Ево мало домаће сатире:

--- Можда би човечанство имало више користи када би неки познати хуманисти уместо бриге о човечанству водили више бриге о својој деци.

---И кајање је привилегија јер нема свако могућност да прави велике грешке.

--- Потпуна равноправност постоји само међу обесправљенима.

---Доказано је да жене живе дуже од мишкараца.Морају да би њихова реч била последња.

--- Био би основан и Савез подстанара кад би управа знала где да се усели.

--- Кад бирократа доживи несрећан случај мора да прими трансфузију мастила.

--- Девојчице дуго уображавају да ће постати филмске диве,а филмске диве још дуже уображавају да ће остати девојчице.

( Васка Јукић - Марјановић)

   

..... Recenica: "To je isto kao kada sam ja.." zvuci kao logican nastavak na misli sagovornika ali je u stvari brutalan revolt protiv brutalnog nasilja, jer govornik zeli dominirati konverzacijom i na juris osvojiti uho sagovornika...
Tajna omiljenosti nekog  covjeka je kad dobrovoljno da svoje uho sagovornicima i nikad ne koristi "To je isto kao kada sam ja"


Milan Kundera: 'Knjiga smijeha i zaborava'

Nežnost je postojala, nacin na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava. Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama.
Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupcenje, kao da su se tokom godina oblikovali medjusobno, njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne cinjenice, nego što su bila pitanja koja su cekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav.
Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje vecito, vrtoglavo ljuljanje izme?u sumnje i umirivanja, izmedju pitanja bez odgovora i uvenulih nada.
Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa znacili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde covek može da bude ko god hoce.
Možda je i ona morala da prizna da u pocetku nema nikakvog znacaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se krece po tragovima koje ostavlja, kroz oci koje zadržava svojim pogledom dok hoda.
Možda je i ona razumela da nam prica ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pricamo sami i da nam prica postaje poznata tek kad se isprica.
Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znaci i koliko. Da prica mora da se prica dan za danom, korak po korak, bilo da je pricamo oklevajuci ili odlucno, uverljivo ili sumnjicavo.
Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slucajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog coveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome cemu je utabala put svojim strpljivim koracima.

Kristijan Grendal - U oktobru

" Beskrajno bogatstvo nalazi se nadohvat svakog čoveka spremnog da otvori svoj duh i zahvati iz ogromne riznice podsvasti..... valjalo bi da budete svesni činjenice da se upravo u vama nalazi zlatni rudnik koji sadrži sve što vam je potrebno za život u sreći, veselju i izobilju. Mnogi među nama još uvek čvrsto spavaju, nesvesni postojanja zlatnog rudnika beskonačne inteligencije i ljubavi u samima sebi. Posegnite i izvadićete sve što vam je potrebno, sve što želite. Komad namagnetizovanog gvožđa podiže gotovo dvanaest puta svoju vlastitu težinu, a oduzmete li mu magnetizam isti komad gvožđa neće podići ni najlakše pero. Slično tome postoje i dve vrste ljudi. U jednu spadaju namagnetizovani ljudi puni pouzdanja i vere, svesni da su rođeni za uspeh. Drugoj pripadaju ljudi koji su izgubili magnetska svojstva, puni straha i sumnje. Ukaže li im se povoljna prilika uvek će reći "Šta ako propadnem? Mogao bih izgubiti sav novac, ljudi će mi se smejati."  Taj tip čoveka neće stići daleko u životu jer će, sputan strahom od napredovanja, stajati u mestu. Krenite napred, steknite magnetska svojstva, otkrijte vekovnu tajnu!"

Joseph Murphy

Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш; док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити; чрез дуго време буде тврд као гвожђе, онда се 'оће много труда за претопити га и прелити.

Доситеј Обрадовић - Живот и прикљученија

Svidja m se ova Dositejeva misao ,veoma. 




"U svakoj zeni postoji djavo koga treba ubiti ili poslom li radjanjem,li i jednim i drugim,a ako se zena otme i jednom i drugom onda treba ubiti zenu."

                                                                         Ivo Andritj

Tako obicno biva. Oni koje želimo da vidimo ne dolaze nam u casovima kad na njih mislimo i kad ih najviše ocekujemo, a pojavljuju se u nekom trenutku kad smo mislima najdalje od njih. I našoj radosti zbog ponovnog videnja treba tada malo vremena da se digne sa dna, gdje je potisnuta, i pojavi na površini.

I tu je kraj. Nema više niceg. Samo grob medu nevidljivim fratarskim grobovima, izgubljen poput pahuljice u visokom snijegu što se širi kao okean i sve pretvara u hladnu pustinju bez imena i znaka. Nema više ni price ni pricanja. Kao da nema ni svijeta zbog kojeg vrijedi gledati, hodati i disati. Nema Stambola ni Proklete avlije. Nema ni mladica iz Smirne koji je umro još prije smrti, onda kada je pomislio da je, da bi mogao biti nesrecni sultanov brat Džem. Ni jadnog Haima. Ni crne Akre. Ni ljudskih zala, ni nade i otpora koji ih uvijek prate. Niceg nema. Samo snijeg i prosta cinjenica da se umire i odlazi pod zemlju.

Ivo Andric, Prokleta avlija

" Jeste li ikada primetili da kada se dobro osećate, čini vam se da su i drugi dobri? Nije li smešno kako se ljudi menjaju!
Svet je odraz nas samih. Kad mrzimo sami sebe, mrzimo i druge. Kad volimo sebe, svet je divan.
Slika o nama samima je nacrt koji tačno određuje kako ćemo se ponašati, s kim će nam se ukrstiti putevi, šta ćemo probati a šta izbegavati;svaka naša misao i delanje potiče od toga kako mi sebe vidimo.
Predstava koju imamo o sebi je obojena tonovima našeg iskustva, naših uspeha i poraza, naših misli o nama samima i ponašanja drugih ljudi prema nama. Pošto verujemo u istinitost ove slike, nastavljamo da živimo unutar njenih okvira.
Stoga, slika o nama samima određuje:
*koliko nam se ostali dopadaju i koliko volimo da živimo u ovom svetu
*koliko ćemo postići u životu

Mi smo ono što verujemo da smo. Doktor Maksvel Malts...napisao je: "Cilj svake psihoterapije jeste da promeni predstavu pojedinca o samom sebi" ..."

E. Metjuz

Ako prihvatish gladnog psa i nahranish ga, on te nece ujesti. To je osnovna razlika izmedju choveka i psa.

Mark Tven

Besposlen um  je djavolovo igraliste.  A djavolu je ime Alchajmer.