"Da li da najavim generalni strajk?"
Ne znam da li treba da radis ovo ili ono. Tvoj generalni strajk je lose stredstvo jer se onda izlazes opravdanom prigovoru da pustas svoju sopstvenu decu i zenu da umru od gladi. Strajkom, Mali covece, ne dokazujes svoju veliku odgovornost za vaskoliku sudbinu svoga drustva. Kad strajkujes, ti ne radis. Ali rekao sam ti da ces jednom RADITI za svoj zivot, a ne strajkovati. Nazovi to RADNIM STRAJKOM, ako ti je bas stalo do reci "strajk". Ali strajkuj tako sto ces raditi za sebe, svoju decu, svoju zenu ili svoju devojku, svoje drustvo, za svoj proizvod ili njivu. Reci im da nemas vremena za njihov rat i da imas vaznije stvari da obavis. Pored svakog velikog grada na zemlji ogradi jednu poljanu visokim zidom od cigle i pusti da se diplomate i marsali licno medjusobno poubijaju. To bi, Mali covece, bilo u sustini ono sto bi trebalo uciniti kad vise ne budes uzvikivao hajl, i kad vise ne budes verovao da si niko i nista, i da nemas sopstveno misljenje i pitao se ko si ti uopste da bi...!

Sve je u tvojim rukama: tvoj zivot i zivot tvoje dece, isto kao i tvoj cekic i tvoj stetoskop! Znam, vrtis glavom, verujes da sam utopista... ili cak "crveni"?

Pitas se kada ce tvoj zivot postati dobar i siguran, Mali covece! Odgovor zvuci strano tvom bicu:
Zivot ce ti biti dobar i siguran kad tebi tvoj zivot bude znacio vise od sigurnosti, ljubav vise od novca, tvoja sloboda vise od partijskog misljenja ili javnog mjenja: kad sklad Betovenove ili Bahove muzike postanu sklad citave tvoje egzistencije (taj sklad je jos u tebi, Mali covece, negde duboko zapretan u nekom kutku tvoga bica!)..............

Vilhem Rajh - "Cuj, Mali covece!"

..."„Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да je то дело једног Србина.“
„Ja сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету.“
„Поносан сам што сам потекао из земљорадничког витешког народа, који je y непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу задужио Европу и свуда заслужио част и поштовање читавог света, нарочито велике Америке.“


Никола Тесла

"Eutanazija je kao smrtna kazna, pogresna....neophodna"... Andre Braugher   -   Det. Frank Pembleton

O prijateljstvu

Temelj pouzdanosti i stalnosti koju tražimo u prijateljstvu jest vjernost. Jer ništa nije postojano što je nevjerno.
Uostalom, za prijatelja treba birati onoga tko je neposredan, druželjubiv, tko misli i osjeca kao mi sami: a sve je to stvar povjerenja. Jer dvolicna i podmukla duša ne može biti vjerna.
Ovome treba dodati da prijatelj ne treba da se raduje izmišljenim optužbama ni da vjeruje ogovaranjima, jer je sve to važno za cvrstinu prijateljstva. Zbog toga je tocno da prijateljstvo može postojati samo medu dobrim ljudima.
Jer dobar covjek, za koga se slobodno može reci da je i mudar, mora imati u vidu ovo dvoje kad se radi o prijateljstvu: prvo, da kod njega ne bude niceg lažnog i prikrivenog jer slobodnom covjeku više prilici da i mržnju izražava otvoreno, nego da izrazom lica prikriva svoju misao.
Zatim, on treba ne samo da odbije necije optužbe protiv prijatelja, nego ni on sam ne smije biti nepovjerljiv i vjecito smatrati da ga prijatelj može ugroziti na neki nacin.

Marko Tulije Ciceron

Цитати
Кад се узме колико на свету има глупака, лудака, подлаца и безличних људи, човек изгуби сваку љубав за живот у тако отровном ваздуху.
Као глад, и љубав нема очију; али љубомора нема памети.
Непријатељи, то су само наши прерушени пријатељи које од нас дели само какав неспоразум или предрасуда.
Љубомора је највеће неспокојство, и насиље над собом и над другима.
Кад би младост имала филозофију старца, не би било на свету ни једног сунчаног дана.
...Свет подноси старца само ако је богат или духовити.
Из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере.
Жена добро зна да је слаба само када воли.
Ако љубав зависи од наше слободне воље, зашто не престану да се воле они који би хтели да престану? Напротив, плачу од бола и робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се никада нису хтели одрећи; иносе своју љубав као болест и оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле.
Ко мисли да је срећан, он је заиста срећан.
У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо.
Није жалост што често рђави и глупи људи ипак добро живе; жалост је само кад глупи и зли људи отму места паметним и честитим.
Треба имати много мудрости, па знати остарети без ружноће, без пакости и без туге - три кобне ствари које иду заједно.
Нико није сујетан на своју младост, нити се осећа да је пресрећан зато што је млад; а свако је, напротив, и несрећан и очајан кад је стар.
За човека су божанства једна веза између њега и космоса, а за жену су божанства само једна веза између ње и човека.
Човек влада женом само кад влада собом; а ми владамо собом само кад више мислимо него што осећамо.
Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.

