"Six words: drop out, turn on, then come back and tune it in... and then drop out again, and turn on, and tune it back in... it's a rhythm... most of us think God made this universe in nature-subject object-predicate sentences... turn on, tune in, drop out... period, end of paragraph. Turn the page... it's all a rhythm... it's all a beat. You turn on, you find it inside, and then you have to come back (since you can't stay high all the time) and you have to build a better model. But don't get caught - don't get hooked - don't get attracted by the thing you're building, cause... you gotta drop out again. It's a cycle. Turn on, tune in, drop out. Keep it going, keep it going... the nervous system works that way... gotta keep it flowing, keep it flowing..."

t.leary


...yeaaaah baby
(:

Kad je vec postalo nepodnosljivo - jednom pred vece u novembru - i kad sam preko uzanog tepiha u svojoj sobi trcao kao po trkalistu, zaplasen prizorom osvetljene ulice opet se okrenuo, i u dubini sobe, u dnu ogledala, ipak video nov cilj, i kad sam kriknuo, samo da bih cuo krik, kome se nista ne odaziva i kome nista ne oduzima ni snagu kricanja, te se tako penje uvis, bez protivteze, i ne moze prestati cak ni kada zanemi - u zidu su se otvorila vrata, veoma hitro, jer je hitrina bila neophodna i jer su se cak i konji zapregnuti u kola, dole na ulici, propinjali kao pomahnitali konji u bici, izlazuci grla.

Franc Kafka - Nesrecan Zivot

Najnepoštenija stvar u životu njegov je kraj. Mislim, život je težak. I oduzme ti dosta vremena. I što dobiješ na kraju? Smrt.To je, kao, neki bonus?!

Uvjeren sam da je životni ciklus okrenut naopacke. Smrt bi trebala biti na pocetku. Potom slijedi život u starackom domu iz kojeg te izbace jer si bio pre zdrav.

Onda pocneš raditi tako što prikupiš mirovinu i vec prvidan na poslu dobiješ zlatni sat. Potom radiš cetrdeset godina, dok ne postaneš dovoljno mlad za uživanje u mirovini. Piješ puno alkohola, ideš s tuluma na tulum i polako se pripremaš za srednju školu. Onda slijedi osnovna škola, postaješ klinac, igraš se i nemaš nikakvih odgovornosti u životu. Potom si malo dijete, pa beba, vracaš se unutra i devet mjeseci lebdiš dok te grije najluksuznije centralno grijanje, kupka, a hrana stiže kroz cjevcicu. I kraj docekaš jednim fantasticnim orgazmom!!! Amen.

George Costanza

Mилош Црњански   -   Сеобе


''Тумарали су, као муве без главе;
јели су, пили су, спавали
да најпосле трчећим кораком погину,
закорачивши у празнину, по туђој вољи,
...и за туђ рачун.''
 
''Они који одоше, ратовали су негде,
Бог зна где у неким земљама којима
ни имена знали нису, са неким војскама
које никад ни видели нису. Све то било
је језовито и грозно, кад се причало,
уз огњиште, страшније но вести о покољима,
... и черечењу за време Турака.''

§§§§§§

''Застајкујући сред непознатих села, тискајући се преко необичних мостова, заноћивши више ноћи крај бунара, невидљивих у мраку, пок никако није могао да схвати како је тако, лудо, уопште могао и поћи ... Оставив своја села, оставио је и све што му беше разумљиво и видљиво, да зађе у тај свет, неразумљив и недокучив.''

§§§§§§

''Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Натраг, нису веровали да ће се икада вратити. Мозгови им затупеше и ни лик својих најмилијих нису више умели да сагледају ...'' 

Nisam se brinuo nizasto. Kad bih nasao vremena, isao bih do Darive ili Kozje cuprije i, sjedeci na obali, slusao kako voda tece.
Mula Ibrahim me savjetovao:
- Zasto ne lovis ribu? Izgleda velika ludost, sto i jest, ali postane najveca strast. I brani covjeka od njegovih ludosti. Svijet se moze rusiti, a ti ces, nepomican, buljiti u vodu. Najveca mudrost u zivotu je da covjek pronadje pravu ludost. Da je vlast pametna, naredila bi svima: udicu u sake, pa na rijeku, lovi ribu! Ne bi bilo buna ni nereda. Kazem ti: lovi ribu, Ahmete Sabo.

