A mi, stanovnici velikog kosmickog korala, verovali bismo da je atom ( kojeg pri tom ne vidimo ) puna materija, dok bi on, kao i sve drugo, bio samo tkanje praznine u praznini, i nazvacemo bicem, punim i cak vecnim, taj panadjur nepostojanosti, tu beskonacnu protežnost, koja se poistovecuje sa apsolutnim ništa, i koja iz vlastitog ne-bica radja zabludu svega.

Jesam li dakle ovde da bih se zabludjivao o zabludi jedne zablude, ja koji sam samom sebi zabluda? Jesam li morao izgubiti sve i završiti na ovom cunu , zaboravljenom usred antipoda, da bih saznao da nema šta da se izgubi? No zar tom spoznajom necu dobiti sve, jer postajem jedina misleca tacka u kojoj vaseljena priznaje vlastitu zabludu ?

Ostrvo dana predjašnjeg - Umberto Eko

 Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se merio onim sto vise ne postoji.
Ovako se mesaju utvare i zivot, pa nema ni cistog secanja ni cistog zivota.

Mesa Selimovic

...Ako ne možete uvijek iznova da uživate u ponovnom čitanju neke knjige nema svrhe da je uopšte čitate...

"Oni smiješni Amerikanci smijali su mi se kada sam pri dolasku, na carini izjavio da nemam ništa da prijavim osim svoje genijalnosti".               

                                                Oskar Vajld



...Poput stara kopača zlata, moraš se pomiriti s time da trebaš iskopati mnogo pijeska iz kojeg ćeš poslije strpljivo isprati nekoliko sićušnih zrnaca zlata...

                                                                   Dorothy Bryant



   

Jelence: Narod je porucio Radovanu da ce ga živog odrati.

Radovan: Narod iz Zavicaja?

Jelence: I okoline.

Radovan: A zašto? Zato što sam im sa ovih deset prstiju podigao fabriku? Zato što sam hteo da ne odlaze u inostranstvo, kad vec ovde znaju jezik. Nezahvalnici!

Jelence: Spremaju se da ti se strašno osvete. Ta fabrika je uništila reku, a reka zatrovala polja. Ni korov nije uspevao. Da bi nekako spasli Zavicaj, napravljeno je jezero od reke i podignuta hidrocentrala. Medutim, nije bilo dovoljno vode, pa je hidrocentrala prestala sa radom pre puštanja u pogon. Onda su, da bi izvadili štetu, isušili jezero i ostavili samo mulj, da ljudi seju pirinac koji nije uspevao, jer je klima hladna, a ujedno i topla. Ovo, da je topla, ustanovilo se kada su podigli planinu na zatrpanom jezeru; hteli su da stvore zimski turisticki centar. Da ne bi planina bila neiskorišcena, bez snega, kad vec nema para od skijanja, rešili su da otvore veliki rudnik. I kopali su mesecima, dok nisu naišli na mulj, koji su ranije zatrpali. Sad su odlucili da sruše fabriku i ponovo zasade žito i kukuruz.

Radovan (se uhvati za veliku glavu): Joj, s kim sam ja hteo da gradim industriju! Seljaci! Oni samo znaju: žito - kukuruz, kukuruz - žito. Ajde, pa ti sad budi napredan, vidovit, progresivan, moderan. Seljaci ostaju seljaci!

Radovan III - Dusan Kovacevic

"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put predje sav, do kraja. I tuda ja putujem, gledajuci, gledajuci bez daha." - Don Huan - Karlos Kastaneda - Ucenje Don Huana

"...pa ko si ti, na kraju?
-Ja sam deo one sile, sto vecito
zeli zlo a vecito vrsi dobrocinstva."

Gete - Faust

"Uvek je bilo tako, i uvek ce tako biti, da svet, novac i vlast pripadaju sitnim i plitkim ljudima, a ostalim, pravim ljudima da ne pripada nista. Nista sem smrti."