Јован Дучић

Rodio se na Jonskom moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu vecito zagrejanih mora. Majka ga je cesto nosila po studenim senkama nekog drveca cije je lišce mirisalo mirisom sna.

Nesrecni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po cijim obalama placu vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je vecito na njegovu suncanu obalu, tamne vrtove i mirne statue. Zajedno sa talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima melanholicnog tudeg mora.

Ali kad su njegove kose, plave kao uvelo lišce, postale bele; Kada su njegove strasne i lepe oci, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema svoga proleca, Usud ga je vratio ponovo u Joniju. Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti: i suncane obale veselog i strasnog Jonskog mora nije mogao da pozna! Bolno, on stište oci i pogleda u se. I, gle, tamo on vide ono nekadašnje sunce, ono cudno i ogromno sunce, što cinjaše nekada da sve oko njega živi, da lišce ima miris sna , i da vidi belu i hladnu krv statua gde struji kroz mirni kamen, i cini da on pati dubokom i silnom strašcu ljudi.

To je bilo Sunce Mladosti što je minula, sunce što je svetlilo još samo duboko u vecernjem sutonu jedne duše i koje je davalo svemu što je obasjavalo cudnu i magijsku lepotu Iluzije.
Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša...

Ducic

Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednoga puta, nagoveštavanje jedne staze. Nijedan čovek nije nikad bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane čovek nikad, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svako je hitac prirode uperen ka čoveku. Svima nama je zajedničko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela; ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži svojoj vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog.

Hese - "Demijan".

 О вери и нашем народном јединству- Доситеј Обрадовић - Писма љубезном Харалампију


Говорећи за народе, који у овим краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке Бошњаке и Ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и Ерцеговац Турчин он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци: Бошњаци и Ерцеговци, догод Бог свет држи. Они се зову Турци, док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет, откуда су произишли, Бошњаци ће остати Бошњаци, и биће што су њи'ови стари били. За сав дакле српски род ја ћу преводити славни' и премудри' људи мисли и совјете, желећи да се сви ползују. Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати! Нећу ни мало гледати, ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем веку просвештеном. По закону и по вери сви би људи могли добри бити. Сви су закони основати на закону јестества. Ни један закон на свету не вели: чини зло и буди неправедан, но на против сви, што и' је гођ, од стране божје налажу и заповедају: ником никаква зла не творити, добро творити и љубити правду. Бог је сама вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога. А зашто дакле у сваком закону има зли' и неправедни' људи? Није тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакосно и зло срце и преко мере љубов к самом себи. Ово су извори, из који' извиру све страсти које узнемиравају род человечески и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава, озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје, - а што је најгоре: под именем вере и закона, превраћајући и толмачећи закон свој по злоби и по страсти срца свога."

Tako Lastavac polete iznad velikog grada i vide kako se bogati vesele u svojim divnim domovima, dok prosjaci sede kod njihovih vrata. On odlete u mračne sokake i vide bleda lica izgladnele dece gde tupo zure niz crne ulice. Pod svodom jednog mosta dva mališana ležahu jedan drugom u naručju u nameri da se zgreju. "Kako smo gladni!" rekoše oni. "Ne smete ovde da ležite", prodera se stražar i oni odoše da lutaju po kiši.

Tada on odlete natrag i ispriča Princu šta je video.

"Pokriven sam čistim zlatom", reče Princ, "ti treba da ga skineš list po list , i da ga daš mojoj sirotinji; živi ljudi uvek misle da ih zlato može usrećiti.
Lastavac skidaše list po listsuvoga zlata, dok Srećni Princ ne postade sav taman i siv. List po lic od suvoga zlata nosio je on sirotinji, a lica dece postadoše rumenija i ona se smejahu i igrahu se igara na ulici. "Imamo sada hleba!" uzvikivala su ona.