Mesa Selimovic

Стеван Сремац - Поп Ћира и поп Спира


  опис мачка:

"Био је скуп свих порока. Ленштина, лопов и спавалица, на мишеве није хајао, склањао се од њих. Пацова се бојао а мишеве презирао. Крао је шта стигне по кући и комшилуку. Насртао је на живину и голупчиће. Комшилук га је мрзео и гледао да му смрси конце. Бабе су се зарицале над чистим зејтином да ће од његовог крзна направити муф. Кад уђе у кућу поп Ћире, преподоби се, жмури, тобож спава, али нашта баци око то је његово. Нападао је на вреле кобасице, обарене шунке, очупане гуске, носио их на таван или неко дрво и мастио брке. Звао се Марко, али Ћирина жена Перса звала га је лоповом: 'Лопов један, што ми једе век.' Мачак је знао да га тако зове па је ћутао, као да осећа мачју грижу савести. Госпођа га је гађала метлом, промашивала је док је мачор прео, умивао се и спремао нове подвиге. Да је припадао људском роду могли би га звати 'Атила бич Божји.'"

Ovu knigu ujedno i toplo preporucujem :

Nebojsa Jovanovic - "Povratak"
(knjiga o susretu sa sobom,Bogom i voljenim bicem)

~~~ pocetak koji to nije ~~~

Tri igraca za stolom igraju preferans.Otac i dva sina.Nedljom ,posle rucka,popiju kafu i podele karte.To je prilika da popricaju i da igraju .Najcesce krenu od 100 "bula".Igra preferansa pocinje negativnim poenima. Svi ih igraci ,poput greha u zivotu ,imaju od pocetka.Treba se "spustitii spod kape" ,granica na kojoj se zbaci staro breme i krene u osvajanje pozitivnih poena. Da bi se igra zavrsila ,jedan igrac mora biti "dobar" onoliko koliko je jedan "los"
Kao i u zivotu .Moze se biti dobar samo u odnosu na nekoga ko to nije.Da nema zla ,dobro ne bi imalo u onosu na sta da bude dobro. To cesto zaboravljamo  kada sudimo drugima. U predstavi zvanoj "Zivot", neko mora da glumi i lik negativca. Teske su to uloge. Bez sukoba nema dobre predstave. Sve sto postoji, postoji u relaciji. .Ravnoteza izmedju "dobra" i "zla" se odrzava, sa blagom prednoscu "dobra". Tvorac igre je to dobro zamislio.
Posle svakog deljenja, jedan ucesnik, licitiranjem, preuzima "ruku".Zato sto ima najbolje karte, ili pokusava da prodje "na blef". Koliko igraca, toliko i stilova. Onaj igrac koji prihvati izazov, postaje protivnik...
Retke su pobede bez negativnih poena.Nosilac igre dobije partiju, ali i i protivnici uzmu po neku kartu. Onda ga "duze". A na kraju se sve zbroji. Ne retko bas ti "dugovi" iz dobijenih partija budu presudni za Krajnji ishod.
Kada se "podvuce crta", malo je pobeda koje ne lice na poraz...

Bil Hejz    -   Pet litara krvi
 


1

Gorgonina krv

... Čini se kao da krvari oljušten krompir, a ne moj posečeni prst. Da je posekotina na bilo kom drugom delu mog tela, već bi se našla ispod česme ili bih, je oprao sapunom, ali ovako, nastavljam uporno da je sisam. Krv je topla, toplija od pljuvačke. Takav osećaj imam na jeziku od njenih 37 stepeni Celzijusa.

Uvek postoji trenutak zapravo, i manje od trenutka; taman toliko koliko je potrebno da se probude instinkti, dok mi se ruka podiže ka usnama kada pomišljam da će krv imati lep ukus (a istovremeno mi kroz glavu prolazi pomisao kako nikada tako nešto ne očekujem od drugih telesnih tečnosti): da će biti sočna kao kuvana cvekla ili slatka kao kajsija. Opet nisam u pravu.

