Није. Битно је и која је то библиографија у питању, а ти новоромантичари углавном себе референцирају или собом или другим новоромантичарима. А оне библиографске одреднице које нису новоромантичарске, питање је како су протумачене. Доказ за то је да ти новоромантичари извлаче закључак да су Срби стари око 8000 година на основу потпуно погрешне тврдње да су Трачани, Илири Свеви и ко не још у ствари -- Срби. И вама, као и у неком другој теми о истој ствари (надриисторичарима и алтернативним теоријама о пореклу Срба) топло препоручујем књигу др Радивоја Радића, "Срби пре Адама и после њега" (видим да је неко већ цитирао дотичног професора). Књижица је мала, али неумољиво убитачна (по надриисторичаре, наравно )

Па не може се баш све знати. Озбиљни историчари изводе закључке на основу материјалних доказа -- археологије и писаних извора. Срби тј Словени се појављују први пут у писаним изворима у списима Константина Порфирогенита који говори о њиговом доласку на територије његовог царства у 7. веку, те и историја Срба почиње од 7. века. То никако не значи да су Срби пали с Марса, него једноставно да се о њима пре 7. века не зна ништа јер нема материјалних извора. То није ништа чудно -- исти случај је и са другим варварским народима -- њихова историја почиње од момента кад их неко од историчара помене у својим списима. Сад, случај је такав да су сви писани списи били списи људи грчке или римске а касније византијске цивилизације. Варвари нису имали ни писма нити су писали да би могли да оставе за собом неки материјални доказ. Просто као пасуљ. Сад, што то неки и те како искоришћавају па тумаче одређене историјске чињенице онако како се то њима свиђа, а у циљу само да зараде паре (да ли знате колике тираже су својевремено имали Пјановићка и Деретић?), то је већ њима на душу. С друге стране, зар се нико није упитао зашто се сви ти надриисторичари појављују баш почетком деведесетих, кад је почело распадање Југославије?

Ех, да... Још једна веома битна ствар. Нико од тих надриисторичара није историчар по струци. По мени, петљање у туђе струке и називање врсних стручњака у одређеној области која успут није твоја стручна област је крајње дрско и неваспитано. Ако падне мост на Сави, хоћете ли звати историчаре да вам помогну?


[Edit by RASMC: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Овај део је мени најзанимљивији.

Иначе чиме се бави Деретић?

Мислим да је доктор машинства. Или нечег сличног. Пјановићка је једина која је историчарка од свих њих, али мислим да јој је специјалност нешто сасвим десето. Међутим, без обзира на то, њен грех је десет пута већи него осталих (по мени). Погледаћу код Радића, он то врло детаљно описује. Сви остали су доктори, наравно, али... ЧЕГА? Историје сигурно нису.

постоји велики проблем у проучавању наше историје. садашња, важећа историјска школа заступа гледишта германске историографске школе. једну од првих озбиљних историја српског народ је написао константин јиречек, чех, становник беча и по менталном склопу није словен.
о најранијој прошлости срба нема записа осим порфирогенита. али има материјалних остатака. срби пагани су сахрањивани на специфичан начин-урна са пепелом је стављана на врх купе од земље. остаци тога су нађени рецимо у украјини. о томе су писали пољаци; наши се нису удостојили ни да преведу то што је неко написао, а одскаче од уобичајеног виђења наше историје.
не кажем да су деретић и пјановићка у праву али се мора чути и друга страна - audiatur et altera pars.
имамо дела  милојевића, краљевство словена од м. орбина.
даље: археолошка налазишта типа винче и лепенског вира нису довољно истражена. говоримо о винчанском писму- који народ је њиме писао.
циљ ми је да подстакнем људе да размишљају у више праваца а не само на онај школски - насељавали словени балкан од тог до тог века.