Tada pade sneg i za snegom dodje mraz. Ulice izgledahu kao da su načinjene od srebra, bile su tako svetle i blistave; dugačke ledenice kao kristalni noževi visile su sa kućnih streha, svi su išli u krznenim odelima, a mališani su nosili crvene kape i klizali se na ledu.

Jadnom malom Lastavcu postajaše sve hladnije i hladnije, ali on ne htede da ostavi Princa, koga je mnogo voleo. On je kljucao mrvice ispred pekarevih vrata, kada pekar nije video i nastojao da se zagreje lepršajući svojim krilima.

Ali najzad on vide da će umreti. Imao je samo toliko snage da još jednom uzleti na prinčevo rame. "Zbogom, dragi Prinče!" prošapta on, "hoćeš li mi dozvoliti da ti poljubim ruku?"

"Milo mi je da najzad odlaziš za Egipat, mali Lastavče"reče Princ, "ostao si suviše dugo ovde; ali me moraš poljubiti u usne jer te ja volim."

"Ne odlazim za Egipat" reče Lastavac. "Odlazim u Dom Smrti. Smrt je sestra sna, zar ne?"

I on poljubi Srećnog Princa u usne i pade mrtav kraj njegovih nogu.
U tom trenutku začu se neki neobičan prasak u kipu, baš kao da se nešto slomilo. I zaista, olovno srce beše puklo baš na dve polovine. Zbilja je vladao strahovito oštar mraz.

Rano sledećeg jutra gradonačelnik se šetaše dole na trgu u društvu sa gradskim savetnicima. Prolazeći pored stuba, on pogleda gore na kip:

"Gle kako izgleda otrcan Srećni Princ!" reče on.

"Zaista otrcan" povikaše gradski savetnici, koji su uvek bili istog mišljenja sa gradonačelnikom; i popeše se da ga pogledaju.

"Rubin je ispao iz njegovog mača, njegove su oči izvađene i on nije više zlatan" reče gradonačelnik; "u stvari, on nešto malo bolje izgleda od prosjaka" rekoše gradski savetnici.

"A evo ovde stvarno jedne uginule ptice kod njegovih nogu!" nastavi gradonačelnik. "Mi zaista moramo izdati proglas da se pticama ne dozvoljava da ovde uginu." I gradski službenik pribeleži ovaj predlog.
Tako oni skidoše kip Srećnog Princa. "Pošto nije više lep on nije više koristan", reče profesor Umetnosti na Univerzitetu.

Onda oni istopiše kip u jednoj livnici, a gradonačelnik održa sastanak Društva da odluči šta da učine sa livom. "Mi moramo, naravno, imati drugi kip", reče on, "i to će biti kip koji će predstavljati mene lično."

"Mene", reče svaki od gradskih savetnika, pa se počeše svađati. Kad sam poslednji put o njima čuo, oni su se još uvek svađali.

"Kakva čudna stvar!" reče nadzornik radnika u livnici. "Ovo prelomljeno olovno srce neće da se istopi u livnici. Moramo ga baciti napolje." Tako ga oni baciše na jednu gomilu đubreta, gde je i uginuli Lastavac ležao.

Oskar Vajld "Srećni Princ"

"...Демократија је најлошија форма државе ако изузмемо све остале."
"Дипломата је онај који двапут добро размисли пре него ништа не каже."
"Ево одговора који ћу дати председнику Рузвелту... Дајте нам алат, а ми ћемо довршити посао."
"Фанатик је онај ко не може променити своје мишљење и не жели променити тему."
"Говор би требао бити попут женске сукње: довољно дугачак да би покрио тему, а довољно кратак да би било занимљиво."
"Историја се понавља, али сваки пут све више кошта."
"Лепо је бити частан, али је врло важно бити у праву."
"Моја савест је добра девојка: могу увек да се нагодим са њом."
"Највише се лаже у љубави, лову и у предизборној кампањи."
"Не могу вам понудити ништа осим крви, напора, зноја и суза."
"Не постоје наши стални пријатељи и наши стални непријатељи, постоје само наши стални интереси."
"Не замерам критици чак ни када се због оштрине за неко време растаје са стварношћу."
"Mene je lako zadovoljiti sa najboljim"
"Непрекидан труд, а не снага и интелигенција, је кључ да откључамо наше могућности."
"Ово још није крај. Није чак ни почетак краја. Али је можда крај почетка."
"Уместо да се унапред бринемо, боље је да унапред размишљамо и планирамо."
"Успети значи прихватати неуспех за неуспехом не губећи ентузијазам."


Винстон Черчил