U redu, zaista nema lep ukus, ali ni loš. Da ima loš ukus, sva živa stvorenja bi se gadila da ližu sopstvene rane. Ukus krvi nije lošiji od ukusa znoja, ali se njome ne možete naslađivati. Neki ljudi, tvrde da ima pomalo ukus metala; ova analogija nije bezrazložna, jer je krv bogata gvožđem. Ona sadrži dve trećine ukupnih zaliha gvožđa u organizmu. Drugi su određeniji, pa govore da ima ukus kao pregršt sitnog novca (a da li su ikada zagrizli pregršt sitnog novca?), stavljajući do znanja da je krv, takođe i valuta; ovo je svakako tačno, pošto se jedinica donatorske krvi (500 ml) iz krvnih rezervi Zavoda za transfuziju krvi, po proceni FOA2, vrednuje vise od stotinu dolara. Pa ipak su obe analogije neprecizne, pošto se ukus penija razlikuje od ukusa novčića od 25 centi, zar nije tako? Baš kao što se oseća razlika u ukusu između aluminijumske konzerve piva i srebrne kašičice, kada se prinesu usnama.

Prisećam se svoje školske drugarice Melani, sada majke troje dece, koja je dvadeset godina radila kao tehničar na hirurškom odeljenju u bolnici, gde je, na sopstveno iskreno žaljenje, stekla prefinjen njuh za krv. Po njenim rečima, svačija krv drugačije miriše, baš kao što svačije telo ima poseban miris. Nečija krv ima gadan i opor miris, dok je nečija mirisna skoro kao voće. Nju krv podseća na proključali paprikaš; na mešavinu crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih pločica, koje zajedno plutaju u plazmi, vodnjikavoj sredini koja unosi hranljive materije u stotine milijardi ćelija u organizmu i iznosi otpadne materije iz njih. Ovaj osnovni recept se često začinjava lekovima, alkoholom, nikotinom i drugim sastojcima. Melani veruje da svačija krv predstavlja lični mirisni otisak, što me navodi na zaključak da bi se svačiji uzorak razlikovao i po ukusu..."

Najbolje je kad svaka žena mami svog muža

Samo nešto da se razumemo: svakom muškarcu spremaju se razni mamci.S tim da budemo nacisto!I nisu samo oni krivi, nego su krive žene.Mi smo krive.Mi bacamo razne mamace a muškarci se onda hvataju.
Recimo šlicevi!Ja mislim da su razni šlicevi na suknjama strašni mamci za jednog muškarca.Ili recimo, neki preterani dekolte ili mnogo tesne suknje.Sve to skrece pažnju muža sa svoje kuce, svoje žene.I onda se posle cudimo - odakle su karte u džepu?Tako lepo, namame se....
Mi ih namamimo.Ja namamim, recimo tvog coveka, ti namamiš mog i gotova posla.
Najbolje je kad svaka žena mami svog muža
Ali, mnoge žene to zapostavljaju.One misle: muž mi je, šta ima još da se mamimo?I tu se, normalno, najviše prevare.
Jer ako ti neceš da ga mamiš, ima ko hoce.
Je l' tako?
Gde god pogledaš, na sve strane mamci.

Dusko Radovic

Pop Cira i pop Spira

                                      Stevan Sremac


   Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale zabe, nego ljudi.

   - Ej, teretu moj - rece gospodja Sida kad se nadjose kod kuce -
bolje je da sam panj rodila nego tebe! Od panja bi' vid'la bar
neke 'anse, sela bi pa se odmarala u strosti, a od tebe bas
nikakve!
   - Mamo, 'ocu l' da podgrejem veceru? - pita je ponizno Jula.
   - Jao, i tebi je jos do vecere! - dreknu gospodja Sida, pa
stala pa je gleda. - Ta druga na tvom mestu drekala bi: "Otvori
se, zemljo, pa me progutaj!" a ti ko da nista nije bilo!
   - Pa znate kako se jedi tata kad nije vecera na vreme?
   - A sto nisi govorila?
   - Pa govorila sam - veli Jula.
   - "Pa govorila sam..." Sta si govorila! Dede, sta si govorila?