Извини, али, какве везе има националност са озбиљним проучавањем историје? Историографија у свом озбиљном, научном облику у Срба уопште није постојала до друге половине 18. века. Наш први озбиљни историчар је био Јован Рајић (1726--1801). Некако у исто време, међутим, појавила се и тзв. епска историјска школа која је писала историју на основу народне традиције, епских илити јуначкијех песама. То је било и доба романтизма када се у Европи будила национална свест не само Србаља, него многих других народа, а у исто време Срби су се и ослобађали од Турака,тако да су народне епске песме биле изузетно јако оружје у рукама оних који су желели да пробуде националну свест код Срба. Народна епска поезија је наравно, велико богатство српске културе, међутим, никако се не може узети као веродостојан историографски извор. Дакле, ти други историчари, који су као основ српске историје налазили у епским песмама, били су тзв. "романтичари".
До сукоба између "романтичара" и "критичких историчара" је дошло 1879. године, кад је Иларион Руварац објавио расправу "Хронолошка питања о времену битке на Марици, смрти краља Вукашина и смрти цара Уроша". С друге стране, Љубомир Ковачевић је такође објавио научни рад на сличну тему. Обојица су доказивали да краљ Вукашин није убио цара Уроша, како су то тврдили "романтичари" а на основу наравно, епске поезије.Укратко (о томе имате детаљније у Радићевој књизи), Вукашин просто није могао да убије Уроша јер је погинуо у бици на Марици 26. септембра 1371. године, док је Стефан Урош умро тек у децембру исте године. Романтичари су те радове иако су били пуни материјалних доказа, схватили као личну увреду целој једној нацији, и избио је страшан сукоб из кога су на крају, нарвно, критички историчари. (Руварац је између осталог доказао и то да Лазар није био ЦАР, како то тврде епске песме, него "само" кнез", и да Вук Бранковић није био издајник).


Препоручујем топло Радићеву књигу. Ту је "друга страна" остала као онај цар из бајке, гола у свом свом незнању основних ствари из историје. Нпр. помиње се како г. Деретић, који претендује да мења српску историју, не зна ко је био отац Стефана Душана, а Пјановићка као извор за тврдњу да су Срби на Балкану ловили лавове пре 8000 година наводи причу своје старе мајке!

Поређења ради, то би било исто као кад би вам неки хирург тврдио да се слепо црево налази у на пример, глави. Да ли бисте му ви легли на операциони сто? Ја сигурно не бих. А што је још горе у случају г. Деретића, тај наводни хирург уопште није завршио медицину...


Милош С. Милојевић је био један од типичних представника "романтичарске школе". Данас модерна и озбиљна историографија сматра његова дела практично безвредним јер је науку ставио у службу политике и веома често улепшавао историју занемарујући научни приступ и критички метод.

Какве везе имају Винча и Лепенски Вир са Србима? То би било исто као кад бисмо рекли да је онај неандреталац нађен у Хајделбергу Немац, или да су они пећински људи који су цртали у Алтамири били Шпанци...

Izvor: Istorijska biblioteka

[Edit by RASMC: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

 




И цар Константин је био Србин

О да, из Ниш....

А Диоклецијан ђетић из Дукље...

брунхилда добро влада метријом, није спорно. проблем о коме се расправља је комплексан и не може се гледати само са те, званично прихваћене стране. рекао сам већ да је потребно чути и другу страну, не игнорисати је. да видимо и то јавно шта имају да изнесу пред јавност и једно пред друге.
ово не значи да подржавам деретића (који је историчар књижевности) и пјановићку, али се у потпуности не слажем ни са званично прихваћеном верзијом.
намерно сам поменуо јиречека - нема везе националност, реч је о томе како је размишљао.
позиваш се на професора радића - сјајан човек, стручњак и предавач. слушао сам га и на предавањима и на промоцијама његових књига. у великој мери се слажем са њим. али, не можемо игнорисати друкчија гледишта. др момир јовић предавач старог века  и латинског језика на историји у приштини, тренутно настањен у краљеву, врстан стручњак, такође се бавио старом историјом срба.
м. с. милојевић је изгубио битку од свог земљака с. новаковића: можда не толико због својих ставова и учења - можда је ту била у питању јача новаковићева залеђина или шта друго. не спорим новаковићев рад - широк му је спектар интересовања и делатности.
увек је ту али: критички апарат треба да ради, наравно. међутим, ко је јачи у њега је правда. у овом случају и монопол на чињенице.
поменуо сам и винчу, због писма. са којим алфабетом сличи - чини ми се са ћитилицом. да ли ту има нешто.
ми смо мали народ и мала држава и зависимо од великих сила како у прошлости тако и данас, како на политичком тако и на другим аспектима. на нашу жалост.

Е, морам те разочарати. Јован И. Деретић који прекраја историју је др машинства и нема везе са Јованом Деретићем који је историчар књижевности. Сироти књижевник само има ту несрећу да се зове исто као и "неоромантичар". Осим тога, књижевник Деретић је умро 2002. док је надриисторичар и те како лајв анд кикинг! 

Ако и сличи ћирилици, то на значи да Винчанско писмо има везе са ћирилицом. Сви знамо како је настала ћирилица. Или су и Ћирило и Методије део велике завере нордијске берлинско-бечке школе против Срба?

У историји, правда је на страни материјалних доказа -- историјских извора и археолошких остатака који се тумаче на критичан и стручан начин. Ако за нешто извора НЕМА, не треба их измишљати.

ПС: Ево мало лектире ...