Hermann Hesse

 ,, onima koji nisu sposobni da osete odanost nekoj stvari ili nekom licu,zahvalnost,nezainteresovan zanos,i slichno izgledaju takva osecanja kod drugih ljudi lazna i neiskrena.oni iza takvih osecanja traze uvek lichni interes i rachun,nize pobude,,,,a kad im ne podje za rukom da ih nadju,jer ih nema,onda su kivni ne na sebe i na svoju greshku,nego na takve ljude,i skloni su da ih smatraju ili pretvornim i podmuklim ili,u boljem sluchaju,naivnim i glupim.=i od svog mishljenja ne odstupaju nikad.jer su takvi sazdani.  ,,
                                                                                  , znakovi pored puta, Ivo Andric

Sava: Ne znam odakle ovolike mušice, leptirice, bubašvabe, smrdibube, komarci, žuti mravi, miševi, pacovi... Da se ne skupljaju na bivši narod.
Milicioner: U mome kraju se zbog stoke skupljaju muve... zbog muva gušteri... a zbog guštera zmije.
Sava: Jesu otrovne?
Milicioner: Ne mora da te ujede, dosta je da te pogleda... Sve su zmije otrovne, samo se neke prave da nisu.
Sava: I pecurke su vam otrovne.
Milicioner: Jesu, ali više stradamo od bombi i mina dok beremo pecurke. Cudo jedno kako pecurke rastu oko zaostalih mina. Kao da ih metal privlaci... Neki put, nocu, dok sedimo uz vatru, samo cujemo, tamo negde u planini - eksplozija! Kurjaci nalete na minu. Sutradan ih nademo po tri-cetiri... ako ih orlušine ne odnesu.
Sava: Ima puno vukova?
Milicioner: Pa... selo nam se zove Vukovo... Ja sam, kao što znaš. Vule Vucic... Kod nas sela i ljudi dobijaju imena ili po nekoj telesnoj mani ili po zverinju. Moj ujak je Macan Guzina iz Zmijuka.
Sava: Odakle toliki vukovi?
Milicioner: E... ako cemo pravo, mi smo sami krivi. Jedne godine potamanismo sve medede. Kako pobismo medede, tako navališe copori vukova.
Sava: Nije gori kurjak od mededa?
Milicioner: Kako nije... Meded je carska, gospodstvena životinja. Kurjak je opak, podmuko zver. Da ne pricam što meded spava kad je nama najteže. Kurjak samo ceka sneg i mecavu. Što coveku gore - to kurjaku bolje. Nocu utabaju staze kroz planinu kao da je vojska prolazila. Kako smrkne, ceka te pred vratima.
Sava: Što onda pobiste medede?
Milicioner: Što... Što mi nama stalno radimo o glavi. Neprijatelj nam, s vremena na vreme, samo malo pripomogne. Sava: Bili ste dobri lovci.
Milicioner: I!... U lov smo nosili samo po jedan metak. Jedan lovac - jedan metak. Jedan metak - jedna zver... Ovi danas kad krenu u lov, ne vidiš ih od redenika i oružja. Ko u rat.

Dusan Kovacevic

" samo ukrocena (ili od rodjenja krotka) zena moze da nadje mesta udrushtvu i u spletu duznosti i obaveza koje zivot u drushtvu predstavlja.ona kojoj podje za rukom da se otme i pokaze se kao nepripitomljiva,ta ostaje izvan drushtva i njegovih zakona, pa ma kakva ona pi sebi bila. ona i nije autonomno,jedinstveno i zauvak jedno stvorenje ljudsko,nego vishe istrgnut deo prirode koji,pod izgledom i imenom lichnosti,ponavlja,u malom,kratkovekom i oogranichenom obliku,sve vechite i velike procese prirode.dok je dete,ona je detinjstvo i sva drazdetinjstva;kad je ljubav,onda je ljubav sva samo sila i lepota ljubavi;kad zamrzi,onda jemrznja i ne zna za druge zakone do one koje vode i pokrecu lavine,vatru ili polavu;dok boluje,dotle je samo bolest i bol i strahod smrti i borba protiv nje,bez osecanja na sve sto je bilo pre bolesti i shto bi moglo biti posle ozdravljenja.i tako u svemu .i tako do kraja.tek tamo negde,iza poslednjeg daha,u opshtem i zajednichkom cutanju,gde se nishta ne krece i gde niko ne misli ,nalazi i ona svoje mesto medju svima.ali dok zivi ---- ne,ili bar nikad trajno ni potpuno."

         ' znakovi pored puta '  Ivo Andric