   - Pa sta me je pito.
   - Mladic ucevan i vospitan, doso iz varosi, iz Karlovaca, nesreco,
pa ko veli:"Ako se necu sa gospodin-popinom cerkom unterhaltovati,
a da s kime cu!" A ona, gledam je, sela ko banacka mlada, gleda
preda se, pa samo: "Jeste...", "Nije..."
   ...
   - Lepo je mladic pita, a ona se ukipila ko... sveta Bona u sokackoj
crkvi, pa ni slovca...
   - Pa kad me kojesta pita - rece malo jogunasto Jula.
   - Kojesta mu i odgovaraj! - obrecnu se gospodja Sida. - Kojesta
pita... Kojesta smo se i ja nekad s tvojim tatom razgovarala; pa
fala bogu, eto, sta nam danas fali?! Da se nismo kojesta razgovarali,
ne bi se ni uzeli! Valjda smo se Dositejevim filosofijama razgovarali!
Kojesta me pita! Vidis ti nje, mustre jedne!

   -----------
   - Spiro! O Spiro, spavas li?
   - A?
   - Spavas li, reko'?
   - Spavam, ma'ni me .
   - A mora li gospodin-Pera uzeti bas pop-Cirinu Melaniju kad je
dobio za ucitelja?
   - A?
   - Hu!- huknu gospodja Sida. - Mora li ucitelj uzeti Melaniju?
   - A sta ce starcu dve zene?
   - Uh, ta ne stari, nego novi ucitelj, gospodin-Pera.
   - A, on! Ne mora.
   - Moze, je li, koju 'oce?
   - Moze ako hoce i nasu Zuzu... Ma'ni me da spavam.
   - Al' bas je nece uzeti! O boze, boze!

   ----------
   - Frajla Julo - osmeli se opet Saca, i zagazi opet u prozu -
a jeste li se umorili? Hocete li da vam pomognem?
   - Ta okan'te se vi mene! Sta ste me zaokupili tu! - obrecnu se
Jula na nj.
   - Pa zar ja divanim sto zlo?! Velim da vam malo pomognem. Ako
ja ko prvi komsija necu, a da ko ce? "Drvo se na drvo naslanja",
kazu paori, "a komsinica na komsiju!"
   - Probajte samo ako 'ocete da pustim naseg sarova s lanca!
Necete se skrasiti ni u toj vasoj basti.
   - I-ju, frajla-Juco, nisam znao da ste tako svirepi! He-he,
al' necete, necete, znam ja to dobro! Znam ja, frajla-Juco, vase
dobro srce! E, bas cu da probam! - rece Saca pa se uhvati za ogradu,
kao da hoce da preskoci.
   - I-ju, Ma... - trze se Jula i htede da vikne mamu. - Probajte
samo, sad cu da viknem tatu! Vi's ti to njega! Odma' sibajte iz
basce.
   - Ta sta vi tu mene furt plasite s vasim tatom, ovaj, gospodin-
parohom, i sarovom u mojoj rodjenoj basci!?
   - E, a otkud to vasa basca? - veli mu zbunjena Jula.
   - E, pa to je basca moje tetke, a ja sam tetkin ko sto ste vi
tatina.
   - Nisam ja tatina.
   - Ondak ste mamina.
   - Nisam ni mamina.
   - Pa da ciji ste?
   - Nisam nicija! - rece Jula kao ljutito.
   - Bas nicija! O, maj! I-ju! Frajla-Julijana, pa 'ajde budite
ondak moja.
   - I-juf!!! Ala ste brezobrazni! - viknu zaprepascena Jula. - Sram
vas bilo!

   -----------
   Sve po ladu, da ga ne poznadu.

   ----------
   - Feler! A zar je Juca popina pod felerom?
   - A da sta vi mislite?
   - Ta zdrava je ko tresak, zaboga!
   - E, cini vam se to samo, slatka.
   - Ju, strasna i velika! A kakav to feler ima?- pita Pela zacudjena.
   - Ta zar je jedan, slatka! Ne znam ni s koga kraja vec da pocnem!
   - Ju, rodjena - zacudi se Pela - a ko bi to reko?!
   - Eto, prvo, ne zna nemecki! Zar to nije feler za jednu mladu
devojku! Eto, kazite sami!
   A Pela se zamisli pa cuti; i njoj to izgleda da je to doista
jedan feler.
   - ... Te jos kakav feler... jos kakav, slatka! Vama ko majstorici,
nemojte se naci uvredjeni, naravno, dabome, i ne treba, ali njoj,
njoj...