spavati 4h, gde cu da potrosim te pare koje zaradim? Na udoban sanduk u koji ce me poloziti posle tog zivota?! Ja radim 8h dnevno pod takvim stresom da kad dodjem kuci, ja samo siktim na ljude oko sebe, a dok spremim sebi rucak (nema se za restoran) vise mi se i ne jede... Neka neko da savet kako ziveti NORMALNO, a ne za robovlasnike? Radimo da bi ziveli, a ne zivimo da bi radili...

Da budem uporna u Srbiji dok ne crknem?

Слажем се са свим што си написала.
Код нас је младим женама тешко да се запосле, јер ће имати децу.
Кад су у средњим годинама, престаре су.
Осам сати дневно, под стресом, је претежак терет за жену.

zavisi od ciljeva u zivotu i gde vidis sebe .. Srbija ide ka boljem putu ali je pitanje da li je to bolji put za ljude .. ili samo za one koji sede u foteljama i rukovode

Evo imali smo primer odlicne studentkinje psihologije koja je do sada za knjige za 4 godine dala 25 000 din. To je smesna cifra. To je 500 din mesecno.
Drugo, za hranu, za stan... za vecinu je to isti grad, stan kod roditelja, hrana od roditelja...
Za one koje nije postoje domovi za najugrozenije, za one druge ostaje da se snadju i nadju nacina.
U poredjenju sa zemljama o kojima pricamo to je nesto sto je zaista smesno.
Uvek postoji drugi grad, privatni biznis, razumni poslodavac koji trazi kvalitetnog radnika...
Uvek.
U nekim sredinama treba vise u nekim manje vremena, ali to uvek moze da se nadje...
Ako i ne uspes, promeni sredinu...
Prosto.. tebi je u interesu da to uradis...
A sto se tice poslodavaca koji ne zele da zaposle zenu koja planira porodicu, mogu to donekle da razumem...
Ne kazem da je to u redu, ali je, narocito za malu firmu stravican udar gubitak nekog radnika na duzi vremenski period.
U vecini tih razvijenih zemalja preko nedelje zivot izgleda kako si ti opisala... rad dok ne dodje kuci i ne onesvesti se ili se ne sklupca i kunja uz tv jer mu je muka svega.. da bi se u petak vece, ili subotu resetovao za novu nedelju...
A kako raditi normalno i za normalne...
Ako izaberes da studiras... cenim da je dobro da izaberes nesto sto ce ti omoguciti koliko toliko povoljniji polozaj, ili nesto sto bi ti omogucilo da u slucaju da fakultet zavrsis medju najboljima nastavis rad u struci pri institutima ili fakultetu...
Prilican je problem kad zavrsis fakultet za koji ne postoji neka realna perspektiva a postoji mnogo ljudi koji bi hteli da naprave nesto... tipa prava... ili glumu...
Sto se stresa tice... on bi trebao da ide uz odgovornost... a odgovornost uz adekvatnu platu... Ako tu nesto ne stima ocigledno treba menjati...
Jasno je da novac neophodan, ali ako ne postoji nacin da se do njega dodje onako kako bi trebalo, menjaj sredinu, dokvalifikuj se, usavrsi neki segment onoga sto si studirala koji je trazen...

Pre par godina je jedna moja drugarica imala problem... zavrsila prava, odlican prosek, sve na vreme, ali posla nema...
Htela u pravosudje i propadne...
Sedne sa par drugarica, bace na papir ideju o "neprofitnom" centru za pravnu pomoc odredjenom tipu ljudi... pronjuskaju malo o nevladinom sektoru...
Par meseci pripreme, krene to, krenu da jure konkurse i donacije i odlicno im ide...

Inace... to "ja zelim da normalno zivim od normalnog posla" ne postoji nigde...
Tj postoji za mali broj ljudi... ako ne spadas u njih imas izbor...
Mozes samo da biras... hoces li da imas vise vremena a manje para ili vise para a manje vremena...
Eventualno da napravis tu neku vagu koja ce traziti kompromis i kada je jedno i kada je drugo u pitanju...
Bilo da zivis u Krusevcu, Frankfurtu, Trondhajmu ili Hjustonu

Негде сам видела да су најзадовољније својим животом жене које раде у просвети, и то у основном образовању.
Релативно мало радно време, велики распусти, платица иде...дају часове у слободно време, ако хоће додатну кинту и - то је то.

Dobra stvar je sto tu nemaju nesto mnogo da se spremaju za cas...
Losa stvar je sto rade u dve smene, cesto imaju rupe tokom radnog vremena, moraju da trpe neciju nevaspitanu decu...
Mada ne znam, ako su zadovoljne, sto strajkuju svako malo...

Штрајкују јер им се може, јер су неопходне. Јер раде у државној установи.

Ne moze im se i nisu neophodne... i za njihove pozicije konkurise veliki broj nezaposlesnih...
Postoje ljudi koji su neophodni, ali takvih je jako jako malo... i njima se moze...